Hvala.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Miodrag Linta.

Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. vezano za poboljšanje položaja izbeglih i raseljenih lica i Srba u regionu.

Želim da podsetim javnost na surove činjenice iz 90-ih godina. Dobro je poznato da je sa područja današnje Hrvatske proterano pola miliona Srba, od strane ustaškog režima Franje Tuđmana. Dobro je poznato da je sa područja Federacije BiH, proterano takođe oko pola miliona Srba, a glavni uzrok je bila politika unitarne i proislamske BiH, koju je vodio Alija Izetbegović. Dobro je poznato da je sa područja KiM, proterano preko 200 hiljada Srba i drugih nealbanaca.

Proterani Srbi se suočavaju sa velikim brojem problema. Nažalost u prethodnom periodu veliku većinu tih problema nisu uspeli da reše, vezano za svoja imovinska, stečena, statusna i druga prava. Položaj preostalih Srba u Hrvatskoj u Federaciji BiH je tragičan. Oni su građani drugog reda. NJihov osnovni problem je sistemska diskriminacija od strane nadležnih državnih, lokalnih vlasti, ali i diskriminacija u delu zakonodavstva. Želim samo da podsetim na jednu činjenicu u Hrvatskoj imamo Zakon o pravima nacionalnih manjina iz 2003. godine, koji formalno pravno daje brojna prava preostalim Srbima u Hrvatskoj, njih 186 hiljada, koliko ih još ima na tom području.

Tim zakonom je garantovano i pitanje službene upotrebe srpskog jezika i pisma i pitanje zapošljavanje Srba u državnim organima. Nažalost, te odredbe su mrtvo slovo na papiru.

Sa druge strane, želim da kažem da država Srbija čini sve što je u njenoj moći da pomogne opstanak preostalih Srba i u Hrvatskoj i Federaciji BiH i na KiM. Imamo niz projekata koje je Vlada Republike Srbije pomogla i želim da kažem da Vlada Republike Srbije zaista vodi jednu politiku aktivne podrške našem narodu u tim krajevima.

U narednim amandmanima ću govoriti više o konkretnim problemima i konkretnim vidovima podrške Republike Srbije našim sunarodnicima i u Hrvatskoj i u Federaciji BiH, ali i u Republici Srpskoj, a posebno na KiM. Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Da li žele reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite.

Dame i gospodo, narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o budžetu za 2018. godinu. Čuo sam svoje kolege poslanike, koji ne podržavaju Vladu, neke koji nikad neće da podržavaju Vladu, neke koji su bivši režim i sva njihova diskusija se svodi na to, da kada se uzima nešto kroz mere štednje, da to neko privatno tera neki inat građanima, penzionerima i zaposlenima u javnoj upravi. Neki bivši predsednici opština su hteli čak i da budžet Republike Srbije isplaćuje nagrade i bonuse njihovim zaposlenima u sistemu predškolskog i školskog obrazovanja, jer je zaboravio da je on osnivač, odnosno lokalna samouprava, a ne Republika, pa ako hoće da nagrađuje, nek obezbedi sredstva. Kako je to zaista izgledalo kada je država bila privatna do 2012. godine, sada ću da vam objasnim. To sam imao na umu kada sam podnosio ovaj amandman.

Budžet Republike Srbije funkcioniše po konsolidovanom principu. Znači, kada se isplaćuju određena sredstva, gleda se solventnost svih onih koji imaju novac na trezorskom računu. Neki bivši premijeri, u to vreme toga nije bilo, ali jeste tako. Do 2012. godine imali smo neka navodna programska zaduženja, neke kredite koje smo podizali, a nismo imali projekte da realizujemo te kredite.

E sad, šta su gospoda smislila iz bivšeg režima, šta da rade sa tim novcem, jer im je realizacija investicija bila do 10% na nivou godine. Taj isti novac vraćali su nazad istim bankama, po daleko manjoj kamatnoj stopi nego što se država zadužila. Pošto su smanjili solventnost konsolidovanog računa Trezora Republike Srbije, kada dođu penzije ili zarade u javnom sektoru, a treba da se isplate do 2012. godine, onda su ponovo od tih istih banaka po znatno većim kamatnim stopama zaključivali nove ugovore i kredite. Tako je to funkcionisalo kada je država do 2012. godine bila privatna.

Šta ste imali kao posledicu? Kao posledicu ste imali oko 12% inflaciju u Republici Srbiji. Posledicu ste imali da je nacionalna valuta gubila 11 do 12 dinara vrednost u odnosu na evro u toku jedne godine, da bi oni navodno povećali penzije 5%, a inflacija i razlika u evru to pojede dva puta. Imali ste situaciju da kamate, zato što sada sve kredite uzima država, građanstvo i privreda plaćaju po 30% i kao rezultat ste imali gubitak od 250 do 400 hiljada radnih mesta.

Tako je to izgledalo do 2012. godine, kad je neko imao privatnu državu i kad je neko zaista otimao i od penzionera, i od zaposlenih u javnoj upravi, i od zaposlenih u javnom sektoru, i od bilo koga ko je bilo šta radio u Srbiji. Da stvar bude još gora, platili ste četiri i po milijarde evra iz deviznih rezervi Republike Srbije. To su rezultati onih koji nam predlažu ovde neke zakone, pa ceo dan slušamo njihove predloge za dopunu dnevnog reda.

