Privodite kraju.

I kao rezultat toga od 2008. do 2012. godine imali smo 400.000 ljudi koji su ostali bez posla.

Zahvaljujem.
Replika, narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Voleo bih da znam ko je gospodina Panića ubio? To pitajte ministra policije, direktora Policije, a možda je najbolje da pitate onoga ko mu je rekao da ne ode u bolnicu povređen…

(Srbislav Filipović: Sram te bilo.)

… ko mu je rekao da se krije i ko je posle dva dana posle toga preminuo od unutrašnjeg krvarenja, a nije otišao da zatraži medicinsku pomoć. E, to je pitanje.

(Srbislav Filipović: Đubre jedno.)

Možete da kažete…

Gospodine predsedavajući, hoćete li da reagujete na reč đubre?

Na šta da reagujem?

Da li je to u redu?

Gospodine Đurišiću, vi ste tako glasni da ja nikog drugog ne čujem osim vas.

Ne čujete nikog? Hvala.
Onda me slušajte dobro, ja gospodina Legiju i nikoga iz zemunskog klana nisam video, ali vaš ministar Lončar ima slike sa njima. Od zemunskog klana kupovao je stan. Ako hoćete nešto da objasnite građanima Srbije, objasnite to.
Ako hoćete da odgovorite ko je odgovoran za ubistva i Gavrilovića i Buhe i svih ostalih koje ste… Hajde da krenemo od toga ko je ubio Olivera Ivanovića. Hajde, odgovorite na to.
Gospodine ministre, jedna od vaših brojnih funkcija je i šef Biroa za koordinaciju službe. Na koga je ukazao gospodin Ivanović pre svog ubistva da mu preti i da mu je bezbednost ugrožena? Od koga? Kažite to, a nemojte da pričate o Buhi, Gavriloviću, o nečemu pre 15 godina.

Pravo na repliku, narodni poslanik Martinović. Izvolite.

Dakle, Marko Đurišić pita nas zašto Ranko Panić nije otišao u Bolnicu, a sad ja vas pitam gospodine Đurišiću - a ko je vas tukao kada ste prošle godine dva i po meseca demonstrirali po Beogradu, kada ste protestovali zato što ste bili, navodno, nezadovoljni rezultatima izbora, gde ste doživeli ubedljiv debakl, debakl kakav nije viđen u političkoj istoriji Srbije, kao što ste ga doživeli i sada na beogradskim izborima. U vreme kada je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, policajca prošle godine za dva i po meseca na ulicama Beograda niste mogli da vidite, a u vaše vreme ste poslali u julu 2008. godine na nenaoružan narod, na mirne ljude koji su došli da protestuju protiv Borisa Tadića specijalne jedinice. Bacali ste bojne otrove na ljude. To nije bio suzavac. Znaju ovde ljudi koji su bili na tom protestu, bacali ste bojne otrove.

Kako vas nije sramota da vi sada postavljate pitanja zašto Ranko Panić nije mogao da ode u bolnicu? Kako da ode u bolnicu čovek kome je smrskana glava policijskom čizmom? Tako je ubijen i to se desilo u vaše vreme, u vreme Borisa Tadića i u vreme DS, kao što se u vreme DS desilo i ubistvo Momira Gavrilovića, Buhe, Batočanina, Đinđića i svih drugih. Šta sada kažete – to je bilo pre 15 godina i nije sada bitno šta se desilo pre 15 godina? Nije bitno što su ljudi ubijeni? Nije bitno što je neko ubio momka od 20 i nešto godina zato što se protivio politici njegovog kraljevskog veličanstva Borisa Tadića, nepogrešivog i mudrog lidera Srbije, koji je tako uspešno vodio državu da je za četiri godine uspeo 400.000 ljudi da ostavi bez posla?