Nažalost, ovde je izneto dosta paušalnih tvrdnji, koje uglavnom nisu istinite, ali sada ću vam objasniti u čemu se sastoje. Dakle, suština stvari koje su iznete, a koje uopšte ne odgovaraju ni onome što je napisano u samom zakonu, a očigledno da ljudi ne čitaju baš precizno ono što je pisalo u prethodnom zakonu i šta se menja u ovom zakonu, tako da je ovo, ali ja ću vam sada objasniti svaku stvar detaljno.
Pre svega, kada govorimo o reciprocitetu. Reciprocitet se može tražiti samo u viznom režimu i to radi Republika Srbija, tamo gde postoji naš interes.
Što se tiče granične kontrole, ne, jer je to stvar unutrašnjeg zakonodavstva.
Dakle, mi propisujemo kako će se vršiti granična kontrola. Kod granične kontrole, meni uopšte nije jasno kakve veze sa policijom ima kontrola kamiona, kada je to stvar. Kakve veze to ima, pošto ste pričali o kontroli kamiona, kakve to veze ima sa bilo kojim od ovih zakona, koji su danas na dnevnom redu ili uopšte sa MUP? Meni to uopšte nije jasno, jer uglavnom nema veze.
To prosto ne odgovara bilo čemu što je ovde napisano. Takođe, što se tiče reciprociteta, ličnih karata. Naravno da naši građani mogu da uđu u Crnu Goru, BiH, Makedoniju sa ličnom kartom, kao što to mogu državljani tih zemalja i samo državljani tih zemalja mogu ući kod nas i naši građani samo u te zemlje mogu ući sa ličnom kartom.
Dakle, potpuni reciprocitet. Ne znam gde ste vi našli da neko ulazi kod nas, a da mi ne možemo kod njih. Grčka može da uđe sa pasošem, državljanin Grčke može da dođe na naš Aerodrom, mogu državljani EU sa posebnim dokumentom koji izdaje EU, to je u redu. Ali, zato mi imamo viznu liberalizaciju, zato Srbiji nije potrebno da ima vizu za ulazak u EU. To je interes naše zemlje.
Dakle, mi gledamo šta je interes naše zemlje. Što se tiče primedbi koje su ovde uputili na ove zakone različiti nosioci javnih ovlašćenja, mi smo ovde neke od tih primedbi uvrstili u tekst ovih zakona.
Zaštitnik građana nam je uputio određene primedbe i mi smo ih prihvatili, mislim gotovo sve. Prihvatili smo, Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja, prihvatili smo neke od njegovih primedbi, neke nismo, ali nije njihova primedba sveto pismo. To što oni kažu kao primedbu da mi sada po svaku cenu moramo da prihvatimo, onda ne bi bilo smisla da bilo ko sem tih organa predlaže zakone, onda bi oni trebalo da predlažu sve zakone, a ne mi ili narodni poslanici kao nosioci takvih mogućnosti.
Što se tiče DNK profila. DNK profile, dakle, kako kaže Zakon o krivičnom postupku, a on kaže sledeće – uzimanje uzoraka za forenzičko-genetičku analizu, pa ako je potrebno radi otkrivanja učinioca krivičnih dela ili utvrđivanja drugih činjenica u postupku, javni tužilac ili sud može narediti uzimanje uzorka, za forenzičko-genetičku analizu sa lica mesta krivičnog dela i drugih mesta na kome se nalaze tragovi krivičnog dela od okrivljenog i oštećenog, pod uslovima predviđenim u članu 141. stav 2. a od drugih lica ako postoji jedna ili više karakteristika koja ih dovodi u vezu sa krivičnim delom.
Tu moram da vam kažem još jednom, iako sam rekao u prethodnom delu, neće mi biti teško da ponovim koliko god treba puta, ne uzima se potpuni DNK profil, kada vi kažete da mogu da se otkriju najosetljiviji podaci putem DNK profila. Uzima se parcijalni DNK profil, dovoljan da vas identifikuje i ništa više. Neće uzeti to da li možda imate neku genetsku anomaliju u svom DNK kodu, to se ne uzima.
Uzima se samo ono parče koje je potrebno da bude precizno definisano da li ste vi ta ličnost ili ne. Nama samo treba pozitivna identifikacija i ništa više, ali opet kažem po nalogu suda na način kako je predvideo Zakonik o krivičnom postupku u laboratorijama, pre svega u laboratoriji koja je referentna i po zakonu je potrebno da postoji samo jedna referentna laboratorija koja ima sve sertifikate, ona postoji, to je MUP laboratorija i to je sasvim dovoljno.
