Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/254-17

23.11.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:35 do 18:30

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li još neko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Goran Ćirić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Poštovani predsedavajući, zbog čudne nervoze malopre mi niste dali repliku i pominjali nešto što nikada nisam izgovorio u ovom parlamentu, a to je reč laž. Nikome nisam rekao da laže. Ja sam pozvao i složio se sa ministarkom da govorimo o istini i da probamo da kroz dijalog govorimo o ovim važnim temama, jer ovde imamo četiri dokumenta koja smo dobili juče u minut do dvanaest ili u minut do deset, pred poslednji rok zakazivanja sednice da ne bismo kao poslanička grupa dali svoje predloge zakona, svoje predloge koji bi trebalo da poprave neka rešenja u nekim zakonima. Evo, pokušaćemo danas da svedemo ponovo taj razgovor na tu temu na koji način bismo mogli da ova dokumenta o kojima danas govorimo izgledaju bolje, da budemo efikasniji u realizaciji svega ovoga što usvajamo u Skupštini, ali i da izbegnemo štete koje nam ovakav način rada i Skupštine i Vlade donose. Ja ću i o tome govoriti i pokušaću da pozovem ministarku, pošto njen kolega gospodin Vujović nije ovde, a imamo na ovim dokumentima i ovim zakonima njega i ne slučajno kao predloženog ministra koji treba da prisustvuje u ovoj raspravi zbog toga što se ovde govori o tri ugovora koja donese nova zaduženja za Republiku Srbiju, a to je, naravno, važan aspekt, jer ne možemo da razdvojimo raspravu o ovim dokumentima ukoliko ne govorimo o makroekonomskom stanju Republike Srbije, o javnom dugu. Do skora je tu bio i vd direktora Uprave za javni dug. Vidim da i on više nije tu i mislim da imamo problem da razgovaramo o tome, jer se očigledno ne slažemo oko interpretacije nekih javno pristupačnih podataka, a malopre smo govorili o tome.

Počeću da govorim o Transportnoj zajednici. Tu ću se složiti sa većinom kolega i koleginica koji su rekli da je svakako dobra. Svako normalan će reći da nam je neophodno i potrebno da učinimo efikasnijom saradnju na regionu, na ovom prostoru sa svim posledicama koje smo imali, posebno devedesetih godina i svih narednih godina. Potrebno je investirati u infrastrukturu, sa jednostavnim razlogom, a to je cilj - spojiti što efikasnije ljude, spojiti gradove, spojiti čitave države, i učiniti tu prohodnost i komunikaciju efikasnijom i lakšom. Tu nemamo nikakvih dilema. To su principi, to je strategija oko koje možemo da se slažemo. Ali, moramo da govorimo i o načinu na koji ćemo dostizati tu strategiju.

Vi ste pomenuli često da, evo, mi postajemo lider regiona. Voleo bih da budemo zaista lideri, kako u inicijativama političkim i strateškim, kakva je i ova, ali i tako što ćemo biti spremni da pomenemo i istaknemo to liderstvo, jer podsetiću vas kada je pokrenut i kada je potpisan memorandum o ovom sporazumu oko koga se svi slažemo.

Najčešće govorimo, evo, sada smo u ovoj raspravi više puta čuli - ta bivša, zla, žuta vlas, ali evo, pokrenuto je upravo u to vreme 2003-2004. godine, potpisan je u junu mesecu 2004. godine, i tada je učestvovala Vlada DSS, G-17, sa manjinskom podrškom SPS.

Sada učestvujete vi i vaša većina u donošenju i predlaganju ovog Sporazuma, i to je nešto što očigledno pokazuje da su praktično svi politički akteri na političkoj sceni Srbije učestvovali u kreiranju, delom i donošenju ovog dokumenta. Zbog toga ne mogu da razumem i ovaj vaš pristup, u kome je na svaku kritiku prisutan odgovor – a šta ste vi radili u prethodnom periodu? E, pa bar ovde možemo da se složimo oko toga da ovde valjda neću dobiti takav odgovor.

Kada govorimo o liderstvu, voleo bih da budemo lideri u efikasnosti, u sprovođenju projekata na efikasan način, kvalitetan način, u odgovornosti i transparentnosti u tom procesu.

Dakle, i tu moramo da pođemo od ljudi koji je će koristiti ove infrastrukturne projekte. Mi najčešće govorimo o kvadratima i kilometrima puteva, o kvadratnim metrima asfaltiranih puteva, a u suštini, sve to se radi zbog ljudi. Mislim da o tome treba govoriti i iz ugla ljudi, njihove bezbednosti, njihove mogućnosti da stvore uslove za život njihovih porodica, da olakšamo njihove poslove, komunikaciju i da učinimo budućnost bezbednijom, izvesnijom i sigurnijom.

