Hvala.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na današnjoj sednici Narodne skupštine zadovoljstvo mi je da vam predstavim set zakona iz oblasti unutrašnjih poslova.
Ovi zakoni su pripremani jedan duži vremenski period i videli ste da su neki u proceduru Narodne skupštine dospeli još sredinom prošle godine. Dakle, imali smo dovoljno vremena da ih razmotrimo i drago mi je da su svi zakoni u redovnoj proceduri.
Očuvanje bezbednosti građana Republike Srbije i njihove imovine, podrška i unapređenje u ostvarivanju njihovih Ustavom garantovanih prava i sloboda bio je i ostao najvažniji primarni cilj MUP i Vlade Republike Srbije. Usled opšte geo-političke situacije, neophodno je staviti posebno fokus na podizanje kapaciteta policije za sprečavanje svih oblika kriminala, naročito terorizma, organizovanog kriminala, trgovine ljudima, kao i suzbijanje visoko-tehnološkog kriminala, koji postaju sve veća pretnja u svetskim razmerama.
S druge strane, obaveza za smanjenje administrativnih tereta, kao jedan od prioriteta Vlade, moraju biti ispunjena, kako od strane MUP, tako i od strane svih ostalih organa državne uprave, i zbog toga jedan veliki izazov predstavljaju uvođenje novih instituta u institucije Vlade Republike Srbije, naš pravni sistem.
Naravno, naspram, imamo s druge strane, očiglednu potrebu da zaštitimo lične podatke građana, naročito osetljive podatke građana, podatke o ličnosti, kao i naravno zaštitu društveno ranjivih lica, ljudskih prava i sloboda, svih građana Republike Srbije.
Naše ministarstvo odgovorno i otvoreno priprema ove zakone, pristupa svim izazovima, rekao bih temeljno, sa kojima se suočava. Dokumenti koji su pred vama rezultat su rada koji ima za cilj stvaranje uslova za savremeno, demokratsko i efikasno institucionalno delovanje policije u zaštiti prava i sloboda svih građana Republike Srbije.
Želim da naglasim da predlozi zakona o kojima ćemo razgovarati predstavljaju značajan iskorak u svim procesima podizanja standarda u ovoj oblasti u Republici Srbiji. Naravno, mislim da je veoma važno obratiti pažnju na oblast azila stranaca, kontrole državne granice, uspostavljanje nacionalnog DNK registra i bezbednosti saobraćaja na putevima.
Usvajanje Predloga zakona o azilu i privremenoj zaštiti o strancima i o graničnoj kontroli od izuzetne je važnosti za dalji proces pristupanja EU, jer pored toga što usvajanjem ovih zakona ispunjavamo aktivnosti iz Akcionog plana, istovremeno se stvaraju preduslovi za preduzimanje daljih koraka u pogledu implementacije u sprovođenju ovih zakonskih rešenja.
Pre svega naravno, uvek mi je važno da istaknem da pored toga što ovo zaista ispunjava određene kriterijume koje imamo u pristupanju EU, mi ovo pre svega radimo zbog naših građana. Mi donošenjem ovih zakona povećavamo efikasnost policije, štitimo bolje prava naših građana, ali isto tako i stranaca koji dolaze na teritoriju Republike Srbije.
Posebno bih se osvrnuo i na značaj odredbi koje se odnose na oblast zaštite elektronske razmene podataka o ličnosti, koje su sadržane u više zakonskih rešenja, pre svega izmenama i dopunama Zakona o policiji, detaljnije se uređuje već uspostavljen nacionalno kriminalističko obaveštajni sistem, kao elektronska platforma za razmenu podatka između organa uključenih u borbu protiv najtežih oblika kriminala.
Na sličan način uspostavljanje nacionalnog DNK registra značajno će doprineti efikasnosti i ekonomičnosti krivičnog postupka, kao i ostvarivanju bezbednosti međunarodne razmene podataka prilikom rasvetljavanja krivičnih dela.
U poslednjih tri ili četiri godine ostvarili smo veoma intenzivnu međunarodnu saradnju i formiranja zajedničkih istražnih timova sa tužilaštvom i policijom, ne samo u Evropi, već i širom sveta. Na ovakav način razmena informacija koja je uređena zakonom štiti građane naše zemlje u kojima se informacije mogu razmenjivati, ali omogućava Republici Srbiji da razmenjuju informacije i o onima koji mogu biti potencijalno nosioci ugrožavanja ne samo za našu zemlju, već i za druge države Evropske unije, našeg regiona, ali naravno i šire od toga.
Dakle, implementacija ovog rešenja svakako će omogućiti da na bolji način sarađujemo i da ostvarujemo bolji način bezbednosti i za naše građane i za druge ljude koji žive, da kažem, širom sveta.
Takođe, ovakve platforme omogući će i obavljanje policijskih poslova na savremeniji način i implementacija ovih rešenja predstavlja proces, tako da će nacionalni DNK registar u svom punom kapacitetu, recimo, biti uspostavljen u roku od dve godine od stupanja na snagu ovog zakona i po donošenju, naravno, podzakonskih akata za njegovo potpuno sprovođenje.
Veoma je značajan i Zakon o evidenciji, obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, koji unapređuje sistem vođenja i obrade podataka i evidencije, istovremeno obezbeđuje efikasno vođenje postupaka, u čiju svrhu se ovi podaci obrađuju.
Prvi put se posebna pažnja posvećuje zakonskom normiranju zaštite podataka o ličnosti i uslova za njihovu obradu, tako što će na nedvosmislen i jasan način da određuju vrste podataka koji se vode i obrađuju, njihova svrha i rokovi čuvanja.
