Reklamiram član 103. Poslovnika o radu Narodne skupštine, proceduralno. Mi smo svedoci da u poslednjih nekoliko sati prisustvujemo određenim problemima sa kojima se suočavaju poslanici kada je u pitanju glasanje i izglasavanje predloga od kolega poslanika koji imaju te predloge.

Problem je nastao onog trenutka kada elektronski sistem, pod znacima navoda, je zakazao. Zakazao je iz razloga što vladajuća koalicija ne može da obezbedi dovoljan broj poslanika koji će prisustvovati ovde. Mi iz SRS smo prisustvovali sve vreme, nismo hteli da učestvujemo u ovoj farsi.

Ali, rekao sam proceduralno, po članu 103. molim predsednika Skupštine Maju Gojković da za sutra i za naredne dane obezbedi da ovaj elektronski sistem funkcioniše, jer vi ste najodgovorniji, a vi vidite kako ćete to sa predsednicima poslaničkih grupa koje čine većinu, da taj elektronski sistem konačno proradi, jer nije suština da se vraćamo 10 godina unazad, kada smo to radili ručno. Ručno može da se radi dosta toga, ali nemojte da parlament baš svedemo na ručno izglasavanje ili na nešto što se zove nadgornjavanje, da li je to dobro ili nije, da li je dovoljno glasalo za ili ne. Nije to lepo zbog javnosti.

Mi na kraju vidimo da se približava trenutak kada treba izglasati dnevni red. Upozoravamo vas da nećemo više da gledamo i da ćutimo kako se nadgornjavaju dve, uslovno rečeno, strane, oko toga da li radi ili ne radi ovaj elektronski sistem.

Hvala.
Ne znam da popravim elektronski sistem, ali službe će učiniti sve da ujutru počnemo sednicu sa elektronskim sistemom.
Član 103, i sami znate da nije u skladu sa ovim što ste izrekli. Učiniću sve.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović predložio je da se obavi:
- zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Predlogu zakona o izmenama Zakona o informacionoj bezbednosti, Predlogu zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju; i
- zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, od 22. septembra 2017. godine, Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, od 13. septembra 2017. godine, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Srpska radikalna stranka, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Srpska napredna stranka, Predlogu odluke o izmeni i dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Srpska radikalna stranka i Predlogu odluke o izmenama odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Nova Srbija – Pokret za spas Srbije.
Da li želite da nam kažete obrazloženje?
Kao predsednik imam pravo, u skladu sa članom 88, da zatražim utvrđivanje kvoruma pre prelaska na glasanje.
(Marko Đurišić: Koji stav?)
Molim?(Marko Đurišić: Koji stav?)
Znate vi.
(Marko Đurišić: Ne znam. Vi kažite.)
Samo polako. Mi magarci ne znamo stavove, znamo Poslovnik. Nije problem, poslaniče.
Naravno, kad je prebrojavanje, svi koji su u sali spadaju u kvorum.
Molim mir. Znaju poslanici da svi koji su u sali, kada je prebrojavanje, su kvorum. Ne postoje nevidljivi poslanici. Ja ne znam za to.
Molim da pustite službe da na miran način urade svoj posao.
Prvo prebrojavanje 150, kada su poslanici odlučili da izađu napolje. Drugo prebrojavanje 138. Hvala.
Imamo kvorum da pristupimo glasanju.
Znači, stavljam predlog Aleksandra Martinovića, da vas podsetim.
Ko je za?
Ko je protiv?
Da li ima uzdržanih?
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 136, protiv – niko, uzdržanih – nema, u sali ima 150 poslanika koji su ušli na početku glasanja.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 135, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 147 prisutnih u sali.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini, u celini.
Molim službu da nam pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Ako već popunjavamo vreme, da ga popunimo po stavu 10. člana 88, ponovo. Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog prebrojavanjem narodnih poslanika, može da zatraži da se kvorum utvrdi prozivkom narodnih poslanika, a o čemu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.

Znači, utvrdili ste prebrojavanjem da ima 138 poslanika u sali. Ja izražavam sumnju i u skladu sa ovim stavom člana 88. tražim da se prozivkom utvrdi broj prisutnih poslanika u sali. Hvala vam.

Povreda Poslovnika mora da bude učinjena samo neposredno, a ne svakih par sekundi.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne Skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuje potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija dr Rasim LJajić, kao i ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, Zoran Kasalović, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Dražen Maravić, pomoćnik ministra, Jasmina Benmansur, vršilac dužnosti pomoćnika ministra, Jelena Parezanović, posebni savetnik ministra državne uprave i lokalne samouprave, Ivona Simić, savetnik predsednika Vlade, Milan Dobrijević i Natalija Radoja, viši savetnici u ministarstvu, Milan Vojvodić, samostalni savetnik u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o nacionalnoj akademiji za javnu upravu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Predlogu zakona o izmenama Zakona o informacionoj bezbednosti i Predlogu zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Molim ministre da ubace kartice da se prijave i da odluče ko će prvi da se prijavi.
Reč ima ministar Branko Ružić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, članovi predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da vam predstavim reformu sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi u čijem je središtu formiranje nove institucije - nacionalne akademije za javnu upravu.
Pred javnom upravom u svakoj zemlji danas su složeni zadaci i visoka očekivanja građana i privrede. Savremeni izazovi na koje uprava mora efikasno da odgovori zahtevaju da se s pažnjom razmotre pitanja ulaganja u njenu stručnost, nezavisnost i profesionalnost. Stručno usavršavanje javne uprave podrazumeva organizovani proces kontinuiranog unapređenja postojećih i sticanje novih znanja, veština i sposobnosti zaposlenih u javnoj upravi. Cilj jeste da se obezbedi njena kompetentnost, zakonitost, pravilnost i celishodnost u obavljanju poslova javne uprave.
Od značaja je napomenuti da je neophodno krupnije intervenisanje i dalji podsticaj depolitizacije i profesionalizacije sistema upravljanja ljudskim resursima u javnoj upravi. Taj proces obuhvata, pored stručnog usavršavanja, brojne druge elemente poput planiranja, izbora kadrova, njihovog praćenja i ocenjivanja, nagrađivanja i napredovanja.
Stručno usavršavanje je svakako jedan od esencijalnih elemenata u integrisanom upravljanju i razvoju ljudskih resursa u javnoj upravi u ukupnom ostvarivanju reformskih ciljeva i principa. Ono zato zahteva sistemska rešenja i plasnko usmeravanje i razvoj u svim pitanjima koja su zajednička ili odlikuju većinu subjekata u javnoj upravi, pa je pitanjima koja se odnose na organizacione oblike, koja mogu da podrže i ostvare celovitost i jednobraznost u programiranju i sprovođenju programa stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi.
Pravni okvir koji trenutno uređuje organizacione oblike koji ostvaruju nadležnost u sprovođenju stručnog usavršavanja u javnoj upravi je raznovrstan, što je prevashodno posledica ponekad i ne sistemskog pristupa u utvrđivanju potreba za stručnim usavršavanjem zaposlenih u javnoj upravi, njegovim planiranjem i sprovođenjem. Logična posledica ovakvog normativnog okvira je činjenica da zaposleni u javnoj upravi, u oblastima stručnog usavršavanja koje treba da budu zajedničke za sve kategorije, ne ostvaruju isti obim i sadržaj stručnog usavršavanja, što može da ima ili već implicira nedovoljan, nepotpun ili neadekvatan nivo znanja, veština i sposobnosti zaposlenih u javnoj upravi, ali i troškove nesrazmerne efektima koje treba da obezbedi permanentan proces stručnog usavršavanja.
