Hvala.

Na član 7. amandmne u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković, i zajedno Boško Obradović, Srđan Nogo, Marija Janjušević, dr Dragan Vesović, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić i prof. dr Miladin Ševarlić.

Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević.

Zahvaljujem.

Evo, zahvaljujući i ostalim govornicima, dobila sam samo priliku da radi građana Srbije naglasim da Dveri ama baš ništa nemaju protiv EU ili bilo koje države članice. Naprotiv, Srbija treba da sarađuje sa EU i da gradi bilateralne odnose sa svim državama Evrope, ali na ravnopravnim osnovama.

Ono protiv čega jesmo jesu ucene iz Brisela i briselska besmislena ucena, koja glasi – potpisivanje obavezujućeg sveobuhvatnog sporazuma i uslova svih uslova izdaje Kosova i Metohije.

Dakle, da se ne pravimo da ne znamo šta se krije iza tih 115 uslova koje moramo da ispunimo, da bismo možda jednom, do 2025. godine, dobili signal da ćemo možda ući i postati član te Evropske unije.

Dveri nemaju ništa protiv saradnje na ravnopravnoj osnovi, a vama hvala što ste mi pružili priliku da to još jednom ponovim, kako ne bih još jednom bila pogrešno protumačena. Hvala.

Hvala, koleginice Janjušević.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Ne znam da li je potrebno naglašavati da je poštovanje zakona u svakoj zemlji nešto što se podrazumeva i nešto što je obaveza. Nije razlika ni kada je Srbija u pitanju.

Kroz sve ove amandmane sam se zalagao za one povlastice koje bi, po meni, trebalo da uživaju stranci investitori u Srbiji, ali se isto tako zalažem za striktno poštovanje zakona i svih onih obaveza koje iz njega proizilaze kada su u pitanju pre svega stranci.

Koliko nepoštovanje zakona od strane tih i takvih može biti katastrofalno i opasno po državu i celo društvo, opet ću vam navesti na primeru te čuvene subotičke fabrike „Sever“, koja je privatizovana još 2004. godine. Naime, taj stranac investitor kupovinom fabrike je bio dužan da investira 16 miliona evra u narednih pet godina. NJegove namere su bile potpuno drugačije. Već nešto malo iza privatizacije prodao je svu imovinu „Severa“ u inostranstvu, koja nije bila mala, prodao je za pet miliona evra, a samu fabriku je kupio za četiri miliona i sto.

Od obaveze koja je definisana ugovorom a koja se tiče investicije od 16 miliona, na kraju nije urađeno ništa. Investicije nikada nisu došle, ugovor nikada nije ispoštovan.

Posledice nepoštovanja zakona i ugovora i ostalih pravnih akata su katastrofalne po Suboticu, a verovatno i po ostatak Srbije i u prilici smo danas da ih lečimo i uz pomoć republičkih organa i uz pomoć pokrajinskih, ali i uz pomoć našeg gradonačelnika Bogdana Labana.

Da nam se ta i takva situacija ne bi ponovo desila, ja sam iz predostrožnosti predložio jedan ovakav amandman na član 6. Zakona o strancima. Hvala vam.

Hvala.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Đokić.

Da li neko želi reč?

Izvolite, gospodine Đokiću.

Hvala predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi minsitre sa saradnicima, podneo sam i ovaj amandman kako bih na neki način ovaj pojam - stranac investitor, dobio svoje mesto u Zakonu o strancima, jer to zaslužuje. Zašto?

U protekle tri godine u Srbiji je zahvaljujući velikom broju stranih investicija otvoreno 170 hiljada radnih mesta. Stvorene su mogućnosti da strani investitori lakše uđu u našu zemlju. Domaći i strani investitori su izjednačeni po pitanju mogućnosti i dobijanja subvencije.

Srbija trenutno pregovara o 54 investiciona projekta vredna oko dve i po milijarde evra, koji bi trebalo da obezbede oko 29 hiljada radnih mesta.

U Srbiji će u narednih nekoliko godina, dok ne postane punopravna članica Evropske unije, biti uloženo, kroz razne investicije i projekte, čak više od pet miliona evra, a sve to je moguće zahvaljujući pre svega Aleksandru Vučiću, mudroj državničkoj politici koju vodi, zahvaljujući Srpskoj naprednoj stranci i njenim koalicionim partnerima. Hvala.