Primarni doprinos koji će doneti usvajanje pomenutim zakonom, ogleda se u efikasnijoj primeni odredaba Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku, prvenstveno odredbom o krivičnom gonjenju, kako bi krivična dela bila brže rasvetljena, a njihovi počinioci privedeni pred lice pravde, čime se ostvaruje i svrha krivične i kaznene politike Republike Srbije.
Što se tiče pojedinačnih zakona koji su predloženi, ja ću se u kratkim crtama osvrnuti na svaki od predloženih zakona. Što se tiče Predloga zakona o strancima, ovo je, da kažem, važeći Zakon o strancima i podzakonski akti kojima se razrađuju i čine primenjive odredbe zakona, doneti su tokom 2008. godine i do danas propisi koji uređuju oblast kretanja i boravaka stranaca u Republici Srbiji nisu menjani.
Prilikom njihove primene, uočeni su određeni nedostaci i nepreciznosti, a svakako ti koji su iziskivali potrebu za donošenjem novog zakona kako bi se utvrđene manjkavosti otklonile. S druge strane, važeća regulativa u ovoj oblasti u mnogome nije odgovarala i standardima koje su postigle i mnogo razvijenije zemlje od naše.
Takođe, svi procesi, migratorni procesi koji su se dešavali u poslednje tri godine, ukazivali su na promenu geostrateških situacija u čitavom svetu i uticali na to da naravno i mi novim zakonskim rešenjima podižemo standarde i omogućavamo našoj zemlji da bude bolje zaštićena.
Takođe, tokom migracija uočeno je i značajnije, ili da kažemo značajnija mogućnost terorističkog ugrožavanja i delovanja terorističke organizacije na teritoriji Evrope, te smo faktički i pored toga naravno, pokušavajući da obezbedimo do sada najviši nivo poštovanja ljudskih prava, isto tako težili da obezbedimo najveći stepen bezbednosti i pravne sigurnost, kako građana Republike Srbije, tako i stranih državljana koji ulaze na teritoriju naše zemlje.
Prilikom kreiranja zakonskih rešenja, brižljivo se vodilo računa o bezbednosti Republike Srbije. Definisane su i okolnosti koje predstavljaju neprihvatljiv rizik po bezbednost naše zemlje i u okolnostima se aktiviraju svi raspoloživi državni mehanizmi, kako bi se Republika Srbija zaštitila od scenarija kakve smo viđali u poslednjim godinama u Evropskim državama.
Imajući u vidu da odredbe Predloga zakona o strancima detaljnije i preciznije regulišu i oblast legalnih migracija, uslovi i način apliciranja za vizu Republike Srbije u inostranstvu, postupak provere po podnetom zahtevu za vizu, propisivanje prava na žalbu, na odbijanje zahteva za vizu i odbijanje ulazaka stranaca u Republiku Srbiju, te propisivanje uslova za odobrenje privremenog boravka stranih državljana po različitim osnovama, posebno za naučna istraživanja, studiranja, volontiranja, pravo na privremeni boravak žrtvama trgovine ljudima, humanitarnog boravka, propisivanje samostalnog privremenog boravka, te propisivanje odredbe zajedničkim standardima i postupcima država članice Evropske unije za vraćanje državljana trećih zemalja sa nezakonitim boravkom, a što se u mnogim segmentima ne poklapa sa našom pravnom regulativom, ovaj zakon predstavlja suštinski sistemsko rešenje za sva ova pitanja koja su se ukazala u prethodnim godinama.
Po prvi put u odredbe Zakona o strancima uvodi se BIA, koja kao državni organ, u čijoj su nadležnosti poslovi naše bezbednosne zaštite Republike Srbije, vrši bezbednosna provera stranaca kroz njihove evidencije u svrhu utvrđivanja nepostojanja ili postojanja neprihvatljivog rizika po bezbednost Republike Srbije i njenih građana u slučaju ulaska i boravka stranaca na teritoriji Republike Srbije.
Propisani su razlozi za odbijanje ulaska stranaca, kao i odluka na standardizovanom obrascu odbijanja ulaska, kojima se navode tačni razlozi odbijanja ulaska i vremenski rokovi. Obezbeđena je i dvostepenost u odlučivanju uvođenjem instituta žalbe, čime je pojačana pravna sigurnost, što je značajna novina.
Odbijanje ulaska prema važećem zakonskom rešenju saopštava se strancu usmeno, uz utiskivanje odbijanja ulaska u putnu ispravu.
Domaće zakonodavstvo je harmonizovano sa viznim kodom EU. Uvedeni su novi instituti koji se odnose na proveru uslova za izdavanje vize strancu i procene rizika, gde tri organa Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova i BIA vrše terenske i bezbednosne provere po podnetom zahtevu za izdavanje viza stranom državljaninu, pogotovu kada su u pitanju zahtevi za izdavanje viza državljanima koji dolaze sa migraciono visoko rizičnih područja.
Takođe, strancima se može omogućiti, uz ispunjenje određenih uslova, privremeni boravak iz humanitarnog razloga. Omogućili smo da se žrtvama porodičnog nasilja može odobriti samostalni, privremeni boravak u Republici Srbiji. Na zahtev stranca se mora obezbediti prevod dispozitiva i pravnog leka, rešenja o vraćanju na jezik koji stranac razume ili za koji se opravdano može pretpostaviti da može da ga razume.
Tokom postupka vraćanja stranaca, nadležni organ mora voditi računa o specifičnoj situaciji posebno ugroženih lica, porodičnom i zdravstvenom stanju lica prema kome je mere vraćanja usmerena, kao i najboljem interesu maloletnika.