Samo postavljam jedno pitanje – gde ste se tako opametili posle 2012. godine? Što niste bili tako pošteni, tako vredni, tako sposobni do 2012. godine? A ne da mi rešavamo, evo već šestu godinu, probleme koje smo nasledili, koje ste vi napravili.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Milimir Vujadinović.
Da li želite reč? (Da)

Hvala, poštovana predsednice.

Predstavnici Vlade Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, ne znam da li je potrebno posebno nešto isticati koliko je za jedno društvo važna borba protiv tog tumora koji se naziva kriminal i korupcije. Kada su u pitanju kriminal i korupcija, nije ni budžet Republike Srbije pošteđen.

Naime, koliko to zna biti opasno, ja ću prosto na jednom primeru iz 2007. godine da vam objasnim. Negde realizujući taj budžet 2007. godine, u avgustu mesecu je podnesen zahtev za subvencionisanje izgradnje jednog čuvenog vinograda u Krčadinu. Subvencija je isplaćena na osnovu računa o sadnji vinograda u avgustu mesecu, a vinograd je suštinski posađen u novembru, kada je i zemljište uzeto u zakup. Prosto, hteo sam da vam jednim primer pokažem kakav zna biti uticaj kriminala i korupcije na realizaciju budžeta, kao što je to bilo te 2007. godine.

Mislim da je građanima Srbije inače poznato u tom periodu do 2012. godine kolika je bila sprega ljudi iz tadašnje vlasti sa tajkunima, ljudima iz kriminogene sredine. Na kraju krajeva, poznate su i posledice tog udruživanja. Bili su u zajedničkom poslu pljačkanja Srbije, a načini su bili razni, od one pljačkaške privatizacije koja počinje 2000. godine, do razno-raznih kombinacija, kako su ih oni tada slikovito nazivali, a posledice su uglavnom bile njihovo enormno bogaćenje sa jedne strane, pljačka državnog novca, a sa druge strane nezaustavljiva propast države i siromašenje njenog naroda.

Podsetiću da odmah nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast, Aleksandar Vučić, njen predsednik, nije imao nikakav problem i nije se libio da se uhvati u koštac sa tim tadašnjim problemima. Najveći problem je bio što su ljudi koji su učestvovali u pljački Srbije bili suštinski nosioci vlasti u Srbiji, a formalno vlast je vršila jedna stranka žute provenijencije, ali suštinski nosioci vlasti su bili upravo ti tajkuni. Podsećam, takođe, da su se, nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke, ti isti ljudi našli iza zatvorskih rešetaka i otpočela je ta velika borba protiv kriminala i korupcije. Naravno da ćemo i dalje mi kao poslanici Srpske napredne stranke nastaviti ovim i ovakvim amandmanima da dajemo podršku, kako bi Vlada Republike Srbije istrajala u tom važnom poslu. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dakle, cilj mog amandmana je da se dodatno podstakne razvoj infrastrukture u Republici Srbiji. Infrastruktura je ključ razvoja za našu zemlju, povezivanja sa drugim zemljama i, naravno, ona povećava i konkurentnost naše privrede. To znači da država Srbija i Vlada Republike Srbije mora da nastavi sa razvijanjem infrastrukture, jer samo dobrom infrastrukturom imaćemo bolju povezanost sa susedima, imaćemo povećanje robe koja je u tranzitu kroz Srbiju, a dobra infrastruktura, naravno, garantuje i priliv novih investicija i otvaranje novih radnih mesta. Ova Vlada Republike Srbije, kao i prethodna, to odlično razume i postavila je infrastrukturu kao jedan od prioriteta.

Srbija ima centralno strateško mesto u regionu i geografski, a od dolaska Srpske napredne stranke na vlast postali smo i politički lider u regionu, što predstavlja našu glavnu konkurentsku prednost. U Srbiji se radi i gradi. Ovo nisu samo priče kao nekada kada je vladala Demokratska stranka i kada smo se naslušali svakakvih lažnih i neostvarenih vizija i ideja. Ovo je danas Srbija u kojoj postoje jasni planovi i jasni rokovi, a vrednost projekata u oblasti infrastrukture, i aktuelnih i planiranih, prelazi 12 milijardi evra.

Cilj države Srbije i Vlade Republike Srbije je da teritorija Srbije bude mreža koridora dobro povezana sa svojim susedima, jer samo na taj način možemo povećati tranzit kroz Srbiju, možemo dovesti investicije u Republiku Srbiju i dovesti do veće zaposlenosti u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala.
(Saša Radulović: Poslovnik!)
Reč ima Saša Radulović. Izvolite.

Povređen je član 106. – govornik mora da govori o tački dnevnog reda.

Amandman glasi ovako: „Izvršenje budžeta Republike Srbije za 2017. godinu realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi razvoj infrastrukture u Republici Srbiji.“ Govornik ništa o ovom amandmanu nije govorio. Ovaj amandman ništa ne menja u budžetu. Očigledno pokušavaju da uzmu vreme diskusije o amandmanima, kako ne bi uopšte došli do rasprave o amandmanima na budžet Republike Srbije za 2018. godinu. Znači, preko 300 ovakvih amandmana koji ništa u sebi ne sadrže, ništa ne menjaju u zakonu, prazne rečenice i onda idu i diskusije koje nikakve veze sa tekstom amandmana nemaju.

Prema tome, ovo je jedna velika zloupotreba Skupštine. Spojili ste sve tačke dnevnog reda u jednu, ne bi li onda mogli da uzmete sve vreme. Ovo će biti jedini put do sada u istoriji da imamo sednicu Skupštine na kojoj se ne raspravlja o amandmanima na budžet za 2018. godinu. Hvala.