Dobar dan želim građanima Srbije i poštovanim narodnim poslanicima.
Drago mi je da sam danas ovde sa svojim timom. Imala sam veliku želju da dođem ovde i odgovaram na pitanja vas, narodnih poslanika, a isto tako da kroz odgovore predstavim šta smo uradili u prvih 100 dana rada Vlade. Ja sam, kao što sam i rekla ranije, izuzetno zadovoljna sa tim šta je Vlada uradila u prvih 100 dana. Mislim da smo pokazali da možemo da nastavimo i jako i hrabro napred, bez ikakvih stajanja, jer Srbija nema vremena da gubi, iako se suočavamo sa velikim brojem problema.
Moram sada da kažem svoje lično mišljenje, jer nisam ovakvo mišljenje u ovolikoj meri, prethodno, dok sam bila samo ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nisam mogla da sagledam celu situaciju, a i bila sam nova u Vladi, svakako se suočavamo sa velikim brojem problema u raznim oblastima, zbog toga što je Srbija, nažalost, bila i zapuštena i zaboravljena i vođena na jedan potpuno neprofesionalan način, ako bih mogla uopšte da kažem da je bila vođena na neprofesionalan način. Mislim da je najbolje reći da je bila zapuštena.
Ono što mi je važno da kažem, a daću priliku i ministarki Mihajlović da odgovori na deo oko puteva, je da je upravo tu primer sa čim se suočavamo. Dakle, radimo na putnoj infrastrukturi, kao i na svakoj drugoj infrastrukturi, više nego ikada. I tu imamo podatak da je, recimo, od 2008. godine, što se tiče auto-puteva, izgrađeno nekih 100 km do 2013. godine u poluprofilu, a od tada jedno tri puta više auto-puteva u punom profilu.
Što se tiče rehabilitovanih lokalnih puteva, mi smo imali tu do 2012. godine nekih 500 kilometara rehabilitovanih lokalnih puteva, od tada još nekih 700 kilometara potpuno rehabilitovanih i dodatnih nekih oko dve hiljade kilometara rekonstruisanih i izgrađenih državnih puteva, pored auto-puteva. Dakle, pokušavamo da stignemo do svakog dela Srbije. To ide brzo, ali ne ide dovoljno brzo u odnosu na to šta smo zatekli i koliko je potrebno.
Sami znate da je danas, kada treba da krenete u Srbiji iz npr. putovala sam jednom iz Niša u Požegu, lakše da krenete i dođete iz Beograda u Kejptaun. Dakle, šta god da uradite nije dovoljno dobro, ali dajemo sve od sebe i kažem da će biti tu i Raška oblast, Novi Pazar, Sjenica i gasovod. Dakle, sve je to ono što planiramo i što nastojimo da uradimo.

Vrlo kratko. Dakle, 2010. godine tačno je da ne samo da je obećano da će biti izgrađeni ti putevi od Novog Pazara i Sjenice i Novog Pazara i Tutina, već je potpisan i protokol sa turskom Vladom oko finansiranja i izgradnje te dve deonice. Mislim da je bilo izdvojeno oko 40 miliona dolara.
Međutim, problem je nastao u implementaciji tog kredita, zbog dve stvari. Zahteva Turske da njihove firme učestvuju u rekonstrukciji ta dva puta i drugo, visine kamatne stope. Čini mi se, Zorana će me ispraviti ako pogrešim, da se počelo sa 6,4% a onda su spustili na 4,6% što je kamatna stopa koja je veća od kredita koji smo dobili od Azerbejdžana i Kine i to je bilo neprihvatljivo.
Sada, tokom posete predsednika Erdogana, jedna od centralnih tema razgovora bila je upravo izgradnja ne samo ta dva putna pravca, već izgradnja putne infrastrukture u celoj Srbiji. Tokom novembra meseca očekujemo posetu Turske „Eksim banke“ gde bi se isključivo razgovaralo o visini kamatnih stopa.