Imajući u vidu značaj ovog zakona, posmatrano sa aspekta svega što se dešava, dakle, i migracionih tokova, našeg pristupanje EU, ali naravno i zaštite građana Republike Srbije, predlažem da narodni poslanici prihvate ovaj zakon.
Što se tiče Predloga zakona o azilu i privremenoj zaštiti, naša zemlja je preuzela obaveze koje proističu iz dalje harmonizacije propisa Republike Srbije sa propisima EU. U tom smislu rešenja i instituti sadržani u Predlogu zakona predstavljaju prvu fazu harmonizacije sa instrumentima EU, dok će potpuno usklađivanje uslediti u drugoj fazi, najkasnije dve godine pre pristupanja EU.
Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU u ovim oblastima posebno je značajno kada se posmatra u kontekstu trenutne migratorne situacije sa kojom je suočena većina država članica EU, jer će omogućiti da Republika Srbija zadrži visok nivo u poštovanju međunarodno prihvaćenih standarda u oblasti ljudskih prava i prava tražilaca azila, uz istovremeno održavanje visokog stepena bezbednosti svih građana Republike Srbije i poštovanja Ustava i zakona.
U periodu od 2014. do 2016. godine, naročito otvaranjem zapadno-balkanske rute, višestruko su uvećani iregularne migracije na teritorijama zemalja zapadnog Balkana EU. Specifičan geografski položaj Republike Srbije, kao zemlje tranzita velikog broja migranata na njihovom putu prema zemljama zapadne Evrope, suočio je našu zemlju sa novim izazovima i tu imamo trend velikog broja izraženih namera za traženje azila, koje se realno nikada ne ostvare, već svi oni koji su izrazili nameru da zatraže azil, obično to pravo iskoriste da bi nastavili, da bi iskoristili vreme legalnog boravka na teritoriji Republike Srbije i da bi to zatim iskoristili za pokušaj ilegalnog prelaska neke od granica naših susednih država.
Takođe, imajući u vidu da smo se opredelili za zaštitu ljudskih prava migranata, kao i tolerisanje njihovog iregularnog boravka na našoj teritoriji, jer smo smatrali da je to najhumaniji pristup, dok se sa zemljama koje imaju više mogućnosti od nas ne dogovori njihov povratak u zemlje porekla ili na drugi način reši njihovo pitanje da li procesom readmisije ili procesima saradnje kroz međunarodne institucije i organizacije kao što je IOM, da pokušamo da ih vratimo zemljama odakle dolaze. U tom periodu, dok se to ne reši, mi smo odlučili da budemo dobri domaćini i da pokažemo najviši mogući nivo poštovanja ljudskih prava.
Takođe, započet je i proces primanja zahteva za azil i formalnog otpočinjanja azilnog područja, budući da svi azilanti na teritoriji naše zemlje mogu sačekati ispunjenje uslova za napuštanje naše teritoriji, bez bojazni da će biti kažnjeni zbog ilegalnog ulaska ili boravka.
Videćete šta smo sve predvideli. Dakle, azil kao pravo na boravak i zaštitu koju Republika Srbija garantuje strancu, pod uslovima propisanim ovim zakonom, može se ostvariti kroz dva oblika zaštite – pravo na utočište, koje se prima izbeglici, licu koje je zbog osnovanog straha od progona napustilo državu svog porekla ili uobičajenog boravišta i supsidijarnu zaštitu koja se pruža strancu koji državu svog porekla nije napustio zbog straha od progona, već iz drugih razloga, ali koji bi u slučaju povratka u zemlju porekla bio izložen trpljenju ozbiljne nepravde.
Posebno želim da naglasim da je prilikom primene Predloga zakona ostvarena intenzivna i konstruktivna saradnja sa svim državnim organima koji imaju svoju ulogu u sprovođenju zakona, ali i međunarodnim i humanitarnim organizacijama koje pružaju pomoć tražiocima azila, izbeglim i raseljenim licima, predstavnicima stručne javnosti, nevladinih organizacija, koji su dali svoj doprinos prilikom definisanja ovih rešenja.
Što se tiče Predloga zakona o graničnoj kontroli, od momenta nastanka Republika Srbija predstavlja raskrsnicu različitih tokova multikulturalnih, multinacionalnih, religijskih, civilizacijskih. Značajan element u očuvanju naše unutrašnje bezbednosti predstavlja efikasan sistem upravljanja granicom, zasnovan na konceptu integrisanog upravljanja granicom koji je Republika Srbija prihvatila kao opšteprihvaćeni model za efikasno upravljanje granicama. Organi iz sistema integrisanog upravljanja granicom preduzimaju mere i aktivnosti kojima se realizuje zajedničko upravljanje granicom u skladu sa važećim zakonima, strategijama i drugim aktima.
U okvirima ovog sistema, MUP kao organ državne uprave nadležan za poslove bezbednosti državne granice i kontrolu njenog prelaska, vrši nadzor državne granice, granične provere i analize rizika ugroženosti i bezbednosti granica.
Donošenje ovog zakona, zajedno sa Predlogom zakona o strancima i Predlogom zakona o azilu i privremenoj zaštiti, koje smo pripremili, stvoriće uslove za unapređenje borbe, pre svega, prekograničnog kriminala, zaštite javnog poretka i postizanje visokog stepena bezbednosti Republike Srbije.
Prilikom donošenja pomenutih zakona predviđeno je jedno od ključnih poglavlja za prijem Republike Srbije u EU – Poglavlje 24. Ovo predstavlja značajan segment za poboljšanje bezbednosti naše granice i usvajanje ozbiljno visokih standarda koji postoje u zemljama koje su razvijenije od naše.