Nijedna druga laboratorija ne mora, već samo ona koja sadrži bazu, centralni registar, ona mora da ima određene standarde, a sedam privatnih laboratorija koje inače posluje ili da kažem, deluje na našoj teritoriji , ne moraju imati taj standard. One svoj uzorak upoređuju u našoj referentnoj laboratoriji i tu se utvrđuje da li je uzorak bio potpuno ispravan.
Dakle, apsolutno je sve definisano. Ostaje samo element da se definiše. O tome možemo da razgovaramo i o tome, da kažem, ne postoji jasna mera zato što je sud taj koji nalaže uzimanje DNK profila, te MUP ne može sam po sebi da naloži brisanje. Dakle, građanin može da se obrati nama, a mi sudu. Ako sud naloži brisanje, mi brišemo i time se pokrije. Postoji mehanizam. Dakle, nije neuređeno. Da li je kompleksan? Možda bi trebalo razmišljati o drugim modelima, ali ovaj model u ovom trenutku u potpunosti zadovoljava načelo zaštite onih ljudi koji traže brisanje svog DNK profila iz eventualne centralne baze.
Što se tiče promene sistema jedinstvenog matičnog broja, mi smo analizirali koliko bi to iziskivalo novca i to bi bio ogroman novac koji bi bio potreban za promenu celog sistema drugačijeg, da kažemo, obeležavanja ili da kažemo na takav način prikupljanja podataka o građanima, gde bi evidentiranje njihovo putem ovog broja bilo definisano. Zamislite koliko bi samo sredstava bilo potrebno da se to reši u penzionom sistemu? Dakle, ogroman novac bi bio potreban da u potpunosti pređemo na neki drugi sistem, pri čemu nismo jedini koji imamo ovakav sistem. Dakle, imamo mnogo zemalja koje drže ovakav sistem i za sada ovaj sistem daje solidne rezultate. Dakle, nemamo prevelike probleme sa tim.
Što se tiče rezultata, naravno, rekao sam tada, 2016. godine, da ćemo posle usvajanja zakona imati prilike da vidimo ozbiljno bolje rezultate. U prethodnoj, 2017. godini, imamo 4,1 tonu zaplenjenih narkotika. Između ostalog, 84 krivična dela ubistva. Apsolutno najmanji broj ubistava unazad 20 godina i apsolutno najveći broj zaplenjenih narkotika u poslednjih 20 godina. Zašto se menja? Uočili smo da neke stvari mogu da budu efikasnije. Naravno, mene nije sramota. Rekao sam za svaki zakon koji sam predlagao, zakon nije tu da se napiše pa da treba hiljadu godina da stoji. To smo probali. Već smo imali prilike da vidimo te zakone koji su usvajani sedamdesetih - osamdesetih godina, pa nisu menjani, pa je nastao kolaps zbog njih. Naravno da treba da menjamo kada god uočimo.
Na kraju krajeva, svet se brže menja danas nego što se menjao pre 30 godina. Godine 2008. ste imali 77 migranata koji su prošli kroz Srbiju, 2015. godine imali 15 hiljada dnevno. Naravno da je to iziskivalo određene promene. Ne može čovek da kaže - ovo smo napisali, ne treba više nikada da menjamo. Smatram da promena nije loša.
Na kraju krajeva, o promeni zakona ne odlučuje ministar, nego Narodna skupština. Mi smo ove zakone dostavili, neke čak u avgustu prethodne godine. Posao smo uradili na način da je bila javna rasprava u svim većim gradovima. Konsultovali smo se sa svim relevantnim institucijama. Apsolutno smo poštovali sve procedure, uputili EU, dobili saglasnost za svaki od ovih zakonskih rešenja. Narodna skupština odlučuje hoćete li to usvojiti ili ne. Ako Narodna skupština usvoji, ovaj predlog će postati zakon i tada svi moraju da ga poštuju, ako ga ne usvoji, neće usvojiti i to je to. Dakle, ministar ne može to da odredi.
