Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika.
Da li neko od predsednika…
(Aleksandra Jerkov: Poslovnik.)
Samo momenat da pročitam.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287?
(Marko Đurišić: Poslovnik.)
Sve sam čula. Ako može da se završi rečenica, onda bi to bilo zaista lepo, ali ja ću ponoviti.
Da li neko od predstavnika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
(Radoslav Milojičić: Želim ja, ali ne radi sistem.)
Onda ćemo dati nekome kome radi sistem. A, ne radi sistem zato što se javilo pet poslanika u sistemu, ali ne može da se prepozna po kom osnovu. Onda ću vas obrisati.
(Marko Đurišić: Poslovnik.)
Elementarna pristojnost je da sačekate da neko završi rečenicu, a pogotovo neko ko pokušava da vodi sednicu. Onda ću obrisati, a daću reč onima koji su podigli Poslovnik, jer tu je jasna namera o tome.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Smatram i javio sam se zato što smatram da ste povredili član 86. Poslovnika, stav 2, koji govori o sazivanju sednica.

Član 86. u stavu 1. kaže da se sednica zakazuje najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice, a zatim, stav 2. kaže da se Skupština može sazvati u kraćem roku iz stava 1. ovog člana, pri čemu je predsednik Narodne skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.

Vi ste otvorili ovu sednicu bez da nam objasnite zbog čega ste je sazvali 24 sata i jedan minut pre vremena određenog za početak sednice.

Povredili ste i član 87. koji govori kada se održavaju sednice i član 88, ali da govorimo o ovom članu 86.

Jedini razlog zbog koga ste vi uradili to što ste uradili je kako bi onemogućili poslanike da u skladu sa Poslovnikom ostvare svoje ustavno pravo predlaganja zakona i drugih inicijativa Narodnoj skupštini Republike Srbije zato što Poslovnik kaže da se ti predlozi mogu dostaviti najkasnije 24 sata pre vremena određenog za početak sednice.

Vi ste na ovaj način želeli da sprečite da preko 150 predloga za dopunu dnevnog reda različitih zakona i drugih inicijativa koje su narodni poslanici, svi iz opozicije i jedino iz opozicije, predložili Narodnoj skupštini da se danas ovde nađu pred poslanicima i da mi ostvarimo svoje pravo da o njima govorimo.

Uradili ste to namerno i tendenciozno da bi nas onemogućili da ostvarimo svoja prava. Nažalost, ovo nije prvi put, a bojim se da nije ni poslednji.

Hvala. To je dve minute.
Radi javnosti ću odgovoriti, pošto vas najčešće ne interesuje odgovor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, kao što i sada pokazujete time što ste se okrenuli ćaskate sa kolegama. Nije problem.
Član 86. definiše kada i kako se sazivaju sednice. U tome se vidi da predsednik parlamenta nije ničim povredio Poslovnik.
U članu 87. se govori po pravilu kada se održavaju – utorkom, sredom i četvrtkom. Razuverite me da danas nije četvrtak i ja ću reći da sam povredila Poslovnik.
U svemu ostalom, molim da ne ubijate glasnika, nego da sačekate da dođe tok sednice kada uopšte budemo razgovarali, odnosno utvrđivali dnevni red. Sada smo samo utvrdili kvorum, ako se ne varam, poslaniče, a dnevni red utvrđujemo nešto kasnije.
Znači, ovu sednicu sam sazvala isključivo zato što me je zamolila i predsednica Vlade i ministarka Zorana Mihajlović, jer ne utvrđivanjem dnevnog reda i ne razmatranjem ovih tačaka dnevnog reda nastupila bi posledica po našu državu. A, zašto nije došlo do ranije rasprave o ratifikaciji ovih sporazuma, imaćete priliku da razgovarate sa nadležnim ministrom koji će doći ovde kada završimo postavljanje pitanja. Prema tome, pitaćete nadležnog ministra zašto sporazumi koji su ovde od avgusta meseca nisu ranije ovde raspravljani. Ne mogu da vam odgovorim na to pitanje ja. Vrlo rado bih vam odgovorila, ali ni u čemu nije povređeno. A to da li sam imala kao nameru, pa sam tu sad ja neke zavere pravila, pa neko nije mogao da podnese predloge za dopunu dnevnog reda, o tome zaista ne bih da raspravljam.
Ako vi smatrate da je to tako, evo ja prihvatam moju krivicu. Ja ništa drugo ni ne radim, nego stalno smišljam zavere protiv vas lično i protiv drugih poslanika. Baš sam ja takva ličnost, baš ste našli sa kim ćete o tome da pričate, ali bože moj.
Znači, čl. 86. i čl. 87. nisu prekršeni. Pretpostavljam da želite da glasamo da su prekršeni, i to će biti učinjeno.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Gospođo Gojković, prekršili ste član 27, više članova. Ja ću ih citirati, kaže: „Predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva sednice, predsedava njima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i Poslovnikom. Predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika.“ Onda kaže: „Predsednik Narodne skupštine može da odloži čas, odnosno dan početka sednice Narodne skupštine o čemu blagovremeno obaveštava narodne poslanike, s tim što je dužan da na početku sednice obrazlaži takav postupak.“

