Vreme.
(Nemanja Šarović: Replika.)
Nema osnova za repliku.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Po Poslovniku? Nema.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Zloupotrebe ne dozvoljavam.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Na član 1. amandman je podneo …
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Samo niže ton.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku sam se javio.)
Da, rekli ste replika, pa onda podigli.
Na član 1. amandman je podneo Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, gospodine Blažiću, zamerke koje dolaze iz redova, vrlo pažljivo slušajte, drpokratske stranke, tako sam rekao, da ne bi bilo replike, je autoprojekcija. Dakle, oni koji su od javnih prihoda pravili sopstvene prihode, pretvarajući ih na već opisane načine, koji su od javnih funkcija pravili privatne biznise, koji su prognozama budžeta mršili ili promašivali i po milijardu i po, ne mogu da shvate da je stvorena država koja izdržava sebe od javnih prihoda, dakle, koja može da isfinansira, a budžet je prognoza, da isfinansira sve i da joj ostane, da bude štedljiva i da taj ostatak treba rasporediti onima, a imamo 20 dana do kraja godine, da taj višak treba rasporediti i u tih 20 dana, normalno, da organ koji to može efikasno uraditi je Vlada.

Penzioneri su dobili više. Nema i zaposleni, to je moj savet članovima Vlade i ministru finansija, sa najnižim primanjima dobiju više. Taj će se novac vratiti delom u PIO. Pred Novu godinu će ljudi kupiti nešto sebi i svojim bližnjima, neće odneti na Maldive taj novac, nego će za taj novac kupovati robu i 20% će se vratiti prihoda za neki naredni budžet. Dakle, Vlada će od svoje štednje ponovo imati koristi i oni koji su bili rasipnici celog svog mandata to nikako ne mogu da razumeju. Hvala.

Hvala.
Izvolite.

Gospođo Gojković, prekršili ste nekoliko članova Poslovnika. Vi ste maločas, kada sam se javio po Poslovniku, rekli – nema po Poslovniku, ne dozvoljavam zloupotrebe Poslovnika.

U skladu sa članom 103. narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsedavajućeg Narodne skupštine ako smatra da to što je učinjeno nije u skladu sa Poslovnikom, neposrednoj po učinjenoj povredi.

Vi ste bili dužni u skladu sa ovim članom da mi odmah date reč. Vi nemate nikakvo diskreciono ovlašćenje da pre nego što dobijem priliku da navedem koji je član povređen i da obrazložim na koji je način povređen, da vi kažete – nemate pravo. Nigde u Poslovniku ne piše da vi možete odrediti deo sednice gde član 103. ne važi. Toga jednostavno nema. Bili ste dužni da mi date reč. Kada dobijem priliku da obrazložim, onda možete da kažete da li sam u pravu ili ne, pre toga nikako.

Druga stvar, povređen je član 158. stav 7, takođe ste ga vi povredili, jer on kaže da predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača zakona ima pravo da o svakom amandmanu govori do dva minuta.

Gospodin Vujović je govorio u drugom javljanju duže od dva i po minuta, prethodno je govorio dva minuta i 45 sekundi.

U raspravi po amandmanima ne može ministar kao u načelnoj raspravi da govori neograničeno i da se javlja neograničen broj puta. Oni ionako imaju previše privilegija, a vi ste to pravo da govori dva minuta pretvorili u to da govori dva puta, a svaki put duže od dva i po minuta. Govorio je duže od pet minuta… (Isključen mikrofon.)

Hvala vam.
(Nemanja Šarović: Da li mogu da završim rečenicu?)
Da ne napravim istu grešku, pa da kažete da je povreda Poslovnika.
Hoćete da glasamo o ovim povredama Poslovnika?
(Nemanja Šarović: Da li možete jednom da mi date obrazloženje?)
Prvo, niste uopšte u pravu i nemam drugo obrazloženje, osim koje sam vam već dala, te ne bih da tok sednice remetim time da ponavljam.
A drugi put niste dobro slušali – ministar je dobio repliku.
(Nemanja Šarović: Ministar to pravo nema.)
Nađite mi to u Poslovniku i ja ću to upotrebiti.
Ali, kad budete predsedavajući, vrlo rado ću prisustvovati tim sednicama.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Dušan Pavlović. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Hvala.

Ja sam u svom prethodnom izlaganju rekao da izdvajam od onih kritika ministra Vujovića, jer on ima iza sebe minuli rad i on je to dokazao rečenicom da vladajuća većina ne razume. Tako da mu se zahvaljujem na tome.

Šta je suština sa nagradama i bonusima? Suština je, ministre Vujoviću, to što je Srpska napredna stranka zaposlila 70 hiljada partijskih poslušnika, uprkos zabrani zapošljavanja.

Radi se o tome da svaki član Srpske napredne stranke ili građanin koji je dobio posao, svake večeri u Negotinu, Kostolcu, Mionici i Pećincima dobija goste, nezvane goste iz Srpske napredne stranke koji mu prete ako ne obezbedi sigurnih 30 glasova.

Da, govorim o amandmanu, o nagradama i bonusima. O tome i govorim. Predložili smo da se briše da Vlada ovim dobija diskreciono pravo da raspolaže budžetskim sredstvima. I sada govorim zašto.

Rekao sam da mi nismo protiv toga da neko dobije, ako je zaslužio, ili nagradu ili bonus, ali smo duboko protiv toga, na taj način, koji to sprovode Branko Malović i ostali batinaši Srpske napredne stranke. Maltretiraju sve zaposlene u javnim upravama, svako ko ne glasa za njih i ne prikupi im dovoljan broj glasova, biva mu prećeno da će dobiti otkaz posle izbora. Zaista, u takvoj atmosferi ne treba i ne može da se radi u 2017. godini.

