Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2017.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/215-17

3. dan rada

26.10.2017

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:00

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, postavljam dva pitanja. Oba za predsednika Vlade, Anu Brnabić, i predsednika Republike, Aleksandra Vučića.

Moje prvo pitanje glasi – zašto je Vlada Srbije dozvolila da nižerazredni američki diplomata Brajan Hojt Ti tako grubo naruši dostojanstvo Republike Srbije?

Dakle, Brajan Hojt Ti je sa svojim ultimatumima koje je izneo srpskim zvaničnicima je stavio do znanja da, naravno u suprotnosti sa diplomatskom praksom i dobrim odnosima, Republika Srbija treba da uvede sankcije Ruskoj Federaciji i potpiše pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Šta je to uopšte normalizacija? Šta znači ta reč – normalizacija?

Šta je to što zvanični Beograd još može da uradi a nije uradio u vezi zaokruživanja kosovske nezavisnosti? Da li je to razmena ambasadora između tzv. Kosova i Republike Srbije i saglasnost za prijem Kosova u UN?

Spoljna politika Republike Srbije je dosta konfuzna. Po Ustavu Republike Srbije spoljnu politiku vodi Vlada, dok predsednik predstavlja zemlju, državu Srbiju u zemlji i inostranstvu, a mi čujemo disonantne tonove iz Vlade Srbije i dijametralno suprotne stavove.

Ana Brnabić, predsednik Vlade pozitivno odgovara na zahteve Hojt Ti-a i tvrdi da je Srbija posvećena evropskom putu, dok ministar odbrane Aleksandar Vulin izjave Hojt Ti-a karakteriše kao neprijateljske. Da li postoji onda zajedničko mišljenje u Vladi Srbije?

Ono što je simptomatično jeste da se Brajan Hojt Ti sastao i sa ministrom Zoranom Mihajlović. Kakve veze ima Zorana Mihajlović sa spoljnim poslovima Srbije? Mi znamo da je Zorana Mihajlović agent stranog uticaja i da ne može da kaže ni – dobar dan a da se pre toga ne konsultuje sa američkim ambasadorom, ali to nije njen resor. Spoljna politika nije njen resor.

Ili je možda zahtev Hojt Jia da se ubrza izgradnja auto puta Niš – Priština - Tirana i tako uradi i što više doprinese na stvaranju infrastrukture velike Albanije? Pošto to nije jedan od državnih prioriteta Republike Srbije, potpuno je iluzorno da se na tome radi. Držanje svih beogradskih zvaničnika pred ovim diplomatom je bilo zaista sramotno.

Sa druge strane, drugo pitanje jeste šta to sprečava Republiku Srbiju da dodeli diplomatski status pripadnicima Ruskog humanitarnog centra u Nišu? Mi smo čuli više najava da će to da se dogodi, međutim od toga ništa. Pripadnici Ruskog humanitarnog centra su više puta opravdali svoje prisustvo u Srbiji, ne samo tokom katastrofalnih poplava 2014. godine, već i u gašenju požara mnogostrukog na teritoriji Republike Srbije.

Imajući u vidu kakav je Sporazum Republika Srbija potpisala 2016. godine sa NATO paktom, tzv. IPAP Sporazum, kojim je napravila veće ustupke zločinačkoj vojnoj alijansi koja nas je bombardovala nego što je to bilo predviđeno između Jugoslavije i Trećeg rajha Trojnim paktom, ne možemo po pravilima reciprociteta, bar, da očekujemo da se ista stvar dogodi i sa pripadnicima Ruskog humanitarnog centa u Nišu.

Mi mislimo da Republika Srbija treba da bude zadovoljna delovanjem Ruskog humanitarnog centra, štaviše, poslanička grupa SRS u Skupštini AP Vojvodine je predložila inicijativu da se jedan takav centar osnuje i na teritoriji Vojvodine.

Dakle, čemu više iščekivanje? Dajte nam razloge zašto hoćete ili ne da dodelite diplomatski status ruskim humanitarcima, ali mislim da je očigledno da ovde imaju strani agresori mnogo veće privilegije.

To bi bila moja dva pitanja. Hvala vam.