Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje je za Vladu Republike Srbije, za bezbednosne službe da provere i da mi odgovore. Da li je tačno da su u toku 2007. i 2008. godine, po depešama „Vikiliksa“ i saznanjima iz tih depeša, Boris Tadić, Vuk Jeremić, Borko Stefanović, onaj slavni pripadnik levice Srbije iz džipa jednog tajkuna, predstavnicima ambasade, strane države, Sjedinjenih američkih država obećali da neće reagovati na proglašenje nezavisnosti NATO države koju neko zove država Kosovo, lažna država Kosovo, NATO država? Biće država dok je NATO pakt tamo. Kada NATO pakt ode, više neće biti država.
Da li je tačno da su im obećali da neće reagovati 2008. godine ukoliko Albanci proglase nezavisnost, ali uz uslov da Boris Tadić bude izabran za predsednika Republike Srbije, odnosno da predstavnici ambasade SAD i onih koji su vladali SAD ubede Albance da nezavisnost proglase tek posle izbora Borisa Tadića? Tražim da mi se odgovori da li su te „Vikiliks“ depeše tačne i da li naše službe i naša Vlada raspolažu sa istim ili sličnim informacijama. S obzirom da se to i desilo, Boris Tadić, pre nego što je pobegao u Rumuniju, je dao zakletvu 15. februara 2008. godine, a Albanci su po dogovoru, koji su Jeremić i Tadić imali sa SAD, preko njihove ambasade, nezavisnost proglasili 17. februara. Dakle, po samim datumima se vidi da depeše „Vikiliksa“ koje su objavljene i te kako imaju uporište u praksi. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje – da li je tačno, a odnosi se na tužilaštvo, da mi tužilaštvo odgovori, po mogućstvu Zagorka Dolovac, da li je tačno da je Biserka Živković 2011. godine primljena na mesto sekretara Tužilaštva za ratne zločine, bez neophodnih uslova i neophodne spreme. Dakle, nije imala pravosudni ispit, što je bio uslov, i nije imala osam godina radnog iskustva u pravosuđu, što je bio takođe uslov. Da li je tačno da je pravosudni ispit stekla tek 2012. godine, pomoću gospođe Malović, ali je primljena posle 2011. godine i nije imala osam godina radnog iskustva u pravosuđu, već je došla iz preduzeća koje se bavilo proizvodnjom grožđa i vina. To je drugo pitanje koje ja postavljam.
Treće pitanje – šta će Vlada i Skupština učiniti povodom političkog procesa koji se vodi protiv mene u Prvom osnovnom sudu, za reči izgovorene za govornicom Narodne skupštine, po privatnoj krivičnoj tužbi Saše Radulovića, koga ja ovde kao pojavu nazivam „Saša kradulović kompani“. Dakle, privatna krivična tužba je za reči izgovorene za govornicom, a član 103. Ustava kaže – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izneto mišljenje na sednici Narodne skupštine. Pošto sam jedini evropski parlamentarac državni protiv koga se ovakav proces vodi, ja pitam Vladu, pitam Ministarstvo pravde – šta će preduzeti povodom tog slučaja, jer se ne sudi meni, draga gospodo narodni poslanici, sudi se slobodi govora.
I još nešto – šta će biti preduzeto povodom toga što mi je tužba dostavljena na latinici, a na moj zahtev da mi se uredi i dostavi na ćirilici, sudija Prvog osnovnog suda je rekao da on misli da ja nemam pravo na ćirilicu i da to što piše u Ustavu, on misli sasvim drugačije. Hvala.