Imamo primer upravo te neodgovornosti na primeru radova koje ste vi osudili na putu Ub-Lajkovac i gubitak jednog života. I taj jedan život treba da nam bude vodilja u odgovornosti na koji način treba sprovoditi strategije o kojima mi ovde govorimo.

Vi ste sami govorili, i neću ovde otvarati sajtove da govorim, ali vi ste za taj projekat, o kome ste i malopre rekli - učestvovala je neka prethodna vlast, pokrenut je projekat 2010. godine, ali završen je 2014. godine i sada možemo da tražimo veštačenje da li je taj završni sloj i osnova od gline, asfalta, ili kako ste već naveli u toj optužbi, nekog prethodnog ministra i velikog broja izvođača, koji su odgovorni za milionske štete, ili milijardu, koju ste pomenuli, je odgovorna vaša vlast, vaša Vlada u periodu od 2012. godine do 2014. godine, kada je završen taj projekat, ili su odgovorni samo oni koji su projektovali, ili koji je nivo odgovornosti i za one koji nisu adekvatno obeležili i zaštitili pristup toj saobraćajnici, koja nema ni početka ni kraja. Onda, imamo izgubljen život, za koji niko ne odgovara, ili odgovara na način da je novčano kažnjen.

E, to je pitanje liderstva, pitanje liderstva u odgovornosti, pitanje liderstva u prvazilaženju budućih takvih događaja koji mogu da nas zatiču u takvom načinu realizacije infrastrukturnih projekata.

Dakle, ovo pitanje bezbednosti otvara jedno pitanje. Ja bih vas zaista pitao, kod realizacije Koridora 11 i Koridora 10, gledali smo više puta, u više navrata, otvaranje autoputeva i od Crvene reke prema Dimitrovgradu, gledali smo otvaranja i na drugim pozicijama, prema granici sa Makedonijom. Pitaću vas – da li svaki od tih autoputeva i otvorenih deonica, svaki od tih lotova ima i građevinsku i upotrebnu dozvolu? To je vrlo važno, mislim da je važno, još jednom, pre svega, zbog bezbednosti ljudi, bezbednosti građana i načina na koji se realizuju ti projekti.

Toliko o ovom delu, uz još jednu napomenu – ovo je započeto 2004. godine u junu mesecu. Za svaki veliki projekat potreban je neki kontinuitet. Velike strateške stvari se ne realizuju za pola godine ili jednu godinu, u stalnoj nestabilnosti u državi i u stalnoj neizvesnosti.

Drugi predloženi zakon u Narodnoj skupštini je nešto što u simboličnom smislu pokazuje i tok ove sednice i način zakazivanja ove sednice. Mi ovde imamo predlog. Prvo, ovaj zakon je ušao, po obrazloženju predsednice Skupštine, na vaš zahtev, zbog hitnosti i potrebno je hitno raspravljati o ovom dokumentu.

Dakle, ja ću vas podsetiti i pročitati ovaj deo obrazloženja – nakon upućivanja u skupštinsku proceduru i izvršenog sravnavanja teksta navedenog ugovora prevedenog na srpski jezik, sa izvornim tekstom ugovora na engleskom jeziku, uočene su dve tehničke greške koje je potrebno ispraviti u srpskoj verziji ugovora na sledeći način.

Dakle, mi samo sada posle šest meseci, izgubili smo šest meseci, zbog hitnosti i ugovora koje smo usvajali u ovoj Skupštini, prihvatili smo taj tekst koji je Vlada predložila ovoj Skupštini, verovali smo, a onda dobijete tekst dokumenta, stvarno je apsurdno, englesku verziju u jednom obliku, u jednom formatu, srpsku verziju u drugom. I sada, zbog pogrešnog srpskog prevoda, mi gubimo šest meseci, a ja ću pokušati da vam izračunam i efekte te brzine i efekte te nedovoljne odgovornosti svih nas.

Dakle, ovde se ne radi samo o tehničkoj stvari, jer da apsurdnost bude još veća, ovde se kaže – tako da u članu 4. tački 4) tačka 5) ugovora prevedenog na srpski jezik, iza reči: „račun za“ umesto reči: „izgradnju autoputa E763 deonice Surčin-Obrenovac“, dakle, mala greška, umesto autoputa Surčin-Obrenovac, treba da stoje reči: „modernizaciju i rekonstrukciju mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije za deonicu Beograd Centar-Stara Pazova. Dakle, ne radi se ni o istom pravcu, ne radi se ni o autoputu, nego o železničkoj pruzi. Takva greška je stvarno meni nepojmljiva, u dokumentu koji Vlada sa velikom pažnjom, velikom analizom, sa strateškim planom, sa ključnim projektom, 300 kilometara na sat pruge Beograd-Budimpešta, posle šest meseci dobijamo ispravku jer ne stoji ista stvar, suštinski. Umesto autoputa železnička pruga, niti na istom pravcu.