Imajući u vidu izneto, uočena je potreba da se preduzmu mere koje će obezbediti sveobuhvatnost i održivost aktivnosti stručnog usavršavanja, standardizaciju procesa i očekivanih rezultata, kao i transparentnu i profesionalnu evaluaciju, odnosno vrednovanje rezultata postignutih ulaganjem resursa u stručno usavršavanje. To se postiže, između ostalog, osnivanjem akademije za javnu upravu kao novog organa uprave u sistemu državne uprave, koji bi objedinio sve ove funkcije i omogućio jednake mogućnosti u zadovoljenju potreba za stručnim usavršavanjem, kako zaposlenih u javnoj upravi, tako i organa i organizacija u sistemu javne uprave. Na taj način se daje jak doprinos opštem cilju reforme javne uprave, a to je dalje unapređenje rada javne uprave, u skladu sa principima tzv. evropskog administrativnog prostora, odnosno obezbeđivanje visokog kvaliteta usluga građanima i privrednim subjektima, kao i stvaranje takve javne uprave u Republici Srbiji koja će značajno doprineti ekonomskoj stabilnosti i povećanju životnog standarda građana.
Kao jedan od prioriteta u ostvarivanju ovog cilja Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji iz 2014. godine bilo je predviđeno osnivanje centralne nacionalne institucije za stručno usavršavanje zaposlenih u javnoj upravi. U skladu sa tim strateškim opredeljenjem, akcionim planom za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji, za period 2015.-2017. godina, utvrđena je i mera razvoja i usklađivanja osnovnih funkcija upravljanja ljudskim resursima za širi sistem javne uprave uspostavljanjem do kraja 2017. godine, održivog sistema stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi, čiji je jedan od rezultata donošenja zakona kojim će se urediti osnivanje ove organizacije, odnosno zakona koji se danas nalazi pred narodnim poslanicima.
Prema tome, više je suštinskih razloga da se konačno i u našem sistemu po ugledu na uporedna rešenja drugih država članica EU i šire, koje su ovakvim pristupom između ostalog, ostvarile visok stepen kompetencija zaposlenih u javnoj upravi i efektivnu i efikasnu javnu upravu, donese zakon kojim će se na celovit način urediti osnivanje, status i položaj nacionalne akademije za javnu upravu, kako i druga pitanja značajna za njen rad i obavljanje stručnog usavršavanja u javnoj upravi.
Kao prvo, ovim zakonom se osniva nacionalna akademija za javnu upravu i utvrđuju druga pitanja značajna za njen rad, odnosno za obavljanje stručnog usavršavanja u javnoj upravi. U odnosu na predmet uređenja, ovaj zakon ima odlike organizacionog propisa. Materijalni elementi stručnog usavršavanja predmet su uređenja drugog propisa u radno-pravnom statusu u pojedinim delovima javne uprave, odnosno, one su date kroz izmene i dopune Zakona o državnim službenicima koje će se paralelno razmatrati u toku ove rasprave koja je započeta danas, a nastavićemo ih idućih dana.
Zatim, definiše se pojam javne uprave. U smislu ovog zakona, kao poseban individualitet koji obuhvata državne organe i samostalne i nezavisne organizacije i tela čiji sastav bira Narodna skupština, organe, organizacije i službe AP i jedinice lokalne samouprave, javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama čiji je osnivač Republika Srbija i AP ili jedinica lokalne samouprave i preduzeća, ustanove, organizacije i pojedinci kojima su poverena javna ovlašćenja.
Ovom odredbom se posredno preciziraju organi, organizacije javne vlasti na koje se ovaj zakon odnosi. Sam pojam stručnog usavršavanja definisan je kao organizovani proces učenja zaposlenih u javnoj upravi na osnovu opštih i posebnih programa, radi sticanja znanja, vrednosti, stavova, sposobnosti i veština usmerenih na podizanje nivoa kompetencija neophodnih za obavljanje poslova iz utvrđenog delokruga i nadležnosti, odnosno poslova javne uprave.
Status nacionalne akademije uređen je u skladu sa Zakonom o državnoj upravi, a predložen je nakon celovite i sveobuhvatne analize mogućih organizacionih oblika, sa više različitih aspekata jednako značajnih za definisanje, opredeljujućih razloga za buduće određivanje njenog položaja, kao organa uprave u formi posebne organizacije.
Sa jedne strane, imali su se u vidu strateški pravci reforme u ovoj oblasti i u njima sadržani mogući organizacioni oblici buduće organizacije za stručno usavršavanje u javnoj upravi, npr. Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji, Strategije stručnog usavršavanja državnih službenika u Republici Srbiji, ali i uporedna rešenja po pitanju prava država koje imaju dugogodišnju tradiciju i praksu u oblasti stručnog usavršavanja i primenjivanju u našem sistemu.
Sa druge strane, pošlo se od ključnih kriterijuma za ostvarivanje svrhe zbog koje se osniva nacionalna akademija, a koji se ogledaju u potrebi obezbeđenja sistemske usklađenosti poslova, programiranja i sprovođenja programa stručnog usavršavanja i drugih sa njima povezanim stručnim izvršim poslovima u oblasti stručnog usavršavanja, ali i celovitog praćenja stanja u oblasti i podsticanju usmeravanja razvoja, naročito u pitanjima koja u oblasti stručnog usavršavanja odlikuju većinu subjekata u javnoj upravi.
U ovom segmentu, posebno opredeljujući kriterijumi bili su vrsta poslova koja određuju delokrug nacionalne akademije, krug lica na koje se odnosi stručno usavršavanje u nacionalnoj akademiji, odnosno ciljne grupe ili korisnici i oblasti stručnog usavršavanja koje su zajedničke za sve kategorije zaposlenih u javnoj upravi, ali i pitanje nadzora i načina finansiranja nacionalne akademije koje treba da obezbedi uslove, najpre, za nesmetan početak rada, zatim za uspostavljanje nadležnosti nacionalne akademije u punom obimu.
Polazeći pre svega od činjenice da delokrug nacionalne akademije jesu stručni i sa njima povezani izvršni poslovi čija priroda zahteva veću samostalnost od one koju ima organ u sastavu ministarstva, utvrđuje se da se obrazuje kao posebna organizacija. Pored toga, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje položaj organa državne uprave, predlaže se i da nacionalna akademija ima status pravnog lica, kao i da nadzor nad radom nacionalne akademije vrši ministarstvo u čijem su delokrugu poslovi koji se odnose na sistem državne uprave.
Rad posebnih organizacija je dakle, uređen Zakon o državnoj upravi, u skladu sa jedinstvom pravnog poretka i polazeći od utvrđenog odnosa između propisa o državnoj upravi kao opšteg i sistemskog prema zakonu kojem se osniva nacionalna akademija, kao organizacionom i posebnom, nije bilo potrebno ponavljati u ovom zakonu odredbe Zakona o državnoj upravi kojima se utvrđuje rad posebnih organizacija i koje se odnose i na nacionalnu akademiju za javnu upravu.
