Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihajlović Vacić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, u svom izlaganju fokusiraću se na Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija, a u nastavku rasprave u načelu moje kolege govoriće više o ostalim zakonskim predlozima o kojima razgovaramo u parlamentu na ovoj sednici.

Sam naziv zakonskog predloga Nacionalni okvir kvalifikacija možda ne znači mnogo građanima i zato ću kroz svoje izlaganje pokušati da pojasnim šta građani zapravo imaju od uspostavljanja Nacionalnog okvira kvalifikacija i kako je on za njih važan, ali zapravo koliko je i kako i na koji način važan za državu.

Uspostavljanje Nacionalnog okvira kvalifikacija važan je mehanizam za ekonomski razvoj, za porast zapošljavanja i za razvoj ljudskog kapitala. Da bismo kao društvo i država postigli održivu budućnost moramo da planiramo dugoročno i da posvećeno i vredno radimo na ostvarivanju tih planova i vizija. Stvaranje novih radnih mesta i unapređenje životnih uslova i standarda života građana moraju da budu naš prioritet i jesu. Budući da se ekonomska realnost kreće mnogo brže od političke realnosti, povećana međusobna zavisnost zahteva posvećen i odlučan odgovor na političkom nivou. Verujem da je moguće da Srbija bude ekonomski još jača, da ostvari još veću zaposlenost, produktivnost i socijalnu uravnoteženost.

U tom smislu, razumem i podržavam i pozdravljam što je konačno, posle gotovo 12 godina, na dnevni red došao i ovaj predlog zakona o uspostavljanju Nacionalnog okvira kvalifikacija.

U Srbiji se, zapravo, dozvolite mi da i to malo pojasnim, mislim da je važno, zbog dosadašnjeg nepostojanja Nacionalnog okvira kvalifikacija stvorio ogroman raskorak između onoga što nude škole, zapravo obrazovni sistem, i onoga što su potrebe tržišta rada. Nepostojanje Nacionalnog okvira kvalifikacija je bio do sada ozbiljan problem i ako govorimo o odlivu mozgova, ali i kada je reč o procesu evrointegracija, jer je nemoguće uključiti se u međunarodnu podelu rada i obezbediti transfer znanja. Nacionalnim okvirom kvalifikacija napraviće se konačno razlika između toga šta znamo, šta umemo da radimo, šta stvarno radimo i šta nam je od toga priznato od strane nadležnih institucija i u čemu smo od svega toga prepoznati.

Želim da verujem da će ukoliko bude primenjen na dobar i pravi način Nacionalni okvir kvalifikacija pomoći da se kvalifikacije ljudi koji su u sivoj zoni takođe prepoznaju i prevedu u redovne tokove.

Nacionalni okvir kvalifikacija je od izuzetnog značaja i kao jedan od ključnih faktora na osnovu koga će se i potencijalni investitori odlučiti o tome gde i da li da ulože svoj novac. Zakon uređuje postupak za priznavanje obrazovanja koje nije formalno, dakle uređuje onu oblast koja pojašnjava šta se dešava kada se neko prekvalifikuje, šta je sa onima koji uče kroz rad i to će svakako mnogo pomoći i poslodavcima, ali i onima koji se zapošljavaju. Iz registra kvalifikacija, da ponovim još jednom, jasno će se videti ko šta zna i šta ume da radi.

Za rešavanje problema visoke stope nezaposlenosti u Srbiji neophodna je saradnja svih sektora; dakle, i sektora obrazovanja i tržišta rada. Vlada velika nezaposlenost, s jedne strane, a sa druge strane, tržište rada nema dovoljan broj kvalitetno obrazovane radne snage, tako da je neophodna dodatna obuka. Uspostavljanje Nacionalnog okvira kvalifikacija ključno je u prevazilaženju tog problema i zato je neophodno delovanje oba sektora i njihova uska saradnja. Dakle, i sektora obrazovanja i tržišta rada.

Izuzetno je važno i da Nacionalni okvir kvalifikacija bude povezan i da ima, kao što iz predloga vidimo da ima, zajedničke principe sa Evropskim okvirom kvalifikacija. Kako bi domaće kvalifikacije bile lakše prepoznate i priznate u evropskim državama, potrebno je izvršiti njegovo upoređenje sa Evropskim okvirom kvalifikacija, jer to je zajednički referentni okvir koji povezuje nacionalne sisteme kvalifikacija, kako bi se lakše razumele i tumačile kvalifikacije među različitim državama i obrazovnim sistemima u Evropi.

Evropski okvir kvalifikacija zapravo predstavlja jedan meta-okvir koji omogućava uspostavljanje veza između nacionalnih i sektorskih okvira kvalifikacija pojedinaca, čime se svakako povećava transparentnost i međusobno poverenje u priznavanju kvalifikacija, a samim tim i mobilnost na tržištu radne snage. Da bi Evropski okvir kvalifikacija mogao da se koristi kao instrument za poređenje kvalifikacija stečenih u Srbiji, potrebno je da se izvrši povezivanje Nacionalnog okvira kvalifikacija sa Evropskim okvirom kvalifikacija, što ovaj zakon i podstiče.

Strategija EU 2020 ima za cilj pametni rast, održivi rast i inkluzivni rast, odnosno razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama, promovisanju ekonomije zasnovane na efektnijem i efikasnijem korišćenju resursa i na podsticanju ekonomije sa visokom stopom zaposlenosti.

Neke od najvažnijih inicijative za ostvarenje tih ciljeva jesu i nove veštine za nova radna mesta. To je inicijativa koja treba da modernizuje tržište rada i osnaži ljude razvojem njihovim veština tokom celog života, dakle, celoživotno učenje, kako bi se povećala aktivna radna snaga i bolje usklađivala ponuda sa potražnjom na tržištu rada, između ostalog, kroz mobilnost radne snage.

Tu je uspostavljanje Nacionalnog okvira kvalifikacija ključni faktor i od izuzetne važnosti i ja tako i razumem njegov cilj.

Srbija mora i u narednom periodu da obezbedi efikasno ulaganje u sistem obrazovanja i obuke na svim nivoima, da se poprave obrazovni ishodi, odnosno da bude jasno šta ko zna, a šta ume da radi. Obaveza Srbije je da poveća otvorenost i relevantnost obrazovnih sistema i boljim prilagođavanjem ishoda učenja potrebama tržišta rada, što se postiže upravo stvaranjem Nacionalnog okvira kvalifikacija. To u praksi znači da moramo da osnažujemo ljude kroz sticanje novih veština i znanja kako bi mogli da se prilagode novim uslovima, mogućoj promeni zanimanja, jer tako se može smanjiti dugoročno nezaposlenost i povećati radna produktivnost.

