Hvala puno.
Ono o čemu se razmišlja kada je u pitanju ovaj predloženi dnevni red, pogotovo kada je u pitanju hitni postupak, je u pravcu koja to tačka zaslužuje da se ovako hitno raspravlja na vanredno zakazanoj sednici.
Pošto tu postoje četiri tačke dnevnog reda, svako bi pomislio da je najhitnije da se raspravlja o kreditnim linijama ako je datum dospeća u pitanju, ako je u pitanju realizacija kredita ili bilo koji razlog kako bi se realizovao ovaj kredit ili uslovljenost za promenu kreditnih uslova.
Razmišljao sam o tome da li je to možda ovaj kredit oko rekonstrukcije vodovodne mreže u lokalnoj samoupravi. Nemoguće je da je tolika hitnost iz razloga što, daleko od toga da nije potrebno izvršiti rekonstrukciju, pogotovo u onim opštinama, ali nekako ministarka kaže da bi se oslobodilo od arsena. Od arsena se oslobađa tako što na izvorištu vode, u fabrici vode to radite, a ne kroz vodovodnu mrežu, ali imajući u vidu da su to zastareli sistemi, mreža zastarela, azbestne cevi, u svakom slučaju je opravdano da se u ovim opštinama to uradi, pogotovo u dve opštine na prostoru AP Vojvodine, među kojima su Kikinda i Vrbas. Inače, kvalitet vode je tu katastrofalan, mada ne bi bilo loše da razmišljate što pre da pustite ovu fabriku vode u Zrenjaninu gde je još katastrofalnije stanje.
Nekako logika stvari govori da je nemoguće očekivati da se tako domaćinski razmišlja od predlagača, od osobe koja nemilice, zloupotrebljavajući karticu od Vlade Srbije, kupuje sebi donji veš, kupuje sebi bižuteriju. Nemoguć je takav domaćinski odnos prema ovim kreditima. Šta da radite? To je moj lični utisak. Razmišljao sam da nije možda ova „Ekspor-import“ banka, kineska, promenila neke uslove, da nisu neki dodatni uslovi i vidim u materijalu da nisu, kreće se sa projektom modernizacije pruge deonice Beograd centar – Pazova.
Van logike je da osoba koja je na čelu ministarstva i koja stoji iza ovoga predloga, koja je pre nekoliko dana napravila međudržavni incident tako što je otišla na gradilište za vreme velikog praznika, velike svetkovine, i optužila Kinu kao izvođača, odnosno kinesku stranu kao izvođača da ne ispunjava svoje ugovorene obaveze. To je automatski isključilo bilo kakvu mogućnost opravdanosti, hitnosti razmatranja ovih tačaka.
Ima ovde jedna tačka koja u svakom slučaju podrazumeva određene izmene, a to je tačka gde se nekim rednim brojevima 82.000, ili već kako je to čitao gospodin Arsić, gde ta izmena podrazumeva da Evropska investiciona banka je apsolutni gospodar kada su u pitanju javne nabavke.
Evropska investiciona banka daje kredit, daje pomoć, čak je tu i Koridor 10 i sve, ali pod svojom kontrolom apsolutno drži javne nabavke i isključuje mogućnost žalbe po pitanju javnih nabavki i to je nešto što se od ranije se znalo.
Mi smo srpski radikali ukazivali na nepovoljnost tih kredita, međutim, šta da radimo? Nepovoljan je i ovaj kredit koji se dobija za rekonstrukciju lokalne samouprave. Tu je zajmoprimac Republika Srbija, a lokalna samouprava dobija 70% koje treba da vrati, a 30% kao donacija od Republike Srbije, ali Republika Srbija vraća kompletan dug prema zajmodavcu i to je činjenica, to piše u materijalu. To što vi mislite da će se 70% vratiti od strane lokalne samouprave - pogledajte samo kakva vam je finansijska situacija, konkretno u ovim opštinama Knjaževac, Paraćin, Kikinda i Vrbas. Katastrofalna kao i u većini lokalnih samouprava.
