Dobro, samo nastavite. Molim narodne poslanike za mir da saslušamo gospodina Šešelja.

Ne moram da vas ubeđujem koliko je to bilo nesuvislo.
(Žarko Obradović: … ovaj primer.)
Koji primer?
(Žarko Obradović: Ovaj koji …)
Jel to nesuvisli primer? I ovaj, sreća vaša pa je Dačić bio odlikovan, inače bi imali još manje.
(Žarko Obradović: Neka, neka, i ovo je dosta u odnosu na ono što ste vi postigli.)
Dobro, dobro, postići ćete vi uskoro.
Da započnem da govorim ono što imam, ako imam vremena o Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti. Ovde ste stvarno bili izdašni i ovo ste opet radili da biste udovoljili EU, a ne da biste uskladili sa interesima našeg naroda i države. Zato ovaj zakonski projekat treba odbaciti.
Šta ste predvideli ovde, da tražilac prava na azil ima? Prvo, ako ilegalno dođe u našu zemlju pa podnese zahtev za azil, vi ga odmah oslobađate gonjenja. To je još uvek prekršaj, jel tako? Nije još krivično delo? Mogle bi ove lepotice da mi pomognu pošto sam dugo bio na službenom putu pa nisam sve pratio. Neće, one se spremaju izgleda da me tuku.
Dakle, napiše u dve rečenice „tražim azil“ i odmah je oslobođen gonjenja. Lepo štitite naše državne granice. Tražilac azila ima pravo na boravak i slobodu kretanja u Republici Srbiji. Zašto? Sa kojom proverom? Vi ste ovde uveli čitav niz bezbednosnih provera za one koji su zaposleni u policiji, pa treba da napreduju u službi, pa čak i kod komšija da se raspitujete kakav je ko, što je malo degutantno. A ovde, dovoljno je da neko podnese pravo na azil i može po celoj Srbiji da šeta.
Onda ima pravo na materijalne uslove prikladne, ovo se mora svesti na minimum. Dakle, odrediti jednu ili dve kasarne koje se sada ne koriste, imamo valjda još višak kasarni, pa ih tamo smestiti u kasarski smeštaj pa obavestiti UN, pa nek UN, odnosno ova njihova sekcija koja se bavi izbeglicama, pre svega o njima vodi brigu, o materijalnim uslovima smeštaja.
Ima pravo i na socijalnu pomoć. Umesto da se kaže da ima pravo na zdravstvenu zaštitu u hitnim slučajevima, ako su teška oboljenja, ako je infarkt, ako je saobraćajna nesreća, oni imaju pravo na sve oblike zdravstvene zaštite. Znači, imaju pravo i da popravljaju zube na račun našeg Fonda zdravstvenog osiguranja. Imaju pravo i na osnovno i srednje obrazovanje, dok čekaju da im država odluči o zahtevu za azil. Hajde dobro, slobodu veroispovesti, ali nećemo valjda onima čije vere nisu rasprostranjene u Srbiji da zidamo hramove, zato što imaju slobodu veroispovesti, jer tu dolaze sa područja veoma raznovrsnih religioznih pravaca.
Pristup tržištu rada. Koliko u Srbiji ima nezaposlenih? Iako ste tu brojku veštački smanjivali, skidajući sa nje sve one koji se nisu uredno i na vreme prijavljivali da obnove status nezaposlenog, tu ste bili vrlo brzi. Tražioci azila imaju pristup tržištu rada i ravnopravni da budu sa našim državljanima.
A vidite sada, kada se odobri pravo na azil šta sve imaju – boravak. Gde je boravak? Smeštaj. Gde je smeštaj? Hoćete li im stanove obezbeđivati? Pa, možete i stanove, evo, ove kule u „Beogradu na vodi“ mogli bi da određen broj stanova azilantima podelite. Slobodu kretanja. Hajde, može sloboda kretanja, ako je dobio azil. Ali iz kojih razloga se dobija azil? Pazite, nama dolaze pre svega oni koji neće da se bore za svoju zemlju, umesto da se prijave u vojsku, ako su iz Sirije ili Iraka, da se bore protiv islamske države, njima je lako da dignu sidro i idu tamo gde ima hleba i bez pogače.
(Nenad Čanak: Bez motike.)
Bez motike, u pravu si, jedan jedini put u životu da ti moram reći da si u pravu, Čanak. Gde ima hleba bez motike. Evo, pravu je Čanak, jednom mu se desilo slučajno.
(Nenad Čanak: Tebi još nije.)
Meni još nije, dobro.
Dakle, umesto da se bori za slobodu Sirije, on napušta Siriju i dolazi ovde. Mogao bi volu rep da iščupa, ali neće kao u ratu da učestvuje. Ako neće da učestvuje u ratu za svoju otadžbinu, neće sutra hteti da učestvuje ni u ratu za Srbiju i čak postoji opasnost da učestvuje, ali na strani onih kojih su protiv Srbije, koji napadnu Srbiju. Sad su i Sirija i Irak skoro oslobođeni od islamske države i vreme je da se vrate da izgrađuju svoju zemlju, da popravljaju porušeno, a u Avganistanu takođe da se izbore protiv Talibana, ako žele da žive u slobodnijoj državi, u nekoj vrsti demokratije.