U tom smislu, neophodno je podsticanje strateškog okvira za saradnju u obrazovanju i obuci koji će uključivati sve zainteresovane strane. Rezultat treba da bude primena koncepta celoživotnog učenja, kao što sam već i rekla. Važno je da se osigura, da se kompetencije neophodne za učestvovanje u daljem učenju i na tržištu rada stiču i prepoznaju tokom celokupnog opšteg, stručnog visokog obrazovanja i obrazovanja odraslih. Stvaranjem Nacionalnog okvira podstiče se sprovođenje i Evropskog okvira kvalifikacija.

Za kraj, uspostavljanjem Nacionalnog okvira mi dobijamo novi alat, ali i nove ambicije i izazove. Ostaje nam samo da u primeni zakona pređemo sa reči na dela, a u danu za glasanje moje kolege iz SDPS i ja podržaćemo predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Zakoni pred nama, dakle, Zakon o udžbenicima, o Nacionalnom okviru kvalifikacija, prosvetnoj inspekciji, kao i Zakon o elektronskoj upravi i geoprostornim podacima su odlični za ilustraciju jednog procesa rasprave o zakonima i po sadržaju i po značaju. To je prva stvar koju hoću da podelim sa ministrima i saradnicima.

Imate onaj pristup kada kažu – sve valja. To je pristup da se smatra da je vlast svetac. Moja poruka je – pevajte joj tropare onda. Ima i onaj pristup kada kažu – ništa ne valja. To je onaj pristup kada niko nije ni pročitao šta ne valja, ali unapred zna da je svaka vlast niš koristi. Oba su pristupa jednako loša i oba pristupa umeju da proizvode vrlo negativne procese u društvu.

Zašto smatram da su ovi zakoni odlični da počnemo odricanje i od pristupa vlast je svetac, pevajmo joj s ljubavlju u tropare i vlast je đavo, niš ne rade? Zato što imamo zakone pred sobom gde možemo da merimo šta se dogodilo u sektoru za koji su ti zakoni u prethodnim verzijama bili primenjeni i šta se dogodilo u sektorima zbog kojih predlažemo ove zakone. To je fokus koji ja inače imam na sve vrste zakona. Ovi su mi posebno važni.

Ne mislim da je išta, ali išta u jednoj državi važnije od propisa obrazovanja i od ljudi koji se obrazovanjem bave. Nikakva vojska, nikakva bezbednost, nikakvi mitovi, nikakve teritorije, istorije. Ništa važnije od obrazovanja nema. Društva koja to razumeju sami od sebe naprave uspešna društva.

Prvo moje pitanje, jesmo li mi to razumeli? Na žalost mislim da nismo još, ali jesmo donekle. U dva minuta ću podeliti sa ministrom Šarčevićem komentare o onome o čemu nas je informisao o sadržini zakona i o različitosti pristupa ugla gledanja koje imam ja čitajući zakone i koja većinom imaju ljudi kada je recimo u pitanju Zakon o udžbenicima.

Na čega nam se svodi Zakon o udžbenicima? Koliko dece ide u školu u Srbiji? U osam razreda osnovne škole i četiri razreda srednje škole – 800.000. Jedan pristup je da gledate tiraž, 800.000 dece ima tiraž nekih knjiga puta pet knjiga, puta deset knjiga. To je jedan pristup.

Drugi pristup je – šta piše u tim knjigama? Ako imate Zakon o udžbenicima koji će omeđiti okvir za ovo tržište tiraža sami uzmite pa množite, 800.000 dece puta „Priroda i društvo“, puta „Matematika“, puta „Fizika“, to su najlepše knjige, samo te iz „Fizike“, tu nema boljih. Dakle, kada podelite to i cenu jedne knjige onda vidite da tu može da bude 40 miliona evra, 50 miliona evra. Otkud znam. Zašto ovo kažem – otkud znam? Zato što mene tiraž ne zanima, ali moram da budem svesna da će tiraž knjiga za 800.000 dece biti odlučujući za neke odredbe u zakonu i to je tema o koju su udarali zakoni o udžbenicima do sada. Bila, svedočila, učestvovala, molila, pitala, plakala, nemojte ljudi, ali nije uspevalo.

Prva dobra vest je da ovaj zakon nema otpore u tiražu, nešto se dogodilo. Ja bih volela da čujem od ministra bar procenu šta je to izmereno što se do sada dobro dogodilo kod nas primenom dosadašnjih zakona o udžbenicima da sada možemo na potpuno drugačiji način da razgovaramo o odredbama Zakona o udžbenicima.

Zašto kažem da je moj pristup – šta piše u udžbenicima? Zato što je to od ključne važnosti. Zato što ono što vam piše u udžbenicima pokazuje kakvu generaciju hoćemo, čime opremljenu za budućnost da pošaljemo od nas danas 2018. godine, šta hoćemo da deca u Srbiji znaju 2035. godine, šta hoćemo da se vrednuje u Srbiji 2040. godine.

Ja sam bejbi bum generacija, jedna od prvih generacija žena na planeti koja je samo trebala da se rodi i neko se izborio za moja prava da smem da idem u školu, da se udam za koga hoću, da rađam decu ako hoću, ako neću, da se zaposlim ako hoću, da sama putujem. Ništa nisam uradila, samo sam se rodila 60-tih.

Narodni poslanici dobacuju da je to greška. Sada moram da napravim digresiju. Prve odluke da se omogući devojčicama da idu u škole napravila su društva koja su danas najbogatija na planeti i ako tu vrednost ne budemo imali, zaostajaćemo. Ako budemo ponosni na to da smo muškarci koji znaju gde je ženama mesto, imaćemo društvo kome je mesto na dnu lestvice cele planete. To je moja opaska na to da je greška što se neko izborio za moja prava da se ja rodim kao bejbi bum generacija.

Šta je mene učilo, smislilo je da me uči antifašizmu, da me uči da je jedna partija super, da me uči da volimo druga Tita i tatu i mamu i svašta me još učilo vrednosno. Ali me je učilo da su prirodne nauke osnov razvoja, učilo me svim vrstama društvenih nauka. Znači, neko je negde smislio da čitav spektar svega onoga što uče treba da uči moja generacija. Onda smo počeli da eksperimentišemo.

Sad znam, da vam kažem, moje udžbenike, pisce mojih udžbenika i na studijama i u srednjoj školi i u osnovnoj školi, bez obzira da li su pisali udžbenike iz „Matematike“, „Fizike“, „Biologije“. Znači da je vredelo.

Vratiću se na početak. Nikada ne može da sve valja pa da je vlast svetac i da ništa ne valja pa da je vlast đavo. Ako je bilo nečeg dobrog u onom ko je smislio kako treba da izgledaju deca rođena 60-tih, onda je to što ste imali spektar. Mnogo toga lošeg je bilo, o tome neću da govorim.