Dakle, u skladu sa opštim i sistemskim rešenjima državnu upravu čine ministarstva, organi uprave, u sastavu ministarstava i posebna organizacija i oni se obrazuju zakonom kao što im se i delokrug rada kao organa državne uprave uređuje zakonom. Svaka posebna organizacija obrazuje se za stručne i sa njima povezane izvršne poslove čija priroda zahteva veću samostalnost od one koje ima organ u sastavu.
Kod Nacionalne akademije radi se o potrebi obavljanja stručnih andragoških poslova, odnosno poslova obrazovanja odraslih i sa njima povezanih izvršnih poslova, poput donošenja propisa ili vođenja evidencije.
Imajući u vidu da u skladu sa opštim pravilima posebna organizacija može steći svojstvo pravnog lica kada je to zakonom određeno. Ovaj zakon određuje da Nacionalna akademija ima status pravnog lica, kako bi mogla efikasnije da obavlja potrebne stručne poslove. Istovremeno sa ovim na Nacionalnu akademiju se primenjuje i ostale odredbe Zakona o državnoj upravi zbog čega je jasno kako može i mora da izgleda rukovođenje i organizacija ove posebne organizacije. Akademija nema brojne i skupe organe upravljanja, već njome kao posebnom organizacijom rukovodi direktor koji za svoj rad odgovara Vladi. Direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade prema zakonu kojim se uređuje položaj državni službenik. Svi ostali zaposleni na Akademiji su u status državnih službenika u skladu sa Zakonom o državnim službenicima.
Posebna organizacija može imati zamenika direktora koji za svoj rad odgovara direktoru kome pomaže u okviru ovlašćenja koje on odredi, zamenjuje ga dok je odsutan ili sprečen. Zamenika direktora takođe postavlja Vlada na pet godina na predlog direktora, prema zakonu kojim se uređuje položaj državni službenik.
Poput drugih organa uprave, npr. ministarstava i Akademija kao posebna organizacija ima jednog ili više pomoćnika direktora, koji za svoj rad odgovaraju direktoru, a koji rukovode zaokruženom oblašću rada posebne organizacije za koju se obrazuje sektor. Dakle, u pitanju je tipična struktura kao što je slučaj sa ministarstvima.
U skladu sa Zakonom o državnoj upravi u kome je na sistemski način rešeno pitanje nadzora nad radom Nacionalne akademije kao posebne organizacije, ovim zakonom kojim se Akademija osniva regulisano je da nad njenim radom nadzor vrši Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
Na osnovu Zakona o državnoj upravi uređen i sadržaj ovog nadzora i ministarstvo je u nadzoru nad radom Akademije kao posebna organizacija ovlašćena da zahteva izveštaj i podatke o radu posebne organizacije, utvrdi stanje izvršavanja poslova i upozori uočene nepravilnosti, izdaje instrukcije i predloži Vladi da preduzme mere na koje je ovlašćena.
Takođe imajući u vidu prirodu stručnih poslova koje Akademija treba da obavlja u skladu sa odredbama Zakona o obrazovanju odraslih, Nacionalnoj akademiji se daje status javnog priznatog organizatora aktivnosti neformalnog obrazovanja odraslih. Delokrug Nacionalne akademije višestruko je komplementaran i obuhvata poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje ciljeva i funkcije stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi. Pored toga Nacionalna akademija može, da u obimu koji ne ugrožava primarni delokrug, priprema i sprovodi komercijalne programe u skladu sa zahtevima pravnih i fizičkih lica.
Saradnja sa organima i organizacijama u javnoj upravi i drugim subjektima predstavlja ključni princip delovanja Akademije. Analogno obavezi organa državne uprave da međusobno sarađuju u zajedničkim pitanjima, da jedni drugima daju obaveštenja i podatke koji su im potrebni za rad i da osnivaju zajednička radna tela za poslove koje zahtevaju učešće više organa državne uprave, zakonom se predviđa da Nacionalna akademija ostvaruje saradnju sa organima i organizacijama iz člana 2. ovog zakona, stav 1. preko organizacionih jedinica, tela, odnosno lica odgovornih za poslove upravljanja kadrovima ili drugih nadležnih lica koje odrede ti organi. Ta saradnja naročito obuhvata izvršne i stručne poslove kojima se ostvaruje delokrug Nacionalne akademije utvrđen članom 4. ovog zakona.
U okviru kontinuirane stručne podrške propisuje se i obaveze Nacionalne akademije da organima i organizacijama u javnoj upravi pruža podršku koja je prevashodno usmerena na objavljivanje i činjenje dostupnim izveštajima, materijalima i drugim relevantnim podacima o ostvarenim programima stručnog usavršavanja u javnoj upravi. Saglasno predloženim rešenjima Nacionalna akademija samostalno izvodi utvrđene programe, a zakon daje mogućnost da pod određenim uslovima ako nema odgovarajućeg ili potrebnog broja predavača ili ako se time umanjuje trošak izvođenja programa, bez uticaja na kvalitet te programe može sprovoditi u saradnji sa drugim javno priznatim organizatorima aktivnosti i obrazovanja odraslih ili drugim sprovodiocima programa obuke koju u skladu sa zakonom akredituje Nacionalna akademija.
S tim u vezi nužno su definisani osnovni elementi, obim i način ostvarivanja saradnje sa drugim javno priznatim organizatorima obrazovanja odraslih i drugim sprovodiocima programa obuke, posebno u pogledu uslova koja ta lica moraju ispunjavati za realizacije programa obuke, u pogledu kadrova, prostora, opreme i sredstava. Imajući u vidu složenost postupka akreditacije i provere kvaliteta visokoškolskih ustanova, koji se sprovodi u skladu sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju u kome se utvrđuje ispunjenost obaveza i standarda visokoškolske ustanove za sprovođenje studentskih programa, između ostalog i u pogledu kadrova, prostora, opreme i sredstava za rad za akreditovane visokoškolske ustanove predložen je izuzetak od pravila akdreditacije sprovodioca programa obuke u smislu ovog zakona, odnosno praktično se priznaje da su one već akreditovane i nema potrebe za ponavljanjem procedure.
Identičan princip primenjuje se i na institute i druge naučnoistraživačke organizacije. U tom smislu, takođe kao izuzetak su određeni i drugi javno priznati organizatori obrazovanja odraslih, koji su taj status stekli saglasno Zakonu o obrazovanju odraslih i podzakonskim propisima donetim na osnovu ovog zakona, pre svega se misli na Pravilnik o bližim uslovima u pogledu programa, kadra, prostora, opreme i nastavnih sredstava za sticanje statusa javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih.
Radi potpunog i preciznog uređenja, pitanja koja se odnose na akreditaciju ovih lica za sprovođenje programa obuke, utvrđuje se i ovlašćenje Vlade da na predlog Nacionalne akademije donese akt kojim će se bliže urediti kriterijumi i merila kojima se dokazuje ispunjenost uslova propisanih ovim zakonom, odnosno u cilju transparentnosti potvrđuje prethodno priznat status akreditovane visokoškolske ustanove ili naučno-istraživačke organizacije ili javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih, kao i oblik, način upisa i vođenja evidencije o ovim licima.