Preko 130 poslanika je bilo prisutno u sali, zatražite izvod iz elektronskog sistema i videćete da je i moja kartica sve vreme bila tu. Sednicu ste zakazali za danas u 10.00 časova. U salu ste ušli u 10 časova i 37 minuta. Niste odložili sednicu, niti vam je palo na pamet, kada ste konačno ušli, da obavestite narodne poslanike, što ste dužni da obavestite, koji su razlozi zbog toga što je sednica kasnila.

Gospođo Gojković, vi ste ovde prvi među jednakima i nismo mi tu zbog vas, nego vi zbog nas. Mislim da je to prirodno stanje stvari. Ne može ovde svako biti stariji od narodnih poslanika. Među sobom smo jednaki, a kada se govori o odnosu Vlade i narodnih poslanika, onda je Skupština starija, oni su državni činovnici. To što vas je neko zamolio da u 9 časova i 59 minuta, znači 24 sata i jedan minut pre sednice, zakažete sednicu, nije prihvatljivo objašnjenje. Vi ste morali da čuvate dostojanstvo Narodne skupštine i da odbijete takav zahtev ministra, da kažete – ne, ja želim kao predsednik Narodne skupštine da narodni poslanici imaju dovoljno vremena da se pripreme.

Hvala, vreme.
Upravo sam sve činila po članu 27. Sve što piše u članu 27. ja sam ispunila. Ovo ostalo kaže prekršila…
(Nemanja Šarović: Član 86.)
Molim vas, 86. je bilo, 87. je bilo, ne može da se ponavlja, i to vrlo dobro znate. Rekli ste i još neke, ali niste naveli koje, pošto ja nemam moć predviđanja na šta ste mislili ne mogu ni da vam odgovorim.
Da nismo samo utvrdili kvorum, možda bih uspela nešto i da vam kažem i o kašnjenju početka sednice, i o svemu ostalom. Niste to dozvolili, jer je povreda Poslovnika nešto najvažnije na svetu što treba da se raspravi u ovom momentu. Možda bi bilo manje povreda Poslovnika da ste mi dozvolili da kažem bilo šta posle utvrđivanja kvoruma, bilo šta, jednu reč, zarez, ali vi to ne dozvoljavate. Nije problem.
Što se tiče vašeg prisustva na sednici, vi niste bili u sistemu, ne mogu da komuniciram sa ljudima koji ne utvrđuju kvorum, ubacili ste karticu pre utvrđivanja kvoruma, a zatim izvukli tu karticu.
(Marko Đurišić dobacuje.)
Poslaniče Đurišiću, niste bili u sistemu.
Naravno glasaćemo, apsolutno ćemo glasati o svemu što je potrebno.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Stavovi 2. i 3. člana 88. koji govore o tome da nemate vi šta nama da objašnjavate zašto sednica kasni, nego ukoliko konstatujete da u određeno vreme, a to je bilo 10.00 časova, u sali nije prisutan dovoljan broj poslanika, vi sednicu treba da odložite za sat vremena, a ako ni tada nema dovoljan broj poslanika da je zakažete za naredni ili neki drugi dan.