Ovim zakonom uređuje se dalje granična kontrola, policijska ovlašćenja granične policije, pitanja u vezi sa državnom granicom i graničnom linijom, označavanje, odnosno obeležavanje granične linije i državne granice, prelazak državne granice i granični prelazi, granična provera, osnovna i detaljna, prenos oružja i municije preko državne granice, poslovi granične policije van područja graničnih prelaza, međunarodna granična policijska saradnja, kao i saradnja između državnih organa i sistema integrisanog upravljanja granicom.
Glavni izazovi pred državnim organima, koji se nalaze na području granice, sastoje se u potrebi i definisanju jasnih nadležnosti za planiranje, izgradnju ili modernizaciju graničnih prelaza, kao i organizaciju poslova vezanih za normalno funkcionisanje graničnih prelaza. Zbog svega toga, odredbama ovog Predloga zakona određene nadležnosti iz oblasti upravljanja graničnih prelazima ustanovljavaju se kao nadležnosti Republičke direkcije za imovinu, odnosno to su izgradnja, opremanje, tekuće investiciono održavanje graničnih prelaza, odnosno državnog organa koji je u Republici Srbiji nadležan za upravljanje i raspolaganje stvarima u javnoj svojini.
Značajnu novinu koju donosi ovaj Predlog zakona predstavlja i pravni osnov za uspostavljanje informatičkog sistema granične kontrole, u smislu efikasnijeg obavljanja granične kontrole, odnosno olakšanog kretanja lica i roba preko državne granice, uz istovremeno omogućavanje efikasnijih graničnih provera i obezbeđenja državne granice u borbi protiv prekograničnog kriminala i regularnih migracija.
Što se tiče Predloga zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, ovo je svakako neophodan uslov u skladu sa standardima savremenog obavljanja policijskih poslova, dakle, adekvatno normiranje obrade ličnih podataka građana. Ministarstvo unutrašnjih poslova obavljanjem poslova iz utvrđene nadležnosti vrši obradu podataka o ličnosti svih građana, kako državljana Republike Srbije, tako i stranaca, te i ono što rukovalac najvećeg broja, gde smo mi, dakle, kao Ministarstvo, rukovalac najvećeg broja zbirki podataka i evidencija koje sadrži podatke o ličnosti u Republici Srbiji.
Razlog za usvajanje predloženog zakona su i obaveze koje Republika Srbija ima i koje je preuzela pred međunarodnim institucijama, odnosno kojima se obavezala da uskladi svoje zakonodavstvo sa obavezujućim evropskim, u ovom slučaju u oblasti zaštite podataka o ličnosti i sa izvesnim specifičnostima koje se odnose na sektor bezbednosti.
Najveći deo predloženog zakona odnosi se na sadržinu svih evidencija Ministarstva unutrašnjih poslova u kojima su pobrojani podaci o ličnosti. Sadržina svake od tih evidencija ima predviđeni rok čuvanja podataka, nakon čijeg se protoka podaci po službenoj dužnosti brišu.
Predloženim zakonskim rešenjima predviđena je zaštita ličnih podataka koji se obrađuju u evidencijama Ministarstva, odnosno tehničke, kadrovske i organizacione mere zaštite podataka koji se automatski obrađuju, saglasno usvojenim standardima i srazmerno rizicima koji proizilaze iz obrade i prirode podataka koji se štite.
Takođe su propisane bezbednosne mere u cilju zaštite podataka od nezakonitog uništenja ili gubitka, menjanja, neovlašćenog obelodanjivanja ili pristupa u slučaju kada se obrada podataka vrši upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija.
Što se tiče Predloga zakona o nacionalnom DNK registru, usvajanjem predloženog zakona o nacionalnom DNK registru predviđeno je uspostavljanje nacionalnog DNK registra za potrebe vođenja krivičnog postupka i rasvetljavanje krivičnih dela, utvrđivanje identiteta nestalih ili nepoznatih lica i leševa i delova tela.
Uspostavljanje jedinstvenog nacionalnog DNK registra obaveza je koja proističe iz obaveza koje smo preuzeli u pogledu evropskih integracija, ali mnogo značajnije od toga je obaveza, odnosno nešto što dugujemo građanima Republike Srbije, u smislu efikasnijeg vođenja krivičnog postupka i lakše identifikacije svih ljudi koji se mogu voditi kao nestali, a da su u međuvremenu pronađeni njihovi delovi tela.
Identifikacija osoba po osnovu DNK veštačenja smatra se najefikasnijom tehnikom identifikacije osobe, odnosno osumnjičenih, na osnovu biološkog materijala koji je ostao na mestu izvršenja krivičnog dela i nezamenjiva je pri rasvetljavanju i dokazivanju nasilničkih krivičnih dela.
Kao što ne postoje dve osobe koje imaju isti otisak prsta, tako ne postoje ni dve osobe koje imaju isti genetski profil, sem u slučaju jednojajčanih blizanaca. Metoda je apsolutno pouzdana pri eliminaciji nevinih osoba i veoma sigurna pri pozitivnoj identifikaciji izvršilaca.
Uvođenjem u kriminalističku praksu elektronskih baza DNK profila registrovanih i nepoznatih učinilaca krivičnih dela, mogućnost povezivanja jednog lica sa izvršenjem većih broja krivičnih dela višestruko je uvećana i to je, naravno, Republika Srbija i koristila u prethodnim godinama, što je pomoglo da dođe do rasvetljavanja većeg broja krivičnih dela iz prošlosti.
