Povreda Poslovnika, narodni poslanik Aleksandar Martinović ima reč.

Član 27, gospodine Arsiću.

Kad smo kod stanova, niko nema više stanova od Dragana Šutanovca, predsednika Demokratske stranke. I vi ste poslednji koji treba da pričate o bilo čijim stanovima.

Što se tiče tog famoznog potezanja pištolja na studente, to je bilo, to je činjenica i to svi znaju. Ali, tad niko nije poginuo. LJudi su počeli da ginu na ulicama Beograda kad ste vi preuzeli vlast. Dakle, posle 2000. godine počeli su da ginu policijski generali, policijski funkcioneri, a tako ste obezbedili bezbednost građana Srbije da vam je 2003. godine poginuo, na vaše oči, i predsednik Vlade, na žalost svih građana Srbije.

Što se tiče tih 90-ih godina, to vam je već rekao Marijan Rističević – Demokratska stranka je imala ministre u saveznim vladama, u republičkim vladama, sve do 2000. godine. I podržavali ste politiku koja je vođena tokom tih 90-ih godina.

Što se tiče šverca, što se tiče kriminalnih radnji, evo, pomenuli ste gospodina Zorana Živkovića, ja mislim da se on u šverc najbolje razume. Sve o švercu tokom 90-ih godina, za vreme sankcija, za vreme embarga, on će sve to detaljno da vam objasni.

Što se tiče automatskih pušaka, Demokratska stranka je sa svojim SS odredima automatskim puškama upadala ovde u Narodnu skupštinu, upadali ste u Narodnu banku Srbije, upadali ste u Saveznu upravu carina. I uzgred, da vas pitam, i vas i Šutanovca i sve ostale – gde je preko 60 umetničkih slika iz Narodne skupštine koje ste ukrali, odneli svojim kućama ili prodali 5. oktobra 2000. godine? Dakle, gde su umetničke slike koje su krasile ovaj dom decenijama, a koje su volšebno nestale 5. oktobra 2000. godine? To ste radili vi iz Demokratske stranke. Ali, to vreme automatskih pušaka, krađe umetničkih slika je prošlo. To zapamtite.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Srpska radikalna stranka je ponosna na učešće naših dobrovoljaca u poslednjim otadžbinskim ratovima i čak ni Kenin Haški tribunal nije uspeo da dokaže ni jednu jedinu krivicu, ni jednog jedinog dobrovoljca Srpske radikalne stranke koji je bio umešan u neki ratni zločin.

Što se tiče nošenja pištolja, znate, kod Srba su muškarčine uvek nosile pištolje, a muške kukavice poput Zorana Đinđića su zvale da se bombarduje Srbija, pozivale zapadne sile, svoje prijatelje, da bombarduju Srbiju. I vi, njegovi sledbenici, ste ga ubili. Zato nećete da se ispita ubistvo Zorana Đinđića, da se ispita politička pozadina, zato što ste umešani vi, koji ste navodno njegovi naslednici.

Što se tiče kriminala, da li postoji veći kriminal na zemaljskoj kugli od onoga što se dešavalo od 2000. godine, od kriminalnih privatizacija? Samo gledajte gde su sad iznikli hoteli, supermarketi, megamarketi, itd - na lokacijama gde ste ostavljali hiljade ljudi bez posla. Pet hiljada ljudi iz „Zmaja“ ste ostavili bez posla, da bi vaš ministar kupio „Zmaj“ i danas ga prodao, odnosno u međuvremenu, za one silne megamarkete.

Vi mislite zato što sadašnja vlast neće da tera vaše funkcionere krivično, da će to da vam zastari? Ne, neće. Doći će neko ko će sasvim sigurno sve vas izvesti na optuženičku klupu, sve koji ste učestvovali u kriminalnim privatizacijama, u najvećim aferama 21. veka, ne samo u Srbiji nego u celoj Evropi, sasvim sigurno. Ne postoje veći lopovi i veći kriminalci od onih koji su bili i jesu vaši funkcioneri. I to je javna tajna. Čak i oni koji su se prišljamčili sadašnjoj vlasti su bili deo toga. Možda zbog njih ove ostale ne gone, ali, doći ćete na red svi, budite sigurni...

Privodite kraju, koleginice.

Takav kriminal je najveći neprijateljski čin prema državi Srbiji i prema građanima Srbije - ono što ste vi, gospodo, radili od 2000. godine.

Prvi je prijavljen kolega Mirčić, ali Šarović insistira da govori pre vas. Da li se slažete? U redu.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Pozivam se na povredu člana 103. odnosno 107, koji kaže da se moramo sa uvažavanjem obraćati jedni drugima.

Mi smo svi svedoci da veliki teret srama i postiđenosti nose svi oni koji su potkazivali, cinkarili i slali ljude na Goli otok. NJihovi potomci, sada je to treća generacija, imaju taj veliki teret. A mi smo svedoci da u ovom parlamentu ni poštovanja, a kamoli malo stida i srama ne pokazuju sledbenici one politike koja je Vojislava Šešelja direktno isporučila u Hag, otela Slobodana Miloševića i isporučila u Hag. Kakve razlike ima između Jove Kapičića, koji je nedužne ljude slao na Goli otok da bi se dodvorio Josipu Brozu i Zorana Đinđića, koji je kidnapovao Slobodana Miloševića, isporučio Vojislava Šešelja i mnoge srpske glave u Hag? Kakva je razlika između Haga i Golog otoka? Nikakva razlika. I umesto bar malo srama, bar malo da se stide, oni počeli da se ponose sa činjenicom koja ne služi na čast nikom u Srbiji, a kamoli ljudima koji treba ozbiljno da se bave politikom.

Nije bilo dovoljno Zoranu Đinđiću što je poslao Vojislava Šešelja i zamolio Karlu Del Ponte da ga nikada ne vraća, nego našao, tražio lažne svedoke, vrbovao Jovu Glamočanina, Acu Stefanovića, da lažno svedoče protiv Vojislava Šešelja. Taj zločin se nikada ne zaboravlja. Znate, ima nešto što ostaje zabeleženo, nešto od čega čovek treba i da se ponosi, kao što je Vojislav Šešelj, i nešto čega treba da se stide, ako nije živ, onda njegovi sledbenici, kao što je Zorana Đinđića politička partija.

Reč ima Nemanja Šarović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Gospodine Milojičiću, diskusija koju ste vi malo čas izneli nije nešto što je retkost. To je nešto što vi…