Hvala poslaniče, nastavićete.

Prema tome, bilo je tamo i kriminala, bilo je velike štete za državu.

Marko Đurišić, da li želite da odgovorite pojedinačno ministru i poslaniku? Samo ministru.
Izvolite.

Nema potreba da odgovaram na gluposti svakakve koje se ovde čuju. Dakle, ministre, pošto nećemo imati prilike da govorimo u pojedinostima, tačka 4) član 135. izuzetak prijema van konkursa, kada je aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji predviđeno da se konkurs ne sprovodi za pojedina radna mesta. Znači, ne ministre to što ste vi govorili, to je tačka 3) i to nije sporno, to zapošljavanje rodbine i dece.

Nastradali policajac. Ali, govorite neistinu ministre. Govorite neistinu i stalno govorite neistinu.

Ako ste rekli da je nasilnička vožnja stvar samo prekršajna, zašto usvajamo ovaj zakon, čemu svrha, ako je problem samo u Zakonu o prekršajima samo iako tu nema nikakve krivične odgovornosti.

Govorili ste o investitorima u naše vreme i kako smo njihova imena saznavali od DEA. Možda smo mi njihova imena saznavali od DEA, ali su oni sedeli zajedno sa vama i igrali šah, gospodine ministre i bili vaši prijatelji i sada su se vratili u Srbiju i kažu – mi imamo poverenja u ovu državu. Mi vidimo kako idu ti slučajevi i kako se jedan po jedan vaš prijatelj ne oslobađa na sudu, jer je dokaz takav da ne može da se oslobodi, nego slučajevi zastarevaju, gospodine ministre.

Na kraju ću da vam citiram, gospodine Čerčila koji je rekao: „Niti je uspeh konačan, niti je neuspeh smrtonosan. Hrabrost je da nastaviš dalje, i ono što se računa“.

Ja gospodine ministre, nisam ni obeshrabren ni uplašen da se borim za ono u šta verujem.

Hvala. Inače, rok za zastarevanje je 30 godina, poštovani kolega, za takva krivična dela, da vam pomognem, nemam zlu nameru.
Reč ima ministar Stefanović.

LJudi, to je toliko nesrazmerno bilo u to vreme, toliko su ljudi koji su učestvovali u narkotrafikingu, dakle, nije to bilo sitnih prekršaja, to su bili narkodileri prve kategorije, koji su bili ključni investitori, kupovali imovinu po Srbiji, da su svi okretali glavu i išli sa njima po žurkama, slavili i proslavljali dečije rođendane. To je bio haos, to je bila katastrofa.
U isto vreme, 400, 500, 600 hiljada ljudi je ostalo bez posla, ali je važno da je ta bratija uživala u raznim privilegijama. NJima su se kupovali skupoceni roleksi, nisu se kupovali nama.
NJima su nicale kuće, vile, dvorovi, njima, ne nama.
Što se tiče ove situacije o tački 4) radi se o aktu o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji gde je predviđeno za pojedina radna mesta, a u tom aktu piše, kada se radi o deficitarnim radnim mestima, kao što su programeri, i taj akt se neće primenjivati i ovo se ne primenjuje do stupanja novog akta o sistematizaciji koji će biti sada napravljen.
Dakle, mi smo ga doveli skoro do kraja. Videli ste, ja vam to pokazujem u primeru prethodne četiri godine, da ne bi bilo, da nešto pričamo unapred, mi to nismo radili.
U 2017. godini su zaposlena deca iz KP i COP-a, isključivo. To ste nas pomešali sa vama ljudi, nismo mi vi.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Hvala, gospodine Arsiću.

Ovde je rečeno da ja pričam gluposti. Mislim da nije glupost kada spomenete i kada skrenete pažnju na činjenicu da je u vreme bivšeg režima i predsednika Republike Borisa Tadića ubijen Ranko Panić. Mislim da nije glupost kada ubijete na ulici Momira Gavrilovića, Boška Buhu, Nenada Batočanina, pa, na kraju krajeva, 2003. godine i samog premijera Zorana Đinđića.

Što se tiče investitora, gospodin Stefanović je spomenuo neke vaše čuvene investitore iz Crne Gore, koji su se obogatili tako što su dilovali drogu srpskoj deci. Ali, da vas podsetim na još neke vaše velike investitore i velike poslovne partnere, na primer – Dragoljub Marković „Krmilo produkt“, pa onda čovek koji je imao ekskluzivno pravo da asfaltira u vaše vreme, kako ono beše, Čume, je li tako, „Difens roud“. To su sve vaše firme i to su sve bili vaši prijatelji.

Legija je do 2003. godine bio vaš najveći prijatelj. Proglašavali ste ga nacionalnim herojem. Pomogao vam je da se izvede 5. oktobar itd. To su sve bili vaši prijatelji. Oni su s vama išli po diskotekama. Na njihovim bazenima ste se kupali i tamo ste radili pitaj Boga šta. Dakle, to su bili vaši prijatelji. To su bili vaši investitori.

Vi ste 2011. godine, je li tako gospodine Arsiću, proglasili najvećom investicijom činjenicu da je Miroslav Mišković prodao „Maksi“ „Delezeu“. Kaže, to je bila najveća investicija u Srbiji.

Godina 2010.

Izvinjavam se, 2010. godine. Eto, to su bile njihove investicije. Malo Dragoljub Marković, malo Čume, malo Legija, malo Mišković, malo ovaj, malo onaj, to su bile investicije u Srbiji.