Vi ste bukvalno doveli do kolapsa budžete lokalnih samouprava. To je direktno vaš uticaj centralni vlasti. Ono što je ovde veoma interesantno i zanimljivo, to je ova prva tačka, a to je osnivanje transportne zajednice.
Znate, ima ona priča o gutanju žaba. Kada trebate da progutate žabu, ranije su neki koji su moral tražili u crkvama govorili da je najbolje progutati najveću žabu. Ali, ovde smo sad u situaciji potpuno drugačije suprotne teze - polako krenuti sa gutanjem žaba tako što vam podmetnu najmanju žabu, da je lako progutate. Najmanja žaba posle ovakve šokantne odluke i presude Haškog tribunala, kada se nacija bukvalno našla u šoku, je da se krene sa laganim puzajućim priznavanjem Kosova. Kako se to radi? Radi se tako što nametnete neki ugovor, neki sporazum, koji neće u prvi plan tako jasno isticati Kosovo kao samostalnu nezavisnu državu. Ona jeste po EU, većini zemalja EU, ali kako će to da nateraju Srbiju? Najjednostavnije, tako što ćete Srbiji objašnjavati da će se u fusnoti, u jednoj zvezdici ili, kako je to Ivica Dačić govorio, pahuljica, nalazi objašnjenje da to u stvari nije primoravanje Srbije, a jeste privikavanje Srbije i građana Srbije da prihvate ne samo terminološki Kosovo, nego potpuno priznavanje Kosova kao nezavisne države.
Ovo me podseća na 2004. godinu, kada je čuveni Pedi Eštaun naterao Vladu Republike Srpske da prvi put u parlamentu Republike Srpske raspravljaju o genocidu koji se desio u Srebrenici. Tada je to bilo obrazlagano tako što je to jedini put i način da se i Republika Srpska uključi u zajednicu porodice zemalja EU. Čak je Pedi Eštaun rekao da nema sreće i nade u tami.
Tadašnji predsednik Čavić, Dragan Čavić mislim da se zove i dan danas, je obrazlagao građanima Republike Srpske da je itekako bitno i značajno da se raspravlja o tome, a to neće imati nikakvu težinu jer znaju svi kakva je istina o Srebrenici i videli ste kako se ta žaba pretvorila u nešto što je zastalo u grlu svima nama u Srbiji.
Ne radi se ovo da bi sutradan KiM bila prioritet u priznavanju od strane Srbije pod pritiskom EU, nego da se vremenom pripremi javnost, da se kaže ne vredi više, vidite da je to velika sila, vidite da je to veliki pritisak. Amerikanci idu logikom stvari. Oni su priznali Kosovo. Nateraće i Srbiju da prizna. Neće doduše sve građane Srbije. Neće nas srpske radikale nikada na to naterati, ali imaju svoje ljude u Vladi Srbije. Oni su spremni da urade sve da bi zadovoljili interes Amerikanaca. Zašto? Pa zato što ih oni finansiraju, zato što ih oni dovode.
Zašto sam govorio da ne podsećam na Republiku Srpsku? Zato što i osoba koja obrazlaže ovaj predlog ima korene u Republici Srpskoj, u istoj Vladi Republike Srpske. Kada je video Milorad Dodik sa kim ima posla odmah je tražio da se oslobodi. Došla je kod Miroljuba Labusa. Uvozila sirijsku naftu. Ali kakve to veze ima? Svako će reći – kakve to veze ima sa Kosovom? Ima, zato što je svaki detalj bitan, veoma, veoma bitan. Sve se radi sa namerom da se Srbija dovede pred svršen čin.
Vi nama ovde objašnjavate da ovo nema nikakve veze sa nezavisnošću KiM, a ovde ima upravni odbor, ima savet ministara. To podrazumeva da svaka država, svaka članica daje svog predsednika u savet ministara.