Prema važećem zakonskom okviru, organ postupka, odnosno sud ili tužilaštvo, mogu dati naredbu za DNK veštačenje, kako državnom organu, tako i drugim ustanovama, pravnim i fizičkim licima koja vrše DNK veštačenje za potrebe krivičnog postupka. U tom smislu, do sada izvršene DNK analize i njihovi rezultati nisu grupisani i sistematizovani na jednom mestu.
Takođe, bilo je slučajeva da su rezultati izvršene DNK analize bili nepouzdani ili netačni, što je posledica primene različitih standarda tokom rada. Takve greške iziskuju ponavljanje određenih DNK veštačenja, a samim tim i veće troškove i manju pouzdanost u pribavljanju dokaza u krivičnom postupku.
Sistematizacija DNK podataka, zakonski propisana procedura pribavljanja i čuvanja ovih podataka na jednom mestu, kao i kontrola obrade od strane nadležnog državnog organa, dovešće do rešavanja ovih problema koje smo već primetili.
S druge strane, druga funkcija nacionalnog DNK registra je međunarodna razmena podataka DNK profila u iste svrhe, rasvetljavanje krivičnih dela i kažnjavanje učinilaca krivičnih dela, sa ciljem suzbijanja svih oblika kriminala.
Od značaja je pomenuti da se međunarodna razmena DNK podataka odvija putem zaštićenih kanala komunikacije između nadležnih kontakt tačaka i međunarodnih organizacija, Interpola, Evropola i sl.
Ilustrativno, u okviru DNK laboratorije Ministarstva unutrašnjih poslova, u 2016. godini broj završenih predmeta koja su sadržala DNK veštačenje iznosio je 530, a u 2017. godini već je bilo preko 1.000 nespornih uzoraka za utvrđivanje DNK profila. Dakle, pokazuje se da unapređenje ovakve metodologije rada dovodi do značajnog povećanja u broju većeg otkrivanja krivičnih dela i obezbeđivanje kvalitetnijih dokaza u krivičnom postupku pred sudom.
Pred nama je i Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana. Ovaj zakon je usvojen 1978. godine i po prvi put je uveo matični broj kao jedinstvenu i neponovljivu individualnu oznaku identifikacije podataka o građanima. Dugogodišnju primenu važećeg zakona nije pratila promena odgovarajućih tehničkih mogućnosti, što je u određenom broju slučajeva dovodilo do grešaka, kao što je određivanje duplih ili logički neispravnih matičnih brojeva.
Takođe, građani koji su dolazili iz bivših republika SFRJ često nisu imali dokaze o određenom jedinstvenom matičnom broju, te im se određivao matični broj po mestu prijavljenog prebivališta u Republici Srbiji. Ista lica su kasnije od inostranih organa dostavljala izvode iz matične knjige rođenih, sa upisanim matičnim brojem određenim u republikama bivše SFRJ, što je dovodilo do duplih unosa lica i različitih matičnih brojeva u elektronskim evidencijama.
Dakle, kada je u matičnu knjigu rođenih upisan matični broj određen u nekoj od bivših republika SFRJ, od strane nadležnog državnog organa, postoji već određeni matični broj, nadležni organ uprave koji vodi matične knjige dužan je da upiše matični broj određen od nadležnih organa u Republici Srbiji. Videli ste kakve je to moglo da stvori probleme. Mi smo primenom novih odredbi omogućili i pravni kontinuitet identiteta lica kojima je određen matični broj u bivšim republikama SFRJ, a takođe sprečavamo da u Republici Srbiji lica imaju dva ili više matičnih brojeva određenih u bivšim republikama SFRJ.
Usvajanjem ovog zakona omogućiće se puna realizacija projekata koji imaju za cilj da olakšaju administrativne procedure i terete i građanima omoguće lakše ostvarenje njihovih prava na teritoriji Republike Srbije.
Što se tiče Predloga zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, ove dopune za cilj imaju da doprinesu rešavanju dve grupe problema s kojima se građani Republike Srbije susreću.
Prvo, Predlogom zakona pojednostavljuju se i skraćuju administrativne procedure sa kojima se građani susreću prilikom ostvarivanja svojih prava pred organima državne uprave, dok se druga grupa odredbi odnosi na uži krug građana koji su se, usled specifičnosti društvenih i ličnih okolnosti, zatekli u situaciji da im je sticanje državljanstva Republike Srbije nesrazmerno otežano, iako je ovo država u kojoj žive duži vremenski period.
Predložena rešenja su deo aktivnosti koje Vlada Republike Srbije preduzima u cilju smanjenja administrativnih tereta i predstavlja osnovu za efikasniju državnu upravu u smislu korišćenja podataka o ličnostima.
Građani više neće morati da šetaju od institucije do institucije, od šaltera do šaltera, već će moći da faktički za potrebe uprave na jednom mestu pribave sve one informacije, odnosno sva dokumenta koja su im potrebna za upis u ove evidencije.
Takođe, priprema ovih odredbi omogućiće građanima da pribavljaju uverenje o državljanstvu bilo gde na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na to gde su upisani u evidenciju državljana, što predstavlja rezultat koji se dugo očekivao. Pored toga, nastala je potreba da se u važećem Zakonu o državljanstvu usklade i urede druga pitanja u skladu sa nastalim promenama.
Naime, saglasno izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti iz 2011. godine, ličnim kartama izdatim na starom obrascu istekao je rok za važenje 31. decembra 2016. godine. U ovom postupku zamene ličnih karata utvrđeno je da određeni broj građana, koji je ceo svoj život proveo u Republici Srbiji, ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije i lične karte na starom obrascu nije iskoristio mogućnost da pod olakšanim uslovima stekne državljanstvo Republike Srbije, tako što bi im MUP donelo nalog za upis u evidenciju državljana Republike Srbije. Uglavnom se radi o starijim građanima koji su smatrali da nije potrebno da podnose zahteve za izdavanje biometrijske lične karte, a zbog posedovanja ličnih karata sa trajnim važenjem.
