Molim samo da vi ne obmanjujete javnost. Evo, sad ja tražim da se član 2. pogleda i da se lepo vidi šta ovde piše i da se lepo vidi ovde član 1, pa zatim je ovde zvezdica koja tačno objašnjava i svaki put kada imamo ovakvu situaciju, svaki put imamo ovu zvezdicu i vrlo jasno objašnjenu. To da li je to vama odštampano ili nije, verujte, izvinite ako nije, ja stvarno ne znam, ali molim vas, Ugovor o transportu je…
(Miljan Damjanović: Mogu da vam dam Predlog zakona. Evo ga.)
Možete, evo izvolite. Jel ima zvezdica?
Znači, Predlog zakona koji je prošao Vladu Republike Srbije, to je ovo.
Znate šta, zbog građana Srbije, sad se obraćam pre svega njima. Dakle, niti je Srbija priznala Kosovo, niti će ga priznati i to je svima jasno upravo iz politike koju vodi predsednik države. Članom 2. ili bilo kojim članom ovog ugovora vrlo jasno stoji, dakle, i svaki put je tu zvezdica prema sporazumu i Rezoluciji 1244. To je što se toga tiče.
(Miljan Damjanović: Protokol 4.)
Protokol 4, samo da završim.
Što se tiče sredstava kineskog kredita po preferencijalnim uslovima, sa niskom kamatnom stopom, to su veoma velika sredstva. Samo za prvu deonicu o kojoj mi govorimo ona iznosi 350,1 milion dolara. Dakle, druga deonica gde razgovaramo o ugovoru o finansiranju je 582 miliona dolara, iz ruskog kredita je druga deonica. Treća deonica od Novog Sada do Subotice i do granice je nešto o čemu razgovaramo i gotovo je blizu milijardu dolara. Znači, to su ogromna sredstva. „Železnice Srbije“ nikada, ali nikada nisu imale sopstvena sredstva iz kojih bi ulagali u tako velike, ogromne investicije. „Železnice Srbije“ su uvek bile subvencionisane i ranije i danas i verovatno će biti i nadalje, ne samo ovde, nego i u drugim državama Evrope. Prema tome, ako govorimo o objašnjenju zašto nema, da znate da nema zbog toga, a ne zato što Vlada Republike Srbije ne radi nešto kako treba.
Takođe, ostala sam vam samo dužna, jer ste se pobunili i rekli da „Železnice Srbije“, piše u aktu koji ste pogledali, ima samo jednog akcionara. Nisam takođe razumela. Pitam – jel treba da prodamo „Železnice Srbije“ pa da ima više akcionara ili je normalno da Vlada Republike Srbije i da država Srbija bude vlasnik toga? Mislim da je normalno. Mislim da „Železnice Srbije“ tek treba da se razvijaju i da donose prihode, a ne samo subvencije.
Kada ste govorili o zaposlenima, pomenuli ste i inženjere koji se zapošljavaju. Nije to sve. Sto mašinovođa je zaposleno prošle godine u „Železnicama Srbije“, znači, stotinu ljudi je dobilo posao. Znači, daleko od toga da Vlada Srbije nema jasan plan i ne čini sve da upravo osposobi „Železnice Srbije“ i ne koristi „Železnice Srbije“ i sindikate „Železnice Srbije“ da bi govorila o tome kako nešto nije u redu. Mi radimo zajedno. Pet sindikata funkcioniše u „Železnicama Srbije“. Svaku odluku koju smo donosili donosili smo zajedno, direktori, sindikati, Ministarstvo finansija, ministarstvo socijale i Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja. Nikada ništa nismo doneli, a da nismo razgovarali. Nikada se nije desilo da je bilo ko zatražio sastanak, a da taj sastanak nismo imali. Prema tome, to jesu činjenice i postoji, naravno, evidencija o nečemu.
Takođe, na kraju, ako sam vas uvredila, izvinjavam se, evo, ja sam pogrešila. Vi sigurno nikad niste pravili haos, SRS nikada nije pravila haos, nikada predsednik te stranke nije vadio pištolj, nikada se to nije desilo… (Isključen mikrofon.)

Po Poslovniku, Vjerica Radeta.

Pošto je ovo bilo drugo javljanje Zorana Mihajlović, opet isti član. Gospodine Arsiću, vi zaista ne vodite računa o tome kako se prisutni gosti na sednici ponašaju u odnosu na narodne poslanike.

Što se tiče nas iz SRS, mi se ne stidimo nijednog poteza koji smo imali od kada je stranka nastala do dana današnjeg. Ne stidimo se nijednog poteza našeg predsednika. To što Zorana Mihajlović ima problem identiteta, što ne zna da li su joj Labus i Dinkić…

Prešli ste, koleginice Radeta, na repliku.

