Zahvaljujem gospodine Ševarliću.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Hvala predsedavajući.

Svoje prvo pitanje bih htela da postavim premijerki Brnabić i ministru sporta, a tiče se opštine Kula i raspoređivanja sredstava za sportske organizacije.

Naime, opština Kula raspisala je javni poziv za dodelu redovnih sredstava za sportske organizacije, za 2018. godinu. Presudom Vrhovnog suda je potvrđena odredba Zakona o sportu, gde je jedini ovlašćeni predlagač teritorijalni sportski savez. U rukama imam predlog finansijskog plana koji je teritorijalni sportski savez opštine Kula po programskom kalendaru, podneo na vreme lokalnoj samoupravi.

Pitam ministra sporta – da li će se ovaj javni poziv na osnovu Zakona o sportu, kao protivpravni akt staviti izvan snage?

Drugo pitanje, Sportski savez opštine Kula i Sportski savez opštine Bačka Palanka, članovi su Sportskog saveza Srbije od 2016. godine, kada je usvojen novi Zakon o sportu. Bačka Palanka i opštinski savez iz Kule su podneli zahtev za rešenje nadležnosti teritorijalnih saveza da bi oni preuzeli Sportski savez Srbije. Kako je propisano Zakonom o sportu i na taj način da se urede odnosi u sportu, u tim jedinicama lokalne samouprave, zašto Ministarstvo sporta nije podnelo takvo rešenje?

Takođe, isto pitanje postavljam i ministarki pravde, a tiče se tih sportskih saveza, Vladimir Batez, pokrajinski sekretar za sport je Petru Bodrožiću, predstavniku Sportskog saveza opštine Kula, u prisustvu svedoka izjavio da iako sze nadležni, misli na Ministarstvo, da li mislite da vi u ovoj državi možete dobiti i jedan sud? Da li sudije donose presude na osnovu političke volje ili na osnovu zakona? I, odakle smelost pokrajinskog sekretara da sa takvom sigurnošću može da govori o ishodu presuda? To pitam ministarku pravde.

Svoje pitanje postavljam i „Železnicama Srbije“ i ministarki Mihajlović. Naime, železnička stanica u Novom Sadu je sagrađena pre 54 godine i od tada do dana današnjeg u tu železničku stanicu, odnosno u zgradu i sve ono što pripada toj železničkoj stanici nije nikada ništa ulagano. Putnici se u sadašnje vreme sve više vraćaju i putuju železnicom, jer znamo da je putovanje železnicom mnogo jeftinije, tako da kroz tu železničku stanicu, nekada prođe oko 13.000 putnika.

Najavljeno je da će se nova železnička stanica renovirati, da će renoviranje početi sada u maju, mislim sredinom ove godine, pa me interesuje, pošto je najavljeno samo da će se raditi neki, da kažem, šminkerski poslovi, da će se krečiti, da će se raditi pokretna vrata, da će se malter koji otpada rešiti, renovirati itd, ali me interesuje i pitam Železnice Srbije i ministarku Mihajlović - da li će se na železničkoj stanici u Novom Sadu uraditi i napraviti pokretne stepenice? Jer je stanica bez tih pokretnih stepenica funkcionisala 54 godine.

To predstavlja veliki problem, jer jednostavno putnici koji su invalidi, koji dolaze sa koferima, jer je stanica železnička u Novom Sadu jako prometna, a i otvaranjem te putne mreže između Beograda i Budimpešte će najverovatnije biti još prometnija, pa me interesuje da li će se olakšati život invalidima i putnicima koji prolaze i dolaze u Novi Sad i da li će se na železničkoj stanici, osim tih šminkerskih poslova, krečenja itd. napraviti i pokretne stepenice?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Svoje prvo pitanje upućujem ministru Vanji Udovičić, Ministarstvu omladine i sporta. Naime, obratili su mi se učenici, odnosno studenti i njihovi roditelji koji primaju stipendiju Dositeja, i da pitaju kada će se pojaviti i kada će biti objavljena konačna rang lista dobitnika stipendije? Ponavljam, u pitanju su stipendije koje primaju najbolji učenici naše zemlje, najveći ponos koji imamo. Samo da podsetimo kakvi su oštri kriterijumi koje studenti treba da ispune. Jedan od kriterijuma je npr. da imaju prosek ocena od 9,63, tako da ovi učenici iako smo već uveliko zašli u april mesec i u drugi semestar, učenici i njihovi roditelji se pitaju da li su ovo stipendije za studiranje ili pak stipendije za letovanje? Čisto da bi znali kako da planiraju taj novac.