Međutim, kako je uslov za izdavanje biometrijske lične karte posedovanje državljanstva naše zemlje, ovi građani nisu blagovremeno podneli zahtev za sticanje državljanstva pod olakšanim uslovima i prinuđeni su da otpočnu redovnu proceduru za sticanje državljanstva Republike Srbije. Uzevši u obzir da su to građani koji više decenija žive u našoj zemlji, da su imali prijavljeno prebivalište, da su lične karte njima izdate u Republici Srbiji, kao i da se radi uglavnom o našim najstarijim sugrađanima, o starijim udovicama, udovcima koji čak nisu živeli u bivšim Republikama SFRJ iz čijeg državljanstva bi trebali da traže otpust, smatramo da je opravdano im omogućiti da državljanstvo Republike Srbije steknu pod olakšanim uslovima, te su ove procedure skraćene na apsolutni minimum i olakšano je da ovi ljudi ostvare svoja prava na teritoriji naše zemlje.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Dakle, ovo je zakon koji se dugo čekao i mi smo sa grupom stručnjaka, dakle i u našoj zemlji i u inostranstvu, dugo radili na tome. Pored toga, naravno, usaglašavali smo ga sa svim najboljim standardima koji postoje u razvijenijim državama od naše i želeli smo da otklonimo sve one nedostatke koje je prethodni Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima imao. Taj prethodni zakon je takođe doprineo poboljšanju situacije u bezbednosti saobraćaja i doprineo je očuvanju života.
Mi smo želeli da smanjimo toleranciju, ono što su najvažnije odredbe, na količinu alkohola u krivi vozača sa 0,3 na dva promila. Povećane su sankcije za prekoračenje brzine u većoj meri i duplirana je kazna za nevezivanje pojasa. Takođe, strože su kazne za nasilničku vožnju, preticanje kolone preko pune line, dva ili više prolazaka na svetlosni saobraćajni znak na kojima je zabranjen prolaz za manje od 10 minuta. Prekoračenje brzine za više od 90 kilometara na sat u naselju ili za više od 100 kilometara na sat van naselja, kao i vožnja sa više od dva promila alkohola u krvi za koju je predviđen obavezan zatvor od 30 do 60 dana ili kazna rada u javnom interesu od 240 do 360 sati, 14 do 16 kaznenih poena i devet meseci zabrane upravljanja motornim vozilom.
Pojačana je odgovornost vozača koji prevoze decu jedan je od prioriteta u saobraćaju na putevima, pa je namera da se mališani mogu prevoziti samo u odgovarajućem bezbednosnom sedištu, odnosno na podmetaču za sedenje u zavisnosti od uzrasta i visine. Na takav način smo to uvrstili čak i za ona vozila gde nije predviđeno obavezno postojanje sigurnosnih pojaseva, odnosno priključaka za sigurnosne pojase zbog čega nije bila moguća ni upotreba ovih podmetača, te su, da kažem, životi, pre svega dece, bili ugroženi.
Za ranjive kategorije mladih i neiskusnih vozača pooštreni su uslovi pod kojim oni mogu da dođu do vozačke dozvole, ali i uslovi u pogledu vozila kojima mogu upravljati. Samo vozila snage motora do 80 kilovata, što je bio predmet dugotrajne analize sa različitim faktorima, odnosno različitim institucijama koje su nam davale različite predloge, sve dok prema proceni stručnjaka ne steknu određenu zrelost i iskustvo za samostalno upravljanje ostalim kategorijama vozila. Za ove vozače je predviđena nulta tolerancija na alkohol i telefoniranje tokom vožnje, čak i kada su im ruke slobodne. Dakle, zabrana voženja između 23 i nula šest časova i mogu da prevoze maksimalno tri lica, uključujući lica pod čijem nadzoru voze.
Kako bi se uticalo na povećanje pravne sigurnosti i kvalitet obuke kandidata za vozače uvode se nove mere kontrole subjekata koji se bave osposobljavanjem kandidata za vozače kroz jedinstveni informacioni sistem, kroz koji će se slivati svi podaci vezani za osposobljavanje kandidata, u kombinaciji sa audio i video zapisom polaganja ispita koji će biti deo pomenutog sistema. Na ovaj način treba da se spreči manipulativno ponašanje bilo kog učesnika u obuci, odnosno da su rezultati koji su postignuti tokom obuke jasno vidljivi i merljivi, te da dobar vozač, dakle, kvalitetan vozač bude nešto što smo zaista zajednički postigli.
Slično se želi postići i sa novinama u oblasti tehničkog pregleda vozila. Koliko je bitno da vozač bude sposoban i kvalitetan, toliko je bitno i da vozilo bude bezbedno za saobraćaj. Važeće odredbe nisu u dovoljnoj meri mogle da spreče manipulativna ponašanja u ovoj oblasti, pa je predviđeno obavezno uspostavljanje video nadzora prilikom vršenja tehničkog pregleda koji će posebnim programom biti povezan sa MUP. Posebno se propisuju uslovi koji moraju da ispune kontrolori tehničkog pregleda, njihov broj, radni status, njihovo obučavanje, ali i nespojivi poslovi, dakle, oni ne mogu da se u toku radnog vremena bave održavanjem, popravkom, osiguranjem i registracijom vozila.