Šta vam je kontra-argument na pitanje – da li je ovo na neki način priznavanje KiM? Kažete – Srbija ima priznanje tako što će sedište ove organizacije biti u Beogradu. Možda bih vam ja lično poverovao, možda bi se mi srpski radikali jednog trenutka upustili u ozbiljnu raspravu sa vama, ali kada smo videli da ovaj šljam iz DOS-a podržava ovu ideju, jasno nam je bilo da ovo ne valja za Srbiju. Ovo nimalo ne valja.
Da ste najboljih namera, čim oni podržavaju, to znači da ne valja za Srbiju. Zašto? Zato što vas Amerikanci i jedne i druge teraju na to. Isti vam je gazda, isti nalogodavac, isti vam je cilj. Možete vi ovo da tumačite kao oštru diskusiju i napad na ličnost. Nema ovo veze sa ličnosti, osim u onom delu gde je resorni ministar od prvog trenutka, od prvog imenovanja u Vladi Srbije pokazivao jasno svoje namere. NJene namere su bile da sve ono što američki ambasador naredi, da se to uradi.
Ono što govori Vučić, pa baš je boli briga za Vučića. Baš je boli briga za predsednika Vlade. Baš je boli briga za predsednika države. Koristi u svakom slučaju te floskule da naglasi koliko je odana Aleksandru Vučiću, koliko je odana Vladi Srbije. Ne možete da tražite vernog slugu koji je služio više gospodara. Od Miroljuba Labusa, Mlađana Dinkića do Aleksandra Vučića.
Bez obzira šta mi mislimo o vašoj politici, moramo da potvrdimo da je velika razlika. Ne mogu Amerikanci baš da slome Aleksandra Vučića tako da preko noći prizna KiM,bar mi srpski radikali mislimo do dana današnjeg, ali mogu preko ovakvih saradnika da doprinesu da se preko ovakvih predloga, pogotovo po hitnom postupku, lagano uvodi javnost Srbije, a na kraju krajeva, pre svega, parlament Srbije da polako počinje sa korišćenjem terminologije Kosovo da prihvata to.
Ono što je veoma važno da se napomene, kada se raspravlja o ovom najbitnijem pitanju, najbitnijoj tački dnevnog reda, od političkog značaja, mora se reći da nemamo mi nikakve probleme sa susednim državama. Nama je strateški da pomažemo, da razvijamo infrastrukturu prema bratskoj Crnoj Gori. Crna Gora je srpska bez obzira šta neko misli ili govori. Proći će vreme.
Nemamo mi problema ni sa Makedonijom. Imamo problema kada dolazi do promene vlasti, kada je vlast poslušnik američke politike. Kakve su potrebe da mi toliko forsiramo saradnju sa Albanijom? Nemamo mi toliku veliku robnu razmenu. Nije to interes Srbije, osim dobrih političkih odnosa, ali dobri politički odnosi ne podrazumevaju da preko ovakve vrste saradnje mi na neki način priznajemo Kosovo.
Imamo dobru saradnju sa BiH, odnosno našom Republikom Srpskom. Vi kažete - sve će se obavljati na mostu koji spaja LJuboviju i Bratunac, „Bratoljub“, kako ste ga nazvali, baš je onako interesantan taj naziv. Nemate još ni pristupni put, nemate još pristup tome mostu. Zašto? Zato što ste radili, jer je to vaš stil rada, uvukli ste čak i Aleksandra Vučića u to, ne dozvoljavaju ovi iz BiH.
Kako možete da pričate o železnici, a bazirate na nečemu što se odnosi na drumski saobraćaj?Nemamo mi problema sa Republikom Srpskom, nemamo nikakvih. Imamo specijalne odnose sa Republikom Srpskom, to je nešto što je evidentno.
Kada je u pitanju javni dug, odnosno BDP, tu i te kako manipulišete.