Gospođo Gojković, vi ste ovu sednicu zakazali za danas za 10.00 časova. Mi smo u 10.00 časova bili u sali, vi ste se pojavili u 10 časova i 39 minuta i ne možete naknadno da nam objašnjavate zbog čega niste imali vremena da dođete na sednicu. Ako ste planirali da sednica počne u 10 časova i 30 minuta, 10 časova i 39 minuta ili neko drugo vreme, trebalo je tako da je i zakažete, tako nam naglasite u sazivu, pa bismo možda i stigli da predamo silne dopune dnevnog reda koje imamo i za koje verujemo da su izuzetno važni za naše građane. Verujem da vi ne želite da razgovaramo o anketnim odborima, verovatno onaj koji se tiče AP Vojvodine je onaj koji biste posebno želeli da izbegnete, ali te manipulacije kojima se služite zaista izlaze iz onoga što vam ovaj Poslovnik dozvoljava.

Vi ste rekli kolegi Đurišiću da su vas zamolile premijerka i ministarka Mihajlović da sazovete ovu sednicu, pa vas molim da meni kažete kada su vas zamolile, u koliko sati? Da li su vas juče u 9 časova i 59 minuta zamolile da zakažete sednicu za danas i da li su vas one zamolile da se u e-parlament ovaj podatak ubaci tek u 10 časova i jedan minut, kada je bilo kasno da se predaju predlozi za dopunu dnevnog reda i da li su vas one zamolile…

Zahvaljujem.
Znači, član 88. govori o nečemu drugom, govore o stavljanju na uvid izvoda o prisutnosti narodnih poslanika i da se kvorum utvrđuje prebrojavanjem narodnih poslanika, što nije bilo potrebe da se uradi.
(Aleksandra Jerkov: Stav 2. i 3.)
Stav 2. i 3. U redu. Član 88. nisam povredila, a sve ostalo je bilo veoma maliciozno. Da ste juče bili ovde na glasanju, možda bi uspeli da uradite to što je dužnost poslanika, dakle, da učestvujete u radu i da blagovremeno možete da uradite ono što je eventualno neki poslanik želeo da uradi, ali ja to ne mogu da predvidim. Ja sam ovde svakodnevno.
(Aleksandra Jerkov dobacuje.)
Ne čujem kada neko dobacuje.
(Aleksandra Jerkov dobacuje.)
Da, nisu me zvali u minut do 10, ali sam radila ovde, bilo je glasanje, a sledeće šta sam mogla da uradim jeste da odem u svoj kabinet i da nastavim neke druge radnje da radim. Nekako ne mogu u isto vreme da uradim sve. Zamoljena sam nekoliko sati ranije dok sam bila ovde i pristupala glasanju.
Ako se ne varam, u 10 časova niste ni vi bili u sali.
(Aleksandra Jerkov: Jesam.)
Ne, ušli ste nešto kasnije, a pošto poslanici opozicije uđu u salu i ne žele da daju kvorum, naravno da sam kao i svaki predsednik parlamenta sačekala određeno vreme da budem sigurna da ću imati dovoljan broj poslanika za početak, odnosno otvaranje sednice, što nije protivno Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.
Da li bih napravila pet ili 10 minuta pauze, možemo o tome da razgovaramo. Ubeđena sam da ne bi bili…
(Aleksandra Jerkov dobacuje.)
Nemojte dobacivati, nije lepo.
Ubeđena sam da vi ne bi bili zadovoljni ni posle pauze od pet i 10 minuta, jer kako se to kaže – znamo se, a svakako ćemo glasati o povredi Poslovnika, člana 88. st. 1. i 2.
(Aleksandra Jerkov: St. 2 i 3. Niste me pitali.)
Hvala na ispravci.
Da li neko od poslanika želi da zatraži obaveštenje?
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Pre gotovo tri nedelje postavila sam ovde, rekla bih, set pitanja povodom boravka u Republici Srbiji i na KiM izvesnog DŽima, odnosno DŽejmsa Dosona, fašiste, ultranacionaliste, vrlo problematičnog i kao takvog detektovanog u međunarodnoj zajednici kome je zabranjen ulazak u susednu Mađarsku, takođe i u Grčku, a na apel upravo Republike Mađarske, ali se on nekim čudom intenzivno pojavljuje u Republici Srbiji, i to u zvaničnim institucijama Vlade Republike Srbije.