U pogledu kaznene politike u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona bezbednosti saobraćaja vodilo se računa o razumnoj meri, tako da su sankcije povišene tamo gde je izostao rezultat prema važećim kaznenim osnovama. Za pojedine prekršaje su snižene. Recimo, za vožnju zaustavnom trakom, izbacili smo iz svih administrativnih, za istek vozačke dozvole za više od šest meseci, izbacili smo oduzimanje kaznenih poena, jer smatramo da su to administrativni propusti koje vozač potencijalno može da napravi i nemaju nikakve veze sa njihovim vozačkim znanjem i sposobnostima. Takođe, ako vlasnik ne prijavi izgubljene tablice. Dok se određene radnje više ne smatraju prekršajem - preticanje bicikala, radne mašine, traktora, multikultivatora, odnosno zaprežnog vozila preko pune linije, pod uslovima koji su naravno propisani zakonom, jer smo uočili da tokom letnjih meseci to stvara kolone koje onda još više utiču na nebezbednost na putevima.
Imajući u vidu da je priprema ovog Predloga zakona trajala gotovo tri godine, smatramo da su ova rešenja odraz temeljne analize koju su naravno mogli da i u više navrata provere svi eksperti u našoj državi, ali takođe smatramo da je ovo stvar koja je živa i koja će se i u budućnosti menjati, te u tom smislu je dobrodošla i svaka sugestija narodnih poslanika na izradi nekog potencijalnog novog zakona o bezbednosti saobraćaja, jer nam je krajnji cilj da bezbednost svih građana naše zemlje bude maksimalno zaštićena.
Što se tiče Predloga izmena i dopuna Zakona o policiji, pre svega želim da se osvrnem na predložene izmene i dopune zakona, s obzirom da su zakonom iz 2016. godine uvedene značajne novine koje su doprinele u reformskom pravcu u daljem razvoju u policiji i unapređenju rada policijskih službenika i poboljšanju kvaliteta obavljanja policijskih poslova, kao i ostali poslovi iz delokruga Ministarstva unutrašnjih poslova.
Nova zakonska rešenja su nametnula potrebu za preciziranjem postojećih rešenja u zakonu, kojima bi se otklonili određeni nedostaci uočeni u dosadašnjoj primeni u smislu poboljšanja i daljih unapređenja kvalitetnog rada policijskih službenika.
Zakonom se uvodi platforma za bezbednu elektronsku komunikaciju, razmenu podataka i informacija između državnih organa i institucija, koja će unaprediti rad policijskih službenika i saradnju policije sa drugim državnim organima, posebnim organizacionim jedinicama državnih organa i institucija sa ciljem sprečavanja organizovanog kriminala i drugih oblika teškog kriminala, a koja predstavlja osnov za uspostavljanje nacionalno-kriminalističko-obaveštajnog sistema.
Preciziranjem poslova koji se obavljaju u MUP-u i policijskih poslova doprinosi se njihovoj većoj transparentnosti, ali i informisanosti građana, odnosno široj javnosti o tome koje sve bitne zadatke obavlja zaposleni u Ministarstvu, kako bi svakodnevni život građana Republike Srbije normalno i bezbedno funkcionisao.
Razređivanjem odredbi kojima se regulišu bezbednosne provere doprinosi se jačanju poverenja građana u rad policije, a posebno definisanjem činjenica koje predstavljaju bezbednosnu smetnju, imajući u vidu da se sadržina bezbednosne smetnje prvi put uvodi u pravni sistem, odnosno nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije, što na izvestan način predstavlja presedan u našem pravu, pogotovo s obzirom na činjenicu da vršenje bezbednosnih provera pokriva veoma bitan domen rada Ministarstva, kao i drugih službi bezbednosti u Republici Srbiji.
Posebno bih naglasio da se ovim Predlogom zakona su precizirane i odredbe koje se odnose na preventivne mere sektora unutrašnje kontrole razrađivanjem postojećih instrumenata u cilju suzbijanja korupcije u Ministarstvu, a preciziranjem postojeće mogućnosti snimanja postupanja policijskih službenika u smislu da se može vršiti i audio i video snimanje njihovih postupaka i tako će se unaprediti uloga ovog sektora na otkrivanju nezakonitosti i nepravilnosti u radu policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu.
Detaljnom razradom odredaba o Fondu solidarnosti sa pomoći određivanja kategorija lica koja mogu ostvariti prava na ovu pomoć, kao i u slučaju u kojima se ona može dodeliti, naglašava se podrška i briga Ministarstva o svojim zaposlenima, odnosno članovima porodica zaposlenih, naročito onih lica koji su dali svoje živote za bezbednost Republike Srbije dok su bili radnici MUP.
Nije potrebno posebno naglašavati specifičnosti rada policije kao službe, niti visoku rizičnost poslova koju policajci obavljaju. U periodu koji je za nama različiti su izazovi koji su postavljeni pred naše policijske službenike na koje su oni spremno i požrtvovano odgovarali svakodnevno dovodeći sebe u neposrednu životnu i zdravstvenu opasnost.
Određeni poslovi u Ministarstvu nakon navršenja određenih godina života ne mogu se obavljati na način i po standardima zahtevanim za tu profesionalnu delatnost. Posebno mislim na poslove koje obavljaju pripadnici specijalnih i posebnih jedinica policije.
Uvažavajući ove specifičnosti poslova kao izuzetan doprinos koji su policijski službenici na ovim poslovnima dali očuvanju bezbednosti Republike Srbije i njenih građana u svim prethodnim godinama, ispunjavajući sve zadatke koje je Republika Srbija stavila pred njih, mi smo stavili kao predlog u ovom zakonu mogućnost njihovog ranijeg penzionisanja pod uslovima drugačijim u odnosu na opšti režim.