Ja vas molim, ministre Vujoviću, da proverite ove podatke. Ovo nije predizborna floskula, ovo nije politički govor, ovo je istina koja se dešava u Srbiji. Pa, ljudi su privođeni u Srbiji zbog jednog tvita ili statusa na fejsu. O kakvim mi onda slobodama govorimo?

Da li znate da ljudi širom Srbije ne smeju da razgovaraju i kažu – u strahu smo, nemoj molim te samo da nas vide da razgovaramo sa vama. Zar je to demokratija o kojoj mi govorimo? Kada se to dešavalo u Srbiji? To se nije dešavalo ni 1995, 1996, 1997. godine, kada je Slobodan Milošević vodio Srbiju. To se dešava sada, 2017. godine.

Ne govorim ovo zbog interesa moje političke partije. Govorim zbog hiljade i hiljade ljudi kojima je svakog dana prećeno, koji su maltretirani, koji rade za 22 hiljade u opštini, a onda ih neko maltretira. LJudi mole da im se neko potpiše na formularu „siguran glas“ i kažu – nemoj molim te da glasaš, samo moram da odnesem u SNS ili ću dobiti otkaz. Niko ne gleda kako ste odradili svoj posao. Niko ne gleda da li su građani u tim opštinama zadovoljni da li im je službenica na šalteru odradila formulare na vreme, već govore o tome da li ste uradili „siguran glas“ ili niste. Ako ste doneli „siguran glas“, ne morate ni da dolazite na posao. Zbog toga nam je ovako.

Ministre Vujoviću, pošto ste vi jedini u Vladi koji ima moral i koji ima rad iza sebe i koji nije politički obojen na ovaj način na koji jesu politički jurišnici i SPS-a i SNS-a, ja vam odgovorno tvrdim da se ovo radi u svakom lokalnoj samoupravi. I ovome treba da se stane na put. Ovo se nije radilo ni 90-ih godina, kao što se radi sada. Nikada se nije radilo. Ja sam mlad pa ne pamtim to Titovo vreme, ali od 1998, 1999, 2000. godine, to se nikada nije radilo.

I samo mi recite šta je onda sporno da se obriše ovaj amandman? Upravo sam vam izneo niz razloga zbog čega. Pa, ljudi dobijaju otkaze, sud ih vraća na posao, država im posle plaća plate, plaća kazne, penale, sudske troškove. Gospodine Vujoviću, to mi plaćamo. Zašto bismo mi, koji nismo za SNS, plaćali greške Srpske napredne stranke? Zato što im se nije svideo neki službenik jer im nije doneo 30 „sigurnih glasova“.

To je Srbija u kojoj danas živimo. To je Srbija protiv koje se bori Demokratska stranka. To je Srbija Srpske napredne stranke protiv koje se mi borimo već 27 godina. I pobedićemo, kao što smo pobedili 2000. godine.

Replika, reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri i kolege poslanici, imamo prilike da čujemo flagrantno kršenje osnovne logike koju govori prethodni govornik koji kaže da 400 ljudi primaju socijalnu pomoć po 40 hiljada dinara u Mionici, koji su članovi Srpske napredne stranke. Porodilje primaju 40 hiljada dinara, a ne postoji 400 porodilja u Mionici. Prema tome, takvu vrstu nelogičnosti pokazuje prethodni govornik upravo zbog toga što je jedan od glavnih kreatora rupe u budžetu od četiri milijarde u svojoj lokalnoj samoupravi.

Druga stvar, kada govore o strahu od Srpske napredne stranke i građana koji žele da pričaju, oni ne žele da pričaju sa onima koji su uspeli državu da dovedu u situaciju da nemamo da isplatimo plate i penzije, već žele da razgovaraju s ljudima koji misle o njihovoj budućnosti i o tome da imaju da isplate porodilje sa 40 hiljada dinara, a o tome kako će to u budućnosti izgledati, nemojte puno da čekate. Već posle lokalnih izbora imaćemo prilike da vidimo tu politiku. Hvala.

Povreda Poslovnika, reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, povredili ste čl. 107. i 109, jer ste bili u obavezi da, bez obzira na vašu izuzetnu tolerantnost, izreknete opomenu narodnom poslaniku Milojičiću, u narodu poznatom kao „Hajnekena“, iz prostog razloga što je on govorio o SNS batinašima. Govorio je o nasilju.

Dostojanstvo Narodne skupštine je povređeno tim pre što gledaoci svakako znaju da u poslednjih četiri, pet godina na ulici niste videli da je puko i jedan pendrek bilo kom građaninu, na bilo kom političkom protestu, bez obzira što nisu bili prijavljeni u skladu sa zakonom.

Povreda Poslovnika je tim veća što je to izrekla osoba koja je ne tako davno u centru Palanke prebila starca od 63 godina uz pomoć tzv. Keninih tigrića samo zato što je mislio drugačije. Dakle, radi se o povredi dostojanstva, o poslaničkoj grupi čija je partija kada je bila vlasti batinama i cokulama ubila Ranka Panića na jednom protestu koji je bio zakonit, prijavljen itd. S tim u vezi, bili ste u obavezi da zbog povrede dostojanstva, u skladu sa članom 109. izreknete opomenu, ali s obzirom da ova sednica treba da krene u nekom tolerantnom tonu, ja vas razumem, ali morate pokušati na svaki način da ubuduće sprečite da, onaj ko je prebio u Smederevskoj Palanci starca od 63 godine uz pomoć Keninih tigrića, izgovara ovakve kvalifikacije za nekog ko to ne čini.