Završili smo sa replikama.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo ministre, sa svojim saradnicima Pokret socijalista, Narodna ujedinjena seljačka stranka će u danu za glasanje glasati za ova četiri zakona, jer Srbija mora vrlo intenzivno da radi, da se izgrađuje, ne bi li što pre nadoknadila ono što su zlikovci koji su do 2012. godine uništavali sve čega su se dočepali, gotovo upropastili.

Sve to treba nadoknaditi. Ova rasprava u ovom parlamentu danas je pokazala da u stvari, ni u parlamentu ne postoji podela, posebna na levičare, na desničare, na rusofile, evropejce, na mršave i debele, već podela na one koji žele da rade isključivo i samo u interesu Republike Srbije i one koji gledaju isključivo sopstveni interes, razmišljajući o nekim budućim izborima, omalovažavajući svaki potez koji ova Vlada čini sa izuzetnim naporom, vrlo promišljeno, vrlo odmereno, da ne bi napravila bilo kakvu grešku i propust, kakve su činjene u prethodnom periodu.

Bilo bi divno da mi ne moramo da uzimamo zajmove već da možemo iz budžeta sopstvenog sve ovo da finansiramo, ali je sasvim logična odluka o kojoj smo već više puta govorili ovde, i kada je bio ministar finansija prisutan, da mi iz budžeta vraćamo zelenaške kredite koji su zaključivani u neka druga vremena, da ih jednostavno vraćamo i povoljnijim kreditima, a ovako povoljne uslove za izgradnju vodovoda i kanalizaciju u Knjaževcu, Paraćinu, Vrbasu i Kikindi, jednostavno znaće najbolje da ocene građani tih gradova kada to bude završeno. Znaće da cene i poštuju svi građani Republike Srbije kada se intenzivno krene ka rekonstrukciji pruge, makar i početnom delu između Beograda i Stare Pazove, jer svaka sitnica koju mi ovog trenutka učinimo korisnom, jeste od nemerljivog značaja za Republiku Srbiju.

Ono što posebno želim da podvučem jeste da ni jedan od ovih sporazuma, niti bilo šta što je ova Vlada Republike Srbije učinila, ničim ne ugrožava status AP Kosovo i Metohije, kao sastavnog dela Republike Srbije. To građani Srbije treba da znaju i mislim da znaju i sve ove priče, da mi sada treba da sačekamo da uspostavimo puni kapacitet vlasti na teritoriji AP Kosovo i Metohija, da bismo prema toj Pokrajini nešto gradili i radili, je stvarno besmislena, jedan potpuni nonses.

Srbi koji žive na KiM, niti žele, niti ima razloga, niti treba da čekaju neka buduća vremena koja će zasigurno doći, jer povlačenje priznanja koja slede, a dolaze zato što Vlada vodi vrlo aktivnu politiku, jasno nama ukazuju da će KiM ostati sastavni deo Republike Srbije, da će to biti AP u potpuno istom statusu, onom kakav je predviđen u ovom Ustavu, u istom rangu kakav status ima i AP Vojvodina.

Prećutkuje se da je, u stvari, jedna od najvećih gluposti, u stvari to nije glupost, nije čak ni neznanje, nego zla namera Vuka Jeremića, dovela u pitanje, ne samo brzinu kojom će se ispuniti uslovi za ponovo vraćanje potpuni kapacitet teritorije koja je trenutno po Rezoluciji 1244, pod malo drugačijom jurisdikcijom, nego je uopšte dovela u pitanje i da li će do toga doći. Da su ostali na vlasti jedan dan duže od 2012. godine, mi danas ne bismo razgovarali na ovaj način na koji razgovaramo o izvesno blisko budućem vremenu, kada je u pitanju status AP Kosovo i Metohija, onakvom kakav ona i zaslužuje, kao sastavni deo Republike Srbije.

Nemojte da vas čude ni razno-razni komentari ovde, zluradi, a građani Srbije znaju da je Klinički centar u Nišu projektovan još davne 2008-2009. godine, i priče o tome da se sad prosecaju i otvaraju posebna vrata, da bi mogla da se unesu oprema, mašine koje su neophodne za rad tog Kliničkog centra.

Znate, njima je nepojmljivo da neko radi, nažalost, bolje bi bilo da je to bilo dobro isprojektovano, kada je projektovano 2009. godine, da radi nešto što je korisno, da bi se mašine unele. Oni su svo vreme vladavine jedino otvarali vrata, razvaljivali vrata, da bi mašine iznosili iz fabrika, da bi iznosili opremu iz naših kliničkih centara, da bi uništavali sve čega se dotaknu, i nije čudo ako je ZŽ sa ZŽ-om zaključivao zelenaške ugovore sa 10% mesečne kamate, što danas Srbija umesto da iz budžeta finansira sve ove projekte o kojima mi treba da odlučimo i da ih podržimo, mora ipak još uvek da uzima kredite. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, pa evo danas da završimo ovu raspravu o najvažnija četiri sporazuma koja smo imali prilike juče i danas da razmatramo. Ono što treba reći da su oni, pre svega, u interesu građana i budućnosti Srbije.