Moj akcenat na Zakon o udžbenicima je taj – ako su prethodni zakoni o udžbenicima svojim tkivom otklonili neke prepreke, moja molba je – hajde ovaj Zakon o udžbenicima da otvori prostor šta hoćemo da piše u tim udžbenicima da bi znali kako će da izgledaju deca 2040. godine, 2045. godine, šta će da rade.

Samo još jedna opaska o Zakonu o udžbenicima. Najzanimljivija, jedna od najzanimljivijih će biti od tih čuvenih 2% za ulaganje za niskotiražne udžbenike i to spominjem zato što je takva odluka dokaz da možete da gledate u tiraž – 800.000 dece puta tiraž knjiga, ali možete da gledate i vrednosno i kažete da ova deca treba da dobiju udžbenike na nekom drugom jeziku, ali ih je malo, treba da ih bude više, ako je njih malo, onda je i tiraž mali i onda imate vrednosni predlog koji u suštini menja društvo na bolje. Tako da sam duboko uverena da to možemo sa svakom odredbom o svačemu.

Nacionalni okvir kvalifikacija. Kao i za Zakon o udžbenicima, tako i za nacionalni okvir kvalifikacija, tako ću kasnije reći i za geoprostorne podatke i za E upravu, strašno vas molim, neopisivo vas molim do maksimuma moljenja nemojte da obrazlažete da je to zato što je i u EU i da je to zato što ćemo dobiti pare iz fondova. Nije me briga da li je u EU, nije me briga koliko ćemo para dobiti iz fondova. Ako ja mogu nešto da pomognem, pošto dve godine idem po Evropi i pitam – kako će da izgleda finansijska perspektiva 2021. godina? Ako nema para za proširenje, nemojte da pravite budalu od mene. Imam ja moje domaće političare koji vole isto da prave budalu od mene. Ne dam ni njima, ni vama.

Zašto kažem da je važno da izbacimo iz govora da to radimo zato što je to tako u Evropi? Zato što će nam neko dati 24 ili 22,4 miliona evra. Zato što time kažemo – nismo mi to sami smislili. Što nismo? Znam da nismo, ali kada tako kažete onda onaj ko vas sluša kaže – ne bi oni to da Evropa ne daje pare. Nije tačno. Treba nam nacionalni okvir kvalifikacija. Treba vam uređen sistem kako ćete vrednovati za šta je neko kvalifikovan.

Da napravim digresiju koja možda ne izgleda vezano za nacionalni okvir kvalifikacija. Kada smo posle 2010. godine ušli u normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, pojavio se jedan očigledan problem da neko nekom treba da prizna diplome. Mi ne možemo da priznajemo diplome, jer su sve diplome sa naše teritorije.

Oni ne mogu da priznaju diplome zato što oni ne smatraju da smo mi jedna teritorija. Šta da radite, treba da vam rade lekari, sudije, policajci? Pa je izmišljena uz pomoć Švajcarske, ali i uz domaće znanje, svojevrsna agencija preko koje će se priznavati diplome da bi ljudima rešili problem. To je ponovo priča o tome šta gledate? Gledate 800 hiljada đaka u Srbiji, gledate tiraž knjiga ili probleme koje oni imaju?

Mislim da je nacionalni okvir kvalifikacija bio neophodan, da kasnimo, da verovatno mnogi od nas nose odgovornost što nismo vršili pritisak u kući, ovde da gurnemo izvršnu vlast ko god bio da se donese ranije i biće strašno važno da pažljivo uradimo i agenciju i ljude koji će tu raditi, zato što oni imaju jedan neverovatno važan posao koji nema veze sa EU ni sa njihovim novcima, ni sa našim novcima. Ima veze sa izgradnjom kredibiliteta za ono što je nacionalni okvir kvalifikacija. Mi ne verujemo da smo i za šta kvalifikovani ili koristimo mitski rečnik da je sve super, nema boljih od nas, pa te pita koliko imaš nobelovaca, pa imam jednog ili oko njega se otimamo, koliko vi Mađari - 12, pa šta da radimo?

Dakle, ta agencija i primena zakona će biti važna zbog spore i dugotrajne izgradnje kredibiliteta za ono što treba da se dogodi. Mi imamo amandmane koji se tiču i rokova i ovih niskotiražnih udžbenika, to nisu amandmani koji su podneti uslovno da li ćemo glasati ili nećemo, niti su amandmani koji su podneti samo zato da koristimo vreme koje nam je na raspolaganju za pojedinosti.

Mi stvarno mislimo da može da bude poboljšanja uz standardnu moju rečenicu da po rezoluciji koju je ova Skupština donela 2013. godine, svi predlozi zakona treba da uđu sa podzakonskim aktima. Ne treba vam Evropa da bi smislili i razumeli koliko je to dobro. Pa, imam amandmana da onda skraćujem vreme za podzakonske akte i jednom će se verovatno dogoditi to da mi dođe predlog akta ili dođe podzakonski akt.

Argumentacija kaže – ne možemo da napravimo podzakonski akt jer ne znamo kako će izgledati zakon, pa napravi ga tako da si rekao da sve valja u zakonu pa će takav biti i podzakonski akt. A još nijedan zakon nije u ovoj Skupštini izašao, u obliku koji je ušao pa bi se tako menjali i podzakonski akti.

Za zakon o prosvetnoj inspekciji ja imam rezerve koje se tiču ideje da napravimo zakon o prosvetnoj inspekciji, a zašto ne zakon o nekoj drugoj inspekciji? Ne sporim potrebu, ne sporim ni mali broj inspektora, najmanje sporim rešenja. Ja mislim da nama treba ozbiljan razgovor zašto uopšte nemamo dovoljno inspektora za bilo koju oblast.

Demagogija da ne zapošljavamo, nema veze koga ćemo zaposliti, kako da vam kažem, kad to radite onda smanjujete ukupan kredibilitet svih nas, a ne Vlade koja ima loše inspektore ili korumpirane ili ne znam šta već, nije važno. Tako da, ostajem u rezervi, ali o tome ću u raspravi u pojedinostima.

Ministar Ružić je podelio sa nama sve informacije o Zakonu o elektronskoj upravi i geoprostornim podacima. Ono što i postoji o ovom Zakonu o elektronskoj upravi, sve postoji. Manje – više sve ono što smo sada uneli u zakon, već postoji u realnosti. Zašto kažem da su ovi zakoni dobra ilustracija? Zato što možete da merite šta se desilo kad smo prvi put kazali – e, biće elektronske uprave? Opšte ruganje i opšta smejurija i opšte posramljivanje, da se nije neko usudio tu nešto, vidi kako je nama super bez te e-uprave. A vremenski period je dosta kratak, znate možete da ga merite na dve, na šest i na deset godina ukupno koliko se to dešava. Tako da, Zakon o elektronskoj upravi u suštini će kazati kako ćemo da koristimo sve to što već postoji.