Što se tiče ovlašćenja, apsolutno sam prvi koji je u modernoj istoriji sebi ograničio značajno ovlašćenja zakonom, odnosno svakom sledećem ministru po ovom zakonu, značajna ograničenja. U prethodnom Zakonu o policiji, onom do 2016. godine, ministar je mogao da naloži pokretanje pretkrivičnog postupka. Ministar je mogao da bude učesnik istrage. Mogao je to da radi. Mogao je da preuzme delimičnu ulogu tužioca. Novim zakonom apsolutno ne može. Apsolutno nikakve veze sa istražnim postupkom nema. Jasno je definisana razlika između uloge direktora i ministra.
Što se tiče zapošljavanja, jasno definisano kako se stupa u policiju. Jednino što smo izdvojili su lica u deficitarnim zanimanjima, jer ne mogu da vam kažem da mogu da primim nekog ko je informatičar, ko će u banci imati dve ili tri hiljade evra, ja da ga primim da radi za 60 ili 70 hiljada dinara i da će sa radošću doći da radi. Prosto, moramo da nalazimo mehanizme da u deficitarnim zanimanjima to uradimo. Postoje različiti modeli kojima smo to predvideli.
Ono što hoću da vam kažem jeste da pogledate ovaj zakon i pogledajte kako je izgledao zakon do 2016. godine. Pogledajte razliku. Dramatična je razlika. Dramatično je i sa svim ostalim zakonima.
Na kraju krajeva, MUP jedno je od državnih organa, jedno je od organa uprava koje je na najefikasniji način uredilo mnoge oblasti u elektronskoj razmeni podataka. Pogledajte samo šta radimo vezano za pružanje elektronskih usluga građana. Mali broj institucija zemlje može da se pohvali takvim nivoom efikasnosti i širine obuhvata informacija koje razmenjujemo po najvećem sistemu zaštite. Apsolutno se slažem da smo doneli dobar zakon. Znači, 2016. godine smo doneli dobar zakon koji je ukazao određene slabosti u određenim oblastima i mi smo u malom procentu tu promenili. Na primer, u Zakonu o javnom redu i miru menjamo jedan član, a mesecima stoji taj zakon u Skupštini. Mogao je svako da ga pogleda, da ga pročita, da napiše hiljade i hiljade amandmana. Mogao je da uradi šta hoće. To su neki narodni poslanici iskoristili, naravno, i to je pravo svakog narodnog poslanika.
Mi ćemo od broja amandmana koji su predati, prihvatiti jedan broj amandmana. Mi smo već razmatrali neke amandmane koji popravljaju tekst zakona i kao što sam to i radio. Na kraju krajeva, ja sam bio poslanik ove Skupštine i ja prihvatam dobra zakonska rešenja. Zašto ne bih? Meni je u interesu da zakon bude što bolji, što čistiji, da ga prihvati što veći broj narodnih poslanika. To je u interesu ministra.
Ovaj zakon i ove izmene koje donosimo unapređuju dosadašnji model i meni bi bilo žao da kažem da iz formalnih razloga eto ja teram kapric. Ja sam doneo zakon 2016. godine, dok sam ja ministar neće se menjati zato da bih ja rekao da one zakone koje sam doneo neće se menjati. Zašto? Može bolje, napravićemo bolje.
Zakon o bezbednosti saobraćaja, ako će izmene i dopune tog zakona, da donosimo novi zakon sledeće godine ili one tamo, unaprediti bezbednost saobraćaja, donosićemo i predlagaću svakog meseca ako će svaka izmena doprinositi boljem životu građana i ako ćemo neki život da spasemo.
Mi imamo ozbiljan, dobar rezultat. Imamo pad broja poginulih iz godine u godinu, i dalje ogroman broj. Devedesete godine je ginulo 2000 ljudi u Srbiji, a danas je to broj negde između 560 i 580 godišnje. To je i dalje ogroman broj, ali na tome moramo da radimo i mi to radimo. Zato smo uveli predmet u škole. Učimo decu u prvom, četvrtom i šestom razredu o osnovama bezbednosti. Razgovaramo sa roditeljima. Obučili smo dve hiljade policajaca da odu da razgovaraju u školama sa decom, da ih naučimo, ali da naučimo i roditelje koje mere treba da preduzimaju.
Dakle, apsolutno se Ministarstvo trudi da podignemo nivo bezbednosti i to daje rezultate. Da li to neko želi da prihvati ili ne, vrlo je jasno. Na kraju krajeva, građani to vide, a zna se kako građani to vrlo lako i ocenjuju i oni to uvek pokažu. Hvala.