Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja i sva ona su upućena istoj, da kažem, adresi, a to je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali i Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. To je jedna tema i afera koja tišti građane Beograda, a o kojoj se nedovoljno pričalo u javnosti.
Pitanje glasi – koliko je koštao građane Beograda, ali i Srbije, sedam metara visok vrh pilona Mosta na Adi? Drugo, zašto nikada nije postavljen taj sedam metara visoki vrh pilona Mosta na Adi, koji je konkretan razlog za to? Da li je istina da tako izgrađen vrh pilona uopšte nije bio predviđen prvobitnim projektom, ali i postojećom građevinskom dozvolom?
Ako je istina, odakle onda uopšte ideja da se pristupi tome? I poslednje pitanje je ko je radio taj projekat?
Sada, zašto je ovo važno? Važno je zato što se ovde vidi na ovom primeru sva bahatost i bezobrazluk ili suština njihovog, kada kažem njihovog mislim na Đilasa i na kompaniju, shvatanja politike i bavljenja ovim poslom.
Dakle, prvo urade projekat na jedan način, za to dobiju građevinsku dozvolu, pa onda naknadno nekom pametnjakoviću padne na pamet da se tu nešto doda, pa onda oni naruče taj deo pridodat, pa onda urade. Sve to lepo građani plate, preskupo plate i na kraju taj jedan deo završi u magacinu, završi u šupi.
To pokazuje ili nemar, apsolutnu nemar, i nezainteresovanost bivših gradskih čelnika ili s druge strane, potpuni javašluk ili s treće strane nešto u šta ja sumnjam, a to je unapred pripremljena prevara, unapred pripremljena otimačina, novca građana Srbije i Beograda, apostrofiram.
Zašto ovo sve govorim, pa taj nedostajući vrh pilona je kupastog oblika, sedam metara dužine i napravljen je od nerđajućeg čelika. Čine ga osam cevi međusobno povezanih prstenovima na svakom mestu. Dakle, takva jedna konstrukcija ne može da bude jeftina. Apsolutno ne može da bude jeftina. Ja nisam stručan da procenjujem sada vrednost takve jedne konstrukcije između ostalog, zato i postavljam pitanje onima koji su stručni za to, ali sam apsolutno siguran da su građani Beograda za ovu slobodno ću reći, idiotariju morali da izdvoje pozamašnu svotu novca.
I kao da nije bilo dosta afera, kao da nije bilo i previše afera, kao da čitav projekat mosta na Adi nije bio zapravo jedna velika afera, kao da most nije bio sam po sebi problematičan u smislu cene, kao da nije bila dosta činjenica da je cena mosta sa pripadajućim kamatama i svim ostalim troškovima iznosila više od 550 miliona evra. Koleginica Tomić kaže više čak i od 600 miliona evra.
Primera radi, izneću podatak da je predračun za planirani most, tramvajski most na Savi takav da će koštati oko 40 miliona evra. U pitanju je skoro isti most kao most na Adi. Gotovo isti most, isti po broju traka, isti po dužini, isti po širini, a ovaj je koštao 160 miliona evra, bez pristupnih saobraćajnica, a ovaj će koštati 40 miliona.
Kako će koštati 40 miliona, pa tako što je to cena bez kombinacije, bez ugradnje, bez korupcije, bez mita, bez trange - frange, bez ja tebi ti meni, e zato je takva cena. Zato će koštati 40 miliona. Setite se samo da su oni i za nabavku 30 tramvaja, uzeli kredit, komercijalni kredit od 80 miliona evra, da bi nabavili tramvaje koje, uzgred budi rečeno nisu ni mogli da koriste, jer tramvaji nisu ni bili pripremljeni za šine kakve imamo.
I gde su završili ti tramvaji? Da ne spominjem to što su prilikom nabavke autobusa isključivo po difoltu nabavljeni od strane stranog ponuđača od „Solarisa“, a ne od domaćeg, itd. U tome se vidi suština njihove vlasti.
