… kad ste vi bili premijer?
Ne želim ni u kom slučaju da izazivam polemiku, ali samo iznosim činjenicu.
Da ne bi hipokrizija vladala ovim parlamentom i ovim zasedanjem, onda onaj ko inputira nešto drugome, treba da pođe od sebe, jer si pred ogledalom najčistiji. Kad se pogledaš u ogledalo, znaš ko si i šta si. A onda to ogledalo kaže nešto sasvim drugo u odnosu na ono što govornik priča. Pa zato i podsećam da li je supruga gospodina bila sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo u vreme kada je on bio predsednik Vlade… (Isključen mikrofon.)

Hvala, kolega Jovanoviću.
Svi su dobili pravo na repliku.
Danas imamo na dnevnom redu tri zakona. Govorimo o Nacionalnoj akademiji…
(Zoran Živković: Imam pravo na repliku.)
Molim vas da ne dobacujete.
Ovo nema nikakve veze sa dnevnim redom o kojem razgovaramo.
(Zoran Živković: Ali, ja sam prozvan. Na šta ovo liči?)
(Marinika Tepić: Poslovnik.)
Ja vas molim da nastavimo sa sednicom.
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da kažem kolegama da će u ovoj državi konačno biti države. Država je zajednica ljudi. Ta zajednica ljudi ima potrebu za javnim poslovima. Javne poslove vrše javne službe. Da bi se to uradilo, na slobodnim demokratskim izborima, građani biraju one koji će se starati da se taj javni interes ostvari. Oni primaju lične dohotke, zapošljavaju javne službenike, da bi se realizovali javni poslovi, jer ne može svaki građanin sam sebe da leči, sam sebe da školuje, sam sebi da nosi smeće, sam sebi da gradi puteve, sam sebi da pravi vojsku.

Nego, dame i gospodo narodni poslanici, ima izreka – Lopovi i prevaranti će poželeti vlast i demokratija će im to dati. To je Sokrat. Kaže dalje – A kad se lopovi i prevaranti domognu važnih državnih funkcija, nastaće takva tiranija koja je gora od svake oligarhije.

Sutra je 5. oktobar. Mi čestiti, koji smo želeli ekonomske i političke promene, koji smo hteli odgovarajuću javnu službu i javne službenike…

Kolega Rističeviću, vratite se na temu, molim vas.

Govorim o javnim službenicima.
... koji smo želeli političke reforme, koji smo želeli tržišnu ekonomiju, dobili smo monopol i kriminal. Dobili smo tiraniju koja je gora od oligarhije. U tome su učestvovali razni državni funkcioneri, razni službenici, koji su svoje supruge stavljali ne samo za sekretare, već i u izbornu komisiju, da prepravljaju izbornu volju i da na takav način kreiraju javnu službu. Setimo se uzimanja mandata DSS-u.
Takođe, dešavalo se da sebi podignu dvorce, da narod ostane na ulici. I mi koji smo cepali patike za njima, dužni smo da se sećamo tog datuma.
Nema većeg zla od zle pameti. I kad neko priča o javnim službenicima, i kad poziva na ekonomsku čestitost, a njegovu diplomu ne možete da nađete, onda se zapitate, opravdano, da li je ona Sokratova izreka tačna?
Kada vam neko priča o nepotizmu, a supruga bude primljena u tužilaštvo bez pravosudnog ispita, u Tužilaštvo za ratne zločine, onda se pitate kakvu vrstu javnih službenika su oni stvorili?
Kad vam neko priča o dijagnozama, a pri tome je nosilac istih, i traži lekarske preglede za druge, ali ne za sebe dok je bio javni službenik, onda se pitate kakav je to monopol i kriminal nastao 5. oktobra?
(Maja Videnović: Gospodine predsedavajući, da li čujete šta izgovara poslanik?)
Kad neko iskoristi političku moć stečenu 5. oktobrom, zloupotrebi službenike i dobije 525 hiljada evra subvencije za vinograde i postane moj kolega poljoprivrednik u pokušaju, to naplati, a onda firmu preseli na Devičanska ostrva, onda se pitate kakvu smo to javnu službu i javne poslove imali posle 5. oktobra mi koji smo želeli promene, koji smo želeli bolje? Mi, koji to bolje nismo dočekali. Mi koji smo gledali naše vođe kako ulaze u penthaus stanove od 500 hiljada evra, kako kupuju stanove u Beču, kako dižu na pašnjaku velelepne zgrade, kako imaju kolekciju časovnika od kojih svaki košta više nego omanji stan, mi koji smo želeli demokratiju i tržišnu ekonomiju svesni smo toga da smo dobili kriminal i kriminalce koji su postavili tužilaštva i pravosuđe kao javnu službu koja neće da ih kazni.
To tužilaštvo i to pravosuđe je nezavisno od ove vlasti, ali nije nezavisno od bivše vlasti koja je tako reformisala tužilaštvo i pravosuđe da ga je u stvari deformisalo. Oni neće da gone pripadnike svoje partije, a ovi drugi uveliko baštine zasluge tužilaštva i sudova svoje partije, tako da su građani opravdano gnevni na nas, ali građani treba da znaju da mi možemo da kontrolišemo samo izvršnu vlast i tu vrstu službe. Ne možemo da kontrolišemo tužilaštvo i pravosuđe, a tamo su sve, kako naš narod kaže, žutaći. Zato su bitange i prevaranti u javnim službama i bivši funkcioneri ostali nekažnjeni.
Građanima treba reći da ćemo jednog dana zaustaviti taj kriminal i zaustaviti korupciju koja je ona glava šećera o kojoj su se osladili mnogi učesnici 5. oktobra, sem običnog naroda. Jednoga dana ja se nadam da će nam građani pomoći da i ti službenici iz tužilaštva i iz pravosudne vlasti budu pravi i da kazne veliki kriminal koji je počinjen posle 5. oktobra i njihove protagoniste. Hvala.

