Ova elektronika, digitalizacija u punom sjaju radi i funkcioniše.

Ovde je dosta stvari koje su nejasne. Pre svega, iz ovog dnevnog reda proizilazi da su ovo tzv. iznuđene tačke dnevnog reda. Ove tačke dnevnog reda su stavljene na insistiranje Agencije za borbu protiv terorizma i pranja novca. To je međunarodna asocijacija koja je jasno dala do znanja se Srbija nalazi na tzv. crnoj listi. To se dugo krilo od javnosti, vremenski gledano. Međutim, očigledno da i ta Evropa, taj zapad je izgubio strpljenje sa ovom Vladom, odnosno sa vlašću u Srbiji, pa je morao da prinudi da kroz sistem zakona reguliše tu borbu, a ne da prepušta pojedincima.

Ima jedna druga nejasnoća, a to je da Vlada kada predlaže određene zakone, ne vodi računa o aktuelnosti tih zakona, pa imamo jednu tačku koja se odnosi na planski sistem u Republici Srbiji. Zamislite koliko je to aktuelno, stupa na snagu 2021. godine. Mi smo u 2018. godini, ali hajde da razumemo i to da se uklapamo u te evropske okvire da je jednim delom to jedna od obaveza u sklopu čitave ove borbe protiv terorizma i pranja novca. Da bude jedan sistem u kome će biti objedinjeno funkcionisanje svih nivoa vlasti, od prostornog plana, od finansijskih planova, od svega gde će biti jedinstven stav, gde će jasno Vlada imati, što je po nama veoma značajno, da će imati uvid u sve što se dešava na teritoriji Srbije.

Ali, postoji jedna opasnost, da se ne uvede tzv. uravnilovka, jer videli smo sada na najnovijem primeru gde predsednik države jasno govori, iskazujući svoj stav o tome kako će se ubuduće ponašati Vlada, konkretno prema građanima Niša, da kako on to kaže, neće više davati pare građanima Niša, ako se oni i dalje odluče da upravljaju aerodromom. Bez obzira što ne postoji ni jedna logična, a ni zakonska mogućnost da se tako postupa, ali po onoj narodnoj – veži konja gde ti gazda kaže, moraće i građani Niša da razmisle dobro kako će ubuduće da žive, jer dok ne stupi ovaj zakon na snagu 2021. godine, kako to se kaže tačno 1. januara 2021. godine će Vlada da izađe pred parlament sa konkretnim predlogom ovog zakona, a svedoci smo da sa druge strane ta ista Vlada, koja predviđa da će 2021. godine, obavezuje se, evo već dugi niz godina ne izlazi sa završnim računom, odnosno sa pregledom potrošenih sredstava za prethodni period.

To nije samo zakonska, nego i ustavna obaveza Vlade i ko sada može da poveruje da će 2021. godine biti drugačije u odnosu na ovu ustavnu, odnosno zakonsku obavezu koju ima Vlada?

Što se tiče drugih predloga zakona, malo je zabrinjavajuće da u periodu kada je u jeku poljoprivredni i prolećni radovi, odnosno sada tačnije može da se govori o završetku tih poljoprivrednih radova, Vlada izlazi sa predlogom smanjenja akciza i to na tečni gas, na kafu i na neke druge proizvode. Zar nije bilo logično i potpuno razumljivo da Vlada izađe sa predlogom da se smanje akcize i da se na taj način direktno utiče na smanjenje cene dizel goriva koje je preko potrebno seljacima koji sada uvom trenutku privode kraju te poljoprivredne radove, nego to isto gorivo plaćaju po ceni koju plaćaju oni koji koriste putničke automobile?

Malo ste u raskoraku očigledno sa, ne životom, nego sa realnošću u životu. Predlažete da se smanji akciza na tečni gas, obrazlažući to da se na taj način pospešuju svi oni koji koriste taj tečni gas kao osnovnu sirovinu ili ga koriste kao pogonsko gorivo. Ovo nas podseća na pripremu ili bolje reći na primoravanje situacije da se već dugo najavljivani tečni gas iz Amerike, kada se bude uvozio, da bude oslobođen akcize. Nas, srpske radikale to podseća. Možda smo mi ptice zloslutnice, možda nismo u pravu, a možda sa druge strane, nešto najavljujemo ranije, pre nego što uopšte bude obelodanjeno.