Juče sam saznao, zvali su iz Ankare da kažu da je Turska opredelila jedan deo sredstava, značajan deo sredstava, oko 500 miliona evra za finansiranje izgradnje infrastrukture u Srbiji i sada se traži model finansiranja. Da li će kredite dobijati turske građevinske firme, koje će onda učestvovati na tenderima ovde za izgradnju puteva, ili će pak to biti neka druga vrsta kredita pod povoljnijim kamatnim stopama, zaista u ovom trenutku ja ne mogu kažem, ali svakako da će to biti apsolutno jedan od prioriteta, kao što je i premijerka rekla, dokle će se stići i koji ćemo uslove dobiti u ovom trenutku ja stvarno ne mogu da tvrdim.
Samo kratko, što se tiče gasovoda. Nisam direktno bio, naravno, uključen u to. Znam da u budžetu stoje sredstva, predviđena u Ministarstvu, čini mi se energetike, radilo se o projektu koje je svojevremeno trebalo da finansira Slovačka vlada, odnosno slovačke banke u izgradnji gasovoda od Aleksandrovca preko Kopaonika, Novog Pazara i Tutina. Još uvek postoje ta sredstva na poziciji Ministarstva energetike, čini mi se da postoji neka radna grupa koja treba da radi na realizaciji tog projekta.

Hvala.
U poslednje tri godine, kada govorimo o ulaganju u saobraćaj, da uopšte sada ne pominjemo autoputeve, nego samo da govorimo o tome koliko se ulagalo u održavanje, rehabilitaciju puteva, bilo državnih, bilo lokalnih, iako su lokalni pre svega u ingerenciji lokalnih samouprava, bez obzira na to, država je preuzimala puno obaveza i puno pomagala upravo lokalnim samoupravama svesni toga da verovatno ne postoji važnija stvar, nego imati infrastrukturu, bilo da je ona energetska, bilo da je u pitanju saobraćajna, bilo da je u pitanju komunalna.
Prvo ću nekoliko važnih podataka da vam kažem, ne znam da li to znate, ali ja sam tražila da se to izlista. Dakle, opština Raška 2015, 2016. i 2017. godina 150 miliona dinara samo u redovno održavanje. Opština Novi Pazar, sada ću vam govoriti namerno godina po godina, da vidite da se svake godine povećavao iznos novca koji je davan, sad prvo govorim samo o redovnom održavanju.
Dakle, 2015. godina 82 miliona, 2016. godina 110 miliona, 2017. godina 210 miliona, ukupno oko 400 miliona samo u redovno održavanje. Tutin 112, 132, 100 miliona, 350 miliona, znači u prethodne tri godine. Dakle, pričam samo o redovnom održavanju.
Druga stvar koju smo uradili u prethodne tri godine odnosi se na celu Srbiju, reći ću vam tačno za prostor, dakle Raške, Novog Pazara i Tutina. Mi smo se zadužili kao država 400 miliona evra, tačnije 300 miliona evra je iz kredita Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj i 100 miliona evra iz našeg budžeta državnog, da bi smo rehabilitovali 1.000 kilometara puteva. Tačno smo napravili u pet godina koji su to kilometri na teritorije Srbije, dakle probali smo da obuhvatimo ono što je zaista najkritičnije, a jesu kritični ovi pravci koje ste vi rekli i oni su u rasporedu, dakle za rad 2017. godina, kraj raspisivanja javnih poziva za dokumentaciju, 2018. i 2019. godina za rad.