Još jedna sugestija u vezi sa ovom stipendijom jeste ministru Zoranu Đorđeviću. Jedan od sramnih kriterijuma koje treba da studenti ispune jeste da ukoliko se ne zaposle u roku od tri godine, treba da vrate svoju stipendiju. Tako da dolazimo u jednu apsurdnu situaciju da najbolji učenici treba da budu na Birou, dok se partijski zaposleni kadrovi upodobljavaju, tako da bih u tom smislu dala sugestiju ministru Đorđeviću da upravo ova deca, ovi studenti imaju prioritet prilikom zapošljavanja u javnoj i državnoj upravi. Mislim da je to uredu, mislim da je to fer, kako prema ovim studentima koji treba da zadržimo u svojoj zemlji, pošto se na sva usta hvalimo koliko su obrazovani studenti blago naše zemlje, treba da uradimo nešto ne bismo li ih zadržali u ovoj zemlji.

Svoje sledeće pitanje upućujem Zorani Mihajlović, koje se nalazi ispred koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Naime, već nekoliko puta sam postavljala pitanje u vezi sa svojom prijateljicom, svojom koleginicom, Bojanom i Vanjom Đorđević, pitala sam šta će se desiti sa njenim slučajem, pošto se spremala sistematizacija, po kojoj, zamislite u Narodnom pozorištu u Vršcu se briše pozicija dramaturga.

Meni bi bilo sasvim jasno da na primer pozicija nuklearnog fizičara ili pak, biologa, na primer hemičara ne postoji u pozorištu, ali da ne postoji pozicija dramaturga, da se ona briše iz sistematizacije jeste nešto što do sada nije uopšte viđeno.

Kako je u pitanju očigledno politički pogrom, zato što je i prethodno Bojanin muž bio otpušten iz istog ovog pozorišta, upućujem pitanje Zorani Mihajlović da li ovaj slučaj ima veze sa podsticajnim merama Vlade Republike Srbije za povećanje nataliteta, zato što je Bojana i majka troje maloletne dece i najobrazovanija u ovom pozorištu i pitanje je šta će sa njenom porodicom, njenom decom i njenom daljom karijerom u suštini biti?

Završila bih ovo pitanje jednim finim citatom Nušićevim koji kaže – u svakom slučaju bolje gledati život u pozorištu, nego gledati pozorišni komad u svom životu, a to je upravo ono što moja koleginica i moja prijateljica Bojana Ivanov Đorđević trenutno doživljava.

Kada smo već kod Nušića, pitala bih i postavlja pitanje ministru Rasimu LJajiću – šta će učiniti da spasi festival Nušićijadu u Ivanjici? Podestimo, u Ivanjici trenutno imamo situaciju koja je dosledna Nušićevim komadima, tako da jedan sreski kapetan izgleda sprečava da se ovaj festival organizuje i održi. Naime, kao što je Živka ministarka Čedu razrešila uloge Darinog muža, jer je ona vlast i može joj je, tako je Ivanjički predsednik opštine jedno udruženje po imenu Kudes javno i svečano razrešio ingerencija na Nušićijadi, valjda po istoj logici, a da građanstvo kome se obraća, spasi pošasti koje je Udruženje građana Kudes doneo u njegovu opštinu.

Šta se ovde dešava? Udruženje građana Kudes koje je oživelo ovaj festival pre osam godina, doživelo je situaciju da predsednik opštine Zoran Lazović izbacuje ovo udruženje i razrešava ga svih ingerencija da upravlja ovim festivalom. Tokom upravljanja Kudesa ovim festivalom, ovaj festival je proglašen za pet najboljih festivala u Evropi. Dobitnik je nekoliko najznačajnijih nagrada i priznanja. Uspeo je da za osam godina sakupi preko 300.000 posetilaca iz preko 20 zemalja, da održi preko 55 pozorišnih predstava, 20 koncerata, nebrojano tribina, radionica i doživljava da bude izbačeno iz svog čeda, iz svog festivala koji je oživeo i koji je stvorio.