Bilo bi dobro da kao što Zakon o udžbenicima smatra da treba da otvori raspravu šta će da piše u tim udžbenicima, tako bi jako bilo dobro kada bi Zakon o elektronskoj upravi otvorio raspravu zašto imamo otpor prema elektronskoj upravi? Zašto nemamo svest o tome kad i koliko radi i zašto nešto ne radi. Zašto ja idem, taj deo najviše volim, pa mi traže lična karta, kopirana, jako to volim, nema lepše od toga.

Prvog juna prošle godine smo stigli do ovog šaltera, svi koji imate bilo kakve podatke, ne moram ja da tražim podatke, nego uradite vi, pa da onda podelimo zašto, gde su bile prepreke, zašto se nije dogodilo? To je zajednički interes. Ili možete da kažete ma sve je super, pa vam pevaju tropari, možete da kažete pa ništa ne valja, pa onda nije ni važno ni kako živimo u potrebi sa našom administracijom.

Elektronska uprava jeste odličan povod, Zakon o elektronskoj upravi odličan povod da o tome najozbiljnije porazgovaramo. Čemu nam služi ta elektronska uprava, ko je kome tu za šta nadležan, šta to meni znači? Nema veze da li sam se porodila, da li treba da predam poresku prijavu, da li treba da mi nađu list o državljanstvu, nije važno.

Zašto to govorim? Zato što e-uprava ne isključuje komunikaciju administracije državne uprave sa nama građanima. Onda, kada padne IZIS, pa ne možete da priđete, neko mora da se obrati građanima, da kaže – izvinite, jeste elektronski, ali dešava se. Kada odnesu u Nišu iz merača filtere za vazduh, onda neko treba da kažem građanima Niša – ne možemo da vam merimo kvalitet vazduha. Taj deo ne košta ništa, a najskuplji je za reforme.

Moje ključne poruke za ove zakone i pažljivo ću pratiti raspravu u pojedinostima da vidim šta će od amandmana biti prihvaćeno i da li smo čuli jedni druge, dakle ključne poruke, ako umemo da nam ovi zakoni budu povod, da stavimo obrazovanje u prioritet i da stavimo onog ko se obrazuje u centar, đaka i studenta, ne štampače, ne profesore, ne tate i mame, ne, mene koja idem u školu onda ćemo napraviti ogroman korak napred. Sve drugo će biti korak nazad za koji mislim da nemamo ni vremena, ni potencijala da preživimo još jedan korak unazad. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Jako mi je drago da ste otvorili ova neka pitanja, jer delimo neke verovatno iste vrednosti i verovatno razlozi zašto smo ovo radili su vrlo jasni.

U ovom domu, pomenuo sam možda kroz jednu rečenicu, smo usvojili mnogo važne sistemske zakone o obrazovanju u kojima stoji sve ovo o čemu pričate i vi i ja. Ja sam još malo starija generacija i znam isto autore svih udžbenika od osnovne škole do fakulteta, ali znam i da smo u sistemskom zakonu uneli učenje ishoda, primene stečenih znanja, kvalitetnije obrazovanje u Srbiji koje se odavno projektovalo, još početkom 2000. godine, pa je spalo.

Time smo otvorili novi nastavni plan i program, novi okvir kurikuloma, krenuli smo menjanje ciklusa nastave i učenja. To je proces prvi osnovne, peti osnovne i prvi srednje, upravo da bi se desilo ovo o čemu pričamo. Udžbenik samo mora to da prati.

Složiću se sa vama da su dosadašnji udžbenici dali svoju svrhu. Poslednji zakon je napravio konkurenciju udžbenicima i to je njihov najveći doprinos, ali ako vidite da su procedure kilave, ne znam kako drugačije da kažem, i dugo traju, ne možete ispuniti obaveze. Za razliku od drugih delatnosti, škola ima 1. septembar. Odbijete avgust i jul, to su nekorisni meseci, raspust, vama svaki zalet da nešto donesete je nedovoljan i onda izgubite godinu, izgubite ritam i to se vama redovno dešavalo. Tako da mislim da ovim dobijamo na efikasnosti.

Svakako da me interesuje kvalitet udžbenika na prvom mestu, dostupnost svim đacima, cena koja mora da se obori i niz drugih stvari. Digitalni udžbenik nije samo sebi svrha, jer je moda, ali ako vidite, napravili smo jedan pilot projekat, da recimo deca u petom razredu, koji je najveći indikator nekih promena u njegovom životu i odrastanju, kada prestaje da uči pojmove iz prirode i društva, što ste rekli, počinje da uči neke nauke. Biologija im je apstraktna, pojam o ćeliji takođe. Sada kada ubacujete neke elemente koji su njima bliski i dovodite ih u neku bolju poziciju, a pitate ih šta misle, onda dobijate ovo o čemu vi i ja pričamo.

Znači, tu smo potpuno na istoj talasnoj dužini i svrha ovog zakona je da upravo poboljša te manjkavosti, samim tim i udžbenici koji su doneti za ove druge cikluse će važiti. Znači, mi sada menjamo da bi uveli ciklusne promene koje se očekuju da prate kvalitet obrazovanja. Tako da, izlišno je reći zašto je cenzus uveden od 5%. Znate, neki mali izdavač koji će napraviti jedan ili dva kvalitetna udžbenika ima pravo na utakmicu. To je priča gde sigurno očekujemo da će biti bolji kvalitet.

Naravno da će učiti o antifašizmu, naravno da sve vrednosti koje su i mene učili roditelji, pa i nastavnici i profesori, a to je da smo svi ravnopravni po godinama, polu i naciji i svemu drugom su vrednosti koje svakako moraju biti. Celog svog radnog veka, skoro 39 godina, govorim da svaki deo školskog obrazovnog sistema mora počivati na onome kome je posvećen, učeniku i studentu. Nikad nastavnik nema problem kada donosi neku odluku, kada ima dilemu, gde je sada problem, doneće je u interesu učenika ili studenta. Ako tako razmišlja, onda nema problem.

Kada je u pitanju NOK, ja se izvinjavam samo što nisam rekao rečenicu, probao sam sa ovim zakonom više puta da uđem za svog mandata, ali nekako nije stizao na red u proceduru. Da bi dobio hitnost ulaska, znači bila je ova kategorija – izgubićemo novac, a on nije svrha sebi. On je velika pomoć i ja ga se ne bih odrekao kada nemam boljeg i pametnijeg. Znači, ovo smo mi zaslužili, uradili i meni sada zavisi obuka 80.000 ljudi od ovakve jedne podrške koju su dobile sve druge evropske zemlje. Zašto je ne bi dobila Srbija, koja je donela čestite pametne zakone i donosi reformske programe? Naša informatika u petom razredu je hit u Evropi, i to u Srbiji retko ko hoće da kaže. Mi smo svu decu izložili jednom pozitivnom eksperimentu.