Potpuno je neshvatljivo danas, što smo imali prilike da čujemo u raspravi, da pojedine političke stranke nazvali sebe pokreti ili političke stranke, govore o tome da treba deliti Srbiju i da se ne treba uopšte infrastrukturno saobraćajno povezivati. Razvoj jedne države i ekonomija ne može bez razvoja infrastrukture i saobraćaja. Sve zemlje EU, u formatu 16 plus jedan, Kinu gledaju kao strateškog partnera u pogledu infrastrukture i projekata koje ona izvodi. Ne postoji država u svetu koja ima na najsavremeniji način mogućnost da, u što kraćem roku, na najkvalitetniji način izradi brze pruge i da jednostavno dostigne određene standarde. Utrkuju se mnoge evropske zemlje, kao što je Francuska, ali Kina je danas najprosperitetnija država u tom pogledu.

Velika je čast imati investitora u državi i imati određenu mogućnost da radite sa njima na takvim projektima. Zato što je to jednostavno karta za budućnost i naše dece i države Srbije. Stoga je potpuno neshvatljivo gledište pojedinaca koji su danas imali prilike da nam govore o tome da ne treba pruga da ide, ne znam, kroz Rašku, ne treba da ide na određenu stranu. Treba da ide na sve strane. Ali, ono što je za sada zacrtano je zacrtano nacionalnim planovima i programima.

Na kraju krajeva, Železnice Srbije su te sve svoje planove, zajedno sa Ministarstvom saobraćaja i građevine, stavili na sajt i postoji jedna karta Srbije u kome stoje svi projekti, na potpuno transparentan način, koji su započeti, koji su predviđeni i koji su ugovoreni. To mogu svi građani Srbije da vide, znači koliko je ova Vlada, koliko je ministarstvo radilo na ovim projektima i na kraju krajeva dolazi tek ratifikacija sporazuma kada dođete do toga da je to uokvireno na jedan finansijski način i potpisan od strane dve države.

Znači, to je jedan vrlo težak, mukotrpan rad i zahteva veliki napor svih institucija, državnih organa i uopšte predstavnika, političkih predstavnika države. Stoga, zaista, na današnji dan, kada budemo glasali za ove sporazume, treba da razmišljamo o tome da mi otvaramo svoju ekonomiju, razvoj svoga društva za narednih 20 i 30 godina.

S druge strane, ono što je potreba da dalje razvijamo, odnosno da rekonstruišemo, to je vodovodna i kanalizaciona mreža u Republici Srbiji i očito se to pokazuje od strane KfW, inače državne nemačke banke, koja je na osnovu sporazuma dve vlade potpisana 2014. godine, jako mnogo uradila po tom pitanju da zaista svega 70% budu krediti, a 30% donacije u onom ekspertskom smislu, da pomognu Srbiji da ono što nije rađeno skoro od osamdesetih godina, na potpuno jedan reformski način se sada uradi.

Moram vam reći da smo mi do sada imali projekte završene u osam gradova, kada pričam o 2012. godini, a da su novih 15 opština, do dana današnjeg, ušli u ovakve programe. Ono što je evidentno, da kamatne stope, koje su od 2012. za ove projekte odobravane, svake godine, po svakom programu su sve više i više padale. Iznosile su 6,17% 2012. godine, da bi sada 2017. godine iznosile 1,1%. To mnogo znači zameniti azbestne cevi u jednom Paraćinu, smanjiti količinu arsena u kikindskom vodovodu, znači jednostavno obezbeđujete zdravlje ljudi koji žive u tim gradovima. Naravno da treba obezbediti Knjaževac i druge gradove koji su u ovom programu, za koje govorimo da se 70% pitke vode odliva iz same mreže. Time postižemo jedan potpuno efikasan način funkcionisanja komunalnih službi, ali bogami i radimo ono što je, na kraju krajeva, Fiskalni savet u svojim izveštajima rekao, da treba investirati sve više u programe koji podižu nivo kvaliteta života kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Ono o čemu danas mislim da smo malo pričali, to su ugovori koji se odnose uopšte na Transportnu zajednicu. Više je negde skrenuta rasprava u delu da li je Kosovo tu jedna kao entitet posebna celina, da li Srbija nije razmišljala o tome na koji način pristupa uopšte učešću i potpisivanju od strane međunarodnih organizacija, a mislim da je to jedna floskula koja pokušava od nekih stranaka da se non-stop ponavlja kao mantra. Srbija ima nedvosmislen stav o tome i on je od 2012. godine isti.

