Hvala.

Na član 7. amandman je podneo poslanik Žarko Mićin.

Da li neko želi reč?

Žarko Mićin. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Zakon o strancima je važan zakonski predlog koji će svakako doprineti tome da se poveća stranih investitora u našoj zemlji.

Međutim, pored ovakvih dobrih zakonskih predloga za dolazak investitora je vrlo važno ulaganje u infrastrukturu. To je upravo Vlada Republike Srbije prepoznala, planirajući budžet za 2018. godinu, kada je za kapitalne investicije predviđeno čak 127 milijardi dinara.

Mislim da je važno da napravim jednu digresiju na vreme. Pre 2012. godine, kako bih vam pokazao kako su se tada planirala sredstva za infrastrukturu i zašto smo tada imali manje investicija.

Recimo, 2009. godine za kapitalne investicije je planirano 40 milijardi dinara, 2010. godine 33 milijarde dinara, 2011. godine 31. milijarda dinara i 2012. godine 22 milijarde dinara. Dakle, sve manje i manje, i verovatno bismo došli do nule da nije 2012. godine preuzela vlast SNS.

Voleo bih da istaknem neke od značajnih kapitalnih investicija koje mislim da će značajno doprineti tome da se investitori odluče da investiraju u Srbiju.

To su izgradnja autoputa E-76 Obrenovac – LJig, za koje je opredeljeno devet milijardi dinara, izgradnja autoputa E-75 deonica Kelebija-Petlja Subotica pet milijardi 800 miliona dinara, izgradnja autoputa E-80 na deonici Prosek-Crvena Reka i Čifrik-Pirot, izgradnja E-75 deonice Grdelica- Caričina dolina-Vladičin Han u iznosu od 3 milijarde i 756 miliona dinara. Izgradnja auto puta E-75 na deonici Grabovnica- Grdelica i Vladičin Han-Donjine- Radovac, izgradnja autoputa E-80 Niš-Dimitrovgrad i obilaznica oko Dimitrovgrada za tri milijarde dinara.

Takođe, značajni su naučno-tehnološki park u Novom Sadu za koji je opredeljeno 200 miliona dinara, brza saobraćajnica Novi Sad- Ruma za koju je opredeljeno 50 miliona dinara. Projekat mađarsko-srpske železnice za koji je opredeljeno 800 miliona dinara, i svakako Žeželjev most u Novom Sadu za koji je opredeljeno 790 miliona dinara. Hvala.

Hvala.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik dr LJubica Mrdaković Todorović.

Da li neko želi reč?

Doktorka Todorović, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Svi stranci koji dolaze u našu zemlju i borave moraju da poštuju zakone Republike Srbije, to se odnosi i na strance investitore.

Naime, investitori hoće stabilnu i bezbednu zemlju, kako bi njihovo ulaganje i kapital bili sigurni, a Srbija jeste stabilna i bezbedna zemlja. Budući da sam ostala nedorečena u toku prethodnog izlaganja, nastaviću tamo gde sam stala, vezano za strane investitore i za grad Niš koji ima izuzetan geografski položaj i nalazi se na raskrsnici puteva istoka i zapada, ima dobru infrastrukturu, visoko kvalifikovane kadrove, blizinu aerodroma Konstantin Veliki, koji beleži rekordan broj putnika, tako da grad Niš predstavlja veoma primamljivo mesto za domaće i strane investitore.

Takođe, hoću da kažem da beležimo i porast broja stranih turista koji dolaze iz različitih delova sveta.

Što se tiče investicija u procesu realizacije kada je grad Niš u pitanju pomenuću Leoni, nemačku kompaniju koja trenutno zapošljava pet hiljada radnika u fabrikama u Prokuplju i Doljevcu. Broj zaposlenih do oktobra 2019. godine biće 2200 radnika.

Trenutno u Nišu se radi fabrika i planiran je završetak radova polovinom 2018. godine, tako da će ukupan broj zaposlenih biti 2200.

Austrijska kompanija Cuntobel, koja je 2016. godine donirala najmoderniju uličnu led rasvetu u Nišu i u Beogradu i donirala je pametni operativni sistem. Znači, zaposliće 1100 radnika, a završetak radova na fabrici je planiran jula 2018. godine.

IM-Filipinska kompanija zaposliće 1250 radnika u narednih 10 godina. Planiran je završetak radova jul 2018. godine.

DŽonson elektrik, nova fabrika na istoj lokaciji, trenutno zaposlenih 1400, a planira se još 2000 radnih mesta. Trenutno je u realizaciji treća B faza koja će biti ove godine.

Filip Moris, januara 2017. godine, investitor je dobio upotrebnu dozvolu za centralni logistički magacin za Evropu površine 23 hiljade kvadratnih metara.

Kompanija turska Aster-tekstil, koja je 2015. godine kupila EI-Čegar iz stečaja i rekonstruisala objekat. U planu je zapošljavanje ukupno 2000 radnika.

Delta Real Estate, investitor ima nameru da izgradi tržni centar i objekte za stanovanje na prostoru bivše autobuske garaže Niš-ekspres, investicija vredna 80 miliona evra na 40 hiljada kvadratnih metara.

Akva park u Niškoj banji, vrednost devet miliona evra, 80 radnih mesta, početak izgradnje očekuje se tokom 2018. godine.

Klinirt kapital, ili projekat „Novi Niš“, u Gradskoj kući, trenutno je uloženo šest miliona evra, planira se još 160 miliona evra ukupno.

Kredo i EPS – pet miliona evra. Motel NAIS 18 miliona evra, i 100 zapošljenja. Niška Mlekara jedan milion evra, 120 radnih mesta. Tehnikom-rekonstrukcija jedna milion evra, 300 radnih mesta. Zahvaljujem.

