Hvala.
Opomenuli ste me da sa svojim dugačkim odgovorima opstruiram opoziciju. Stvarno moram da vam kažem da ne vidim kako je to istina, s obzirom na to da mi je postavljeno četiri ili pet pitanja. Jedan od narodnih poslanika je postavio, ja mislim, pet, tako da ja moramo na pet da odgovorim, pritom su sva ozbiljna pitanja – pitanja o penzijama, koja su jako važna, pre svega vama kao narodnim poslanicima, ali i svim građanima koji gledaju ovo, pitanje o slobodi medija, pitanje koje je toliko važno i toliko raspravljano. Ja moram da objasnim situaciju u medijima danas, konačno, zato što svi pričaju o tome jako paušalno. Mislim da je važno, pre svega za demokratsko uređenje naše zemlje, da ja to detaljno objasnim i obrazložim. Ja sam ovde citirala Savet za borbu protiv korupcije, ja sam citirala narodne poslanike iz opozicije, tako da mislim da je to stvarno jako relevantno i mislim da ne bih uradila svoj posao i ne bih dala dužno poštovanje ovom domu ukoliko ne bih tako odgovorila na ova pitanja. Dakle, ne mislim da opstruiram. Upravo suprotno, mislim da vam dajem dužno poštovanje.
Što se tiče polaganja zakletve naših tužilaca, podsetiću vas da je Kosovo i Metohija pokrajina u okviru Republike Srbije i na taj način se Vlada Republike Srbije prema njoj i odnosi. Ako je pokrajina donela neku odluku, ja ne znam stvarno zašto vi postavljate pitanje kako mi kao Vlada u odnosu na tu odluku možemo da reagujemo. To je jedna stvar. Dakle, pored toga, druga stvar je što je to u skladu sa Briselskim sporazumom, koji je, ukoliko se ja ne varam, usvojila i ova Skupština Srbije. Mi kao Vlada smo dužni da ispunjavamo one zakonske odredbe, sporazume i sve ostalo što kaže Skupština Srbije. Dakle, imamo pun legitimitet, to je naša obaveza, i u skladu je sa zakletvom, koju sam ja i svi mi ovde, moj tim, postavili da poštujemo i branimo ustavni integritet i legitimitet Srbije, suverenitet Srbije pre svega.
Takođe ću vam reći, mislim da je to i ministarka pravde, koja danas nažalost nije mogla da bude tu zbog službenog puta u inostranstvu, rekla jasno i glasno, ali deluje mi kao da neko ne čuje ili ne želi da čuje – da ovo što je urađeno omogućava veću, bolju pravnu zaštitu Srba na Kosovu u trenutku kada mi nemamo, zahvaljujući nekima, potpunu kontrolu nad našom južnom pokrajinom. Uradićemo kao Vlada, ja se nadam uz podršku Skupštine, ali ne samo koalicije koja podržava ovu Vladu, nego cele Skupštine, sve što bude bilo potrebno da se kvalitet života Srba na Kosovu unapredi koliko god može. Pa valjda tu nismo jedni protiv drugih. Mi želimo da naše sudije, naši tužioci budu tamo na raspolaganju našim ljudima. To je velika stvar za njih.
Ne znam zašto je Vlada kritikovana za ovo. Ovo je maestralno urađeno opet i međunarodnoj politici, tako da smo mi za ovo dobili i ozbiljne poene međunarodne zajednice i još jednom pokazali da stojimo iza svoje reči, za razliku od nekih, da kada usvajamo, pregovaramo i usvajamo sporazume, mi ih implementiramo. Danas još više možemo da kažemo gde je zajednica srpskih opština, gde je, jer to je važno, važno je za Srbiju, važno je za Srbe na Kosovu. Ali, da mi ne ispunjavamo ono što smo rekli da ćemo ispunjavati, mi ne bi mogli da pitamo druge – zašto vi ne ispunjavate svoje? Tako je nekada rađeno. Nekada je obećavano i ništa nije rađeno i onda se gubi kredibilitet zemlje, onda se urušava zemlja i onda se žrtvuje i igra i sa teritorijom i sa ljudima i sa svim ostalim. Ovo više nije takva zemlja. To je moj odgovor na to.