Ne, objašnjavam, obrazlažem… (Isključen mikrofon.)

Razumem, nema potrebe više.

Obrazlažem kako ste prekršili član 116.
(Miljan Damjanović: Po Poslovniku.)

U skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
( Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa današnjim radom.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović. Izvolite.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Poštovani narodni poslanici ovoliko koliko vas ima, poštovana gospođo potpredsednice, veliko mi je zadovoljstvo da mogu da govorim o ova četiri sporazuma. Upravo se obraćam građanima Srbije. Ovi sporazumi su upravo namenjeni građanima Srbije da im bude bolje, da imaju bolju povezanost sa zemljama regiona da manje stoje na granicama, da manje čekaju na granicama, da imaju bolje vodosnabdevanje, da imaju bolju kanalizaciju, da, dakle ono što će im značiti bolje sutra. To i jeste zadatak Narodne skupštine da donosi zakone i sporazume da bi građanima bilo mnogo bolje. Građani nemaju ništa od političkih svađa, imaju i gledaju ono od čega žive. Upravo, poslanička grupa SDPS će sa posebnim zadovoljstvom glasati za ove sporazume.

Prvi sporazum, to je Transportna zajednica Jugoistočne Evrope. Zašto je ona nama dobra? Šta ona nama donosi? Ona nama donosi povezivanje sa regijom, sa našom regijom koja se zove Jugoistočna Evropa. Čitajući ovaj zakon nisam mogao da razumem dva termina. Jedan termin je Jugoistočna Evropa, drugi termin je zapadni Balkan. Molio bih da dobijem odgovor na to pitanje. Čitajući mnogo materijala, ja sam shvatio da ta dva termina ne znače uvek jedno te isto. Pa, bih molio da mi neko da objašnjenje. Ovde se radi o zemljama o kojima smo govorili. Prema tome, odmah da vam kažem, ja nemam dilemu Kosovo sa zvezdicom podrazumeva da je to u skladu sa Rezolucijom 1244 i to nigde ne stoji da smo mi bilo kojim elementom priznali Kosovo. Prema tome, ne bih tu priču širio. Ona ovog trenutka nije u prvom planu.

U prvom planu je da govorimo kako poboljšati saradnju sa našim susednim zemljama. Ne zaboravite da najviše izvozimo u te zemlje. Veoma je važno i bitno da naše robe ne stoje na granicama. Veoma važno je i bitno da imamo dobre puteve, da lako i brzo možemo stići i do Sarajeva, do Podgorice, do svih ovih mesta, do Skoplja i manjih mesta, jer mi tu izvozimo robu. Mi tu imamo najveći izvoz i naša roba upravo u našim susednim zemljama ima dobru cenu. Zbog toga, dragi građani Srbije, mi moramo i trebamo prihvatiti ovaj transportni sporazum iz prostog razloga što će to za nas značiti bolje i bolji život.

Još nešto, ovde kada činimo, mi činimo tu drugu stvar mi naše zakone upodobljavamo sa pravnim tekovinama Evrope. To znači sve što radimo, znači radimo da bismo sutra postali deo Evropske unije. U Narodnoj skupštini moram ponovo da naglasim, u javnosti često idu i druga pitanja, da strateški cilj države Srbije jeste pridruživanje EU i jeste da bude članica EU. To moram stalno naglašavati jer imam utisak da često u javnosti se proturaju te teze da mi to ne želimo.

Mi smo konačno i dobili prvi datum, odnosno jedan od datuma gde je taj put ka EU već vidljiv i vidljiv njegov kraj, to je 2025. godina, može da bude i ranije. Ja znam da je naša zemlja spremna da mi imamo takvu administraciju koja može potpuno tehnički i stručno da uradi sve poslove i da završimo proces pregovora i da prihvatimo obaveze da bismo bili članica EU.

Socijaldemokratska partija se uvek za to zalagala. Ostaće dosledna, insistiraćemo da što pre, što kvalitetnije uđemo u EU. Ne to zbog EU već zbog nas, jer ćemo uvesti standarde koji će nam značiti bolji život, bolje standarde koje imamo i to će značiti da ćemo biti deo jedne velike evropske zajednice naroda.