Ukupno 250 kilometara puta u ovom delu Srbije treba iz tog kredita da bude rehabilitovano. Dodatno, kada je potpredsednik Vlade Rasim LJajić sada pominjao kamatne stope, mislim da je važno da znate da smo mi pri poslednjoj poseti predsednika Turske upravo razgovarali o toj kamatnoj stopi, jer za nas je zaista bilo neprihvatljivo da pričamo 6,5%, 5,5%, pogotovu danas kada znamo na tržištu kapitala kako izgledaju uslovi. Imamo jedno veliko obećanje od predsednika Turske da je kamatna stopa ispod 2%, to ćemo sačekati, čekamo pregovore i očekujem da ćemo u tom smislu moći da izdvojimo, odnosno da kao država garantujemo kredit za dalje ulaganje u puteve.
Ono što je takođe značajno to je da mi i pored ovog ulaganja u redovno održavanje i rehabilitaciju, mislim da je jednako važno da se krene u komunalnu infrastrukturu i tu postoje već neki razgovori sa opštinom Novi Pazar kako možemo kroz određena zajednička ulaganja opštine i budžeta Ministarstva građevinarstva, jer se mi takođe i time bavimo, da uložimo u komunalnu infrastrukturu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine Zukorliću, jedno od pitanja koje ste postavili, odnosno poslednje, ticalo se sela i ticalo se toga šta Vlada Republike Srbije čini kako bi ljudi, koji žive na prostorima o kojima ste vi govorili, ostali tamo i dalje.
Izneću vam samo nekoliko fakata i mislim da je to jako važno da se zna i zbog celokupne javnosti. Moram reći da Ministarstvo poljoprivrede ima jako dobru saradnju sa predsednicima opština, nažalost, jedan je pokojni u ovom trenutku, predsednik Opštine Tutin. Mi smo dogovorili ozbiljan projekat izgradnje sistema vodosnabdevanja na prostoru Opštine Tutin i Sjenice. Za tu namenu izdvojeno je 50 miliona dinara ove godine, u 2017. godini, kako bi se izgradio sistem vodosnabdevanja. To obuhvata prostor na izuzetno visokim nadmorskim visinama gde ljudi do sada, i pratili ste putem sredstava javnog informisanja, da mnogi ljudi svake godine imaju probleme kako da obezbede vodi i za sebe, a isto tako da obezbede vodu koja je neophodna za razvoj njihovog stočarstva, odnosno za kompletan sistem privređivanja koji oni imaju tamo na tom prostoru. Ove godine otpočet je taj projekat. Sledeće godine će biti nastavljen i očekujem da bude to gotovo. To je što se tiče vodovodne infrastrukture.
Što se tiče direktno poljoprivrede. Moram reći da će ovih dana biti donet jedan poseban pravilnik o malim proizvođačima koji će se isključivo ticati tzv. tradicionalne obrade mesa i mleka. Do sada nismo imali takvu situaciju, nismo imali takvu praksu, nego ko god je želeo da na tržište, bilo da su tržišta lokalna, regionalna ili na prostoru čitave Srbije želeo da izađe ili da izveze, morao je da ispunjava iste uslove bilo da se radi o preradi malih količina robe ili da se radi o preradi koja je prevazilazila kapacitete desetina ili stotine hiljada tona mesa.
Dakle, na ovaj način mi želimo da ovim malima omogućimo da prerađuju mleko, da prerađuju meso poštujući uslove bezbednosti hrane, ali da imaju niže kriterijume kako da mogu da uđu u čitav sistem kako bi mogli da obezbede egzistenciju za sebe i svoje porodice. Mislim da je to jako važno. Radi se o ljudima koji izlaze na lokalna tržišta, to su najčešće pijace ili neke slične stvari koje se nalaze u njihovom neposrednom okruženju i na ovaj način omogućavaju da veću dodatu vrednost naprave da ne moraju da prodaju primarne poljoprivredne proizvode nego da mogu da ih naprave u svom domaćinstvu. Ministarstvo će posebno pomoći nabavku opreme, izgradnju ovakvih objekata kako bi ta lica mogla što kvalitetnije da obezbede sebi svoju egzistenciju.