Kada smo govorili da se kriminal, pranje novca ne može sprečiti tako što će se pojedinci sa određenih funkcija i na određenom nivou vlasti zaklinjati da će krenuti u beskompromisnu borbu protiv kriminala, to mora da se obavi tako što će svi biti spremni i koristi zakonske mogućnosti da spreče te protivzakonite radnje.

Mi imamo situaciju da se u Srbiji masovno pere, tzv. prljav novac koji se najvećim delom stvara prodajom i pretprodajom narkotika. Pogledajte samo gospodo Zlatibor. Svaki stanovnik Zlatibora, Užičkog okruga će vam reći iskreno o čemu se tu radi. Ne radi se samo o divljoj gradnji, nego se radi o jednoj opštoj pojavi, gde se novac zarađen švercom, trgovinom droge, pretvara u nekretnine. Opere se na taj način i vraća se najvećim delom, kako nas upućuju u Crnu Goru. Ovo ministre, nije ono kako bi vi rekli, trenutno stanje, ako sam dobro razumeo da je to stanje. Ovo je nešto što traje. I dalje se na Zlatiboru i u svim urbanim sredinama, najviše u Beogradu i većim gradovima u građevinskoj operativi masovno ili najvećim delom pere taj tzv. prljav novac i vi mislite da Evropa to ne primećuje, da će Evropa to pustiti u nedogled. NJima je samo izgovor ili plašt pod kojim oni upozoravaju Srbiju.

Što se tiče finansiranja terorizma, pa tu smo valjda svi izašli iz zablude. Najveći finansijer terorista u čitavom svetu je Amerika, iza koje stoji CIA, zatim ništa nisu manje dali doprinos tome i zapadnoevropske zemlje. Vidite da je sada velika afera u Francuskoj oko novca koji je Gadafi dao bivšem francuskom predsedniku, a mi ovde slušamo priče koje nas uveravaju da će pojedinci, da će određeni ministri, ministarstva, stupiti u beskompromisnu borbu protiv kriminala. Svi znaju, da ne kažem i vrapci na grani, da je jako bliska veza, gotovo da nema razlike između pojedinih ministara i ministarstava i onih koji se bave kriminalom. Ne samo da to pišu tabloidne novine, na stranu to, svedoci smo, živimo u Srbiji u kojoj se sve zna. U nekom širem smislu Srbija vam je kao jedna malo poveća varoš u nekim svetskim nivoima, sve se zna. Tačno se zna ko se s kim nalazi u letovalištima.

Evo, imate jedan slučaj, samo da vas podsetim, vi se sećate afere koja je pratila guvernera NBS prilikom boravka na nekom od savetovanja ili samitu u Budvi, saopšteno je javnosti da je nepoznato lice upalo u sobu guvernerke, da je imalo nameru da je životno ugrozi, tako što joj je uzelo lekove koje koristi za saniranje problema koje ima sa srcem. Kada je objavljeno to zvanično, obaveštajna služba Crne Gore je brzo reagovala i rekla je da je predočila sve podatke vezano za taj slučaj i da je guvernerka lično upoznata i sama Vlada Srbije. Onda se jednostavno prekinulo sa bilo kakvim optužbama, ne samo optužbama, nego bilo kakvim informacijama na tu temu. Veoma je bitno, to je značajna funkcija, da vidimo ko je to imao interesa. Kako u jedan objekat koji je tog trenutka bio najobezbeđeniji u čitavoj Evropi, a to je hotel gde su bili smešteni svi gosti, kako u takav jedan objekat u sobu ulazi nepoznato lice? Ali, kada je obaveštajna služba Crne Gore ponudila dodatne informacije, zaćutalo se. Šta se krije iza dodatnih informacija, da li je to neka finansijska transakcija o kojoj mi nismo upoznati, treba da nagađamo?

Sada bi mogli mi srpski radikali da govorimo ono što znamo iz privatnih izvora, da je tu bila i određena količina novca. Pa se postavlja logično pitanje otkud tako visokom funkcioneru toliko stotina hiljada evra? Sa kojom namerom je to nosila? Možda ja malo ovo i emotivno nosim, zato što znam, ministre, da vi poznajete osobu i da vam je stalo, kao i meni, da se zaštiti njen integritet, tako da nema ništa što bi moglo da ima primesu da je to neki politički revanšizam ili bilo šta. Ali, možda je crnogorska obaveštajna služba imala u vidu da se radi o osobi koja je ranije ukrala nešto što ne pripada njoj. Znate kako kažu u narodu – jednom lopov, uvek lopov, nema veze šta krade.