Mi sada ovde u velikoj nervozi, pod hitno sazvanom sednicom, razgovaramo o tome, jer zbog toga imamo i drugačije efekte.

Sem ove sednice, ja ću vam reći da imamo i finansijske efekte, a evo, o tome, kada smo usvajali ovaj ugovor, mi smo tada sa ministrom Vujovićem, ja se sećam, govorili o uslovima, o kamati, o načinu na koji se povlači ovaj kredit i uslovi su 2% kamate, neću je analizirati, gde se kaže da troškovi obrade kredita iznose 0,25, ali i stopa koja se primenjuje na proviziju za nepovučeni deo kredita je 0,25% godišnje.

Dakle, sa ovim iznosom kredita, ta naknada za obradu kredita iznosi 744.000 dolara, dakle, provizija za nepovučena sredstva, a mi, ukoliko kasnimo šest meseci, ili možda nešto više, možete da izračunate koju ćemo kamatu platiti u procenjeno polovičnom iznosu od tih 744.000 dolara.

Toliko košta ta naša brzina, ta naša hitnost, ta naša nespremnost da razgovaramo, na način vođenja dijaloga i razumevanja jednih drugih i argumenata da li sedeli sa strane pozicije ili opozicije. Zbog toga vas kritikujem i zbog toga vas pozivamo da imamo pravi dijalog.

Treći predlog zakona koji smo dobili je Ugovor o zajmu između KfW i gradova koji su pomenuti u rešavanju velikih problema u Srbiji, vodosnabdevanje i tretman otpadnih voda i tu nemam dileme da je svakako potrebno podržati, jer je to isto odgovornost prema građanima Srbije i njihovom zdravlju, jer čista pijaća voda je ključna za zdravlje stanovništva, pored svih ostalih izvora, a naravno i tretman otpadnih voda i obezbeđenje zdrave životne sredine.

Mogu da vam dam neke sugestije zbog toga što imam neko iskustvo upravo u saradnji sa KfW i GTZ iz prve faze, jer je grad Niš bio pilot projekat 2001. godine u realizaciji i treće visinske zone i novih zahvata, izvorišta i korisnici jednog značajnog dela, uz veliku zahvalnost tada, donacije od skoro 30 miliona evra gradu Nišu za zanavljanje azbestnih cevi koje su otrovne, olovnih cevi. Mislim da je to važno, i te kako važno, podržati da bismo zaštitili zdravlje stanovništva.

Svakako je to važno i za građane Paraćina, Knjaževca, Vrbasa, Kikinde i tu nemamo dileme da treba podržati taj projekat, a važno je i prenošenje tog ekspertskog znanja u analizi i načinu na koji će se realizovati ti projekti, jer je to važno i strukturno realizovati, jer zbog stanja lokalnih samouprava i budžeta lokalnih samouprava one samostalno nisu u mogućnosti da realizuju takve zahvate, jer ovde odlukama ove Skupštine smo iz godine u godinu smanjivali budžeta gradova i opština. Ovo je način da se neki infrastrukturni, neki životni problemi tih gradova i opština rešavaju.

Dakle, vama sugestija, važna je uloga Vlade. Važna je zbog toga što rešavanje otpadnih voda pogotovu, a i snabdevanje čistom pijaćom vodom nije pitanje samo jedne lokalne samouprave, samo jednog grada. To je pitanje čitavog regiona, čitavih slivova i načina na koji će se tretirati gradovi koji se nalaze na rekama koje usput i nizvodno mogu da zagade i druge gradove. Zbog toga sistem za prečišćavanje otpadnih voda samo u Paraćinu neće biti dovoljan za rešavanje problema Jagodine, jer je potrebno rešiti i Ćupriju. Mislim da je tu važno da Vlada učestvuje i da ima jedan integrisani pristup i da proba da sa učešćem budžeta lokalnih samouprava podstiče takvu vrstu saradnje i rešava tako važna životna pitanja.

Četvrti zakon, koji je takođe važan, pokazuje nešto što govori o efikasnosti u realizaciji ovih kredita. Na Odboru za finansije sam imao to pitanje i mislim da je važno čuti ga ovde javno, pa bi bilo važno da se i javnost upozna sa tim.

Dakle, ovde imamo Predlog zakona o potvrđivanju ugovora i izmenama i dopunama finansijskih ugovora pod nekim brojevima. Detalje tih ugovora, nažalost, ovde iz materijala ne možemo da vidimo. Vidimo samo suštinu i možemo da naslućujemo o čemu se radi, a to jedan pasus koji kaže – provera postupaka po pravnim lekovima, kao što je predviđeno u srpskom zakonodavstvu, biće na raspolaganju bilo kojoj strani koja je imala interes za dobijanje određenog ugovora i koja je bila oštećena ili rizikuje da bude oštećena od navodnog kršenja.