Povreda Poslovnika, gospodin Goran Ćirić.
Izvolite.

Povredili ste član 107. Svima je ovde u sali jasno da ste ćutali pet minuta. Pročitaću vam stav 2. člana 107. – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao i iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

Po ko zna koji put se poslanici i dotični poslanik, ali i poslanici većine na ovaj način obraćaju poslanicima opozicije. Svesni ste i vi toga da ste prećutali ovih pet minuta i mislim da vam to nije na čast.

Povredili ste jasno ovaj član Poslovnika, ja ne znam zbog čega, ali ako govorimo o ovoj temi u kojoj govorimo o integritetu, o etici, o tome da treba obučiti ljude i u lokalnim samoupravama i u javnoj upravi, naravno da je to potrebno i svima nama i ovoj instituciji. Odavde potiče upravo taj odnos odgovornosti prema građanima.

Odnos jednih prema drugima i na ovaj način se emituje ta atmosfera netrpeljivosti i atmosfera nasilja, prvo verbalnog, a onog kasnije može da preraste i u fizičko. Mislim da je to vaša odgovornost u ovom trenutku, jer niste na vreme reagovali, mogli ste da reagujete, niste to želeli i, evo, reći ću vam želim da se o ovome Skupština izjasni i da se glasa o ovome.

Hvala, na sugestiji. Vi ste kao i uvek jedan korektan sagovornik, ali ja nisam imao tu mogućnost zato što se prethodni govornik, odnosno kolega Marijan Rističević nikome nije obratio direktno, tako da nisam mogao da pretpostavljam u ovoj sali kome je šta bilo upućeno, ali ni jedno ime i prezime članova parlamenta nije pomenuto. Rekli ste da želite da se parlament izjasni u danu za glasanje. Hvala na vašoj sugestiji.
Reč ima narodni poslani Zoran Živković, povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 104. – Uvredljivo se izrazi o narodnom poslaniku itd.

Šta su uvrede? Uvrede, prvo da sam bio ministar odbrane u vreme kad se raspadala država, to je rekao ministar. Pre toga ja nikad nisam bio ministar odbrane, nego sam bio ministar unutrašnji poslova. U to vreme Kosovo je bilo sastavni deo Srbije, u to vreme nije izgubljen ni jedan rat, u to vreme je i Crna Gora bila u državnoj zajednici.

Druga priča je privatizacija da vam se gadi.

Kolega Živkoviću, izvinjavam se.
(Zoran Živković: Odgovaram zašto sam uvređen. Vrlo precizno.)
Mislite, ukazujte na to zašto sam ja i kako sam povredio Poslovnik?
(Zoran Živković: Ja vas molim da mi date reč.)
Izvolite, samo se prijavite ponovo.