Znači, prvo, Kosovo je pokrajina u Srbiji. Drugo, Briselski sporazum je usvojen od strane Skupštine Srbije. Treće, mi smo odgovorni partneri koji kada se dogovore i imaju odobrenje Skupštine Srbije, onda idu hrabro u implementaciju. Četvrto, šta god treba da se uradi da život Srba na Kosovu bude bolji, Vlada će to uraditi.

Pre svega, kada se govori o bezbednosti koja se tiče i najviših državnih funkcionera, ali naravno i drugih ljudi u Srbiji uvek sam smatrao da je pogrešno kada se tako lako relativizuje i kada se tako lako to posmatra i pokušava o javnosti da predstavi, sve, kao neka šala, farsa i nešto slično.
Sećam se jednom prilikom dok je Boris Tadić bio predsednik Republike, bio je jedan incident sa njegovim vozilom kada je vozač, mislim da se prezivao Cimpl iz Američke ambasade, imao presecanje te kolone vozila. To je danima bilo, pokušaj ubistva. Taj čovek je proveo na robiji, u pritvoru je proveo, ne znam koliko, nekoliko meseci itd. Vrlo ozbiljna istraga da je država sprovodila, jer nije želela da dozvoli mogućnost da je tako nešto to stvarno bilo neki pokušaj.
Kada nađemo mesto kod kuće, porodične kuće, predsednika Republike, veću količinu naoružanja. To svakako nije šala i to svakako nešto što je ozbiljno i za bezbednosne službe i za, naravno, Ministarstva koja se bave i zaštitom predsednika, ali uopšte zaštitom bezbednosti.
I, čuo sam više puta tu medijsku konstrukciju, jer to treba da služi i ponavlja se ta mantra, o tome kada kažete vi ste šest godina na vlasti, mi smo pet godina na vlasti. Sada kažete, stalno ste pominjali državni udar. Nikada u životu nismo pomenuli državni udar. Nismo izgovorili državne udare, ali to služi dobro i onda će nam neko reći, ali to je pisalo u novinama. Pa, znate šta je sve pisalo u raznim novinama. Kada bih sada počeo da citiram šta je pisalo u raznim novinama, tako bih mogli do jutra da razgovaramo ako mislite da je to ozbiljan način razgovora. Hoću, evo, da vam pokažem šta sve pišu novine. Ali, ono što jeste važno da se svakom ovakvom slučaju poklanja maksimalno pažnju i bezbednosne službe rade istragu u onom konkretnom slučaju saslušano više stotina lica.
Šta je sve urađeno? Dokle je sve stiglo? Ja ne mogu da vam govorim svaki detalj, ali mi već godinama za razliku od nekih prošlih vremena kada su, nisam siguran da su bezbednosne službe u punom obimu i kapacitetu uopšte razumele, pošto mora da se sagledava regionalno, postojanje organizovanih kriminalnih grupa, njihov nastanak, koordinaciju i organizaciju i ulogu njihovih pripadnika sa naših prostora i u transportu droge iz Južne Amerike do Španije i distribucije u centralnoj Evropi, puteve tog novca, kao i naravno distribuciju tog novca u legalne tokove i pranja novca, pa i u našoj zemlji. I, to se događalo mnogo godina bez ozbiljnog odgovora države, i uopšte pitanje, nisam siguran, ne mogu da kažem, jer ne želim da kažem ništa loše o mnogim profesionalcima u policiji, ali mi se čini da mnogi nisu bili uopšte svesni dubine te organizacije i nisu imali uopšte jasnu ideju, bar sam to ja zaključio kada sam postao ministar, nije bilo jasne ideje kako da se tom sistemu suprostavi. Danas je u tom smislu situacija promenjena.