Hvala vam.

Jesam li već završio? Imam još nekoliko stvari da kažem.

Ako možete u jednoj minuti samo, pošto ste bili ometani, može.

Bili ste dovoljno vešti da me sprečite. Mislio sam još na kraju o svakom ovom zakonu po jednu rečenicu.

Evo, hoće ministar da vam odgovori, biće onda prilike. Hvala vam.
Ministar Nebojša Stefanović ima reč. Izvolite.

Hvala vam.
Što se tiče Zakona o policiji, pre svega hoću da kažem, zbog građana Republike Srbije, da je policija i upoznao sam mnogo ovih ljudi u poslednje četiri godine, ovo su iskrene patriote, ljudi koji su odani u najvećem broju Republici Srbiji, odani svojim građanima.
Što se tiče ovog što ste vi rekli, slažem se. Mi smo i kroz ovaj zakon i prethodni predvideli drugačije vrednovanje njihovog čina i položaja. Mi ćemo u narednih 30 dana završiti uredbu o platnim razredima, koju će kada stupe, baš ovako kako ste vi predložili, dakle, ono što smo mi predvideli zakonom na isti način, biće definisan njihov status i čina i zvanje i položaj na kome se nalaze.
Što se tiče socijalnog statusa, mi smo uspeli, zahvaljujući povećanjima koja su pripadnici policije dobili, da su za prosečno 6,1% njihove plate veće u odnosu na period od pre smanjenja plate danas, dakle, za sve policijske poslove, za sve policajce koji rade, ali i druge pripadnike Ministarstva koji ne rade na policijskim poslovima.
Što se tiče njihovog socijalnog statusa, u toku je plan Vlade Republike Srbije i predsednika Republike za izgradnju stanova koje će dobiti pripadnici službi bezbednosti i to je veoma važno za pripadnike policije koji nisu imali u prethodnom periodu toliko mogućnosti kao pripadnici Vojske da dođu do stambenih jedinica, te se nadam da će ovo u jednoj velikom meri relaksirati njihov socijalni položaj, po vrlo povoljnim uslovima, dakle, po vrlo povoljnim cenama će uspeti na različitim delovima Republike Srbije da obezbede sebi stambeno zbrinjavanje. Pre svega je to problem u Beogradu za pripadnike policije i to će biti na vrlo pristojnim lokacijama, da bi ljudi iz policije zaista bili tretirani kao ljudi koji daju veliki doprinos bezbednosti Republike Srbije i u tom smislu rizikuju svoje živote.
Što se tiče njihovih činova i položaja, njihovi činovi su usklađeni sa Zakonom o visokom obrazovanju, odnosno uslovima i načinima sticanja njihovih činova. Ja sam dao pogrešnu informaciju, četiri generala su ukupno u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Imali smo problem pre nekoliko godina da je veoma visok broj oficira policije, pre svega pukovnika policije, bio prisutan bez potrebe za takav sastav Ministarstva i to je de fakto uticalo na to da imamo mnogo rukovodilaca, a onda vrlo mali broj izvršilaca na terenu koji treba da obave te poslove. To nije nešto što je od koristi za Republiku Srbiju. Zato smo uveli drugačiji sistem karijernog napredovanja kroz zakon koji je 2016. godine definisan, kao i set podzakonskih akata, i na takav način definisali ko, kako, na principu šta su konkretni uslovi u smislu obrazovanja, u smislu sticanja određenih veština i znanja, dužine staža i svega onoga što je potrebno da bi neko stupio u sledeći čin.
Što se tiče ovog što ste rekli vezano za državljanstva, mi imamo trenutno propis koji kaže – da bi neko ostvario pravo da konkuriše za naše državljanstvo, mora provesti najmanje tri godine na teritoriji Republike Srbije, nakon toga on stiče pravo na stalno nastanjenje, a kada stekne pravo na stalno nastanjenje, ima pravo da zatraži i državljanstvo. Ono što jeste naša obaveza je da ubrzamo ove procese. Dakle, slažem se da su možda procesi u odlučivanju državnih organa nedovoljno brzi i to mora da se ubrza jer mi nemamo uopšte potrebu da zadržavamo te ljude, pogotovo kada se radi o tome da su bračni partneri, kada imaju decu, dakle, nemamo uopšte potrebu da im ne odobrimo državljanstvo Republike Srbije, kada je više nego jasno da se radi o nekome ko želi zaista da iskreno bude državljanin naše zemlje.
Što se tiče azilanata, odnosno migranata, izbeglica, različitih kategorija, imamo i propise, odnosno Ženevsku konvenciju koja propisuje načelo nekažnjavanja.
Mi se trudimo da sve one koji uđu na teritoriju Republike Srbije i izraze nameru da zatraže azil, ne kažnjavamo, upravo iz razloga da kroz operativne procedure koje su propisane, prvo utvrdimo da li su to lica iz ratom zahvaćenih područja, da li su ta lica imala i kakvo učešće u ratom zahvaćenim područjima, da probamo da obezbedimo što više podatka da bi utvrdili da li ta lica uopšte ispunjavaju bilo kakav uslov da bi ostvarila azil u našoj zemlji. Mada, najveći broj njih uopšte ne želi azil u našoj zemlji. Oni žele da izađu iz naše zemlje i da odu prema zapadu i tako se to i dešava.
Danas, na teritoriji Srbije nema više od 3600 migranata, koji se nalaze u više kampova. Mi smo išli politikom,manji broj migranata u veći broj kampova, zbog bolje kontrole i bezbednosti, da ne bismo imali kao u nekim zemljama, čitavu crnu berzu koja se formirala u tim kampovima, naravno, prostituciju i sve ostalo što su za sva ostala krivična dela koja su proisticala iz toga. Naravno, trgovina ljudima, moguća.
Mislim, da smo uspeli u prethodne tri godine ozbiljnim radom i policije i drugih državnih organa koji su u tome učestvovali, očuvamo javni red i mir i zaštitimo bezbednost građana Republike Srbije, što je bio naš, zaista, prioritet.
Mi ćemo se truditi da dalje nastavimo sa politikom koja će činiti sve za bezbednost Srbije, a da faktički, obezbedimo, s obzirom da sadašnji propis obezbeđuje da mi godinu dana pružimo smeštaj i zaštitu za nekog ko uđe u našu zemlju, da nakon te godine on mora sam da sebi obezbedi uslove smeštaja i finansiranja, ukoliko uspeju da se snađu, ili naravno, ukoliko im azil ne bude odbijen, pa nakon toga, naravno, budu vraćeni ili pokušamo da ih vratimo u zemlje porekla.
To ne ide lako, neću da bilo kome pričam da je to lak proces. Mnogi od tih zemalja ne žele čak ni da prihvate svoje državljane nazad, a mi nemamo toliko finansijskih uslova da možemo, mada je i to diskutabilno, da li bismo i to uspeli kada bismo ih stavljali u avione i kada bi ih slali avionima nazad, bilo je slučajeva da su se u drugim zemljama, mnogo moćnijim od nas, da su te zemlje porekla, faktički odbijale da prihvate da avion sleti na njihovu teritoriju, noseći njihove državljane. Što je bio, ovako jedan, potpuni paradoks.
U ovom trenutku ne postoji značajniji broj migranata koji ulaze u našu zemlju. Pratićemo kako će to ići tokom proleća i leta, to je stvar koja može da se promeni, o tome treba voditi računa, ali ćemo se truditi te stvari menjamo.
Što se tiče zapošljavanja, smanjivanje broja smo radili tako što smo otvorili fabrike. Otvorimo fabriku u Obrenovcu, zaposlimo osam stotina ljudi i smanjimo 800 nezaposlenih, DŽonson elektrik, Svarovski, DŽinsi. Radili smo to tokom prethodne četiri godine u celoj Srbiji, i tako se efikasno smanji broj nezaposlenih. U prethodnih godinu dana 2017. godini, primili smo nešto manje od 500 svršenih studenata Kriminalističko-policijske akademije i oko 450 polaznika Centra za osnovnu policijsku obuku u MUP-u, te su i ti mladi ljudi koji su se školovali za ovo dobili priliku da rade u MUP-u. Mislim da smo na takav način povećali bezbednost Republike Srbije.

