Hvala.
Sada da vidimo da li je poslanik sve ovo dobro shvatio i da li možda ovo što ste do sada predstavili i rekli jeste zaista tako i piše u ovim papirima ili je bilo nešto improvizacija. Meni se čini da je bilo puno improvizacije u ovom što ste rekli, a počeću od početka.
Kada govorite o Železnicama Srbije, ja zaista mislim da je nama svima zajednički cilj, a zajednički cilj jeste da mnogo više koristimo železnicu i da umesto onih 15% u strukturi prevoza robe i putnika od ukupnog prevoza idemo na 25% u narednih deset godina.
Vi ovde govorite sa, dozvolićete mi, ja ću to prokomentarisati na moj način možda, nadam se da se nećete uvrediti, ali sa nipodaštavanjem šta je sve urađeno, ja ipak moram zbog građana Srbije da podsetim kada je ko šta uradio i šta je uradila ova Vlada u prethodnom periodu, a šta su uradile neke prethodne po pitanju Železnica Srbije uopšte. Ne modu a da ne pokažem jednu tabelu gde su sve nule.
Dakle, jedina godina od 2008. godine kada je rekonstruisano 22 km pruge je bila 2009. godina, 2008. godine – 0 km, 2010. godine – 0 km, 2011. godine – 0 km modernizovano, rekonstruisano, održavano, 2012. godine – 0 km, 2013. godine – 0 km, 2014. godine – 0 km. To su rezultati koji su nas dočekali.
Godine 2015. – 36,3 km iz IBRD kredita 4, koji je uzet inače deset godina ranije pa se ni jedan jedini evro nije koristio. Godine 2016. – 43,3 km pruge, takođe iz kredita i mogu da vam kažem kog – rekonstrukcija treće severne deonice pruge na Koridoru 10, Mala Krsna, Velika Plana dužine 29,5 km, zatim rekonstrukcija prve južne deonice pruge na Koridoru 10, Bujanovac-Vukarevac i Beograd centar – faza jedan.
Godine 2017, ovo što sada radimo, 135,8 kilometara je do sada završeno. Započeto je još 54 kilometara, rekonstrukcije Gilje-Ćuprija, zatim Gilje-Ćuprija-Paraćin, pruge Beograd-Niš, pošto smo o tome pričali, dužine 10,5 km i rekonstrukcija izgradnje drugog koloseka na deonici pruge Pančevački most-Pančevo Glavna, rekonstrukcija druge južne deonice Vranjska banja-Ristovac, rekonstrukcija treće južne deonice Vinarce-Đorđevo, završena rekonstrukcija deonice pruge Resnik-Valjevo, itd.
Dakle, to je ono što je urađeno za ovih nekoliko godina, od kada vršimo vlast, što je, priznaćete, najviše što je moglo da se uradi, a naravno, neću da poredim sa onim što je nula kilometara što je urađeno do 2014. godine. Mislim da je to veoma važno.
Pored toga, ova zemlja je nabavila nove vozove. U ovoj državi u poslednjih nekoliko godina se ulaže intenzivno u železnički transport. Možda je to nekome – eto, jaka stvar, radimo jedan deo pruge a nismo uradili sve, ali, uradićemo sve. Beograd-Niš i te kako zaslužuje da bude modernizovan u potpunosti, i biće modernizovan u potpunosti. Ne može sve odjednom. Ali, strašno je kada slušam ljude koji su vršili vlast, negde od 2000. godine, kada se uložilo u 23 km železnice, da nam danas pričaju kako, eto, jaka stvar, 200 km pruge modernizovano. Jeste velika stvar i jeste odlična stvar. I treba da bude još više. I ova nova pruga koju ćemo da modernizujemo, Beograd-Stara Pazova-Novi Sad-Subotica-granica je za nas jako važna. To je dvokolosečna pruga, a sada je jednokolosečna. Biće na 200 km, prosečna brzina između 160 i 200, u zavisnosti od gradova gde bude stajala.
Dakle, to je ono što se tiče samog železničkog transporta.
Pomenuli ste, takođe, izvinjavam se ali pratim i ton, mašinovođe. Kažete – zašto nema mašinovođa u kargu. Nema mašinovođa u kargu zato što se niko 20 godina nije bavio tim ljudima, zato što je prosečna starost u železnici 50 godina, zato što nema ljudi koji mogu da rade, a ne zato što država sada nije ulagala i ne ulaže u železnicu. Inače, prosečna plata mašinovođe u srpskim železnicama je 55 hiljada dinara. Da li želimo da bude više? Da. Ali, moramo da radimo na nekoliko koloseka, a to znači investicije, to znači restrukturiranje, to znači briga o kadrovima, o čemu se nije vodilo računa. Plata, recimo, jednog inženjera u ministarstvu je 45 hiljada dinara. Plata mlađeg inženjera u ministarstvu je 33 hiljade dinara. Samo da vam napravim malo poređenje.