Mislim da ovog puta, i kada smo radili reformu gimnazije pitali smo đačke parlamente gimnazija, zaista je sva procedura bila vrlo demokratska, tako da ne bih sada ovo oko para, nije to uslov svakako. Uslov je da se napravi dobar odnos zanimanja i kvalifikacija sa onim što tržište traži, da se uskladi sa svim evropskim okvirima, jer dolaze nam ljudi iz raznih zemalja, studiraju naši ljudi na raznim mestima, po raznim kontinentima. Znači, naš Enik-Narik centar je bio usko grlo, kada sam preuzeo Ministarstvo bilo je preko 3.600 nerešenih situacija. Uspeli smo da odblokiramo, ali ono nije profi telo. Agencija treba da bude profi telo i da se to dešava na jedan način kao u svim civilizovanim evropskim zemljama.

Svakako ćemo biti vrlo zainteresovani, ja sam neko ko će pratiti rad i biti zadužen za rad takve vrste agencije, a ona neće koštati državu mnogo više, jer će ljudi iz Enik-Narik centra i ljudi iz Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja koji se bave obrazovanjem odraslih i svim tim drugim kategorijama samo upasti u to telo, uz ono da će kroz takse naplaćivati svoje usluge i pokriti svoj neki rad. Sama ta nezavisnost mu daje neke dobre prerogative.

Kada vam kažem kod inspekcije, mi smo morali da liberalizujemo neki model ko sve može biti inspektor. Ispalo je da maltene samo ono 0,01% ljudi to mogu biti. Znači, ostali smo bili bez inspekcije i to je bio jedan od razloga, uz mnogo razloga, znaće i Bane Ružić o čemu pričam, i maksimalan broj, i otišli u penziju, ne može se zaposliti itd. Apelovao sam na svakog gradonačelnika, na svakog predsednika opštine da ako nastane problem iz prosvete, ja ću mu okrenuti leđa i pričati sve najgore protiv njega. Znači, sve metode sam koristio da ne ostane teritorija bez toga. Nismo uređena država da nam inspektori ne trebaju. Ja ne mislim da ćemo prosvetu popraviti time što ćemo uvesti još ne znam koliko hiljada inspektora, ali moraju da postoje. S druge strane, menjamo način i modele rada, a to je eksterno ocenjivanje, a to je vrednovanje kvaliteta ustanova. Znači, mnogo tema koje smo ugradili u sistemske zakone, ovi zakoni sad pomažu da se to desi bolje. Hvala vam.

Zahvaljujem, ministre Šarčeviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre Šarčeviću, poštovani ministre Ružiću sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava, najpre tri predloga zakona, prosvetna zakona. Dakle, zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija, o udžbenicima i prosvetnoj inspekciji. Moram da kažem za ova tri zakona da su oni zaista jedan ponovo veliki iskorak unapred, kao i Predlog zakona o elektronskoj upravi i o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona, a moje izlaganje na samom početku biće usmereno na prosvetne zakone. Ministre, ja sam već rekao da su oni veliki iskorak unapred.

Na samom početku govoriću o Predlogu zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija. Ministre, mi čekamo ovaj zakon već punih 10 godina, čini mi se, i mi smo jedna od retkih zemalja koja nema nacionalni okvir kvalifikacija. Praktično, u prethodnih 10 godina na nacionalnom okviru radilo se uglavnom u okviru projektnih inicijativa. Inače, potpuno otvoreno treba reći da ovako veliki projekat Ministarstvo prosvete nije moglo samo da uradi. Dakle, formirana je radna grupa za izradu zakona u kojoj su predstavnici pored vašeg ministarstva još pet ministarstava i preko 20 institucija, dakle, jedan veliki odgovoran posao.

Kada je reč o samom zakonu, on je podjednako važan, treba reći, kako za čitavu akademsku zajednicu tako i za poslodavce. Praktično, čini mi se, ministre, da je ovo ključni trenutak da se napravi veza između sistema obrazovanja i tržišta rada. Praktično, šta predstavlja ovaj zakon? On predstavlja osnovni temelj nacionalnog okvira kvalifikacija i uspostavlja određena tela i procedure za njegov razvoj i za njegovu implementaciju.

Inače, u Srbiji ima mnogo kvalifikacija posebno u visokom obrazovanju. Čini mi se, ministre, da ti podaci zbunjuju poslodavce mnoštvom novih stručnih akademskih i naučnih znanja. Oni u pojedinim diplomama ne mogu da pronađu vezu sa zanimanjem i stiču utisak šta neko može da radi na osnovu stečene diplome. Zato je tu i ovaj zakon, da poveže standarde kvalifikacija i standarde zanimanja i da kroz registar predstavi građanima i poslodavcima. Biće jasno definisano koje veštine i sposobnosti će posedovati pojedinac posle stečenog obrazovanja i kakvu vrstu posla može da obavlja. Inače, prema nekim statistikama, u Srbiji postoji preko dve hiljade zvanja i uspostavljanjem nacionalnog okvira znaće se tačno šta neko treba da zna posle završenih studija.

Sada veoma važna tema, što se tiče Evropske unije, samo ukratko. Ona je sa Srbijom definisala ključne prioritete koje će podržati. Svakako da je ovaj zakon jedan od tih prioriteta i svakako da je saradnja sa Evropskom unijom obaveza koju smo preuzeli, važna je da bismo dobili na raspolaganje sredstva od Evropske unije. Što se tiče Evropske unije, ona nam je stavila na raspolaganje nekih do sada 25 miliona evra, ako se ne varam.

Kada je reč o sledećem zakonu iz ove objedinjene rasprave prosvetnih zakona, to je Zakon o udžbenicima, veoma važan zakon. Treba reći šta se postiže ovim zakonom. NJegov cilj je pripremanje, odobravanje, izdavanje, povlačenje i praćenje udžbenika, priručnika i ostalih nastavnih sredstava za osnovne i srednje škole.

Vi ste dosta pričali o ovom zakonu, ali ja ću samo pomenuti neke od osnovnih stvari koje donosi ovaj zakon. Najpre, ona kvota od 5% koju ste malopre pomenuli. Dakle, u nekom prethodnom zakonu morali su da se pitaju ne samo nastavnici, nego i 5% đačke populacije. Ministre, samo bih da dam neko poređenje. Čini mi se da smo imali preko 80 izdavača. Poređenja radi, recimo, Amerika ima samo jednog izdavača, Slovenija jednog izdavača, Hrvatska tri izdavača. Ali, ovde je važno, da bi se ukinulo crno tržište, zato se uvode đačke zadruge. Definiše se kriterijum ko može da bude predlagač, sa namerom da ta lista bude duža, bez sukoba interesa i kako bi proces bio transparentniji. I dalje postoji obaveza, u prethodnom zakonu je bilo tri godine, na tri godine se štampaju udžbenici, sada su to četiri godine, osim u određenim slučajevima kada za to Ministarstvo da saglasnost.