Kako da verujemo da će se boriti protiv kriminala i protiv terorizma i pranja novca oni koji su ukrali intelektualnu svojinu, oni koji su pozavršavali kojekakve akademije po Grčkoj, a kasnije došli, to pretvorili u fakultetsku diplomu? Kako? Svaki od tih kriminalaca ili većina njih zna za to. Naravno da će biti predmet ucene, da neće moći da se suprotstave tome. Suština je u sledećem, i ta Evropa kojoj vi težite je očigledno izgubila poverenje i krenula u žestok obračun.

Da je ovo većim delom tačno evo vam i jedna tačka dnevnog reda koju ste vi predložili, a to su ovi krediti koje je uzimala „Srbijagas“. Zamislite, u svim ovim bankama, da ne ulazimo u to da li su privatni kapital ili ne, to sad nije bitno, da li je to AIK banka, na čijem čelu je Miki Kostić, pa se promenilo sedište i sada zbog promene sedišta iz Niša se prebacuje u Beograd, mora da se izvrši ta zakonska korekcija. Ali, vi imate banku sa Malte gde je podizan kredit za „Srbijagas“, a Malta je prepoznatljiva kao ofšor destinacija gde se pere novac, pa treba da otkrijemo kroz ovako neke tehničke izmene da se to radi. Pa čemu to vodi?

Imate jedan predlog oko povraćaja PDV-a. PDV se vraća roditeljima čija su deca rođena do 31. juna, mislim da je tako, zaključno sa 31. junom ili 30. junom, nebitno, otprilike je to tako i tu se vraća, kasnije se paušalno isplaćuje. Suština tog PDV-a nije samo u tome, nego oslobođeni su plaćanja PDV-a svi koji uvoze robu preko slobodne zone, uz obrazloženje da će to koristiti domaćim proizvođačima da naprave proizvodnju, a onda tu proizvodnju da izvezu u inostranstvo. Mi smo bukvalno u svemu ovome kao kolonija dovedeni u situaciju da sami sebe potcenjujemo, sami sebe. Sada se postavlja logično pitanje – ko može da poveruje u ovakvu jednu priču? Ko se razume u ekonomiju i ko vidi kakvo je stanje privrede, odavno je jasno da domaće privrede i domaće proizvodnje više nema, u pravom smislu reči. Ono što je bilo, u međuvremenu je počelo da jenjava ili gotovo nestaje. Vi onda objašnjavate tako što ćete tu dobronamernost koja se odnosi na refundiranje sredstava na ime PDV-a jednostavno pokriti sa tim da oni koji uvoze, a to su pre svega stranci, pa mi stvaramo, ministre, raj za uvoznike, pa ovde samo profitiraju uvoznici. Ovde onaj ko uvozi, šta ga boli briga, oslobođen je svih dažbina, nema nikakvih obaveza, čuva mu se vrednost koju dobija prodajom te robe tako što je stabilan dinar.

Onda slušamo bezbroj puta u beskonačnost jednu te istu priču – otkad smo mi, tj. vi, došli na vlast, Srbija je krenula putem preporoda, putem blistave budućnosti i svetlosti na kraju tunela, a u stvari dug ukupan Srbije se povećava. To što vi pričate nije ubedljivo i nije utemeljeno da je vašom politikom smanjen i da je počeo da se smanjuje dug. Dug se većim delom smanjuje zato što je došlo do promena kamata na svetskom tržištu i došlo je do promene kursa dolara za koji je vezana Srbija. To su jedni od glavnih argumenata. Šta mislite, da će kamata ovako niska ostati? Neće, gospodo, promeniće se, a onda će Srbija da uđe u pravo dužničko ropstvo.

