Ne brinite, nećemo dugo izrotirati vaše vreme. Samo bih podsetio kolege i gospodina ministra da je ovo onaj amandman sličan onom od juče. Znači, više pravne, tehničke prirode. Mogao je da bude prihvaćen, ništa ne bi škodilo čitavom konceptu zakona. Prosto, to je ona formulacija o uređivanju službenika, pa sam ja rekao da se može urediti bašta, kosa, ne mogu se ljudi uređivati. Ali, nije to poenta. Verovatno vam nije odgovaralo da se prihvati taj amandman, nekako je lepše odbiti te amandmane opozicije, ali povodom onoga što je važnije u toj čitavoj priči, zato sam i uzeo reč i malo prekinuo niz odustajanja.
Dakle, ja sam rekao da ćemo mi i naša politička grupa i ja lično podržati taj predlog zakona o kojem je ovde reč, jer tu zaista nema, i to su u pravu kolege i vi iz ministarstva i kolege iz vladajuće opcije, da tu nema nešto mnogo toga sporno, sem tih očigled nebrižljivosti jezički i stilski, ali što je neko rekao, to se i ne tiče mnogo građana, da li je to pravno, pogotovo da li je jezički i leksički besprekorno. Nije, dosta to deluje brljivo u nekim formulacijama. Nisu slučajno kolege iz vlasti imale niz amandmana te tehničke, pravne i stilske prirode koji su usvojeni.
Poenta je sledeća. Ovaj zakon nije loš, ali se vi i ja, gospodine ministre, dosta duboko razlikujemo u oceni stanja u zdravstvu. Složićemo se mi da zakon, vi ćete reći odličan i kolege iz većine će reći da je odličan, ja bih rekao da je okej, da može da prođe, ali što se tiče stanja u zdravstvu, mislim da su tu razlike značajne i duboke. Moja ocena je mnogo manje pozitivna od vaše, mislim da je mišljenje i većine građana nije tako pozitivno … u zdravstvu. Da li su za to krivi prethodnici, ili oni pre njih i sad možemo tako terati od Kulina bana, to je drugo pitanje.Da postoji neki napor, trud, ja se slažem, ali se ne slažem sa vašim objašnjenjem, deluje mi neuverljivo vaše objašnjenje o broju, o tako malom broju zdravstvenih radnika koji je napustio zemlju. Moje iskustvo i moje informacije kazuju da svakodnevno odlaze, da masovno odlaze zdravstveni radnici i doktori i medicinsko osoblje. Da ne bi to potezao, taj utorak ili taj četvrtak, mogu vam ovom prilikom postaviti pitanje, možete da odgovorite naknadno.
Dakle, podaci i statistike, možda se varam ja, možda se varate vi, možda se varaju oni koji meni kažu, me zanimaju da li postoji evidencija, koje je telo koje vodi tu evidenciju o odlasku lekara u inostranstvo? Da li se to radi preko Privredne komore, da li medicinski centri iz kojih ti lekari odlaze? Voleo bih ja, mislim da bi javnost Srbije volela da čuje te podatke, jer je sigurna da postoje ozbiljne rupe, ozbiljni deficiti zdravstvenih radnika. Vi ste pominjali, ovde se primaju neki novi mlađi, to je u redu i da je stalno otvoren konkurs u nekim delovima ili nekim zdravstvenim ustanovama, to je takođe u redu, ali ja mislim da ćemo mi se suočiti sa ozbiljnim nedostatkom zdravstvenih radnika, jer se već sada suočavamo, pogotovo ove srednje generacije i mlađi, jer oni, kao što vi i ja znamo, masovno odlaze. Da postoji zemlja gde je gore stanje, gde postoje situacije u okruženju i Evropi to jeste tačno, ali to nije neka velika uteha.
Dakle, pominjao sam one primere u koje imam uvid, somborski zdravstveni centri, novosadski, neki beogradski, to u stvarnosti rade ljudi koji zaslužuju orden, ne pohvalu, nego orden, sa kakvim sredstvima, sa koliko mogućnosti i sa kolikim raspoloživim materijalom oni mogu da obavljaju svoj rad, možda nije svuda tako. Ovo su te institucije i te zdravstvene ustanove gde sam imao priliku da se lično uverim kako funkcionišu. Mnogo je takvih, kao što rekoh, za orden su, ne za pohvalu, a pogotovo ne da budu kažnjeni, kao što su bili kažnjeni smanjivanjem plata, koje još uvek nisu vraćene na prethodni nivo. Dakle, u tom smislu, u redu, složićemo se. Meni nije problem da glasam za ovaj zakon, mada vam ne trebaju naši glasovi, ali ću ih ja podržati, barem kada je reč o ovome, nećemo podržati ovo zaduživanje, jer principijalno glasamo protiv novih zaduživanja, ali kada je reč o oceni stanja u zdravstvu Srbije, mislim da tu ocena ne može biti toliko pozitivna kao što se vama čini, a na kraju krajeva, sud će dati sami gradovi. Primećujem napore, verujem da se trudite i vi i vaši saradnici, to nije sporno, ali mislim da je situacija mnogo teška.
To sa čime ste se pohvalili, završavam time, čime ste se pohvalili prošli put kako dolazite iz okruženja, dolazite do inostranstva, leče se kod nas, to je tačno, ima toga. To je zaista gore u visokom nivou, ali to samo govori o tome kako je naše zdravstvo, kao i naše druge institucije, koliko je bilo jako, kolko je bilo kvalitetno, da ne pominjem VMA, da ne pominjem Klinički centar. Dakle, mnoge druge čuvene institucije, da ne pominjem KBC Dedinje i da kažem neke druge, da im se ne zamerim, tj. da ih ne zasluženo ne pomenem.
Dakle, sjajni ljudi, sjajni centri koji su preživeli sankcije, preživeli sve ono iz 2000-ih godina i preživljavaju i sada. Nisam siguran da je to zasluga sistema, pa ni ovog, pa ni prethodnih ministarstava i ministara, već pre svega jedne inercije, ali pozitivne inercije visokog kvaliteta koje je stara SFRJ postigla u mnogim sferama, uključujući i zdravstvo. O školstvu da ne govorimo. Čak i pogrešne politike retko i teško mogu to da ugroze. Hvala.