Dakle, ovde se radi o povlačenju kredita Evropske investicione banke, kojim se podržavaju važni projekti, i tu nema dileme da treba podržati projekte izgradnje kliničkih centara, opštinske i regionalne infrastrukture, Koridora 10 i javnog sektora itd. itd.

Moje pitanje je bilo – da li je ovaj dodatni nadzor nad sprovođenjem javne nabavke vezan za skorašnju izjavu ministra Lončara? To je bilo negde u martu ili aprilu mesecu, a u vezi sa realizacijom Ugovora Kliničkog centra u Nišu, a jedan od projekata u podršci Evropske investicione banke je bio upravo o tom projektu.

Ministar Lončar je, ne želim da govorim i interpretiram njegove reči, ali mogu da pročitam ono što je izjavio u tom trenutku, rekao da pacijenti iz Niša čekaju zbog javašluka pojedinaca i kombinacija koje oni prave. To je njegov rečnik. Dakle, uz naslov, gde kaže: „Zbog Nišave boli glava, gledali su me u oči i lagali“. Dakle, trebalo je da budu, po njegovim rečima, završeni radovi 27. marta, ali smo videli i čuli tadašnje njegove optužbe na račun onih koji su realizovali i njegove sumnje i iskazivanje njegovog ubeđenja na koji način se sprovodio taj projekat.

Želim vas da pitam, gospođo ministarka, da li je to jedan od razloga? Da li je to jedini, možda iz ima više, da sada predstavnici Evropske investicione banke žele od nas ovakvu klauzulu koja će njima omogućiti uvid u realizaciju raspisanih tendera? Uz to vidimo i način na koji je projektovan taj klinički centar u mom gradu. Naravno da se radujem tome, ali način na koji je projektovan očigledno zahteva da se sada reprojektuje ili da se ruše zidovi, da se unosi magnetna rezonanca, jer se nije moglo pretpostaviti da će se ta vrsta opreme kupovati i da sada treba ponovo omogućiti unošenje takve opreme.

Dakle, meni je žao što ovde nije ministar Vujović, jer ova pitanja su neodvojiva od analize koju smo negde načeli u prethodnoj raspravi. To je pitanje stanja javnog duga, jer se ovde radi o novim zaduženjima. Bilo nam je potrebno, a ja sam u raspravama o budžetu četiri godine zahtevao od ministra finansija da ono što je njegova zakonska obaveza, zakonska obaveza Vlade, predstavi jasan plan o načinu na koji će Srbija dostići zakonski nivo od 45% učešća javnog duga u BDP Srbije.

Još jednom, 2012. godine, u julu mesecu, javni dug je iznosio 14,7 milijardi. Posle podizanja tog duga u septembru mesecu, kada je ministar finansija Dinkić podigao dve milijarde, ta godina je završena sa 17 milijardi i nešto, 17,5 skoro. Dakle, došli smo, i to je prva godina u kojoj se prekoračio taj procenat od 45%. Mi nemamo predstavljanje tog plana.

Čuli smo predsednika sada, juče u izjavi je rekao da je naš cilj da dostignemo Mastriht, kaže 60%, sada smo na 62% u odnosu na BDP. Naše je pitanje…
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Privedite kraju.
...
Demokratska stranka