Zakonom se predviđa da Nacionalna akademija ima posebna stručna tela i to programski saveti stalne programske komisije. Prema predloženim rešenjima, Programski savet je osnovno stručno telo Nacionalne akademije koja razmatra, utvrđuje, daje mišljenje, inicijative o najvažnijim stručnim pitanjima iz delokruga Akademije. Ovo telo ima svrhu da se stručna, iskustvena, praktična znanja lica koja ga čine, stavlja u funkciju ostvarivanja ključnih ciljeva, aktivnosti i zadataka Nacionalne akademije u oblasti stručnog usavršavanja.
U tom smislu, predloženo je da Programski savet ima predsednika i 14 članova koja imenuje i razrešava direktor Nacionalne akademije. Predsednike, 7 članova Programskog saveta iz reda državnih službenika koji imaju najmanje devet godina radnog iskustva u oblasti relevantne za rad javne uprave. Jednog člana iz reda članova Saveta za stručno usavršavanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave i šest članova iz reda stručnjaka iz oblasti relevantne za rad javne uprave i predstavnike udruženja i drugih poslovno-stručnih i neprofitnih organizacija čiji su ciljevi ili poslovi radi kojih su osnovani u oblasti relevantnoj za rad javne uprave.
Stalne programske komisije obrazuju se prema osnovnim tematskim oblastima programa stručnog usavršavanja u javnoj upravi, radi usmeravanja razvoja tematskih oblasti i predlaganja njihovog unapređenja, u skladu sa utvrđenim potrebama za stručnim usavršavanjem, imaju svrhu da rad Nacionalne akademije učine efikasnijim.
Zakon dalje određuje način obrazovanja stalnih programskih komisija, kao i njihov sastav i druga pitanja značajna za rad ovih tela.
S obzirom da se zakonom propisuje naknada za rad članovima Programskog saveta i stalnih programskih komisija, uređeno je ovlašćenje Vlade da na predlog Nacionalne akademije utvrdi kriterijume, merila i način na koji se određuje naknada za njihov rad.
Radi obezbeđivanja uslova za ukupno praćenje stanja u oblasti stručnog usavršavanja, propisuje se da Nacionalna akademija vodi centralnu evidenciju programa stručnog usavršavanja u javnoj upravi. Radi obezbeđenja jednog od uslova za nesmetano ostvarivanje poverenih ovlašćenja, zakon uređuje sredstva za finansiranje Nacionalne akademije i druga pitanja koja se odnose na usluge koje Nacionalna akademija pruža stručnim usavršavanjem i obavljanjem poslova za potrebe korisnika.
Imajući u vidu status Nacionalne akademije u sistemu, njen delokrug, ali i vrstu organa i organizacija javne uprave na koje se odnosi sprovođenje stručnog usavršavanja, uređeno ovim zakonom, utvrđuje se da se sredstva za finansiranje poslova Nacionalne akademije obezbeđuju za opšte troškove rada u budžetu Republike Srbije, a za programe obuke i druge stručne poslove, u vezi sa programima obuke koje sprovodi u javnoj upravi u budžetu Republike Srbije, budžetu autonomne pokrajine, budžetu jedinice lokalne samouprave i finansijskom planu organa i organizacija iz člana 2. stav 1. ovog zakona.
Budući da je članom 4. stav 2. zakonom uređeno da Nacionalna akademije u skladu sa zahtevima pravnih i fizičkih lica može da priprema i sprovodi komercijalne programe, ako obavljanje tih poslova ugrožava obavljanje poslova iz stava 1. istog člana. Ovim članom uređuje se da tarife za usluge stručnog usavršavanja i obavljanje drugih stručnih poslova za potrebe korisnika iz člana 2. stav 1. ovog zakona, izuzev korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, kao i za potrebe korisnika van javne uprave, utvrđuje Vlada, ali na predlog Nacionalne akademije.
Ono što je takođe važno, zakonom je predviđeno da prihodi ostvareni pružanjem ovih usluga, saglasno Zakonu o budžetskom sistemu, predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije.
Zakonom se uređuje i režim u vezi sa početkom rada Nacionalne akademije i nastavka rada službe Vlade, u čijem delokrugu su poslovi upravljanja kadrovima prema delokrugu utvrđenim ovim i posebnim zakonom, kao i režim ostvarivanja nadležnosti u oblasti stručnog usavršavanja do donošenja akta u unutrašnjem uređenju Nacionalne akademije, kako bi se obezbedio kontinuitet u ostvarivanju potreba državnih službenika i oblasti stručnog usavršavanja.
Kao što sam na početku napomenuo, neophodno je bilo, paralelo sa pripremom organizacionog zakona kojim se osniva Nacionalna akademija, pripremiti izmene i dopune Zakona o državnim službenicima, u kojima su sadržane odredbe o njihovom stručnom usavršavanju.
Pre svega, vrši se dopuna odredbe Zakona o državnim službenicima, kojima se uređuje institut preuzimanja kao načina za popunjavanje radnih mesta u državnim organima. Osnovni cilj predloženog člana je neophodnost da se izvrši usklađivanje sa Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalne samouprave, koji je počeo da se primenjuje prvog decembra 2016. godine, a kojim je propisana mogućnost da se iz državnog organa preuzme službenik koji je zaposlen na neodređeno vreme.
S obzirom da je važećim odredbama Zakona o državnim službenicima propisan osnov za preuzimanje državnog službenika iz drugog državnog organa, predloženom dopunom odredbi uređuje se preuzimanje službenika zaposlenih na neodređeno vreme u organu autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, kao i organu gradske opštine, službe i organizacije koju osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom zakonu, u državni organ, čime se doprinosi boljoj usklađenosti zakona kojim se reguliše službenički sistem na svim nivoima javne uprave.
Zatim, u odnosu na trenutno važeće rešenje, ovim izmenama na novim osnovama uređuju se sva pitanja neophodna za ostvarivanje funkcije stručnog usavršavanja. Cilj predloženih rešenja jeste pre svega da se obezbede celovitost, sveobuhvatnost i održivost znanja i veština administrativnih kapaciteta za ostvarivanje ciljeva i principa reforme kako državne, tako i javne uprave u celini.
Zakonom se najpre utvrđuje da se stručno usavršavanje zasniva na programima stručnog usavršavanja koje čine opšti program obuke, program obuke rukovodilaca i posebni programi obuke u skladu sa specifičnim potrebama iz delokruga i nadležnosti državnih organa, kojima se određuju oblici i sadržina stručnog usavršavanja i visina sredstava za stručno usavršavanje, a kao jedno od novina utvrđuju se poslovi Nacionalne akademije za javnu upravu u sistemu stručnog usavršavanja državnih službenika.
Uzimajući u obzir da je stručno usavršavanje državnih službenika koji se pripremaju ili nalaze na rukovodećim radnim mestima jednako važno kao i stručno usavršavanje ostalih kategorija državnih službenika za ostvarivanje nadležnosti državnih organa i kvaliteta utvrđivanja ili sprovođenja javnih politika, zakon predviđa i uvođenje programa obuke rukovodilaca.