Ova odredba je temporalnog karaktera sa rokom važenja do kraja naredne godine. Istovremeno, na ovaj način stvaraju se uslovi za podmlađivanje ovih specijalnih jedinica i održavanje nivoa kvaliteta njihovog rada.
Na kraju da dodam još i to da se odredbama ovog Predloga zakona doprinosi očuvanju i unapređenju radne sposobnosti pripadnika Ministarstva. Izvršavanje zahtevnijih policijskih poslova stavljeno je u kontekst podizanja određenih standarda u njihovom obavljanju, ali i kontekst socijalne dimenzije Ministarstva koje se kontinuirano trudi da stvori takvo okruženje i uslove koji će doprineti uspešnom i kvalitetnom obavljanju policijskih poslova.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru, vi znate da smo se trudili da ovu oblast u redimo sa posebnom pažnjom, posvećujući, da kažem, izuzetnu pažnju kvalitetnom i sveobuhvatnom uređenju kroz važeći Zakon o javnom redu i miru.
Savremene izmene, koje se danas razmatraju, odnose se na prekršaje javnog reda i mira izvršene paljenjem različitih vrsta pirotehničkih proizvoda, pucanjem iz vatrenog ili drugog oružja ili imitacija oružja.
Savremena tehnologija u proizvodnji pirotehničkih sredstava i imitacija oružja mogu dovesti do značajnijeg uznemirenja građana i narušavanja javnog reda i mira, jer se radi o proizvodima sa unapređenim efektima na okolinu, povećanim nivoom buke i mogućnosti nanošenja telesnih povreda prisutnim građanima.
Prateći stanje u ovoj oblasti, uočili smo izvestan stepen povećanja društvene opasnosti usled tradicionalnog korišćenja savremenih pirotehničkih proizvoda i oruža, kao imitacija oružja prilikom obeležavanja svečanosti i drugih proslava. Iako postoji niz drugih načina da se svečanost uveliča, a da se na takav način ne ugrozi bezbednost lica, jedan broj naših građana koji nisu odgovorni i dalje posežu za upotrebom ovih opasnih proizvoda.
Zbog toga smo se odlučili na pooštravanje kaznene politike za ove prekršaje, kako bismo u buduće obezbedili maksimalan stepen bezbednosti, naročito najmlađih građana koji su, nažalost, u prethodnim godinama imali teške posledice po svoje zdravlje, imali ste fotografije raznesenih ekstremiteta, teških povreda očiju, teških povreda tela, dakle, svi oni koji su neodgovorno, misleći da je to gotovo bezopasno, upotrebljavali različita pirotehnička sredstva.
Članom 17. Zakona o javnom redu i miru pripisana je prekršajna odgovornost lica koja paljenjem pirotehničkog proizvoda, kao i pucanjem iz vatrenog ili drugog oružja ili imitacije oružja narušavaju javni red i mir i za izvršenje ovih prekršaja propisane su različite sankcije – novčana kazna, kazna rada u javnom interesu, ali i kazna zatvora. Kako bi se postiglo maksimalno suzbijanje ovog neželjenog ponašanja, Predlogom zakona se predviđa njegovo strožije kažnjavanje. Smatramo da će povećanje iznosa zaprećenih kazni uz istovremenu aktivnost na suzbijanju ove vrste prekršaja direktno doprineti suzbijanju ove pojave, a samim tim osigurati veći stepen bezbednosti i sigurnosti svih građana Republike Srbije.
Uvaženi narodni poslanici, nadam se da ćete podržati zakone koji se nalaze pred vama, a pored zakona koje sam predložio, koje smo predstavili Narodnoj skupštini na današnjem dnevnom redu sednice Narodne skupštine su i predlozi zakona o potvrđivanju međunarodnih sporazuma iz oblasti unutrašnjih poslova. Da ne bih čitao sve, tekst ovog zakona, možete da pogledate sve. Uglavnom se radi o sporazumima između Srbije i država koje su ovde navedene, koji faktički treba da doprinesu većem osećaju sigurnosti građana zbog smanjenja broja krivičnih dela u oblasti terorizma, organizovanog i teškog kriminala, kao i krivičnih dela vezanih za opojne droge, razmene informacija između našeg ministarstva i respektivnih ministarstava ovih država, ali naravno i poboljšanje komunikacije u oblasti vanrednih situacija, omogućavanje bržeg i efikasnijeg delovanja, kako Sektora za vanredne situacije MUP Republike Srbije, tako i komunikacije sa civilnim mehanizmom EU, ali i drugim, kroz bilateralnu saradnju u ovim državama, drugim mehanizmima na raspolaganju u cilju da se zaštite životi građana.
Takođe, pitanje sticanja vozačkih dozvola i međusobno priznanje vozačkih dozvola sa zemljama gde smo primetili da postoji veći broj naših državljana će olakšati, pogotovo onima koji imaju prebivalište u navedenim zemljama, olakšaće i za profesionalne vozače, ali naravno i onima kojima je u toku obavljanje profesije važno upravljanje motornim vozilima. Takođe, omogućiće jasniju proceduru za obuku organa za sprovođenje zakona i učvršćivanje saradnje sa CEPOL-om, odnosno kroz učešće službenika organa za sprovođenje zakona Republike Srbije u različitim obukama, kao i učešće službenika organa za sprovođenje zakona EU koji rade u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, obukama koje organizuje MUP Republike Srbije.
Potvrđivanje ovih bilateralnih sporazuma će takođe uticati na unapređenje i ostvarivanje saradnje snažnijih prijateljskih odnosa sa zemljama koje predstavljaju drugu stranu u navedenim sporazumima.
Hvala vam na mogućnosti da predstavimo ove zakone. Nadam se da će Narodna skupština u Danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.