Goran Ćirić

Poslanička grupa Demokratska stranka
… ovde govorimo o srpskim zakonima, a srpski zakon kaže 45%, Evropski parlament kaže… (Isključen mikrofon.)
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Nekoliko važnih informacija. Počećemo od Transportne zajednice.
Pošto ste naveli kako je Memorandum o Transportnoj zajednici potpisan 2003/04. godine i da je to u stvari zasluga, u redu ako smatrate, DS. Reći ću vam da od 2003, 2004. godine ugovor koji stupa na snagu… Nadam se da će se desiti onda kada parlament bude usvojio ovaj Ugovor o Transportnoj zajednici i tek tada praktično počinjemo da govorimo da imamo Transportnu zajednicu zemalja jugoistočne Evrope.
Za razlog zašto to nije bilo ranije, ne govoreći sada o razlozima u drugim državama, ali hajdemo o Srbiji koja je centralna, niko više u EU 2004. godine nije verovao da će tadašnje Vlade u Srbiji da se bave pitanjem EU. Sve što ste govorili o Srbiji bilo je protiv Srbije. Obećavali ste evropske integracije, a u realnosti se time niste bavili. Obećavali ste Koridor 10 2004. i 2006. godine, a u realnosti nije bilo priče o Koridoru 10.
Inače, samo za vašu informaciju, dok mi sada razgovaramo, u Grdeličkoj klisuri se radi. Obećavali ste, između ostalog, da ćete raditi, da ćete usklađivati nacionalna zakonodavstva sa direktivama EU, pa se ništa od toga nije desilo, jer da to jeste radili bio bi ugovor mnogo ranije i mi ne bi morali donositi zakone, trošiti vreme na to, nego bismo možda radili neke druge stvari.
Dalje, pomenuli ste Ub – Lajkovac. Moram da kažem jednu stvar i potrošiću nekoliko minuta na to.
Ne želim da koristim pogibiju ljudi na deonici Ub-Lajkovac i da je koristim u ovom trenutku u parlamentu. Postojale su betonske prepreke, Tužilaštvo radi svoj posao, neka kažu šta se na kraju desilo. Da li je neko pomerio betonske prepreke ili nije. Ali, pitanje Ub-Lajkovca je potpuno drugačije. Jedno je priča o bezbednosti, odnosno je priča o saobraćajnoj nesreći o tome da je neko ušao na put koji je zatvoren i gde su postojale betonske prepreke, a potpuno je druga priča i odvojena priča o Ub-Lajkovcu i odgovornosti ove Vlade za završetak, odnosno činjenice je da vi kažete kada je počela izgradnja Ub-Lajkovca, znači za vreme vladanja DS, a da je završena u novembru 2014. godine.
Tačno je da je počela, dakle, za vreme vlada DS. Tačno je da je završeno 27. novembra 2014. godine. Onda kada su izvođači došli tražeći 11. Aneks da se potpiše i tako se funkcionisalo od 2000. godine pa na dalje kada govorimo o izgradnji puteva i to je razlog zašto Srbija nema stotine kilometara auto – puteva, zato što su neki dogovori pravljeni na neke neobične načine. Pravili su se putevi iz njive u njivu kao što je Ub-Lajkovac, 12,5 kilometara. Tačno je, takođe, da su se potpisivali silni aneksi, jer je to bio 11. Aneks, kada govorimo o Ub-Lajkovac. Tačno je da je neko odlučio, a taj neko jeste ministar i predsednik Vlade u tom trenutku te 2009. godine kada je doneta odluka o izgradnji Ub-Lajkovca.
Dakle, tadašnja Vlada je odlučila da gradi put Ub-Lajkovac 12,5 kilometara na Koridoru 11 iz njive u njivu, znajući da nema i neće biti puta, ne postoji ni jedan jedini dokument, dakle, od Obrenovca do Uba, znajući da nema ništa u nastavku od Lajkovca do LJiga, ali su, eto, odlučili da iz budžeta potroše 70 miliona evra, da grade taj put, da daju taj posao direktno domaćim kompanijama, da nemaju nadzor nekoliko meseci na tom putu, to znači da nemaju kompaniju koja kontroliše šta se zaista radi i onda se desi situacija da potpisuju 11. Aneks, da produžavaju putevi, itd.
Verujem i nadam se da će nadležni organi to da utvrde, videćemo. Odgovornost je na onima koji su nekvalitetno izgradili put, na onima koji su bili investitori tog trenutka, na onima koji su bili izvođači, na onima koji su bili nadzor. Sramota je za jednu državu, sramota je za naše kompanije, sramota je za sve da imamo put u koji je stavljena glina, da imamo put gde je vlažnost tih materijala bila 40%, treba da bude 20%. Dakle, to je tako organizovano bilo da ja, zaista, mislim da to jeste sramota za sve. Nikome to ne ide u prilog. Nikome se ne dopada, ali odgovornost, gospodo, SNS i Vlade Republike Srbije u tom smislu, ovih Vlada nema. To je rezultat rada nekih pre nas.
Kada govorim o tome šta ste uradili ili šta je neko pre nas uradio, ne kažem to zbog toga da bih samo rekla šta ste uradili vi, a šta smo uradili mi, jer nekako mi smo svi jedno, građani i građanke smo Srbije, nego govorim da građani znaju od čega smo krenuli, šta smo nastavili. Nastavili smo 0 kilometara rehabilitovanih pruga. Nastavili smo, odnosno nasledili smo i morali smo da idemo dalje sa prugama gde se išlo 35 kilometara na sat. Nastavili smo sa Koridorom 10 i 11 gde smo imali iz njive u njivu ili smo imali to da nije bilo radnika uopšte na Koridoru 10. Sve je to ono odakle smo morali da krenemo.