Hvala.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi u pojedinostima koja se odnosi na predloge zakona iz delokruga Ministarstva unutrašnjih poslova, konkretno na član 7. Predloga zakona o strancima, jako je važno osvrnuti se na Poglavlje 24, koje se odnosi na pravdu, slobodu i bezbednost.

Osnovni cilj realizacije aktivnosti koja obuhvata ovo poglavlje jeste da se omogući slobodno kretanje ljudi, uz garantovanje njihove bezbednosti. To obuhvata upravljanje granicama EU, pravosudnu saradnju, policijsku saradnju, sprovođenje određene vizne politike, pitanja migracija i azila.

Znajući o kojim pitanjima je ovde reč, može se zaključiti da Ministarstvo unutrašnjih poslova igra značajnu ulogu, jer predlaže zakonska rešenja upravo u ovim oblastima. Uloga Ministarstva unutrašnjih poslova ogleda se u pitanjima migracija, azila, suzbijanja trgovine ljudima, terorizma, organizovanog kriminala. Ne moram ni da napominjem važnost ovih pitanja za našu zemlju.

Na Ministarstvu unutrašnjih poslova je obaveza da obezbedi bezbednost građana, mogućnost slobodnog kretanja, smanjenje stope prekograničnog kriminala i borbe protiv terorizma. Hvala.

Hvala.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Da li neko želi reč?

Koleginice Vukojičić, izvolite.

Ono što je za Srpsku naprednu stranku nesporno, a to je poštovanje zakona. Na član 7. podnela sam amandman koji se odnosi na strane investicije, u cilju poboljšanja položaja ranjivih grupa.

Ono što je takođe nesporno, to je da je temelje ekonomskog ozdravljenja Republike Srbije postavio Aleksandar Vučić i Vlada Aleksandra Vučića. Kasnije je Vlada Ane Brnabić nastavila sa tim kontinuitetom. I danas, na mestu predsednika Republike, Aleksandar Vučić čini i te kakve napore na privlačenju novih investicija u Republiku Srbiju, a sve zarad boljeg života, veće zapošljivosti i smanjenja siromaštva građana Republike Srbije.

Govorila sam o poštovanju zakona. Govorila sam o nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, kada se tiče zaštite ranjivih društvenih grupa, pre svega dece. Govorila sam o izvanrednim rezultatima Ministarstva unutrašnjih poslova u oblasti zaštite najranjivije kategorije, a to su deca. Ali, moram da se osvrnem i na zaštitu dece u periodu od 2005. do 2008. godine.

Juče sam govorila o vremenu kada je žuto preduzeće opljačkalo decu ometenu u razvoju za 157 miliona dinara, a danas ću govoriti o pljački Dragana Đilasa koji je pod plaštom izgradnje objekta za decu izgradio objekat „Velikog brata“, i to gde? U najluksuznijem delu Beograda, na Košutnjaku, tako što je bahato oteo gradsko građevinsko zemljište i na dve hiljade kvadratnih metara, zajedno sa bazenom, izgradio kuću „Velikog brata“. Naravno, to je radio u vreme kada je bio direktor Narodne kancelarije tadašnjeg predsednika Borisa Tadića.

Ono što želim da istaknem to je da u ovaj objekat, naravno, nikada niti je ušlo, niti je izašlo jedno dete, a objekat je trebao upravo da služi na toj lokaciji za rekreaciju, odnosno za dnevni boravak dece.

Ono što želim da istaknem to je, takođe, da je na ovaj način Dragan Đilas za samo četiri godine emitovanja serijala „Velikog brata“ od 2005. do 2008. godine uzeo, odnosno ostvario dobit od 688,5 miliona dinara.

Na sreću, građani Beograda 4. marta prepoznali su pljačku, otimačinu, lopovluk, nezakonito uzurpiranje gradskog građevinskog zemljišta i dali poverenje listi Aleksandar Vučić – „Zato što volimo Beograd“, zato što građani Beograda veruju vrednim, radnim, sposobnim i požrtvovanim predstavnicima. Zahvaljujem.