Hvala.
Da vam kažem prvo, jedan od mojih prethodnika, gospodin Cvetković nikada nije bio u Vladi da odgovara na pitanja narodnih poslanika, ali to nema veze. To je bilo demokratski, bilo je super, super. U parlamentu, a i u Vladi je retko bio, sve su bile telefonske sednice. Hvala vam, narodni poslaniče, što ste me podsetili da je i u Vladi predsednik Vlade retko bio i da su sve sednice bile telefonske, a u Skupštini nikada nije bio. U Vladi je bio retko, ovde nikada nije bio.
Samo da vam kažem, za poštenog narodnog poslanika, kome ću, naravno, sa velikim zadovoljstvom odgovoriti na pitanja oko rasta bruto-društvenog proizvoda, PDV-a, nevraćanja PDV-a i svega ostalog, takođe, da kažem da je poštovani narodni poslanik, predsednik opštine u svom mandatu za sedam godina nije mogao da prenese matične knjige u elektronski oblik.
Ali, ova vlast ne ume da vodi državu, a u opštini Trstenik nismo za sedam godina mogli da prenesemo matične knjige u elektronski oblik, kako bi jedan, neki građanin Trstenika koji je, na primer, na studiranju u Beogradu, mogao ovde da dobije izvod iz matične knjige rođenih, a ne da mu šalju iz Trstenika. Isto tako, da vam kažem da je Trstenik opština koja je imala jednu od najvećih zaposlenih 654, decembar 2013. godine, optimum 444 zaposlena. Samo polako. Ali, ova Vlada ne ume da vodi državu.
Što se tiče, što se tiče BDP-a, jeste, Vlada se svakako nervira oko stope rasta BDP-a… Ako mogu da odgovorim? Meni je žao što vi mene pitate i onda kada vam se ne sviđa odgovor, vi nećete da ga slušate. Pa, mi smo kao u obdaništu. Znači, prošle godine rast BDP-a 2,8%. Pre toga, od 2000. godine, jedino je bio veći rast neke 2008. godine kada smo imali 3,1% i taj rast je bio u potpunosti baziran na potrošnji i na uvozu. Ovaj rast je makar baziran na izvozu i na proizvodnji, i to kaže MMF.
Dakle, sve što je vama pričam ovde, pričam vam međunarodno proverene i priznate podatke i ne pričam o tome kakva bih ja volela da Srbija bude. Ja bih volela da Srbija bude još mnogo, mnogo, mnogo bolja i zato sam ovde, i zato smo svi mi ovde, samo je to teško posle svega što je ostavljeno.
U ovom trenutku, najveći udarac za naš BDP rast u ovoj godini smo imali zbog suše letos. To nije nikakav izgovor. Ozbiljna Vlada i ozbiljna država ne sme više da dođe u situaciju da kaže - nemamo dovoljan rast BDP-a zato što imamo sušu. Ali, gospodo, mi smo imali i u ovom trenutku imamo 3% obradivih površina pod sistemom navodnjavanja, 3%. Sada ćemo imati još dodatnih 50 hiljada, dakle, nešto između 7% i 8% i to je jedan od fokusa za 2018. i 2019. godinu.
Ali, ljudi, ne možemo sve odjednom. I da nije bilo suše koja nas je pogodila tako da će proizvodnja kukuruza u odnosu na prošlu godinu biti manja za čak 45,5%, pšenice za 21%, soje 20%, suncokret 13%, šećerna repa 6,3%, da nismo imali udarac u elektroenergetskom sektoru zbog hidrocentrala i zimus zbog termoelektrana, svi ostali pokazatelji su takvi da bi imali rast od projektovanih 3%. Istovremeno, svi ostali indikatori pokazuju jednu zdravu ekonomiju, dinamičnu ekonomiju koja se razvija. To je rekao MMF, to je rekao i Fiskalni savet. Dakle, to je istina.
Dobro je što imamo rast izvoza od 13% i što imamo rast direktnih investicija od nekih 13%, što imamo konačno nezaposlenost koja je na nekom nivou od 11% – 12%. To je bolje nego ikada u istoriji Srbije. I moramo bolje. Ali, narodni poslaniče, ovo je odgovor na moje pitanje.
Zašto nismo pravili sisteme za navodnjavanje? Zašto ih nismo pravili? Zato što mi smo imali fiskalnu konsolidaciju da se izvučemo iz bankrota koji ste ostavili. Tako je. Ali, zašto vi niste? Pa, potrošili su sve pare. Sve pare su potrošene. Gde su putevi, gde su sistemi za navodnjavanje? Gde je sve? Dakle, 35 godina u Srbiji se nisu pravili sistemi za navodnjavanje, 35 godina.