Kada govorite o ponovo zaduživanju i pominjete kredite, još jedan put ću pomenuti, zato što su to, takođe, podaci koji su tačni. Godine 2012. svi grejs periodi svih kredita koje ste uzimali, inače koji su uzimani po jako visokim kamatnim stopama, po uslovima koji su bili katastrofalni za nas, grejs periodi, dakle, vreme kada se kredit nije otplaćivao, zbog onih koji se u to ne razumeju, tada je isteklo - tog trenutka Vlada Srbije i država je morala da plaća vrlo visoke kamate na ogromne, na stotine miliona evra zadužene Srbije. Pa, nije zadužila to Srbiju SNS, nego je upravo zadužila Vlada DS. To jesu istine i to su bili razlozi zašto smo morali da podignemo državu iz onoga što jeste bio problem, a to je – i jesmo bili pred bankrotom. Mi vodimo vrlo konzervativnu fiskalnu politiku i to se vidi, dakle, iz svakog budžeta, iz svega što radimo.
Prema tome, kada odlučujemo da se zadužimo, recimo sad kredit sa Kineskom „EM“ bankom, vodimo računa, ne uzimamo kredit, ne ratifikujemo ga pre onog trenutka kada znamo da ćemo početi da ga trošimo.
Takođe, pitali ste za deonice auto – puta, regionalnih puteva, lokalnih, kojih god, ne postoji ni jedna jedina deonica puta koju radimo, koju smo pustili u saobraćaj da nema, ne samo građevinsku dozvolu. Znači, nema početka radova ako nema građevinske dozvole koja podrazumeva pre toga završenu eksproprijaciju, niti ima puštenog puta u upotrebu da nema upotrebnu dozvolu.
Dakle, tako radimo zato što znamo da novac koji trošimo ne možemo sebi da dozvolimo, kao što su to neki radili, da uzmemo kredit, da onda on stoji a mi tek onda krenemo da radimo prostorni plan, da se bavimo eksproprijacijom, da radimo projektno-tehničku dokumentaciju. Ne, kada smo uzeli kredit, on se koristi.
Znači, ako ratifikujemo, odnosno ako parlament ratifikuje ovaj Nacrt zakona o Ugovoru o finansiranju se „EM“ bankom za prvu deonicu modernizacije i izgradnje dvokolosečne pruge Beograd Centar – Stara Pazova, nakon toga ide odobrenje dodatno od „EM“ banke, koje se čeka najmanje do nove godine. Nakon toga mi možemo tek da trošimo taj novac. Mi počinjemo radove iduće nedelje, 28. počinju radovi na toj prvoj deonici. Izvođači su izabrani. Sve se radi. Tog trenutka mi ćemo sačekati januar i početi da trošimo novac.
To se odnosi recimo i za Surčin – Obrenovac. Dakle, Surčin – Obrenovac nismo počeli da radimo dok nismo zaista pripremili sve, i dokumentaciju završili, izveli građevinsku dozvolu i tek sa tim smo otvorili radove. Tako radi odgovorna Vlada i tako se donose odluke. Kada donosimo strateške odluke vodimo računa o Srbiji za pet, 10, 20 godina. Ne gradimo put iz njive u njivu ako znamo da narednih 10 godina neće biti, nego se trudimo i vodimo računa o tome da zaokružimo jednu celinu i da znamo šta su nam prioriteti.
Takođe ste pomenuli ovde, kada ste govorili o hitnosti i zašto ovaj ugovor danas i kako ovaj ugovor danas, onda ste govorili da zbog stalne nestabilnosti u državi mi sada po hitnom postupku imamo ovaj ugovor. Ne. Prvo da znate, od momenta potpisivanja engleske verzije u Trstu svih potpisnica ovog ugovora svaka država, odnosno ne sama država nego EU je prevodila na jezike, nacionalne jezike. Tek kada su svi privedeni, ne mi, ne zemlje potpisnice, nego EU, kada su svi potpisali to, tek onda je to došlo u svaku državu, u svaku Vladu, a zatim u svaki parlament. Dakle, 9. oktobra je Srbija dobila prevod teksta na srpskom jeziku. Dali smo odmah u proceduru i 26. oktobra je usvojeno na sednici Vlade i mi smo tada uputili već po hitnosti ovaj Ugovor o transportnoj zajednici, prosto da objasnimo zašto, jer između ostalog nije pitanje samo ministarskog saveta, nego je i pitanje i sedišta Sekretarijata u Beogradu same transportne zajednice.
To zaista nema nikakve veze sa stabilnošću i nestabilnošću. Dakle, mi ne radimo u uslovima nestabilnosti. Mi smo jedna stabilna država, stabilna ekonomija, stabilna Vlada, politički stabilna zemlja i na kraju krajeva, ne bismo mogli da dobijemo sedište tog Sekretarijata da nismo takvi. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pravo na repliku Goran Ćirić. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Goran Ćirić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Ovo već može da liči na dijalog i mislim da ste pogrešno razumeli kada sam govorio o prevodu. Govorio sam o ovom zakonu u kome je potpuno nelogično da se greška u prevodu nađe na takav način da se u jednom delu, u engleskoj verziji govori o putu ka Obrenovcu, a da se u srpskoj verziji govori o pruzi i to prema Staroj Pazovi. O tome sam govorio i vi ste mi davali pogrešan odgovor na ovu analizu.

