Puno projekata smo započeli, ne samo započeli, neke od projekata smo završili u prethodne tri godine i ja sa ponosom mogu da kažem da Srbija danas prvi put može da stane iza završenih, pre svega infrastrukturnih projekata, mislim tu na autoputeve i na održavanje puteva, prvi put na održavanje železničkih pruga, doći ćemo i do stanova i do „Beograda na vodi“.
Ja ovde imam tabele koje pokazuju da svake godine, dakle, od 2009. godine na primer na pitanju samo železnice nula kilometara piše u tabeli svake godine što se tiče održavanja tih pruga sve do 2014. godine. Znači, od 2008. do 2014. godine tadašnje Vlade i ministarstva i železnice, kako god hoćete, jer mislim to je ipak jedan lanac, u nula kilometara rehabilitovale, rekonstruisale železničke pruge. Od te 2014. godine stvari se zaista menjaju preko 200 kilometara pruge je rehabilitovano, rekonstruisano i mi počinjemo između ostalog ove godine i brzu prugu.
Što se tiče „Beograda na vodi“. Dakle, da krenemo na ono što mislim da prvo svi vide kada prolaze Beogradom, dakle, te kule se i te kako vide. Neću da uopšte govorim, pošto smo toliko puta pričali o tome kako je izgledao taj Beograd, hajde da to potpuno stavimo sa strane, hajde samo da posmatramo ono što se zove jedan projekat „Beograd na vodi“ ja stvarno ne znam da li iko može da bude bilo da živi u Beogradu, ili ne živi u Beogradu, bilo da je pozicija ili opozicija da bude protiv infrastrukturnog projekta.
To je isto kao kad je Vuk Jeremić rekao da je protiv autoputa Niš-Merdare-Priština. Za mene je to ludilo. Ne postoji bolja stvar za jednu državu od toga da gradi i ulaže u infrastrukturu, od stanova, zgrada, puteva, autoputeva, pruga, novih pruga, brzih pruga. Dakle, ne postoji, vi, pretpostavljam da to treba da znate, to je nešto što pokreće privredni rast jedne zemlje.
Znači, „Beograd na vodi“, te kule koje se grade idu svojim fazama onako kako je i planirano. Ono što ja mislim da je dobro na tim projektima rade domaće kompanije pre svega, imate „Energoprojekt“ i veliki broj podizvođača, imate i srednja preduzeća i manja preduzeća. To je kao i na svim drugim infrastrukturnim projektima, to je veliki zamajac za privredu.
Dakle, kad imate od preduzetničke radnje do nekog srednjeg i velikog preduzeća, to znači da ti ljudi koji ranije, prethodnih desetak godina, nisu imali dovoljno posla, danas kroz te projekte koje država kad je stvorila uslove za tako nešto mogu da rade. Rezultat toga i „Beograda na vodi“ i puta i železnica i svega što sam pomenula, jeste da vam je danas udeo u građevinarstvu u društvenom bruto proizvodu preko 6%, bio je 4,4% kad smo napravili, kada sam postala ministarka građevinarstva i saobraćaja.
Prema tome, stvari idu onom dinamikom koja je planirana, a da ne govorim o železničkoj stanici, o izmeštanju zgrade i o svemu onome što su prateći projekti, pravljenje projektno-tehničke dokumentacije itd.
Zato meni nije jasno kako je moguće da bilo ko kod nas ima nešto protiv jednog infrastrukturnog projekta. To je dobro za nas, to je dobro za svakog radnika u ovoj zemlji. Ne bismo imali taj pad nezaposlenosti koji danas imamo. On je evidentan. To nije samo statistički podatak, to jeste podatak, ali je činjenica od 26,7% imamo ovog meseca 11,7% nezaposlenosti. To je ista ona metodologija Republičkog zavoda za statistiku, koji je bio i pre pet godina i koji je i danas.
Prema tome, ja sam zadovoljna dinamikom, ne samo „Beograda na vodi“ nego i ostalih infrastrukturnih projekata. Sve što možemo kao država da učinimo i Grad Beograd, ako pričamo o ovom projektu, da stvorimo uslove, da se grade i zgrade i stanovi, mislim da to treba da radimo.
Kao što smatram da sve što treba da uradimo od uslova za investiranje, da nam dolaze domaći i strani investitori da otvaraju fabrike, onda treba da radimo, zato što tih 55 fabrika otvorenih duž Koridora 10 i 11 nisu otvorene zbog toga što je neko silno odlučio da to bude Srbija, nego zato što je ova zemlja stvorila uslove, stvorila infrastrukturu i već sve ono što ide uz to. Hvala.