Jedna od novina i veoma važna stvar su niskobudžetni udžbenici. To je jedna od najvažnijih stvari zbog udžbenika koji ste štampaju za nacionalne manjine, ali ne samo za njih i za udžbenike za slabovidu decu, a isto tako udžbenike u srednjim stručnim školama. Do sada smo imali problem, malopre ste i sami rekli, da pojedini izdavači nisu hteli ni da razmišljaju da tako mali broj udžbenika štampaju, sada rešavamo taj problem i on više neće biti problem, nego ćemo imati stavljeno u zakon.

Zakon predviđa i digitalne udžbenike. To je danas neminovnost u savremenom svetu. Vi ste napravili probne projekte sa odeljenjima u petom razredu, dobra stvar, i mislim da će se to vrlo brzo realizovati. Ali, predviđeno je i šta je obavezan set što se tiče roditelja. Do sada su roditelji morali da kupuju, a sada se tačno zna i zbog troškova šta roditelj mora u tom obaveznom setu da kupi.

Ministre, želim na kraju da pohvalim jednu važnu stvar, to su besplatni udžbenici, čini mi se preko 90.000 đaka će dobiti besplatne udžbenike, u skladu sa, da kažem, strategijom za podsticanje rađanja, neću ovde da govorim da godišnje jedan čitav grad od 30.000 ljudi nestane u Srbiji, da podsetim na dobre mere predsednika države Aleksandra Vučića, za podsticanje rađanja. Zaista jedna odlična stvar, a vi dajete pun pečat tome i što se tiče besplatnih udžbenika da svako treće dete, a i da kažem naredno dete u porodici dobije besplatan udžbenik. Zaista stvar za pohvalu.

Što se tiče trećeg zakona iz ove objedinjene rasprave, važan zakon što se tiče te inspekcije. Često smo govorili i ovde da je to stvar da u pojedinim mestima, čak zbog odlaska u penziju, već kako ostajemo, da praktično nema ni jedan prosvetni inspektor u toj lokalnoj samoupravi. Ovim zakonom to će se popraviti.

Šta je cilj ovog zakona? Propisuju se poslovi prosvetnog inspektora, ovlašćenja i uveravanja posle inspekcijskog nadzora opštinama i gradovima, kao i određivanje broja inspektora u lokalnim samoupravama, što je veoma važna stvar. Isto tako neophodno je, prosvetni inspektor blisko sarađuje sa prosvetnim savetnikom. Mislim da ste to u praksi već, da kažem veoma važna stvar, jel u mnogim slučajevima ministre, oni svoju nadležnost prepliću. To je nešto o čemu zaista treba da razgovaramo. Na samom kraju vezano za ove prosvetne zakone, još jednom da kažem, veliki su iskorak unapred i svakako da poslanička grupa JS u danu za glasanje će ih podržati.

Govoreći o sledeća dva zakona iz ove objedinjene rasprave, Zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih planova. Praktično šta je njegov cilj? NJegovim donošenjem svi geoprostorni podaci državnih institucija u Srbiji, poput onih o objektima, zemljištu, praktično saobraćaju, infrastrukturi, hidrografiji, zaštićenim područjima, biće standardizovani u digitalnom formatu putem veb servisa dostupni javnom sektoru privredi i građanima.

Ministre, moram da kažem da u razvijenim zemljama 90% svih odluka koje se donose na državnom nivou bazirane su na prostornim podacima. Ako slušamo glas stručnjaka iz ove oblasti, oni kažu da su geoprostorni podaci danas nacionalni resurs. Inače, ne ulazeći mnogo u ovaj zakon, samo da kažem da zaista, kada budemo ušli u EU, čini mi se da ćemo sve ove podatke morati da uskladimo sa najsavremenijim zemljama EU poput, recimo Francuske ili Nemačke.

Što se tiče Zakona o elektronskoj upravi, njegov cilj je da se omogući jednostavnije, transparentnije i efikasnije funkcionisanje elektronskih javnih servisa. Praktično suština digitalizacije je u promeni načina na koji se pružaju javne usluge primenom novih tehnologija kako bi se papiri poslali u arhivu i istoriju, gde im je u savremenom svetu svakako i mesto.

Šta će sve doneti ovaj novi zakon? Sve ovo će uticati na smanjenje administrativnih troškova, povećavaju pravnu sigurnost i transparentnost rada, čime se smanjuje prostor za korupciju i druge vidove zloupotrebe vršenja javnih ovlašćenja.

Na samom kraju, ministre želeo bih nešto da kažem, kada u lokalnoj samoupravi onemogućite u bilo kom mestu u Srbiji, da pojedini papir stoji ili u nekom zabačenom ormanu ili u fioci, kada u rad uprave uvedete savremene tehnologije softver, isključujete mogućnost da rešavanje zahteva bilo kog problema bude u nadležnosti samo jednog pojedinca. To je mislim suština ovog zakona i svega o čemu pričamo.

Ne dužeći više, želim da kažem da su ovi zakoni zaista veliki iskorak unapred i poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute zakone. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Kosaniću.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Izvolite, kolega Đurišiću.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, po običaju i načinu rada na koji ova Skupština radi u ovom i u prethodnim sazivima, opet imamo raspravu zakona koji nisu međusobno povezani, čija rešenja nisu uslovljena u zakonima, tako da smo danas trebali da imamo tri ministra ovde, u objedinjenoj raspravi pet zakona, koji ponavljam, nemaju veze i kao što smo mogli da čujemo i u uvodnom delu i obraćanju ministara, nikakve veze Zakon iz obrazovanja nemaju sa Zakonom o elektronskoj upravi ili sa Zakonom o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Ali, sada šta je tu je, pokušaću da kažem naše mišljenje o ovim zakonima. Naravno, zakoni vezani za obrazovanje došli su po starom dobrom običaju ove Vlade po hitnom postupku, bez dovoljno vremena da se poslanici upoznaju sa njima i bez dovoljno vremena da oslušnemo šta stručna javnost i građani imaju da kažu o ovim predlozima zakona.

To je posebno interesantno vezano za Zakon o udžbenicima, s obzirom da je ova Skupština, odnosno prethodni saziv, ali gotovo ista vladajuća većina, usvojila 2015. godine Zakon o udžbenicima. Tada su definisani određeni ciljevi. Ciljevi koji su tada postavljeni su bili da se obezbedi veća transparentnost kod odobravanja udžbenika uz smanjenje korupcije, obezbeđenje dostupnosti udžbenika za sve kategorije, kao i zaštita porodičnog budžeta. bio bi red da čujemo od ministra da li su i u kojoj meri ti ciljevi ostvareni, jer u obrazloženju Zakona čitajući, vidimo da ti ciljevi nisu ostvareni.