Mislim da je važno da pomenemo tu istinu jer govorimo o istini. Imate je vi, a probaću da je kažem i ja, a to je proverljivo i mislim da je jasno kroz jasne podatke, oficijalne podatke na sajtu državnog organa Republike Srbije.

Dakle, govorili ste o tome šta ste vi zatekli. Pošto se stalno vraćamo šta su zatekli neki drugi. Vlada DS je 2000. godine zatekla učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu od 201,2%. Vi govorite o tome da nije bilo dovoljno brzih evropskih integracija. Zatekli smo BDP na nivou sedam milijardi evra. Sada je to na nivou 33, 34, 35 milijardi, a već 2008. godine je to bilo četvorostruko veće. Dakle, to su realni podaci i to su neki rezultati. Neka Vlada u to vreme je nešto radila i pomerila državu na četiri puta bolji način.

Ono što je takođe važno, 2012. godine, proverite u budžetu, uskoro će ući budžet Republike Srbije su kamate o kojima vi govorite, enormne kamate iznosile 400 miliona evra.

Znate kolike su za 2017. godinu, 1,2 milijarde. Pa kako se toliko povećao taj iznos kamata, ako su menjani skupi krediti jeftinim kreditima? Dakle, to je realni podatak, proverite ga i hoću da razgovaramo na ovakav način.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Stefana Miladinović.
...
Socijalistička partija Srbije

Stefana Miladinović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala vam.

Gospodine Arsiću, uvažena ministarka, poštovane kolege saradnici iz Ministarstva, nadam se da će moja diskusija biti u ovom duhu, konstruktivnom dijalogu koji imamo danas u Skupštini, za razliku od prethodnih dana, kada je atmosfera bila nešto drugačija.

Ja ću danas kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS govoriti o dva ugovora, koja doprinose daljem razvoju transporta u Republici Srbiji, ne umanjujući naravno značaj druga dva ugovora, ugovor o zajmu za razvoj malih i srednjih opština u oblasti komunalnih usluga i o zakonu o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Govoriće moje koleginice nešto kasnije.

Da bismo razumeli važnost regionalne transportne zajednice i potrebu za regionalnim transportnim uvezivanjem, pre svega moramo da razumemo i transportnu politiku EU, koja je prevashodno jedna od najznačajnijih i možda prvih politika uspostavljenih još u formiranju Evropske ekonomske zajednice. Ona jeste uslov za efikasno funkcionisanje zajedničkog tržišta EU. NJena regulativa obuhvata sve vidove saobraćaja, obuhvata tehničke, društvene ali i bezbednosne standarde i u mnogome je doprinela privrednom razvoju i država članica ali i regiona u Evropi.

Takođe, važna je zbog dva podatka na koja sam naišla, jeste da transport predstavlja 10% bogatstva EU merenog na temelju BDP i ono što je za nas kao narodne poslanike posebno bitno jeste da skoro 10% pravnih tekovina EU jesu propisi iz oblasti transportne politike.

Evropska unija u ovom savremenom dobu trudi se da uspostavi jedan savremeni transportni sistem koji mora biti i bezbedan i dostupan i ekonomičan. Sa druge strane porastom transporta, odnosno prevoza tereta i prevoza putnika, EU insistira na mobilnosti koja treba biti održiva, energetski efikasna i ekološki svakako odgovorna.

Paralelno sa ovom politikom, izgrađena je i nova infrastrukturna politika EU koja predviđa formiranje „kor netvork“ do 2030. godine, koja obuhvata devet glavnih koridora. Cilj ove politike jeste transformacija, konekcija, to ste danas u toku rasprave i rekli, istok – zapad Evrope. Podrazumeva unapređenje infrastrukture graničnih prelaza, unapređenje svakog od vidova saobraćaja i ono što je izuzetno važno za razvoj transporta jeste da uvodi i nove modele transporta.

Kada je Srbija u pitanju, u osnovnu mrežu transporta EU uneta jeste regionalan osnovna mreža, još 2015. godine i kao strateški dobro pozicionirana, Srbija predstavlja ključni transportni čvor, kako za povezivanje država Balkana tako i povezivanje Balkana i jugoistočne Evrope sa Evropom.

U poslednjim decenijama Srbija je preuzela vrlo konkretne korake kada je u pitanju izrada projekata od nacionalnog i regionalnog značaja sa fokusom na intenziviranje inter-konekcija, ne samo transportnih već i u energetskom smislu i intenzivno radimo na dostizanju evropskih standarda po pitanju regulative, vezane za transportnu politiku u okviru pregovaračkog Poglavlja 14, što je ipak za nas narodne poslanike izuzetno važno. Nama je poznato, budući da smo u prethodnih nekoliko godina usvojili krovne zakone za različite vidove saobraćaja.