Mi danas u saradnji sa mnogim službama, da kažem regionu i u Evropi, pa i naravno Sjedinjenim državama. Mi imao dobru komunikaciju sa tim bezbednosnim službama upravo zato što ti pojedinci putuju u te zemlje, ostvaruju bezbednost interesantne kontakte, rade na svemu onome, da sada ne bih uzimao vreme.
Mi danas kao država imamo jasnu sliku ko su pripadnici pojedinih organizovanih kriminalnih grupa. Oni danas nisu takva vrsta bezbednosnog rizika po građane Republike Srbije, jer mi to ne dozvoljavamo. Oni ovde ne mogu mirno da šetaju. Mi im ne dozvoljavamo ni pet minuta odmora u kafani. Ne dozvoljavamo im. Policija ih hapsi, pretresa, ide na njihove kuće, ide tamo gde se kreću, zaustavlja njihove automobile, otvara ih, pretresa svaki milimetar. Ne želimo da im pokažemo da oni u Srbiji kao što su nekada mogli da voze crne džipove, niko nije smeo da ih zaustavi. Danas ih i te kako pritiskamo. E, danas ih i hapsimo.
Pogledajte broj, ali pričamo o ozbiljnim pripadnicima i ono što mi danas nazivamo kavačkim i škaljarskim klanom. Pogledajte ozbiljnim pripadnicima koji su poslednjih godinu ili dve dana, koji su privedeni i jednog i drugog klana i oni za koje se smatra da su ozbiljniji pucači. Ne mogu da uhapsim čoveka za koga nema trenutno dokaza, ne može policija, ne može tužilaštvo, prosto to ljudi ne mogu da urade, ne bi bilo zakonito. Mislim mogu da se privedu zbog nečega, ali ti ljudi bi bili oslobođeni, to bi samo nanelo štetu Republici Srbiji.
Kao što znate neki od slučajeva koje ozbiljno pratimo moraju da se prate i po šest meseci i po godinu dan, ako treba i pet godina da se dođe do onih koji su nalogodavci izvršioci. Ja sam i tada rekao, ako se sećate kada smo predstavili taj slučaj, kada smo u javnosti dali osnovne podatke da nije moguće, u svakom slučaju, da je ovo vrlo složen slučaj, jer smo očekivali da će biti veoma teško pronaći nekog ko je to oružje tamo ostavio.
Dakle, oni su to uradili svesno. Ja ne mogu da tvrdim da li je to bilo upozorenje, da li je to bilo ostavljeno sa namerom da se sačeka ili Aleksandar Vučić ili neko od članova njegove porodice. Dakle, dosta špekulacija u tom smislu koji ćemo moći da razrešimo tek kada budemo imali celu mrežu u rukama i da faktički saznamo. Pitanje, da li ćemo to moći? Ja ne tvrdim da mi imamo sva rešenja i da imamo odgovore na sva pitanja. Ali, vam kažem potpuno odgovorno. Ni u jednom trenutku, voleo bih da se tako nešto nikada nije desilo, kao ministar unutrašnjih poslova, kao prijatelj Aleksandra Vučića, voleo bih da se tako nešto nikada nije desilo, da uopšte ne razmišljam o tome. Ne njemu, nikome, nijednom čoveku u Srbiji.
Kada bih vam pokazao, ovde imam spisak bar pedeset prijava, različitih prijava ljudi, novinara i ljudi iz javnog života koje smo razotkrili, procesuirali, pronašli počinioce, podneli krivične prijave za mnoge su sudski postupci u toku. Nikada ne iznosim u javnost tu vrstu podataka o ljudima koji su trenutno bezbednosno ugroženi jer time razmišljam i o narušavanju njihove bezbednosti. Hoću da vam kažem, radi policija, intenzivno radi i rešavaju se mnogi slučajevi. Da li se reši sve? Ne reši se sve. Ne rasvetle se sva krivična dela, ali se razreši i rasvetli mnogo više nego ranije.