Hvala.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite prof. Atlagiću.

Uvaženi potpredsedniče, ovim amandmanom želeo sam na neki način dodatno da definišem poštovanje zakona.

Moram da kažem, poštovani potpredsedniče, da ću sad sa ovom izjavom razočarati naše opozicione poslanike, na njihovu nesreću, a na sreću građana Republike Srbije, da će se u Srbiji u dva desetljeća meriti vreme po Aleksandru Vučiću, ovo zbog toga što stalno izražavaju mržnju prema njemu, a to je vreme pre dolaska njega na vlast, a to je vreme u kome je država bila i narod satanizovana, država vladavine DS, Dragana Đilasa i Borisa Tadića, kada je bila ponižena, ekonomski, industrijski i infrastrukturno devastirana zemlja u kojoj je bila enormno nezaposlenost 25,6%.

Zemlja sa velikom prezaduženošću, zemlja bez nade i vere njenih građana u budućnost, zemlja pred bankrotom, zemlja sa pljačkaškom privatizacijom i vreme prilikom dolaska Aleksandra Vučića na čelo Vlade Republike Srbije i predsednika države, vreme ubrzane modernizacije Srbije. To je vreme kada smo otvorili 300, 138km autoputeva, 480km državnih puteva, 360km lokalnih puteva, rehabilitovali, sagradili 311 mostova, obnovili 360 škola i bolnica, otvorili preko 80 pogona i tvornica u 130 gradova Republike Srbije. Hvala lepo.

Hvala prof. Atlagiću.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević.

Da li neko želi reč? (Da.)

Krsto Janjušević. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade i ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, vladavina prava svakako deo važnog ambijenta za dolazak stranih investicija i u tom delu puna podrška ovim zakonskim rešenjima.

Mi iz SNS se nećemo umoriti kada i više puta ponovimo kako je rešen problem u „Železari“ Smederevo. Ne samo zbog Smedereva i ljudi iz Smedereva, nego zato što je to poruka odustajanja ove Vlade od rešenja nekog problema kojeg su svi proglasili nerešivim. To je poruka stalnog vraćanja na problem do konačnog rešenja, kada je ova Vlada u pitanju, uvek se završi uspešno.

Imali smo priliku da čujemo od jednog stručnjaka ovde rešenje kako da se ugase peći u „Železari“, mahao je sa nekim papirom, kaže – lična karta, a ljude je gledao kroz tabele. Aleksandar Vučić nije gledao Smederevo kroz ličnu kartu, otišao je u Smederevo. LJude nije gledao kroz tabele, pružio je ruku tim ljudima. U tome mu je pomogao i kineski predsednik i spasili su 5.000 radnih mesta. Ono što je zanimljivo u svemu tome je da je kineski predsednik više puta bio u Smederevu od većine lidera dosovske ekipe. Zahvaljujem.

Hvala.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik docent dr Mihajlo Jokić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite dr Jokiću.

Pravo mi je zadovoljstvo da govorim o ovom članu, odnosno o dopuni ovog člana stavom da za strance investitore važe zakoni naše države. Ja bih molio saradnice ministra da pišu ovo što ću reći, jer je ovo što ću sad reći mnogo bitno za grad Valjevo. Navodno, neki Bugarin je kupio „Srbijanku“. Do 2000. godine „Srbijanka“, „Krušik“, „Gradac“, „Elin“ to su stubovi grada Valjeva. Šta se desilo? Posle 5. oktobra, navodno dolazi neki Bugarin koji je kupio „Srbijanku“. Danas ta „Srbijanka“ je uništena totalno, to su samo zidine i 15 hektara, pazite, celine u centru Valjeva. Krenuo je stečajni postupak u Privrednom sudu u Valjevu i on je prekinut zato što su se mangupi dogovorili da se pozovu i na zakone koji važe i u Bugarskoj. I Privredni sud u Valjevu je tražio tumačenje preko Ministarstva pravde da bi se mogao nastaviti stečajni postupak. To se ne može završiti i pitanje je kada će se to završiti.