U skladu sa Strategijom razvoja transporta Republike Srbije i težnjama Srbije da se uspostavi jedan ravnomerni privredni razvoj koji podrazumeva i prekograničnu saradnju, ovaj ugovor o osnivanju transportne zajednice je korak ka uspostavljanju kvalitetnijih dobrosusedskih odnosa i regionalnoj stabilnosti, kao jednog od ključnih prioriteta spoljne politike Republike Srbije.

Povezivanje u okviru saradnje regiona zapadnog Balkana i Evropske komisije u okviru formata zapadni Balkan, a agenda povezanosti jeste deo Berlinskog procesa koji je za Republiku Srbiju izuzetno važan. Ono što ohrabruje jeste da velika većina narodnih poslanika, bilo da dolaze iz redova opozicije ili pozicije smatra da je ovaj proces za Srbiju i ceo region važan u cilju stabilnosti i privrednog razvoja.

Pomenuto je više puta ovaj koncept regionalne transportne mreže. Nije novina. Mi smo još 2004. godine, kao jedna od potpisnica u Luksemburgu potpisali Memorandum o razumevanju za razvoj osnovne regionalne transportne mreže i time osnovali transportnu opservatoriju istočne Evrope, koja je promovisala upravo razvoj regionalne transportne mreže i jačanje kapaciteta za realizaciju investicija. Svakako, sastankom u Trstu ove godine, kada je i potpisan ovaj ugovor, on je zapravo dobio i formalno pravni karakter.

Jedan od ključnih zadataka na osnovu ovog ugovora jeste uklanjanje fizičkih barijera, uspostavljanje infrastrukture tamo gde je nema, unapređenje nove infrastrukture, kako bi se nesmetano kretala roba i usluge. Naravno, povećanje bezbednosti saobraćaja i na putevima i na prugama, a sve to u cilju jednog sigurnijeg privrednog poslovanja.

Ovaj ugovor podrazumeva i pripremu petogodišnjih planova razvoja sveobuhvatne osnovne mreže i prioritetne projekte iz regionalnog interesa, kao i sistemski usklađen razvoj transportne infrastrukture, ne samo železnice i puteva već i unutrašnjih plovnih puteva. Ono što je izuzetno važno jeste izrada kontejnerskih terminala.

S tim u vezi, istakla bih da je izuzetno važno to da definisanjem ove osnovne i sveobuhvatne mreže zapadnog Balkana jesu prihvaćeni svi ključni i infrastrukturni objekti i projekti koje je Srbija predložila, tokom više susreta ministara upravo u formatu zapadni Balkan šest. Ono što je bitno da građani znaju, ovaj ugovor obezbeđuje povećanje investicija i naravno povlačenje bespovratnih sredstava iz fonda EU u unapređenje saobraćajne infrastrukture u Srbiji i u regionu.

Bez obzira na različite poruke iz Brisela u pogledu daljeg proširenja od pitanja kada i kako, da li 2025. godine ili ranije, da li ćemo pojedinačno ili kolektivno pristupiti EU, ovaj koncept i ova inicijativa i slične inicijative i treba da krenu već od Republike Srbije, jer Republika Srbija jeste lider u regionu.

Ratifikacijom ugovora od strane svih ugovornih strana potvrđuje se politička volja celog regiona da postane deo transportnog prostora i transportnih mreža Evrope. Socijalistička partija Srbije će podržati ovaj ugovor.

Ugovor o zajmu za kredit, za projekat modernizacije, rekonstrukcije mađarsko srpske železničke veze jeste još jedan ugovor koji je u skladu sa integracijom transportnog sistema Republike Srbije, jugoistočne Evrope u transportnu mrežu EU.

Ovaj projekat rekonstrukcije i modernizacije deonice Beograd Centar – Stara Pazova u dužini od 35 km je deo šireg projekta modernizacije i rekonstrukcije železničke pruge Beograd – Budimpešta. On je strateški važan infrastrukturni projekat, ne samo za Srbiju, već i za Mađarsku. Deonica je značajna i za naše strateške partnere, naravno Republiku Kinu, jer je na pravcu tranzitnog koridora između evroazije i država centralne i zapadne Evrope i trećeg pomorskog kraka novog puta svile i evroazijske ekspresne železničke mreže.

Uslovi kreditiranja, o kojima smo čuli takođe u raspravi dosta, jesu povoljni. Fiksna kamatna stopa od 2%, sa dospećem kredita 20 godina, uključujući period početka od pet godina. Ako uzmemo u obzir da ovaj tranzitni pravac preko Mađarske učestvuje u ukupnoj spoljnoj trgovinskoj razmeri Republike Srbije sa preko 65%, možemo reći da je u pitanju jedan razvojni kredit kojim se indirektno ulaže i u privredni razvoj severnog dela Srbije, što dodatno potvrđuje neophodnost i opravdanost podrške koju ćemo kao poslanička grupa dati u danu za glasanje. Hvala.