Hvala.
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Zahvaljujem, narodni poslaniče, ali u nekim stvarima sa vama jednostavno ne mogu da se složim.
Prvo, kada pričate o Malti, vi pričate od zemlji Evropske unije. Nije ona neka ofšor destinacija koja je toliko primamljiva baš za neko pranje novca, govorimo o zemlji Evropske unije gde postoji vrlo jasna regulativa kako i na koji način se kontrolišu sve vrste transakcija. Očigledno ste je pomešali sa nekom drugom zemljom, kada pričate o Malti.
Kada pričate o rezultatima ove Vlade, vi možete da iznosite niz neistina, ali jednu stvar ne možete da uzmete, a to je istina i to je ono što jeste vidljivo. To je da vidite da je nezaposlenost pala sa 26 na 12%, da je inflacija na nivou 1-1,5%, da je kurs stabilan, da je smanjenje duga, kažete, palo kursnim razlikama za 10 procentnih poena. Ne vidim da su se baš toliko kamatne stope pomerile ili kursne razlike u svetu, pa da imamo pomeranje za 10 procentnih poena naniže.
Govori samo o tome da Vlada Republike Srbije vrlo pažljivo svojim merama i rezultatima i onim što ubiremo kao plod svega toga vrlo lepo raspoređuje, što u investicije, a što u smanjenje duga.
Kada je u pitanju zakon o kojem pričate, on je donesen, možda i kasnimo, to je fakat i kineska poslovica kaže da je možda pravo vreme bilo za to pre desetak godina da se donese, ali sledeći jeste danas.
Ova Vlada je odgovorna i želi ovu materiju da zakonski reguliše i da, na neki način, kao što sam vam i rekao, planski rešava neke stvari i da one budu povezane po horizontali i po vertikali, da od lokalne samouprave pa do same Vlade svi radimo zajednički ka istom cilju, da imamo istu politiku, da imamo isti cilj, a da taj cilj bude merljiv i da ono što je najvažnije, da građani Srbije, a i Narodna skupština, kojoj će biti predočeni kako planovi tako i realizacija, ima uvid u to šta radi Vlada Republike Srbije.
Vidim da imate niz paušalnih optužbi o tome da se vrši u Srbiji pranje novca nekog prljavog. Znam da MUP Republike Srbije radi vrlo efikasno borbu protiv pranja novca i protiv svih vidova zloupotreba i kriminalnih radnji. Vi ukoliko imate konkretno neke dokaze, vaša dužnost i obaveza je kao svakog građanina to da prijavite konkretno nadležnim organima, jer u protivnom postajete saučesnik u svemu tome. Duboko verujem da ukoliko imate i ukoliko ste sada došli u posed istih, da ćete svakako MUP-u Republike Srbije da iste dostavite.
Na kraju, kada pričamo o osobi koju znamo obojica, meni se stiče neki utisak iz vašeg izlaganja da tu postoji jedna vrsta ljubomore prema toj osobi, jer ta osoba je svojim radom na čelu te institucije uspela da transformiše tu instituciju u instituciju koja je uspela da stvori najveće devizne rezerve, da ih očuva, da ih čuva i da imamo najstabilniji kurs u prethodnih 30, 40 godina. To je uspeh te osobe i svaka ljubomora prema toj osobi jeste refleksija možda ovog što ste vi rekli. Hvala vam.

Hvala ministre.
Pravo na repliku, Milorad Mirčić. Izvolite.

Prvo ministre vidim da ste za kraj ostavili, ja nisam u nikakvim emotivnim vezama sa bilo kojom osobom koja je u Vladi, niti bio niti imam nameru da budem, ja govorim o funkciji zato što pred sobom imam izveštaj koji je potpisala Ana Brnabić, kao predsednik Vlade Narodnoj Skupštini, godišnji izveštaj o istinitosti sprovođenja u cilju suzbijanja nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU.

To je nešto što je prisutno u Vladi, ne znam da li ste bili na sednici te Vlade, kada se usvajao ovaj dokument ministre. Govorim na bazi argumenata. To što vi zamenom teza želite da javnosti, u ovom slučaju, skrenete pažnju na drugu stranu, da je svako ko zna za te malverzacije dužan da prijavi, ostavite se toga. Ovo je suviše ozbiljna stvar, da nije ozbiljna ne bi vas ova agencija upozorila. Srbija se nalazi na listi sa Jemenom, na listi sa Sirijom, kada je u pitanju terorizam i to nije baš nimalo naivno ministre, da se mi sada ovde nadgornjavamo.

Što se tiče ovih ekonomskih parametara, niste vi tu ministre baš dobro, znam da imate zadatak i dobro je to da branite svoju Vladu, ali niste vi baš tu u materiji, tu bi trebao ministar finansija da dođe. Pokazaće se na kraju, jel nemoguće je da vraćate, a da dug je mnogo veći nego kada su bili tzv. bivši-bivši koje vi ocrnjujete, a među njima su i vaši sadašnji koalicioni partneri. Oni su imali 15 milijardi ukupnog duga, a sada je 24 milijarde, pa se mi sada licitiramo da li je 24 ili je 23. Kako to kada ste dizali jeftine kredite, kako niste uspeli da smanjite drastičnije, odnosno značajnije te dugove? Hvala.

Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Poštovani poslaniče, elementarno morate znati, kada pričate o dugu da nije to samo visina duga već i njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu i da vi možete da se zadužujete ukoliko možete da vraćate i servisirate te dugove. Osmeh i to govori o tome da sam ja u pravu i da nema razloga uopšte za nervozu, bilo kakvu.
Kada kažete, ja branim svoju Vladu, znači ja sam član Vlade Republike Srbije, mi svi zajednički vodimo zajedničku politiku, a to je da radimo za dobrobit naše države, na pravom mestu i naših građana. To jeste kvalitet ove Vlade, kada vi kažete da imate godišnji izveštaj predsednici Vlade i to je suštinska razlika između ove Vlade i bilo koje prošle, što se mi ne krijemo i govorimo transparentno građanima o svemu, sa onim sa čime se suočavamo i kako želimo da izađemo iz svega toga. Nije ova Vlada ništa od toga napravila ona, sve što jeste, jeste recidiv neke prošlosti, nekih loših mera i nekih odluka koje su neke vlade donosile, koje su morale pre ili kasnije da se reflektuju na državu i da isplivaju negde, na čistac i da vide građani Srbije da one postoje.
Mi nismo želeli da krijemo to. Neke vlade ranije su isto znale za takve stvari, pa o tim stvarima nisu pričale. Ova Vlada ne želi tako da radi. Ovu Vladu su izabrali građani Srbije svojom voljom i ona ima i obavezu i pravo da svoje građane izveštava o svemu tome.
Nemojte nama da uopšte uzimate za zlo kada pričamo o tome i kada govorimo šta je to reflektovalo, odnosno uslovilo da se mi danas suočavamo sa tim problemima, ali mi nismo ti koji kukamo i koji govorimo o tome da imamo problem i da ne znamo šta ćemo. Mi govorimo o tome da kada izađe problem i kada ga vidimo mi predložimo kako i na koji način da isplivamo iz toga, jer da vam kažem taj problem nije samo problem Vlade Republike Srbije, taj problem je svih nas. Taj problem se reflektuje na sve građane Srbije bez obzira kojoj političkoj partiji pripadaju. Mi ćemo tako i sa tom politikom da nastavimo i dalje.

Hvala ministre.
Reč ima Milorad Mirčić.

Očigledno da nema više razloga da širimo priču. Naime, radi se o sledećem, suština svih ovih primedbi koje mi srpski radikali iznosimo je ipak da su ovi predlozi zakona koji su sada na dnevnom redu iznuđeni.

Što se tiče prethodne, prethodne vlasti, da budemo precizni, pa vaša politička opcija kojoj vi pripadate je došla na vlast dobrim delom zahvaljujući tome što su obećali građanima Srbije da će se beskompromisno boriti protiv svake vrste kriminala i da će tu biti nulta tolerancija. To je jasno da je doprinelo da SNS kojoj pretpostavljam da vi pripadate, došla na vlast.

Šta se desilo? Desilo se upravo ono što su ranije upozoravali, a kasnije alarmirali da se prodavalo oružje, da se trgovalo oružjem, da li prethodna- prethodna ili prethodna vlas sad to nije toliko bitno, ali je značajno iako je prethodna – prethodna gde je ministar vojni bio vama poznat, a vi ste posle toga bili ministar vojni, da li se tu nešto preduzelo. Da li je bilo ko od njih procesuiran? Da li je zabeležena bilo gde slučaj da se bilo kog predstavnika bivše-bivše vlasti procesuirali, osim ovo što ste najavljivali na velika zvona, Miškovića, Kosmajca i ostali. Nemojte da mislite da nije drago Srbiji. Drago je Srbiji da se oni nađu iza rešetaka, ali samo na osnovu zakonitosti, a ne na osnovu želje i volje. Evo, vi recite šta ste uradili kada je u pitanju sumnje za trgovinu oružjem u sklopu Vojske Srbije od prethodne-prethodne vlasti.

Hvala vam.
Reč ima ministar Đorđević. Izvolite.