Nastavak po sledećem amandmanu.

Hvala.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Jovan Palalić.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Tokom rasprave u pojedinostima o Predlogu zakona o strancima, sve vreme moje kolege i ja smo ukazivali na značaj poštovanja prava i funkcionisanja državnih institucija i egzistiranja, ako tako mogu da kažem, pravne države. Upravo činjenica da smo imali ovoliki priliv stranih investicija i činjenica da postoji tolika zainteresovanost stranih investitora, demantuje sve one koji govore da u Srbiji ne funkcioniše pravna država.

Da li bi strani investitor došao u jednu državu gde ne funkcionišu institucije, gde se krše prava, gde se ne poštuje zakon? Upravo ovo što se sada dešava i ovaj priliv stranih investicija ih demantuje a potvrđuje da je Srbija pravna država i da je efikasna država.

Govorili smo koliko je važno da svi nivoi vlasti podržavaju svojim radom strane investicije. Govorili smo o značaju pravosuđa, o državnoj upravi, ali naravno veoma veliku ulogu u podršci stranim investicijama imale su i lokalne samouprave.

Upravo je tu učinjena jedan od najvažnijih pomaka i promena u odnosu na period od 2008. do 2012. godine, kada je za tadašnju vlast lokalna samouprava bila javni plen, kada su se zapošljavali uglavnom nestručni stranački kadrovi i kada je vladala opšta korumpiranost na lokalnom nivou.

Ta promena na lokalnom nivou se sada desila, jer je prepoznat značaj stranih investicija, jer se pristupilo formiranju strategija lokalnog i ekonomskog razvoja, formiraju se lokalne kancelarije za ekonomski razvoj, promenila se taksena politika. Realizovala se jedna otvorenost prema stranim investicija, unapređene su usluge i kompletno lokalne samouprave koje sada efikasno i profesionalno funkcionišu, predstavljaju jednu od stubova privlačenja stranih investicija i to je posebno važno naglasiti. Promene na lokalnim samoupravama, koje su se desile upravo su tome doprinele. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Boban Birmančević.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima kolega Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, 7. amandman koji sam podneo svakako je i on usmeren na strance, pošto je Zakon o strancima na dnevnom redu, ali posebno na strance investitore i posebno hoću u ovom amandmanu da ukažem na jednu od najvećih, ne jednu od najvećih nego na najveću investiciju koja je ušla u Republiku Srbiju, koja je nekad delovala samo kao ideja i delovala kao nemoguća misija. Evo, za nepunih mesec dana, mesec i po dana, 26. aprila 2018. godine, biće tri godine od potpisivanja ugovora. Znači, 26. aprila 2015. godine, potpisan je ugovor između Vlade Republike Srbije i sa te strane potpredsednice Zorane Mihajlović i predsednikom upravnog odbora, kompanije „Igl Hils“, Muhamed Al Abara na iznos od tri i po milijarde evra.

Znači, pričamo o projektu koji je za tri godine pokazao da to više nije mašta i svi oni koji prolaze kroz Beograd, već vide i naziru budućnost tog projekta, pri čemu milion kvadratnih metara stambenog, 750.000 metara poslovnog i komercijalnog prostora, 62.000 javnih sadržaja, 13.000 zaposlenih, 17.000 stanovnika.

Izvući ću jednu paralelu. Kada je Ajfelova kula sagrađena daleke 1889. godine, na Marsovim poljima u Parizu, na stogodišnjicu Francuske revolucije, tada je sa 300 metara visine bio najveći objekat na svetu.

Neki od Parižana su smatrali da je to ruglo, da to treba porušiti, a evo na današnji dan to je jedna od najvećih svetskih atrakcija, koja godišnje ima posetu od pet i po miliona turista.

Ja vam tvrdim i ponosan sam što sam bio član i deo skupštinske većine, koja je 2015. godine izglasala leks specijalis na temu „Beograda na vodi“, da će za 30 godina koliki je projekat, kada bude završena kompletna priča vezana za „Beograd na vodi“, to biti centar Balkana i biti mesto gde će dolaziti iz svih krajeva sveta.

Nadam se da ćemo u ovom skupštinskom sazivu, leks specijalise na sličnu ili istu temu, glasati i za Novi Sad i za Šabac i za Loznicu, Kruševac, Niš i sve druge gradove. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Barišić.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima koleginica Barišić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodne poslanice i narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podnela sam amandman na član 7. koji dodatno definiše poštovanje zakona Republike Srbije.

Smatram da i stranci investitori, kao i svi građani Republike Srbije moraju da poštuju zakone. Nažalost, ima i onih, uglavnom onih koji bi trebalo da sede sa suprotne strane, koji misle da zakoni za njih ne važe, ali o tome kakvi su oni najbolje pokazuju građani iz izbora u izbore, a to da smo na dobrom putu i da nam veruju i strani investitori i domaći investitori i građani Srbije, pokazuje i to da pored njih u našu državu, u to da je odgovorna politika i to kako se domaćinski vodi država, pokazuju i oni naši državljani koji su na privremenom radu u inostranstvu.

Sada bih navela primer toga kako su naši sugrađani koji su, eto na privremenom radu, prepoznali to kako se domaćinski vodi država i grad, pa su počeli da ulažu.

Primer je kruševačka bolnica koja je zaista bila u jednom lošem stanju 2012. godine, a sada donacijama naših građana koji žive u inostranstvu je vraćena u jedno lepše i mnogo bolje stanje.

Naravno, i Ministarstvo zdravlja, ali i sva ona druga ministarstva pokušavaju da vrate našu državu na stabilne noge, da budemo jedna zdrava i uređena država i naravno da u tome uspevamo i da smo na dobrom putu, što pokazuju i svi ovi rezultati koji su iza nas. Zahvaljujem.