Propisivanjem posebnih programa stručnog usavršavanja dalje se omogućava i stručno usavršavanje državnih službenika, u skladu sa specifičnim potrebama iz delokruga i nadležnosti državnih organa, odnosno ostvarivanje potreba vezanih za pojedina radna mesta, vrste poslova ili posebne grupe korisnika, sa posebnim akcentom na stručno usavršavanje članova pregovaračkog tima i pregovaračke grupe i drugih relevantnih grupa u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije EU, odnosno potreba koje proizilaze iz tog procesa.
Zakon uređuje da opšti program obuke i program obuke rukovodilaca donosi Vlada na predlog Nacionalne akademije, po prethodno pribavljenom mišljenju Visokog službeničkog saveta, dok posebne programe obuke donose državni organi, izuzev posebnog programa koji se odnosi na pregovarački tim i pregovaračke grupe i druge relevantne grupe u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije EU, koji donosi organ nadležan za poslove koordinacije u vezi sa procesom pridruživanja i pristupanja EU. Samo sprovođenje opšteg programa u delokrugu je Nacionalne akademije, a posebne programe obuke sprovode organi koji ih donose, uz propisanu mogućnost da njihovo izvođenje mogu poveriti i Nacionalnoj akademiji.
Zatim, po prvi put se uređuju kriterijumi, merila i način utvrđivanja potreba za stručnim usavršavanjem, tako što se, imajući u vidu celinu našeg pravnog sistema i mogućnosti koje iz njega proizilaze, određuju osnovni kriterijumi za utvrđivanje potreba za stručnim usavršavanjem.
Kao što sam već rekao, zakon propisuje da Nacionalna akademija vrši razvoj jedinstvene metodologije i standardnih instrumenata koji omogućavaju kontinuirano i fleksibilno praćenje i prilagođavanje programa obuke u skladu sa potrebama državnih organa, pri čemu Nacionalna akademija sprovodi postupak utvrđivanja potreba samo za programe koje ona realizuje, a to su pomenuti opšti programi, dok za posebne programe obuke utvrđivanje potreba sprovode državni organi koji ih donose uz stručnu podršku Nacionalne akademije.
Zakon takođe precizira i ko može biti predavač ili drugi realizator i sprovodilac programa obuke i uslove selekcije akreditacije predavača i drugih realizatora i sprovodilaca programa obuke.
Radi obezbeđivanja uslova za ukupno praćenje stanja u oblasti stručnog usavršavanja, propisuje se da Nacionalna akademija vodi evidencije o programima stručnog usavršavanja u državnim organima, a pored obaveznih podataka koje državni organi dostavljaju za upis u ovu evidenciju, propisuje se i obaveza dostavljanja podataka i materijala koji su pripremljeni za potrebe ili su proizvod programa stručnog usavršavanja.
Takođe, kompatibilno rešenjima o mentorima u realizaciji programa stručnog usavršavanja, zakonom se uređuju i pitanja u vezi sa mentorstvom u programu osposobljavanja pripravnika za rad u državnom organu. U tom smislu, uređuje se ko može biti mentor u programima stručnog osposobljavanja pripravnika u državnom organu i način na koji se mentorstvo ostvaruje. Uz to, radi obezbeđenja jednakog kvaliteta osposobljavanja pripravnika u svim organima, propisuje se da Nacionalna akademija priprema i sprovodi poseban program obuke mentora i donosi smernice za njihove rad.
Uspostavljanje sistema za upravljanje ličnim razvojem i karijerom državnih službenika jedna je od ključnih funkcija u upravljanju ljudskim resursima. Iako prepoznato u strategiji reforme javne uprave u Republici Srbiji, ova funkcija do sada nije odgovarajuće uređena u našem normativnom okviru koji uređuje državno-službenički sistem.
Imajući u vidu da je akcionim planom za njeno sprovođenje postavljen okvir politike upravljanja ljudskim resursima i potrebu unapređenja instrumenata za strateško upravljanje ljudskim resursima u državnoj upravi, ovim zakonom predlaže se da služba za upravljanje kadrovima, koja već ima izgrađene kapacitete u vezi sa poslovima koji se odnose na upravljanje karijerom, analizu individualnih potencijala za razvoj, izradu individualnih planova razvoja i karijerno savetovanje državnih službenika, obavlja poslove u vezi sa analizom individualnih potencijala za razvoj i upravljanje karijerom državnih službenika.
Zatim, dodatno se uređuju i ovlašćenja u vezi sa prikupljanjem i obradom podataka koje sadrži centralna kadrovska evidencija. Imajući u vidu nadležnosti službe za upravljanje kadrovima, upravljanje ljudskim resursima u sistemu državne uprave, neophodno je omogućiti da, pored prikupljanja podataka, ova služba može u svrhu izvršavanja poslova iz svoje nadležnosti vršiti i obradu podataka upisanih u tu evidenciju.
Na kraju, zakon sadrži izričita ovlašćenja za donošenje podzakonskog propisa neophodnog za njegovo izvršavanje, precizno i detaljno uređena pitanja koja treba obuhvatiti podzakonskim propisima i jasno određene granice ovlašćenja organa koja ih donosi. Takođe se uređuju i slučajevi važenja podzakonskih akata i pored toga, radi obezbeđenja kontinuiteta u ostvarenju funkcije stručnog usavršavanja u državnim organima i nesmetanog sprovođenja programa stručnog usavršavanja u periodu do stvaranja uslova za potpuni prelazak na režim koji se uspostavlja zakonom, uređuju se pitanja pokretanja postupka akreditacije i statusa dosadašnjih predavača i drugih realizatora i sprovodioca programa obuke do okončanja postupka akreditacije, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da na kraju ukažem i na nekoliko izdvojenih elemenata vezanih za reforme koje predlažemo i kojima ćemo se ovde baviti sledećeg dana. Smatram da je to pre svega u interesu javnosti i komuniciranja sa javnošću, kao i naravno zbog dalje podrške Vladi Republike Srbije u ovom veoma važnom poslu kojim se Vlada bavi, a naročito imajući u vidu kako je u javnosti u pojedinim sredstvima javnog informisanja predstavljena ova tema.
Takođe, s obzirom da sam imao priliku da se upoznam i sa vašim razmišljanjima na temu reforme sistema stručnog usavršavanja javnih službenika kroz uvid, ne u sve, ali u veliki broj amandmana koje ste predložili, ukazao bih na nekoliko sledećih elemenata i pokušaću da pružim i odgovore na te rezerve koje ćete verovatno, uveren sam, iznositi u toku sutrašnjeg dana, možda i u četvrtak.
Dakle, Nacionalna akademija za javnu upravu se uspostavlja da bi stručno usavršavala službenike u javnoj upravi, a ne funkcionere. Funkcioneri se ne spominju u Zakonu o Nacionalnoj akademiji, a u Zakonu o državnim službenicima takođe niti mogu da se spominju, jer taj zakon uređuje položaj, naravno, logično, državnih službenika. Dakle, radi se o pogrešno prenetom sadržaju zakona u određenim sredstvima javnog informisanja.
Takođe, Akademija koja se ovim zakonima uspostavlja nije visokoškolska ustanova, niti se reformom uvode neki visokoškolski programi stručnog usavršavanja. Uvode se programi stručnog usavršavanja, pri čemu je struka o kojoj se ovde konkretno radi, struka obavljanja poslova državne uprave. Ništa manje i ništa više od toga. Zbog toga su data predložena rešenja vezana za izvođače programa stručnog usavršavanja, njihov sadržaj, prilagođeni profesionalnom, odnosno stručnom, a ne naučnom ili akademskom usavršavanju.