(Narodna poslanica Marinika Tepić dobacuje s mesta.)

Hvala.
Ja vidim da postoji, i shvatam sada zbog čega postoji, jedno duboko nerazumevanje sa nekim od kolega iz opozicije, zato što oni očekuju da članovi Vlade dođu ovde i odgovaraju rečima koje su nam date, da nam se sastavi ovde jedan spisak šta mi treba da odgovorimo kad nas neko pita, a ne da odgovorimo ono što mi želimo.
Oni mogu da postave pitanja kakva god hoće, da dobacuju za vreme sednice, da dobacuju iz klupa, da vode dijalog i sa predsednicom Vlade i članovima Vlade, ali poslanici takođe, bio sam predsednik ovog parlamenta, poslanici takođe moraju da poštuju Poslovnik Narodne skupštine o načinu ponašanja u Narodnoj skupštini. Razumem, nije lako gospođi Gojković da to sve uredi u ovom toku i shvatam koliko je težak ovaj posao.
Međutim, šta su suštinski pokazatelji za jednu zemlju? Hoću da vam kažem šta je jedan dobar pokazatelj za ovu zemlju da li zemlja napreduje ili ne napreduje? Stopa nezaposlenosti. Znate li zbog čega se danas ne priča u Narodnoj skupštini toliko o stopi nezaposlenosti, zato što kad su neki drugi bili na vlasti, ta stopa je bila, samo 2012. godine, kada smo zatekli zemlju u katastrofalnom stanju, skoro 26%. Tolika je bila stopa nezaposlenosti. Danas je 11,8%. E, zbog toga, kao jedan dobar ekonomski pokazatelj, zato što govorimo ovde o reformama, ovde govorimo o tome da je ova Vlada stvorila fiskalni prostor, a da nije prodavala imovinu.
To je suštinska velika razlika. Kada pravite prostor na osnovu snage vaše privrede, na osnovu snage investicija, na osnovu snage toga što se ljudi zapošljavaju, pa imaju plate, pa imaju nešto da donesu svojoj kući, za razliku od nule, koliko su imali kada su neki drugi bili na vlasti, nula dinara su im bile plate, velikom broju tih ljudi, da ne govorimo o 400.000 radnika koji su ostali bez svojih radnih mesta od 2008. do 2012. godine. Kako da se ne setimo tih vremena? Kako da se ne podsetimo na ta vremena, kada je to bio koren, kada je to bile situacije u kojima su ljudi ostajali bez radnih mesta. Merilo se na sat. Bili su oni brojčanici gde ste merili koliko radnih mesta svakoga sata se izgubi. Mi sada merimo koliko se radnih mesta napravi u Srbiji svakog sata, i to je suštinska razlika.
Nije njih interesovao nikad običan čovek. Većinu tih ljudi koji su bili ministri, koji su bili ključni upravljači, ti koji su vedrili i oblačili u Srbiji, njih su interesovali tajkuni. Tada je tajkunima u Srbiji bilo vrhunski. Oni su zaista uživali u Srbiji, uživali u sticanju ogromne imovine, pre svega mislim na Miškovića.
Ova zemlja se jedno vreme zvala „Deltalend“. Znači, tako su nazivali Srbiju. Toliko je čovek mogao da uradi šta je hteo. Postavljao, njemu su se vlade formirale u njegovom kabinetu. Dakle, u njegovoj kancelariji su se formirale vlade, da ne kažem svi drugi. Ovde je ključni investitor. Ovde su se investicije merile od ljudi koji su bili narko-dileri. Ovde se to ubrajalo u BDP. Kaže – rast BDP-a, Šarićeve investicije iz narko-dilera.
Ima ovde dosta primera, ali ovde je bio jedan primer koji hoću da vam pročitam, kakve su se uspešne reforme sprovodile i zašto smo došli do ovoga. Nažalost, žao mi je što moram da pomenem ovaj primer, zato što boli svakog čoveka u ovoj zemlji, ali treba da se podsetimo kakvi su ljudi upravljali i šta se dešavalo, a to je situacija sa adaptacijom dvorca „Heterlend“.
To je bilo zamišljeno kao dom…
(Boško Obradović: Vreme.)
Vidite, kako odmah, kada treba da se kaže istina, to zaboli, jer znaju koliko je ovo napravilo štete građanima Srbije.
Kada treba da se …
(Boško Obradović: Da li je Dačić?)