Hvala, ministre Stefanoviću.
Izvolite, dr Šešelj, dva minuta.

Taman mi je ta dva minuta. Vi znate ministre da postoji Konvencija UN o azilu, i po toj Konvenciji Srbija je dužna da kao azilante primi samo oni koji dolaze iz susednih država. Dakle, koji dođu u Srbiju direktno iz države u kojoj su živeli. To mogu biti dakle, ljudi iz Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Albanije. Nikako da to preko jezika, crnogorsku nezavisnost i bosansku, nikako da prevladam, Čanak, ali tebi je to lakše izgleda. Dobro, nije bitno.

Dakle, njima smo dužni, ako ispunjavaju uslove da damo azil. Ovima koji dolaze preko Grčke, preko Turske, preko Makedonije, preko Bugarske, nismo dužni da damo azil, ni u jednoj varijanti. Nego da ih tretiramo kao izbeglice i što pre da ih predamo UN. I, kada dođu na teritoriju naše zemlje da Komesarijat za izbeglice UN o njima brine.

Jednu stvar da vas podsetim, Francuska pruži azil svega 4% podnosilaca zahteva dobije to pravo, 96% ona odbije. Mi kao sad želimo da prednjačimo u odnosu na EU. Mi se nekome dodvoravamo. Mi oćemo da primimo sve izbeglice, a ne može, ljudi, nema gde. Već se dešavaju teški incidenti sa izbeglicama. Već strada lokalno stanovništvo gde je njihova koncentracija veća, a nismo im skrivili to njihovo izbeglištvo ničim.