Postoji način na koji se potpisuju međunarodni sporazumi. Vlada uvek donosi instrukcije za potpisivanje toga. Na osnovu instrukcija Ministarstva spoljnih poslova uvek postoji ta fusnota. Da li ona nekome smete ili ne smeta, ona je obavezna jer pokazuje celovitost integriteta i teritorijalnog jedinstva, kada govorimo o Republici Srbiji. Znači da Kosovo ne postoji uopšte kao poseban deo teritorije Republike Srbije i o tome nema uopšte bilo kakve dileme. Svako ko pokušava da u svojim raspravama to inicira kao jedan deo eventualno nekog priznavanja od strane Republike Srbije u smislu Kosova, pokazuje samo jednu zluradost i napade na Vladu Srbije u jednom procesu gde želi da rešava probleme koji se tiču ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji.

Ono što treba reći, to je da Srbija više ne želi da gubi građane, ne želi a gubi jednostavno na politici, kada pričamo o Kosovu i Metohiji. Želimo da pobeđujemo u tome, želimo da naši ljudi mirno i spokojno žive tamo, da jednostavno zajednica srpskih opština zaživi i da mi znamo da deca koja žive tamo mirno spavaju. U interesu svega toga, kod svakog sporazuma ta fusnota će pokazivati jedan principijelan politički stav o tome i kako gledamo na Briselski sporazum i kako se ponašamo u međunarodnim organizacijama.

Zbog toga uopšte, da završim, današnja četiri sporazuma su važna za Srbiju. Ona su oličenje vođenje spoljne i unutrašnje politike i predsednika države Aleksandra Vučića i predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić, ali i svih narodnih poslanika koji jednostavno čine ovu skupštinsku većinu. Mislim da ćemo u Danu za glasanje, a to je danas, imati prilike da se pozitivno izjasnimo o svemu ovome. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih, zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 4. tačke dnevnog reda.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem 24. novembar 2017. godine, sa početkom u 14.00 časova, kao Dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje potrebno je da utvrdimo kvorum.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine u Danu za glasanje postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 129 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da prema tome postoje uslovi za rad i odlučivanje.
Pre nego što pređemo na odlučivanje o predlozima zakona, podsećam vas da, na osnovu člana 105. stav 3. tačaka 4. i 6. Ustava Republike Srbije, Narodna Skupština odlučuje o zakonima kojima se uređuje javno zaduživanje, zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora, većinom glasova svih narodnih poslanika.
Imajući to u vidu, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, u načelu.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za- 129, protiv – jedan, uzdržan – jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, prihvatila Predlog zakona, u načelu.
Podsećam vas da je sastavni deo Predloga zakona postao amandman na član 4. koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, kojim je predviđeno da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Prema članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
Stavljam na glasanje predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za- 130, protiv – dva, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština posebno odlučila da postoje naročito opravdani razlozi za stupanje zakona na snagu u roku kraćem od osam dana od dana njegovog objavljivanja.
Pošto smo se izjasnili o ranijem stupanju na snagu zakona, pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za- 130, protiv – dva, uzdržan – jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, usvojila Predlog zakona, u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije, za deonicu Beograd centar–Stara Pazova između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao zajmoprimca, i kineske Export-Import banke, kao zajmodavca, sa ispravkom, u celini.
Molim kolege poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za- 130, protiv – jedan, uzdržana – dva.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, usvojila Predlog zakona.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni, i Republike Srbije koju predstavlja ministar finansija za Program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji, u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za- 130, protiv – niko, uzdržana – dva.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, usvojila Predlog zakona, u celini.
Molim kolege poslanike da se izjasne.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora 23.761, 24.745, 25.002, 25.198, 25.497, 25.610, 25.872, 81.657 i 82.640 između Republike Srbije i Evropske investicione banke, u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za- 130, protiv – tri, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, usvojila Predlog zakona.
Povodom ukazivanja narodnih poslanika na povrede Poslovnika Narodne skupštine, podsećam vas na odredbu člana 103. stav 6. Poslovnika, prema kojoj ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, narodni poslanik smatra da je povreda učinjena, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Narodna skupština, bez pretresa, o tome izjasni u Danu za glasanje.
Saglasno navedenim odredbama Poslovnika, prelazimo na odlučivanje.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na sednici 23. novembra 2017. godine, u 10 časova i 41 minut, ukazao je na povredu člana 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – tri, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Nemanja Šarović, na sednici 23. novembra 2017. godine, u 10 časova i 46 minuta, ukazao je na povredu člana 27. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na sednici 23. novembra 2017. godine, u 10 časova i 51 minut, ukazala je na povredu člana 88. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li su povređeni navedeni članovi Poslovnika.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Nemanja Šarović, na sednici 23. novembra 2017. godine, u 13 časova i 17 minuta, ukazao je na povrede čl. 27. i 107. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li su povređeni navedeni članovi Poslovnika.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila nisu povređeni navedeni članovi Poslovnika.
Narodni poslanik Vjerica Radeta, na sednici 23. novembra 2017. godine, u 13 časova i 25 minuta, ukazala je na povredu člana 116. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim vas da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njima, saglasno članu 102. Poslovnika Narodne skupštine, zaključujem Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
(Sednica je završena 14.15 časova.)