Dalje, rekli ste, između ostalog – smanjenje saobraćaja. To je takođe jedna neistina. Kažete – smanjen je saobraćaj zato što se ništa ne radi i mi beležimo smanjenje saobraćaja. Smanjenje saobraćaja u železnicama je samo tamo na onim prugama u toku godine na kojima se radi. Resnik-Valjevo se radio i u toj situaciji smo morali da imamo u toj godini smanjenje. Ali, to ne znači da će biti sada, naredne godine.
Ono na šta sam posebno ponosna i iznenađena sam kako ne znate taj podatak, a to je, pošto pominjete kako obilaze Srbiju, jesu, obilazili su Srbiju do 2014. i 2015. godine, sve je tačno. Išli su Koridorom 4, zato što niko 20 godina nije hteo da gradi taj Koridor 10 i zato što ste svi pričali u prethodnom periodu kako smo mi centar, kako smo mi lideri, a niko živi nije izašao na teren da vidi da li se uopšte bilo šta gradi i radi.
Pušteno je 200 km auto-puteva u prethodne četiri godine. Zbog tih 200 km puštenih puteva, mi danas na Koridoru 10 imamo 47 miliona vozila; 2014. godine smo imali 32 miliona vozila. Velika je razlika između 47 miliona vozila, koliko je danas i 32 miliona vozila. To govori da neko, eto, ipak ide preko ove Srbije i da se povećava broj automobila, ne zato što možda neko silno voli Srbiju, nego zato što Srbija gradi auto-puteve, zato što je Srbija najkraća ruta između istoka i zapada, kraća 150 kilometara u odnosu na rutu 4. Prema tome, ta priča da ima manje saobraćaja nije tačna.
Samo da se vratim na sekund na železnice za kargo, takođe za smanjenje saobraćaja. Godišnje 11 miliona tona se preveze kargom. Naš cilj je da bude 20 miliona tona 2020. godine.
Potom, pričate o Prokopu i opet govorite stvari koje nisu tačne. Na 10 do 15 minuta saobraća „BG voz“. Evo, podatak, 105 „BG vozova“ dnevno ide kroz Prokop, 105 „BG vozova“. Šest do sedam pari daljinskih vozova ide za Novi Sad. Pa, nemojte da govorite da nema nijednog voza, da niko živi ne ide, kad nije tačno. Jednostavno, nije tačno.
Druga faza Prokopa, mi razgovaramo sa kuvajtskim fondom da to nastavimo. Nadamo se sledeće godine nastavku radova.
Takođe, pogrešili ste. Da vas podsetim, LJig-Preljina je deonica koja je puštena, to je auto-put, 40,3 kilometara. Tu ne ginu ljudi, tu nema ni jednog poginulog, hvala bogu, od trenutka kada smo pustili taj auto-put. Ub-Lajkovac, videćemo šta će nadležni organi da rade. Sve je bilo obeleženo. Dobićete informacije.
Dalje, pominjali ste deficit. Deficit ste pomenuli. Opet, hajde da govorimo o podacima. U trenutku kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade Republike Srbije, dug je bio 76,5% BDP-a, danas je 62,5%. Molim vas, umemo valjda da se bavimo matematikom i da sabiramo i da oduzimamo, 76,5 je bilo, a danas je 62,5.
Takođe, nadalje, još jedna stvar. Stepen nezaposlenosti je bio 27,6%, a danas je, odnosno prošlog meseca je 11,3%. Izvinite, to je ogromna razlika. Tu nije razlika u jednom procentu, to je razlika između 27,6 do 11,3%.
(Zoran Živković: To je laž.)
To nije laž. To je statistika, Republički zavod za statistiku. To je ista ona statistika koju su svi pre nas koristili. Ništa nismo promenili, ali ništa.
Takođe, pominjali ste Nebojšinu ulicu, grad Beograd. Koliko ja znam, podneta je krivična prijava protiv investitora u Nebojšinoj 8a. Nadležnost jeste grada Beograda, ali ja moram da kažem da ceo naš uspeh, recimo, u oblasti građevinarstva i na „Duing biznis listi“ to što smo deseti na svetu je najvećim delom upravo zahvaljujući Beogradu, upravo gradnji u Beogradu, izdavanju građevinskih dozvola u Beogradu, uređenju sistema. Ne možete dva miliona nezakonito izgrađenih objekata u prethodnih 20 godina da završite odmah, ali se zaista nešto radi, ne nešto, odnosno to nešto daje rezultate.
Danas je 20.000 gradilišta, bilo ih je ispod 500, dakle, kada je isti taj Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade.
Hajde da pričamo o podacima, da se suočimo, kako god, ali hajde da govorimo o onome što jeste. Hvala.