Iako sam ovo pitanje o njegovom boravku, kretanjima, donacijama srpskim manastirima, nekim paragrupacijama na Kosovu i Metohiji postavila na više adresa ministara, direktora BIA, direktora VBA dobila sam odgovor jedino od direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića, koji je naveo da lice pomenuto u poslaničkom pitanju narodne poslanice Marinike Tepić nije poznato nikome od zaposlenih u Kancelariji za Kosovo i Metohiju.

Odgovorno tvrdim da je ovo neistina, da je ovo netačno. Ili je neko podmetnuo ovaj odgovor Marku Đuriću i potpisao umesto njega ili je sam direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, lagao, odnosno lažirao ovaj odgovor. Imam i dokaz za to. To je ova fotografija, koju je lično DŽim, odnosno DŽejms Douson, objavio na društvenim mrežama na svom profilu, kojom dokazuje kako je prijatno primljen u zvaničnim institucijama Republike Srbije, inače u društvu osuđivanog desničara Miše Vacića, za koga je Marko Đurić takođe dugo govorio da nije zaposlen u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, pa se potvrdilo da jeste i da je Marko Đurić i tada bio uhvaćen u laži.

Inače, ova fotografija na kojoj se nalazi Douson, sa svojim saradnikom Nikom Grifinom i Mišom Vacićem, je fotografisana u Palati Srbija, u prostorijama Kancelarije za Kosovo i Metohiju, dakle u zvaničnim prostorijama Vlade Republike Srbije, i to pretpostavljam u vreme kada je Vladu vodio Aleksandar Vučić, odnosno predsednik iste stranke, SNS, u kojoj je Marko Đurić potpredsednik.

Tražim dodatna pitanja, da mi se odgovori, ko je sve od vladinih činovnika, bivših ili sadašnjih, imao poslovne sastanke sa DŽimom, odnosno DŽejmsom Dousonom? Šta je Vacić uopšte tražio na sastanku? Po kom osnovu je u Palati Srbija primio ovog stranog državljanina? Svi dobro znamo da se ovo nalazi, odnosno prostorije Kancelarije za Kosovo i Metohiju u istočnom krilu Palate Srbija, a celo zapadno krilo je sedište MUP-a. Svi vrlo dobro znamo da muva ne može da uđe tamo bez detaljne provere, a kamoli dvojica stranih državljana sa takvim biografijama i takvim negativnim statusom u celoj međunarodnoj zajednici, kao što su Nik Grifin i DŽejms Douson.

Takođe tražim da mi se odgovori - da li je i kako DŽimu Dousonu, kao privatnom licu i stranom državljaninu, omogućeno da donira srpske manastire i razne paravojne grupacije na Kosovu i to kroz vladine službe?

Ovo je inače fotografija koju je sam Douson objavio na svom profilu, kao što sam rekla, hvaleći se time da ima sastanke sa zvaničnim organima Vlade Republike Srbije. Ukoliko se ovo desilo u periodu kada je celo lažiranje zaposlenja i nezaposlenja Miše Vacića bilo u žiži javnosti, a to je zima ove godine, konkretno januar, kada se on u ruskom vozu, koji je trebalo da od Beograda vozi do Kosovske Mitrovice, pa je zaustavljen, predstavio kao savetnik, to znači da je ova poseta bila još 2016. godine, odnosno mnogo ranije nego što smo mi naknadno uspeli da konstatujemo da se Grifin i Douson kreću po Republici Srbiji neometano, naravno, u maju ove godine.