Kao što Akademija nije visokoškolska ustanova, ona nije i ne može biti ustanova, nego organ uprave koji se uspostavlja zakonom i zakonom se određuje delokrug rada. Samim tim sve je jasno u vezi sa rukovođenjem organom uprave i nadzorom nad radom Akademije, što je već sve uređeno sistemskim Zakonom o državnoj upravi, a primenjuje se i Zakon o državnom službenicima na zaposlene u Akademiji.
Dakle, nema skupih organa upravljanja, jer se ne radi o ustanovi, već o organu državne uprave u formi posebne organizacije koja se osniva za obavljanje stručnih poslova stručnog usavršavanja.
Postoje nedoumice, i to je veoma interesantno, možda i opravdano, ja bih rekao da nije, oko jezika kojim je pisan zakon. Zakon je pisan u skladu sa pravilima savremene pravne tehnike i normiranja, kao i sa pravilima savremene andragoške struke i prakse. Primera radi, uveli smo u zakon razne moguće oblike stručnog usavršavanja, osim predavanja eks katedra, poput radionica, okruglih stolova, pa i korišćenja mentora i kouča.
Termin kouč je izazvao značajnu pažnju, uz tvrdnju da je potrebno taj termin zameniti drugom srpskom rečju. Kao prvo, termin je opšteprihvaćen, te se ni u velikim svetskih jezicima ne prevodi, uključujući tu i ruski jezik. U regionu se svuda koristi u izvornom obliku. Isto je, recimo, sa terminom trening ili trener, koji su u jednom trenutku ušli u naš jezik, a danas su opšteprihvaćeni. Drugo, koučing se koristi kao termin npr. studijskog programa na Katedri za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Takođe, koučing je poseban predmet u okviru akademskih studija psihologije Univerziteta npr. Singidunum u Beogradu, kao i master studija na istom univerzitetu. Treće, u literaturi koristi se termin koučing za proces uz pomoć kog ljudi stiču znanja uz pomoć različitih alata i tehnika kako bi sebe razvijali i postali efikasniji. U stručnim radovima objavljenim na srpskom jeziku i domaćim radovima se niko ne bavi pitanjem prevođenja ovih termina. Do sada, u skladu sa praksom u svetu, u službi za upravljanje kadrovima u okviru programa za stručno usavršavanje koučing je korišćen kao instrument za lični rad i razvoj, što svakako nije isto što i instruktaža.
Akademija i sistem stručnog usavršavanja nikako nije, niti će biti platforma za partijsko zapošljavanje, već upravo brana partijskom zapošljavanju. Dakle, upravo nešto što je suprotno tome, i kritikama koje očekujemo da će biti iznete i ovde u ovom domu, ali su već iznošene i u javnosti. Glavni cilj stručnog usavršavanja javnih službenika jeste i mora uvek biti unapređenje svih kompetencija neophodnih da bi službenici, pre svega pravilno primenili zakon na isti način i u istim situacijama i tako garantovali jednakost građana pred zakonom. Nakon toga cilj je svakako da se obezbedi efikasnost i ljubaznost u radu pri pružanju javnih usluga građanima.
Poštovani narodni poslanici, zahvaljujem vam se na pažnji. Možda je ovo potrajalo malo duže, ali smatram da je ovaj zakon od velikog značaja i podsetio bih sve one koji, naravno mogu i da kritikuju, i to je legitimno, i prihvatamo sve konstruktivne kritike, ukoliko ih bude bilo, a ja se nadam da hoće, da se na ovom poslu radi preko 15 godina skoro i da je plejada ljudi koji su, pre svega sa stručnog aspekta, sagledavali ovu temu, radili uporednu analizu sa mnogim institucijama koje postoje širom sveta, da ne pominjem sada Francusku, pa i Rusiju i sve zemlje EU, da su vrlo predano i temeljno radili na iznalaženju jednog zakonskog rešenja. Ova strategija koja je postavljena pre tri godine je inkorporirala potrebu da se jedan ovakav zakon donese.
Mislim da sada radimo jednu važnu stvar, pre svega zbog građanki i građana Srbije. Ova tema možda nije toliko interesantna sa političkog aspekta kako bi bila eksploatisana zarad nekih dostizanja ili postizanja dnevnopolitičkih poena. Upravo zato mi je i drago da se ovom temom bavimo i da ćemo se baviti sledećih dana, kako bi videli koliki je stepen i nivo svesti svih nas i svih vas koji sedite u najvišem zakonodavnom domu o tome kolika je potreba da sprovedemo to stručno usavršavanje na način koji će biti u funkciji i građana i građanki i države i privrede i čitavog sistema u kome želimo da uvedemo red i to jeste uloga Vlade Republike Srbije. Ovaj zakon i osnivanje nacionalne akademije za javnu upravu samo je jedan delić mozaika koji treba da predstavlja uvođenje reda u sistem.
Zahvaljujem vam se još jednom na pažnji i nadam se da ćemo i tokom sutrašnjeg dana raditi još prilježnije na ovom zakonu. Hvala vam.

Hvala, ministre Ružiću.
Sada reč ima potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija dr Rasim LJajić.
Izvolite, ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštujući činjenicu da ste ceo dan u Skupštini, ja ću se truditi da budem kratak, upozorio me je i gospodin Krasić, ja poštujem njegovo poslaničko iskustvo.
Nastojaću da o Predlogu zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju govorim što je moguće sažetije. Pre svega želim da prepričam jedan dosta komplikovan zakon čija je materija takođe dosta apstraktna. Zato se izvinjavam onima koji su u ovoj materiji, a ja ću nastojati da pojednostavim Predlog ovog zakona i pojedine odredbe, pre svega zbog građana Srbije i onih ljudi koji se ne bave ovim poslom.
Ovaj zakon mi kolokvijalno nazivamo Zakon o elektronskom poslovanju, iako ovaj naziv ne odgovara suštinski odredbama ovog zakona i on u suštini treba da omogući, da stvori preduslove da sa klasičnog pređemo na elektronsko poslovanje, odnosno da otkloni sve prepreke za brže, efikasnije i jeftinije poslovanje, da se naprave značajne uštede, da je to korisno za privredne subjekte, za građane, za javnu upravu.
Takođe, zakon bi trebalo da omogući dalji proces modernizacije naše javne uprave, i ono što je za građane najvažnije, da omogući, obezbedi, lakši, sigurniji, pristup uslugama javne vlasti i posebno većem broju tih usluga. Mi u izradi ovog zakona nismo krenuli sa nule, naime, kao što znate, postojali su zakoni o elektronskom potpisu i elektronskom dokumentu, dva zakona koja, nažalost, iz različitih razloga, nisu mogla biti u punom kapacitetu i implementirani. Oni su samo parcijalno definisali i rešili neke probleme, stvorili osnov i za elektronski potpis i elektronski dokument, ali se dalje od toga nije otišlo. Naprotiv, oba zakona su u oba segmenta bila disfunkcionalna, tako da smo imali činjenicu da svega 360.000 građana je koristilo usluge elektronskog potpisa, odnosno imalo sertifikat za elektronski potpis, prema tome, svega 5% stanovništva.