Ovde imamo navedeno nekoliko razloga zašto to nije ostvareno i šta nije tačno urađeno u skladu sa prethodnim zakonom koji su isti ljudi od kojih sada očekujemo da glasaju za ovaj zakon glasali pre nepune tri godine. Nisu doneti standardi i uputstva o njihovoj primeni za elektronski dodatak. Nisu na vreme u skladu sa članom 16. važećeg zakona nije bio objavljen javni poziv.

Lista odabranih udžbenika nije ni u prvoj ni u drugoj godini sprovođenja zakona nije objavljena do 31. decembra kako kaže ovde, ko je pisao obrazloženje pošto su rokovi i procedure nesprovodivi na način kojim je to zakonom propisano. Pa, čekajte ko je odgovoran što smo doneli zakon gde je nesprovodivo nešto da se uradi. Ko je odgovoran ministar? Mi imamo ovde jedan problem. Mi imamo ministre obrazovanja koji su u Vladi koji nisu, to čujemo, to se govori kao pohvalno, nisu članovi vladajuće stranke. Postavljam pitanje koju politiku onda ovde sprovode? Svoju ličnu ili politiku neke stranke koja ih je predložila? Da li onda postoji politika SNS vezano za obrazovanje, pa je onda određeni minisar sprovodi ili ovo zavisi od jednog do drugog ministra, dođe on sa nekom svojom agendom.

Da li vi sada dolazite sa rešenjima i kompletno menjate, ne izmene i dopune, nego kompletno menjate Zakon o udžbenicima, konstatujući da ovaj koji smo doneli pre dve godine nije primenjiv. Ko je za to odgovoran, pitam? Vi možete kažete naravno ministre, ja nisam bio tu, ali izvinite, ljudi koji treba da glasaju danas, bili su tu, doneli su ovaj zakon i danas ćemo slušati verovatno kako je ovaj zakon najbolje mogući, kako rešava sve probleme. A koja je garancije? Kako mi njima da verujemo kada sada na početku ove rasprave moramo da konstatujemo da zakon koji su oni izglasali nije dobar i dolazite vi sada sa novim rešenjem. Novim rešenjima ministre koji treba da ostvare iste ove ciljeve.

Kada sam krenuo da čitam obrazloženje zašto je potreban ovaj zakon izuzetno me je dirnula, mogu tako da kažem, početak. Vi govorite tu istorijski, se postavljate o celom procesu reforme obrazovanja od 2000. godine na ovamo. I, onda kažete, reforma je započeta 2002. godine i izmene koje su tada donete odnosile su se na demokratizaciju, decentralizaciju i depolitizaciju sistema obrazovanja. Tako glasi rečenica.

A šta mi sada 2018. godine možemo da konstatujemo? Da ništa od toga nije ostvareno, da je sve vraćeno unazad. Da je obrazovanje centralizovanije nego što je bilo tada. Da je obrazovanje manje demokratično nego što je bilo tada i da ne postoji depolitizacija, da su sve stvari urađene suprotno onim ciljevima postavljenim 2002. godine i što je u redu ako gledamo ko je tada bio na vlasti i sa kakvim je idejama želeo da menja Srbiju u odnosu na ono što imamo danas i koje stranke kako vide budućnost Srbije i uređenje društvenog i državnog uređenja Srbije. Mi donosimo sada, ovde imamo predloge novih zakona koji i dalje idu ka daljoj centralizaciji, ka daljoj politizaciji obrazovnog sistema bez bilo kakve demokratizacije.

Gospodine ministre, vi ovim zakonom o prosvetnoj inspekciji dobijate batinu sada. Batinu da radite u obrazovanju šta vam je volja. Vaše obrazloženje je da nema dovoljno prosvetnih inspektora. Prethodni zakon nije praktično omogućio gotovo nikome da postane prosvetni inspektor. A vi sada idete u potpuno drugu krajnost - može svako.

Koji su to uslovi definisani članom 6. Zakona o prosvetnoj inspekciji za izbor prosvetnog inspektora? Oni praktično ne postoje. Vi kažete – svako lice koje ima stečeno visoko obrazovanje, ima najmanje pet godina radnog iskustva i treba da položi državni ispit i ispit za inspektora. Da li mislite da su to dovoljni kriterijumi? Mi mislimo da apsolutno nisu dovoljni.

Generalno, da se još samo malo vratim na ovaj Zakon o udžbenicima, dobro je što se uvode digitalni udžbenici, što se to više razrađuje, to podržavamo i to je budućnost. Nadamo se da će se to što pre primeniti i da će digitalni udžbenici biti pristupačni, da će moći sva deca u Srbiji da svoje obrazovanje stiču na taj moderan način.

Ali, isto tako, svojim amandmanima, o kojima nažalost nećemo moći da raspravljamo jer se ponovo ovde u Skupštini ponavlja farsa sa podnošenjem amandmana, da ne bi mogli da diskutujemo o zakonima u pojedinostima, mi predlažemo besplatne udžbenike za sve, ministre. Ako Ustav kaže da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno, naše tumačenje je da je obaveza države da obezbedi svim đacima besplatne udžbenike. Mi mislimo da je to jedini put, jedini put da Srbija uspe da uhvati korak sa ostalim zemljama na svetu, jer, najveći potencijal koji ova zemlja ima su ljudi i najviše gde treba da ulažemo je obrazovanje.

Znači, taj trošak je minimalan kada poredimo sa troškovima raznih subvencija koje ova Vlada daje na razne projekte i postavlja se pitanje njihove isplativosti i koristi za razvoj ekonomije Srbije. Ali, to sada nije tema.

Nekoliko stvari o Zakonu o prosvetnoj inspekciji. Taj zakon, i sami ste rekli, je kratak. Ali, u njemu je najvažniji član 15. koji daje ovlašćenja prosvetnog inspektora i čini gotovo pola zakona. U njemu se navode ogromne nadležnosti, ali ostavljaju se jako široko definisane neke stvari. Recimo, evo, jedna od nadležnosti prosvetnog inspektora jeste da izrekne opomenu i naloži ili predloži mere i ostavi primereni rok za uklanjanje uočenih nezakonitosti. Šta to znači, ministre, primereni rok, mogli smo da vidimo, recimo, na raznim primerima, kada ste koristili vi u svom mandatu prosvetnu inspekciju da disciplinujete i smenite direktore nekih škola koji vam politički nisu bili po volji. Recimo, to je bilo u školi „Svetozar Miletić“ u Zemunu.

I ovo sada vama daje batinu, da dođete, da pošaljete inspektora u bilo koju školu i da koristeći ovako široko postavljene norme, primereni rok, da li je primereni rok 30 dana, 10 dana ili dva dana, i da na taj način izvršite uticaj, politički uticaj i smenite nekog direktora škole. Ja sam siguran da će se to dešavati, jer smo to već imali kao primer u prethodnom periodu.