Dodatno, vrlo urgentno pitanje postavljam ministru Stefanoviću - kakva saznanja ima i šta je preduzeo povodom šamaranja političkog komesara SNS Branka Malovića gradonačelnice Vršca, mada je to činio i sa mojim kolegom ovde, to je javna tajna, Željkom Sušecom, on verovatno to ne sme da prizna, ali zvanične prijave…

Hvala lepo.
Reč ima Slaviša Ristić.

Hvala predsedavajuća.

Imam par pitanja za Aleksandra Vučića i Ivicu Dačića, kao potpisnike u ime države Srbije tzv. briselskih sporazuma.

Naime, u poslednjih nekoliko dana imali smo priliku da čujemo i kroz medije, a pre svega kroz izjave ministra inostranih poslova Ivice Dačića, da su Surinam i Gvineja Bisao povukle svoju odluku o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, što je naravno, ukoliko je to istina, verujem da je to istina, i za razliku od Aleksandra Vučića, koji je svojevremeno govorio o Ivici Dačiću, 2008. godine konkretnije, da slaže šta god da kaže, ja verujem da je to istina i radujem se toj istini, kao što verujem da se raduje čitava ova Skupština.

NJegova poslednja izjava, koliko sam uspeo da vidim, je da je rekao da će taj broj zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova spasti ispod 100, što je takođe za radovanje. Naravno, to postavlja nekoliko pitanja i postavlja jedno osnovno pitanje, koje ću ja postaviti predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću i Dačiću – kada će to država Srbija da uradi i dokle će da čeka da to drugi urade, a da ona zapravo sprovodeći briselske sporazume priznaje nezavisnost Kosova? Dakle, kada će povući svoje potpise, svoje parafe sa tzv. briselskih sporazuma? Jer, verujte posledice po naše šanse da zadržimo Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije daleko veće imaju briselski sporazumi, nego ova pojedinačna priznanja te države.

Kao što vidite, neko ko je priznao verbalno ili na nekakav drugi način nezavisno Kosovo može u određenom trenutku i da povuče tu odluku i kakve su posledice? Praktično nikakve posledice. Dolazimo na neko prethodno stanje, za razliku od briselskih sporazuma gde je država Srbija, odnosno oni ljudi koji je vode, u ovom slučaju, pre svega Aleksandar Vučić, prepustio briselskim sporazumima državu Srbiji tzv. nezavisnom Kosovu na taj način što je prepustio institucije, srpske institucije, državne institucije tzv. nezavisnom Kosovu.

Drugo pitanje, koje postavljam u ime preostalog naroda sa prostora KiM – zašto se Aleksandru Vučiću žuri da reši pitanje KiM baš sada, baš ova generacija i baš on u ime te generacije? Zašto to sada pokušava da rešava? On govori da to radi zbog naše dece, zbog budućih generacija.

Verujte, ja sam pitao svoju decu, imam ih troje, doduše nisu više deca, punoletni su, oni su mi upravo rekli da ukoliko imam prilike da se sretnem sa Aleksandrom Vučićem da mu kažem da baš on to ne čini, jer čini to na potpuno pogrešan način.

Treće pitanje, koje želim da uputim takođe Aleksandru Vučiću da danas odgovori srpskoj javnosti – da li će potpisati tzv. obavezujući sveobuhvatni sporazum sa državom Kosovo? On je javnosti to i najavio. Rekao je da to država Srbija ukoliko želi u EU mora da učini. Očekujemo sada odmah na početku da kaže da li je spreman da takav potpis stavi na tom dokumentu i na taj način i konačno prizna separatističku tvorevinu u Prištini. Hvala vam.