Kada pogledate šta je razlog tako malom broju, videćete zapravo da je vrlo prosta činjenica da smo imali vrlo komplikovanu proceduru da se taj elektronski potpis aktivira. Naime, neko ko hoće da potpiše elektronski jedan dokument morao je da ima posebnu karticu, morao je da ima poseban softver za svoj računar ili laptop, da ima poseban čitač te kartice i plus je instaliranje tog softvera trajalo satima i danima, čak su mi stručnjaci iz IT oblasti govorili da su po dva dana instalirali taj softver, koji se opet vrlo često kvario, tako da nije ni čudo što je svega 360.000 ljudi koristilo usluge elektronskog potpisa.
Mi sada uvodimo jednu gotovo revolucionarnu novu uslugu od poverenja, a to je kvalifikovani elektronski potpis. Šta to praktično znači? To znači da će korisnici preko svog mobilnog telefona moći praktično da se identifikuju transakcijama, odnosno komunikaciji koja se obavlja elektronski i da na taj način elektronski potpišu određeni dokument. Kako to u praksi izgleda? Dakle, imate korisničko ime i šifru, odnosno user name i password, ukucate u vašem mobilnom telefonu, stići će vam pin-kod SMS-om koji treba da ukucate. Ukucavanjem tog pin-koda praktično vi aktivirate opciju kvalifikovanog elektronskog potpisa. Dakle, svaki nosilac, svaki korisnik mobilnog telefona moći će da koristi kvalifikovani elektronski potpis. Ovo je značajno jer računamo da će ovo ne samo olakšati, već će omasoviti upotrebu kvalifikovanog elektronskog potpisa. Da pojednostavim do kraja, kvalifikovani elektronski potpis je potpuni ekvivalent svojeručnom potpisu u ovom realnom svetu.
Što se elektronskog dokumenta tiče, tu je takođe napravljen jedan značajni napredak jer se elektronskom dokumentu ovim zakonom i odredbama zakona priznaje punovažnost i dokazna snaga, bez obzira što je u elektronskom dokumentu i priznaje mu se snaga kao da se nalazi u papirnom obliku. Prema tome, izjednačavaju se i papirni i elektronski dokument. Ne samo to, ide se i korak dalje, omogućuje se konverzija elektronskog dokumenta u papirni, i obrnuto, što znači da elektronski dokument ili papirni dokument može da se konvertuje, odnosno da se digitalizuje, da se skenira i da na taj način ima istu dokaznu snagu kao i originalni dokument.
Takođe je predviđen i obrnut slučaj da, kada imate elektronski dokument u izvornom obliku, pa ga onda štampate, nakon štampanja tog dokumenta i nakon overe pečatom ili potpisom, on takođe ima istu dokaznu snagu kao izvorni dokument.
Ova digitalizacija, posebno papirnog dokumenta ne samo da će smanjiti upotrebu dokumenata u papirnoj formi, već i u velikoj meri olakšati svima onima, pre svega, poslovnim ljudima u pretraživanju, korišćenju i publikovanju različitih dokumenata.
Sada imamo novu uslugu, pored elektronskog potpisa i elektronskog dokumenta, koji su bili predviđeni i u prethodnim zakonima. Potpuno novu uslugu, koja se odnosi na elektronski pečat. Da pojednostavim, elektronski pečat je ekvivalent elektronskom potpisu za pravno lice, možda je komplikovano, ako je elektronski potpis zamena za svojeručni potpis, onda je elektronski pečat zamena za pečat pravnog lica i potpis ovlašćenog lica zajedno. Drugim rečima, ako ste morali jedan dokument da pečatirate i potpišete, sada nije potrebno jedno i drugo, potrebno je da taj elektronski dokument pečatirate i on ima punu pravnu i dokaznu snagu.
Zašto je ovo važno? Ovo će rešiti mnoge probleme koje smo imali do sada u praksi. Naime, vlasnici firmi, su vrlo često svoj elektronski sertifikat, odnosno potpis, davali knjigovođama ili asistentima u firmi da potpisuju različita dokumenta u njihovo ime. Ta stvar ne samo da je protivzakonita, već je otvarala prostor za brojne zloupotrebe, a sada firma može, odnosno vlasnik firme da izvadi elektronski pečat, da internim aktom ovlasti knjigovođu da taj pečat može da koristi za poslove u samoj firmi.
Druga važna stvar. Ovo je bitno zbog povezivanja različitih informacionih sistema i institucija koje mogu na ovaj način da razmenjuju elektronski pečatirana dokumenta, a posebno bitno za one institucije koje u realnom vremenu automatski izdaju veliki broj dokumenata, npr. kao PIO fond.
Sada, kada imate mogućnost da sačinite elektronski dokument, da ga potpišete i pečatirate, to vam ne vredi ništa ako nema mogućnost dostave tog dokumenta. Ovo je vrlo važna stvar. Neko će reći – dobro, i do sada smo imali mogućnost elektronske dostave putem i-mejla. Da, to je tačno, ali ovde se radi o slanju sa daleko većim stepenom pouzdanosti, pre svega kada govorimo o identitetu korisnika i kada govorimo o tačnom vremenu te dostave.
Elektronska dostava omogućava da se vidi tačno vreme i slanje dokumenta i tačno vreme prijema tog dokumenta. Ovo je posebno bitno zbog određenih sudskih, upravnih postupaka, kada dokument, zapravo vreme dostave dokumenta je bitno, jer se od toga računa i teče vreme, kada možete da preduzimate, odnosno korisnik, stranka da preduzima odgovarajuću pravnu radnju, odnosno da podnese žalbu na neki upravni akt.
Usluga kvalifikovane elektronske dostave, opet poredimo sa realnim vremenom, je zamena, na neki način, za uslugu preporučene pošiljke, kada šaljete klasičnu poštu. Prema tome, imate obezbeđenu sigurnost da će ta pošta doći na adresu, odnosno pošiljka na koju ste je i poslali.
Sledeća usluga koja se definiše ovim zakonom jeste elektronsko čuvanje ovih dokumenata. Posebno važna stvar zbog privrede i velike uštede koju privreda može da ostvari na ovaj način. Mi smo do sada imali situaciju da se mnogi magacini ili skladišta koriste za čuvanje papirne dokumentacije. Na stotine hiljada tih dokumenata, milioni evra, su potrošeni za troškove čuvanja te dokumentacije.
U proseku jedna banka i štampa oko 10 miliona dokumenata i skenira oko sedam miliona različitih dokumenata. Troškovi, proveravali smo koji su troškovi čuvanja jedne kutije dokumenata i ti troškovi se odnose 50 centi po jednoj kutiji.
Dakle, radi se o milionima evra koji su do sada plaćeni i koji su različite kompanije, ne samo banke, različite institucije platile za čuvanje te dokumentacije. Mi sada predviđamo formiranje tzv. elektronskog magacina za čuvanje te dokumentacije, s tim što je apsolutno obezbeđena sigurnost čuvanja tih dokumenata, što je obezbeđen integritet tih dokumenata zato da se izbegne svaka mogućnost da se promeni ili izmeni sadržaj onoga što se čuva.