Što se tiče prostora na većim nadmorskim visinama. Od sledeće godine krenuće posebni programi koji su zasnovani i na nacionalnim merama, dakle na merama koje se tiču budžeta Republike Srbije, a isto tako i kroz IPARD, gde ćemo omogućiti licima koji se bave stočarstvom na tim prostorima da dobijaju posebne finansijske povlastice kako bi im olakšali njihovu poljoprivrednu proizvodnju, olakšali razvoj njihovog stočnog fonda, a sa druge strane kako bi dobijali veću finansijsku podršku da ostaju na tim prostorima. To je sve u domenu Ministarstva poljoprivrede.
Sad da ne zamaram previše, ima tu dosta mera koje se tiču i posebnih podsticaja ako živite u područjima sa otežanim uslovima poslovanja, gde ukoliko neko dobije podsticaj 50%, dakle subvenciju 50% od vrednosti nabavljanja opreme, ukoliko je reč o ovim područjima tu je 65% povraćaja. Dakle, ako nešto košta deset hiljada evra u uobičajenim slučajevima dobija povratak pet hiljada evra, a kada se radi o područjima sa posebnim uslovima poslovanja taj iznos sredstava bude povraćaj u šest i po hiljada evra. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, želim da se zahvalim poslaniku Zukorliću što je pokrenuo pitanje gasovoda koji treba da obezbedi snabdevanje gasom za Rašku, Novi Pazar i Tutin. To je projekat koji mi zovemo službeno Aleksandrovac-Tutin.
Želim da vas informišem da je to jedan od najznačajnijih projekata koji se u ovom trenutku razvija u oblasti gasne infrastrukture. Mi smo prepoznali da je taj projekat od značaja za taj deo Srbije, uzimajući u obzir činjenicu da je zaista u prioritetu Vlade Republike Srbije da se privlače investitori u taj deo Srbije koji ima dosta mladih, potrebe za velikim zapošljavanjem.
Svesni smo činjenice da je maltene nemoguće razviti ozbiljnu industrijsku zonu ako se ne obezbedi neophodna infrastrukture i gotovo svi investitori koji planiraju svoj ulazak u Srbiju kao jedan od ključnih aspekata upravo tretiraju snabdevanjem gasom. Iz tog razloga ovaj projekat, kao što sam rekao, nalazi se u našem prioritetu.
Mi smo doneli odluku o izradi prostornog plana područja posebne namene. On se trenutno nalazi u takozvanom ranom javnom uvidu, koji će trajati 30 dana. Finansiranje za te neke početne aktivnosti je obezbeđeno. Nosilac projekta je „Srbijagas“. To više nema veze sa onim aranžmanom slovačkim, to je sada projekat koji u potpunosti razvija „Srbijagas“. U budžetu za 2017. godinu je bila predviđena cifra, odnosno iznos sredstava za garanciju. To će biti i u budžetu za 2018. godinu. Mi očekujemo da će početi građevinski radovi u julu ili avgustu 2018. godine. Znači, ugovori su već potpisani, projektovanje je u toku i prostorni plan se vrlo brzo završava.
Očekujem, tj. po nekoj dinamici taj projekat bi trebao da bude završen do kraja 2019. godine. Ja ne volim da licitiram rokovima i znam koliko je to vrlo nezahvalno, uzimajući u obzir vrlo kompleksan teren kroz koji taj gasovod prolazi. Pre bih rekao da će to biti početkom 2020. godine. Koliko je veliki projekat govori i vrednost projekata, a projekat vredi 48 miliona evra. Ponavljam, obezbediće snabdevanje gasom za Kopaonik, za Rašku, Novi Pazar i Tutin.
Tako da, ja mislim da je to lepa vest, dobra vest za građane tog dela Srbije i nadam se da ćemo svi zajedno prisustvovati početku izvođenja građevinskih radova koji se, kao što sam rekao, očekuju u julu 2018. godine. Hvala.