U vezi toga, kada postanemo i kada formiramo ovu Transportnu zajednicu, bićemo spremni da nudimo projekte, da dobijamo sredstva od Evropske zajednice, IPA fondovi će nam biti otvoreniji i konačno ćemo biti ono čemu težimo. Težimo ka zemlji koja će biti priključena EU, deo EU, koja će imati završene auto-puteve, koja će imati dobre železnice. Upravo to mi je i sledeći put, a to znači u potpunosti podržavamo potpisivanje Ugovora sa Kineskom bankom za tih 34 kilometra železničke pruge od Beograda do Stare Pazove. To će biti brza pruga.

Isto tako mi znamo da od Stare Pazove do Novog Sada mi imamo ruski kredit, da su tu radovi u toku i neko ko živi u Novom Sadu čeka taj dan. Uveren sam, a voleo bih da mi i ministarka saobraćaja da potvrdu, da ću u ovom mandatu, a smatram da će naš mandat biti do 2020. godine, ja voziti se brzom prugom i da ne moram više voziti automobil od Novog Sada do Beograda. Biću ponosan i biću jedan od prvih putnika na toj brzoj pruzi, odnosno to je deo pruge od Beograda do Budimpešte, a to znači dalje povezivanje i to znači ono što je za nas vrlo bitno i vrlo važno.

Treće pitanje koje je ovde isto važno, bitno je da će sedište stalnog Sekretarijata biti u Beogradu. To je veliko priznanje za Srbiju. Dakle, Srbiju koja je centralni deo zapadnog Balkana, za Srbiju gde će ta Transportna zajednica imati svoje sedište i naravno to će značiti da ćemo mi u njoj imati i daleko veći uticaj nego što smo imali do sada.

Kada govorim o železničkoj pruzi moram da kažem sledeću stvar. Vi znate kakve su nekad bile, a sedite sada u voz, videćete iako ide malo duže nego što ide autobus, uzmimo do Novog Sada, imate kulturnu mogućnost da sedite, da čitate i da se lepo vozite do Novog Sada. Šta je interes građana Srbije? Pa, da imaju dobar prevoz, da imaju evropske železnice. Zbog toga se i borimo i zbog sedimo kao narodni poslanici ovde u parlamentu da im omogućimo da bolje i kvalitetnije žive.

Ako ste pažljivije čitali, ovde u ovom sporazumu stoji da će se voditi računa o zaštiti životne sredine, borbi protiv klimatskih promena. Isto tako, ono što je naš osnovni zadata, a to je da se aktivno uključujemo u ostvarivanje ciljeva održivog razvoja. Ne treba da naglašavam da su UN 2015. godine donele ciljeve održivog razvoja, gde su ova pitanja upravo ubačena i inkorporirana. To je ono zašta se Srbija zalaže i ovaj parlament zajedno sa svojom fokus grupom će insistirati da svaki zakon koji se donosi upravo naglašeno stoji da se tu ostvaruju i ciljevi održivog razvoja. To je ono što Srbiju trenutno stavlja u privih deset zemalja koje pokazuju izuzetno interesovanje za ciljeve održivog razvoja.

Ovde postoje i zajmovi o kojima smo govorili, a to su zajmovi oko vodosnabdevanja, zatim prerade vode, fabrika za preradu vode, za kanalizaciju i tako dalje. Tu se radi o četiri opštine.

Građane Kikinde veoma zanima da li će piti i kvalitetnu dobru vodu. I to je jedan od ciljeva održivog razvoja. Kvalitetna voda.

E, tu se dobijaju zajmovi, i, uzmimo Kikinda dobija šest miliona od banke iz Frankfurta na Majni sa kamatom koja je 1,1% godišnje i pazite, od tih šest miliona 70% je zajam, a 30% je donacija. Zapamtite 30% je donacija. Dakle, od šest miliona 1,8 miliona evra je donacija.

To što se zadužujemo neće plaćati država Srbija. Ovih šest miliona plaćaće Kikinda, građani Kikinde koji će dobiti kvalitetniju i dobru vodu, jer će u budžet uplaćivati deo od sredstava.

To isto imaju i građani Vrbasa sa 4,7 miliona evra, Paraćin za 3,45 miliona evra i Knjaževac za 3,45 miliona evra. Dakle, uzimamo zajmove da bi napravili bolju i kvalitetniju vodu, bolju i kvalitetniju kanalizaciju, i da bismo uradili ono što nije urađeno u nekom ranijem vremenu.

Godine 2017. gde se mi sada nalazimo, sa ovim kreditima koji imaju značajan grejs period znači, bićemo u situaciji da ćemo stvoriti bolji, kvalitetniji život i upravo, to je ono što motiviše poslanički klub SDPS da glasa za sva ova četiri sporazuma i da se izvrši ratifikacija ova četiri sporazuma. To je sve zbog toga, jer to znači bolji, kvalitetniji život građana Srbije. Hvala vam.