Naravno da ti dokumenti mogu da se čuvaju i u elektronskom. Ti dokumenti koji se čuvaju mogu biti izvorno i u papirnoj formi i elektronskoj formi, s tim ukoliko je u papirnoj formi mora prvo da se digitalizuje, odnosno skenira. Papirni dokument može da se uništi i onda čuva u elektronskoj formi. Nažalost, tu moramo da budemo potpuno otvoreni. Ovde će biti velika prepreka da se ovaj zakon u ovom delu u potpunosti primeni zbog drugih propisa koji predviđaju obavezu čuvanja dokumentacije u papirnoj formi, odnosno papirnom obliku. Pre svega, Zakon o arhivskoj građi a tu je i čitav niz drugih propisa koji dalje predviđaju tu obavezu.
Prema tome, predstoji nam proces čišćenja tih akata, menjanje tih akata kako bi zakon mogao da bude implementiran u punom svom kapacitetu. Međutim, i sada ćemo moći da uništavamo neka papirna dokumenta, pre svega kada se radi o fakturi, kada se radi o nalozima za isplatu, stotinu hiljada takvih dokumenata se štampa dnevno i oni će moći da se unište i nakon digitalizacije i skeniranja čuvaju u elektronskoj formi.
Sada se otvara pitanje i verovatno s pravom, koliko je sve ovo sigurno, koliko je bezbedno i kako mi utvrđujemo identitet korisnika ovih elektronskih usluga? To je možda ključno pitanje sa ovim zakonom. Zato imamo različite šeme i postupke identifikacije koji imaju različite nivoe pouzdanosti. Upravo u zavisnosti od stepena rizika od zloupotreba i moguće štete koja tim zloupotrebama može da se napravi imamo tri nivoa identifikacije. Dakle, osnovni, srednji i visoki. Osnovni nivo smanjuje rizik od zloupotreba. Srednji nivo značajno smanjuje rizik od zloupotreba, dok visoki nivo potpuno onemogućava svaku zloupotrebu. Sada da pojasnim, vidim da je skroz nejasno. Dakle, ako hoćete da izvadite uverenje iz matične knjige rođenih ili da vršite proveru upisa u birački spisak za to vam je dovoljno da imate korisničko ime i šifru, dakle, user name i pasword i to je taj osnovni nivo ili kako se kaže jednofaktorska autentifikacija. Dakle, dovoljan je jedan faktor da taj neki zahtev koji imate ostvarite.
Ako hoćete da izvadite uverenje iz kaznene evidencije, da li ste kažnjavani ili osuđivani, za to vam nije dovoljno korisničko ime i šifra, potreban je još jedan faktor. Taj faktor može da bude otisak prstiju na vašem uređaju, dakle, telefonu, može da bude i SMS, odnosno šifra koju dobijete SMS-om a koju ukucavate, kojom se praktično vi identifikujete. To je taj srednji nivo. Imate na kraju taj visoki nivo, a on je kvalifikovani elektronski potpis koji je najsigurniji, gde nema zloupotreba. Dakle, ako podnesete zahtev za vozačku dozvolu morate da imate kvalifikovani elektronski potpis. Ukoliko podnesete zahtev za promenu prebivališta morate da imate kvalifikovani elektronski potpis, ako hoćete naravno elektronski da radite. Ako hoćete prijavu ili promenu prebivališta, boravišta onda takođe morate da imate kvalifikovani elektronski potpis. Dakle, visoki nivo pouzdanosti.
Sve ove šeme će biti na sajtu Ministarstva, svaki organ će definisati koji nivo je potreban da bi ostvarili odgovarajuću uslugu. Kada smo to razrešili i postavlja se pitanje ko garantuje sve ovo, ko je taj ko ovo sprovodi?
Nije to golub pismonoša koji nosi jedan sada dokument od tačke A do tačke B. Dakle, to su praktično ti pružaoci tih usluga.
Šta je u realnom svetu? U realnom svetu je to, recimo, poštar. Kada dajete pošiljku, bacate u poštansko sanduče ili preporučenu pošiljku idete u poštu i pošta vam garantuje da će ta pošiljka od tačke A ići do tačke B.
Šta je ovde ta pošta? To je taj pružalac usluga ili pružaoci usluga, a to su privredni subjekti koji će morati da se registruju po posebnoj proceduri, vrlo strogoj proceduri, da zadovolje posebne uslove, dakle, da imaju zaposlene koji su stručni, sa iskustvom, koji su prošli obuke iz informacione bezbednosti i zaštite podataka ličnosti, koji imaju osiguranje od štete, koji imaju odgovarajuću opremu koja je zaštićena od neovlašćenog korišćenja, koji imaju sisteme koji na siguran način čuvaju vaše podatke koje ste dali i svake dve godine će se vršiti provera tih pružalaca usluga da li ispunjavaju sve standarde koji su postavljeni i da li sprovode sve odredbe ovog zakone.
Prema tome, sad verujem da imate neku sliku značaja ovog zakona i ovo je samo prvi korak koji mi sad pravimo sa donošenjem zakona. Teži posao, daleko teži posao će biti njegovo implementacija.
Činjenica da mi moramo da donesemo 17 podzakonskih akata, govori o tome koliko je ovo sve i komplikovano i osetljivo. Dakle, u roku od godinu dana mi moramo da donesemo 17 različitih akata.
Podsećam da ni EU, nije donela četiri još važna podzakonska akta, da bi odredbe direktive EU mogle da budu implementirane.
Osim toga, vrlo često i tehnologije i inovacije idu daleko pre zakonske regulative i moraćemo da pravimo i tu kompromise i moraćemo na neki način da anticipiramo i buduća tehnološka dešavanja, jer bilo je predloga da sadržaj ovih podzakonskih akata inkorporiramo u tekst zakona, ali naprosto tehnologija tako brzo napreduje da nismo hteli da se zakucamo i da u zakonu to definišemo, već smo ostavili prostor da to bude predmet podzakonskih akata kako bi lakše mogli da ih menjamo.
Takođe, je bitno da pojačamo kapacitete u inspekciji Ministarstva jer na toj inspekciji je veliki teret kontrole i nadzora ovog zakona. Moramo da radimo više na digitalnoj, na povećanju digitalne pismenosti u Srbiji.
Ogromno je nepoverenje naših građana u ovaj vid poslovanja.
Moramo, takođe, da sprovodimo kampanju za podizanje svesti o značaju elektronskog poslovanja, elektronskog potpisa i svih usluga od poverenja o kojima sam govorio.
Želim da se zahvalim svima koji su učestvovali u izradi ovog zakona.
Dakle, javna rasprava je bila vrlo plodotvorna, učestvovali su svi, sve organizacije od saveta stranih investitora, različitih komora i naših i stranih, i akademska zajednica, stručna javnost.
Želim da se zahvalim poslanicima koji su podneli vrlo korisne amandmane. Većinu tih amandmana mi smo prihvatili, i prihvatićemo, zapravo, jer želimo da zaista popravimo i poboljšamo tekst zakona koliko god je to moguće.
Hvala.

Hvala ministre LJajiću.
Sa izlaganjima predstavnika predlagača, odnosno ministara u Vladi Republike Srbije, završavamo rad za danas, i obaveštavam vas da ćemo nastaviti rad sutra, dakle 04. oktobra 2017. godine sa početkom u 10 časova.
Hvala na saradnji.