Hoću da kažem koliko je bitno da se u ovom članu 7. pojavi taj stav 5. ne vezano od svih ostalih itd. znači taj pojam stranac investitor, kao pravno lice. Ovde sam i postavio poslaničko pitanje, šta će biti od toga i meni je ministarka rekla da to treba da pita sud. Sud je pitao, međutim, taj postupak i dalje stoji. Molio bih u ime građana Valjeva, grada Valjeva, našeg i daljeg razvoja, jer kažem „Srbijanka“, to zemljište i sve to i mnogo je bitno da se taj proces ubrza, a hoću da pokažem na primeru do čega može da dovede neznanje, nepoštovanje, odnosno mangupi u našim redovima, jer sve su ovo uradili mangupi iz naših redova, što reče prof gospodin Vujić. Hvala.

Hvala.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jolović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.

Izvolite kolega Kovačević.

Dame i gospodo, pa kada danas slušamo polemike da li su strane investicije nešto što je izmislila SNS, dolazim iz Kragujevca, Kragujevac je kažu, srce Šumadije, što i jeste, srce Srbije, pre svega dve stvari su vezane za moj grad.

Tamo je rasla i razvijala se srpska nauka i srpsko obrazovanje i tamo je nastala srpska industrija. Godine 1850. i neke, čuvena topolivnica, počela je u suštini da se razvija industrija u Srbiji i kao po običaju, mi Srbi obično govorimo o topovima. Zaboravljamo da su u toj fabrici pravljeni i plugovi koji su omogućili Srbiji da preživi i da se prehrani. I tada su strani investitori, odnosno strana tehnologija bili ključni faktor rasta i razvoja Srbije. To se u istoriji Kragujevca ponavljalo. Razvijali smo naoružanje, razvijali smo automobile, ali se čini da nikada ni u Kragujevcu, kao ni u celoj Srbiji nismo imali animozitet prema stranoj tehnologiji.

Danas, kada u gradu Kragujevcu počinje da se gradi najveća industrijska zona od 80 hektara, kada „Simens“ otvara drugu fabriku koja će zapošljavati 7.000 ljudi, kada se kamen temeljac očekuje u narednim nedeljama da dođe i da početak radova ozvaniči predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čini se da nikada nismo imali u istoriji takav potencijal za rast i razvoj i takvu šansu za budućnost mladih generacija u Kragujevcu.

Hvala.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Izvolite kolega Rističević.

Dame i gospodo, narodni poslanici, političare, one koji vode državu, gradove, pokrajinu, lokalnu samoupravu treba ceniti po onome šta čine za državu, šta čine za društvo, šta čine za druge, a ne po onome šta čine za sebe.

Ovi pre nas su to okrenuli. Prvo su gledali šta mogu da učine za sebe i obično je to bilo i protiv naroda i protiv države. Šta je rezultat toga? Nepoštovanje zakona. Šta je drugi rezultat, recimo na selu? Za 10 godina, onih 10 godina kada su izneli po međunarodnim organizacijama 51 milijardu dolara, izvršena je divlja predatorska privatizacija. Na desetine hiljada hektara postalo je vlasništvo njihovih prijatelja tajkuna. Nestale su zadruge, kapital se više nije investirao na selu i oko sela. Stoku su proterali sa farme, radnike otpustili. Nestalo je 300.000 grla krupne stoke, krava.

Nestao je stočni fond koji je vredeo oko 600 miliona evra godišnje. Tih 600 miliona evra ispraznili su farme, ispraznili su klanice, uvozili su meso sumnjivog kvaliteta i punili onkologiju. Tih 600 miliona evra su gubili naši farmeri godišnje, gubili naši klaničari, gubili radnici.

Mi hoćemo da vidimo Srbiju njiva i šljiva, Srbiju radnika i seljaka, momaka i devojaka. Tu Srbiju mi vidimo, za razliku od one koju su oni upropastili. Hvala.