Kad dalje gledate ovaj zakon, imate nadležnosti, gde se kaže da prosvetni inspektor ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja, pa njegova ovlašćenja su – priprema ministru nadležnom za poslove obrazovanja predlog rešenja po žalbi protiv rešenja opštinske odnosno gradske uprave donetog u vršenju inspekcijskog nadzora. Znači, vi ste taj drugi stepen, odnosno taj neki prosvetni inspektor pri vašem ministarstvu, on će imati ta neka ovlašćenja i on će dalje, između ostalog, moći i da traži izveštaje i podatke o vršenju poverenih poslova inspekcijskog nadzora, da organizuje zajednički nadzor sa inspektorima i organima kojima je povereno vršenje inspekcijskog nadzora. Znači, taj neki budući inspektor ili ta osoba će imati ogromna ovlašćenja da vrši poslove onako kako vi želite.

Da li to sa iskustvom koje imamo garantuje decentralizaciju, depolitizaciju i demokratizaciju sistema obrazovanja? Ne. Ne, gospodine ministre i zato smo podneli amandmane. Nadamo se da ćete ih razmotriti. Nisu hvalospevi o Vladi, koje ćemo slušati u raspravi u pojedinostima, niti su amandmani – briše se, nego su amandmani koji pokušavaju da poprave suštinu ovih zakona. Nažalost, nećemo imati prilike mnogo da govorimo o njima.

Što se tiče nacionalnog okvira za kvalifikaciju, naša osnovna primedba je formiranje agencije. Vidim da ste i u ovoj raspravi do sada hvalili to rešenje. Ja moram da postavim pitanje. Naravno, ministre, vi niste bili i niste, kako kažete, član Srpske napredne stranke, ali kada je ta stranka pre šest godina dolazila na vlast, jedno od obećanja je bilo da će ukinuti najveći broj od 107 agencija koliko postoji u Republici Srbiji, da će ih svesti na najviše 20. Velika politička priča. Šest godina posle - da li je ukinuta i jedna agencija? Nije nijedna, ali evo je nova. Ovim zakonom nova i još u prošlosti je bilo novih agencija.

Kako mi to da razumemo? Kako mi da razumemo današnje osnivanje nove agencije sa političkom porukom – ukinućemo sve agencije u Srbiji? Mi vam pomažemo i predlažemo da umesto agencije, poslove koje im poveravate zakonom, to radi Savet za nacionalni okvir i kvalifikacije i sektorsko veće ministarstva. Takođe predlažemo i kriterijume za izbor članova ovih organa koje ste vi propustili da definišete predlogom zakona.

Sada nekoliko reči o Zakonu o elektronskoj upravi. Ja sam, recimo, tu očekivao više puta korišćenje izraza „efikasnost“, pošto je nekako čini mi se jedan od glavnih ciljeva donošenja Zakona o elektronskoj upravi upravo veća efikasnost. Ministar je za 12 minuta, govoreći o tom zakona, dva puta upotrebio reč „efikasnost“, dok ste, ministre, za zakone iz obrazovanja za sedam minuta uspeli isto dva puta da izgovorite reč „efikasnost“. Inače, vrlo volite tu reč, a meni jako smeta ta reč, jer ja od 100 problema koje imamo u obrazovanju, nekako tu efikasnost sigurno ne bih u prvih 50 stavio, a vi mnogo volite da pričate o efikasnosti u obrazovanju i ja se uvek naježim kada koristite tu reč.

Ja sam slušao ministra vezano za Zakon o elektronskoj upravi, ali nisam čuo gotovo ništa o tome šta ovaj zakon donosi, koja je to nova vrednost, novi cilj koji će ovaj zakon doneti? Šta ćemo u nekom roku dodatno i na koji način unaprediti život građana, poslovanje privrede i slično?

Slušali smo o primerima koji već sada postoje. Slušali smo o elektronskim građevinskim dozvolama. Slušali smo o elektronskom dnevniku, rekao je ministar da je krenuo u ne znam koliko škola i gradova. Slušali smo o elektronskom sistemu u zdravstvu, koji više ne radi nego što radi, da budemo iskreni, ali postoji. I ovde smo imali bivšu ministarku, sadašnju predsednicu Vlade kada je bila ministar pre vas, ona se hvalila izdavanjem elektronskih zdravstvenih knjižica koje su trebale da budu izdate, kako ona kaže, za maksimalno 60 dana. Prosečno su ljudi te knjižice čekali šest meseci. znači, toliko efikasno mi primenjujemo one mere koje Vlada donosi.

Ja se slažem, ovo je put kojim moramo da idemo. Nema drugog puta, naravno. Nećemo se vraćati u kameno doba, da u kamen klesamo odluke, ali šta je to novo? U kojim rokovima će se desiti po ovom zakonu?

Vi pričate o programu „Bebo, dobrodošla na svet“. Super, ali to već postoji. Kako će ovaj zakon to i u kom vremenskom periodu da poboljša? Ko je inspektor? Znači, konkretno nismo čuli ništa šta ovaj zakon donosi, nego o onome šta već postoji.

Na kraju, nažalost, potpredsednica Vlade nije tu da govori o, gospođa Mihajlović, da govori o Zakonu o nacionalnoj infrastrukturi, o geoprostornim podacima.

Ministar Ružić je pročitao, čini mi se, neko obrazloženje o važnosti tog zakona i to jeste zakon koji je važan, toliko evo je bio važan da u ovoj Skupštini gde i zakoni, kao što je ovaj iz obrazovanja, dođu-prođu, kao kroz protočni bojler, u roku od nekoliko dana. Ovaj zakon od jula prošle godine stoji u proceduri, sada je, evo, tek stavljen na dnevni red.

Kao jedna od stvari zbog kojih treba da se donese ovaj zakon je ispunjavanje nacionalnog programa za napredovanje Srbije na Duing biznis listi. Stvarno ne mogu da verujem da slušamo da Vlada ima program za napredovanje Srbije na Dunig biznis listi. Molio bih stvarno, ne znam da li to gospodine Ružiću vi možete, pošto gospođa Mihajlović nije tu, da nam objasnite kako ako Vlada ima i taj program i sve radi, ovde slušamo o toj Duing biznis listi već godinama, kako smo uspeli da vaš koalicioni partner Ramuš Haradinaj, sa vladom Kosova, Kosovo plasira na 40. mesto te Duing biznis liste, a da mi budemo tek 43?

Pitam vas da li je to lista na koju Srbija treba da se usredsredi ili je to ona lista koja kaže da je najveći broj ljudi ugroženih od siromaštva u Evropi u Srbiji, i da je na toj listi Srbija na prvom mestu? Šta ova Vlada radi da se Srbija pomeri sa tog mesta, da ne bude prva? Jer, sramno je što je Srbija danas prva na mestu na listi koja govori o broju ljudi ugroženih od siromaštva.

To bi trebalo da bude politika ove Vlade i fokus ove Vlade, ali nažalost nije. Hvala.