Zahvaljujem.
Kako bih rekao, osećam se malo kao partibrejker sada kada treba da pričam o temi, da se vratim na temu, posle ovih zanimljivih replika. Bez obzira što bi sada trebalo da pohvalim blagost predsedavajućeg koji je dozvolio, rekao bih sa ciljem, ovu seriju povrede Poslovnika, mislim da se nekad preteruje ovde, koliko da se nekad ne da reč opoziciji, tako se nekada, ne znam, iz nekog razloga, možda se vuče vreme, da li treba da se skupe ljudi za glasanje ili šta, sada se puštala replika kroz Poslovnik svakome. Dakle, to jeste dobro kada bi uvek bila praksa, ali ja se sećam, gospodine predsedavajući, još 20 sekundi, kada sam jedan jedini put tražio od vas povredu Poslovnika, nisam je dobio za mnogo osnovaniju i opravdaniju stvar. Više od tada nikada nisam tražio povredu Poslovnika, niti ću tražiti. Kako god.
Dakle, gospođo Mihajlović, mi smo zaboravili oko čega smo se okupili ovde. Važni zakoni i važni ugovori, nastavljamo tamo gde smo stali. Vi ste odgovorili meni, ja nisam imao prilike da odgovorim vama, sada nemam toliko vremena, ali ću zato biti konkretniji.
Za razliku od nekih drugih zakona, ministara koji nam se nisu dopadali, protiv kojih smo glasali, koje smo čak mi iz opozicije i oštro kritikovali, ali su došli sa dobrim predlozima zakona ili pristojnim predlozima zakona i protiv njih nije bilo lako, meni neće biti nimalo teško protiv ovih ovde, iz različitih razloga. Kao što smo rekli juče oko ove Transportne zajednice, načelno, nije loše da postoji, nije loše da se Srbija integriše u saobraćajnu evropsku infrastrukturu, ali ova dilema oko Kosova interesantna je, to je jedino pitanje na koje juče zapravo niste odgovorili, to je jedno od dva pitanja, na sve drugo ste odgovorili.
Nisam bio možda oštar kao neke moje kolege koje su tvrdile da se ovim ugovorom sada faktički priznaje republika Kosovo. Ne, tu zaista ima i ograda, ima i interpretativnih izjava, ima fusnota, zvezdica, pahuljica, nazovimo to kako hoćemo, ali meni to pomalo liči na neku vrstu klin čorbe. Znate kako se pravi klin čorba, sve se ubaci što inače u to ulazi, onda se ubaci klin, a onda taj klin se izvadi i ostane čorba. Tako je otprilike nezavisno Kosovo. Kada se sklopi u jednom trenutku niz ovakvih ugovora i sporazuma, sa sve tim našim interpretativnim izjavama i ogradama, na kraju kada one otpadnu, kada se zanemare te zvezdice i pahuljice, onda ostane spominjanje Kosova kao ravnopravne države, odnosno učesnika i potpisnika svih ovih sporazuma. Nije to mana niti problem samo ovog konkretnog sporazuma, ali to zaista malo liči na ono kuvanje žabe, koje mislim da je moj kolega Mirčić pominjao, da se malo i naša javnost navikava na to da se Kosovo ovakvim sporazumima pojavljuje kao supotpisnik. Ali, to je jedan par rukava. Kao što sam rekao, postoje i drugi problematičniji sporazumi i ugovori koje ova zemlja potpisuje i koji, nažalost, čine mnogo gore stvari po pitanju teritorijalnog integriteta Srbije, pri tome pre svega mislim na briselske sporazume, kako na onaj iz 2013, tako i onaj iz 2015. godine.
Moja poenta je sledeća, dakle, to je ono o čemu sam govorio, nije mi nikakav problem da kritički govorim i o kineskom kreditu, kako se to popularno kaže, ne zato što bilo šta zameram Kinezima, naprotiv, njihov cilj i zadatak je da sklope što bolji aranžman za svoju državu. Samo apelujem na naše vlasti, vi ćete, naravno, izglasati i ova Skupština će izglasati ovaj zakon i potvrditi ove sporazume, uključujući i ove kredite, ali bez obzira da li je kredit iz „mrske“ EU ili od Nemačke ili od drage i prijateljske Kine, ili obrnuto, nekom je možda draga i bliska Nemačka, a mrska Kina, dakle, šta god da je u pitanju, molim vas da imamo i vas i neku drugu većinu koja će doći, nadam se, jednog dana posle vas, da malo više vodimo računa i da pokušamo da vodimo računa o nacionalnom interesu.
Dakle, ako procenimo da i druga strana, a očigledno ima, bilo to Nemačka, bilo to EU, bila to Kina ili Rusija, ima neki interes, hajde da vidimo, da nađemo zajedničku meru interesa. Meni smeta i vi na to niste dovoljno uverljivo odgovorili – zašto mi u krajnjoj liniji uzimamo veliki kredit, to je 300 miliona dolara, Kinezi daju nama kredit da mi gradimo, odnosno ne mi, nego da mi angažujemo Kinu, kineske firme da oni grade prugu do Mađarske za izvoz, brzi plasman svoje robe, kineske robe, to je taj čuveni put svile.
Interes postoji, ali zašto nismo pokušali, mi smo mali, oni su veliki, to se isto kaže i kada je reč o EU ili Nemačkoj, ili sada Kini. Ako postoji zajednički interes zašto se nisu tražila druga rešenja. Voleo bih da sam čuo, recimo gospodina Mrkonjića ili nekog drugog, znam da je on bio u tom resoru, ili nekog drugog ko se u to razume – zašto se nije išlo na konzorcijum? Zašto ne idemo na zajedničku investiciju? Zašto se ne napravi zajedničko preduzeće kao što je Severni tok, su Nemci, Rusi, Italijani itd. ili Južni tok napravili zajedničko preduzeće pa da ono gradi zajednički koridor, odnosno tu prugu, modernizuje, a ne ovako. To je nepovoljno i protiv toga moramo reagovati, a zato ako vas neko pomazi po glavi, stavi desno do sebe na nekoj večeri ili ručku nas, odnosno predsednika ili premijera, da onda prihvatimo i ono što je zapravo u suštini nepovoljno po zemlju.
Dakle, konzorcijum, zajedničko ulaganje, nešto drugo ili treće. Treba nam pruga, ne trebaju nam vozila od 30 kilometara, ali nemojmo i završavam time, da uzimamo kredit. Oni nam daju kredit da mi angažujemo njih, da oni za svoje potrebe grade nešto a od toga neće srpska roba ići tom prugom brzom, niti će 200 kilometara se putovati između, nemojmo se zaluđivati, Nove Pazove i Inđije i Novoga Sada. Zna se šta će ići, koji će vozovi ići 200 kilometara.
Dakle, potrebna nam je pruga, potrebna je modernizacija železnice. Zašto ne pokušavamo da idemo na povoljnije aranžmane koji će biti više u nacionalnom i državnom interesu, a dobra volja sa svima, posebno sa velikima se podrazumeva, to treba razvijati, a ne snishodljivo i ne po svaku cenu. Hvala.