Podsećam takođe javnost da je mladi Nušić zbog pesme „Pogreb dva raba“ bio osuđen na dve godine strogog zatvora u Požarevcu, jer se tadašnji kralj Milan našao uvređen Nušićevim stihovima. Međutim, i u takvim uslovima neslobode i gušenja, kreativnih pobuda, Nušić je u zatvoru napisao jednu od svojih najpoznatijih komedija pod nazivom „Protekcija“ i na najbolji način pokazao da apsolutizam i cenzura na duge staze uvek gube utakmicu sa slobodom misli i stvaralačkog izraza.

Završila bih ovo svoje pitanje još jednim Nušićevim citatom, odnosno misli – u zemlji u kojoj vladaju dr-ovi, gospođe i gospode ministarke, a sreski kapetani odlučuju da ćape i što nije njihovo, možemo svi zajedno samo da budemo ožalošćena porodica. A ovog leta Nušićijada je izgleda viđena za potpunu kontrolu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Moja pitanja upućena su najpre predsednici Skupštine, Maji Gojković, a zatim i Aleksandru Martinoviću, predsedniku Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Pitanje je vrlo jednostavno – Kada će osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju biti oduzet mandat i kada će on biti izbačen iz Narodne skupštine Republike Srbije?

Na drugi način postavljeno ovo pitanje glasi – Kada će Narodna skupština primeniti član 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji u tački 3. kaže da poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci?

Drage kolege, ne piše: ukoliko je upućen na odsluživanje kazne zatvora u trajanju od šest meseci, ne piše: ukoliko je pred domaćim sudom pravosnažno osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od šest meseci. U tački 3. člana 88. piše da narodnom poslaniku prestaje mandat ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci.

Ratni zločinac Vojislav Šešelj je prošle srede pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset godina. Tom čoveku, po zakonu, nije mesto u Narodnoj skupštini. Sramota je da osuđeni ratni zločinac predstavlja građane Srbije, a da ne pričam koliko vređa sve one ljude koji su bili žrtve njegove politike i sve porodice onih koji njegovu politiku nisu ni preživeli.

Ja znam, kolege iz Srpske napredne stranke, znam, gospodine Martinoviću, i prenesite i gospođi Gojković, da znam da oni ni njegove ratne zločine, ni ovo što danas sedi u Skupštini, ne doživljavaju strašno ozbiljno i ne misle da je to nešto strašno. U krajnjem, oni su ga i podržavali sve vreme dok je vršio i činio te ratne zločine. Gospodin Martinović nas je do pre svega nekoliko godina ovde ubeđivao da su Hrvati koji su proterani iz Vojvodine maltene zamenili neke svoje udžerice u Vojvodini za velelepne vile na moru itd.

(Aleksandar Martinović: Nije osuđen za ratne zločine.)

Samo da znate, koleginice i kolege, negiranje ratnih zločina je samo po sebi problematično, ali ne pričamo sada o tome. Poštovanje zakona ne može se svoditi na to da li se nekom nešto sviđa ili se nekom nešto ne sviđa. U zakonu piše da onaj ko je osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci treba da ostane bez mandata i to je nešto što Narodna skupština mora da sprovede.

(Aleksandar Martinović: Oduzmite mu mandat, ko vam brani.)

Molim gospodina Martinovića da svoje simpatije za Vojislava Šešelja sačuva, može i da se vrati kod njega u stranku, neka mi ne dobacuje dok govorim.

Drugo pitanje upućeno predsednici Narodne skupštine Maji Gojković – šta će Narodna skupština uraditi da zaštiti našu dvojicu kolega od sramnih napada Vojislava Šešelja, od pretnji da će ponoviti ratne zločine a da će početi od našeg kolege Tomislava Žigmanova i našeg kolege Nenada Čanka? Ili Narodna skupština nema ama baš nikakvu nameru da učini ništa kada jedan, ne mogu da kažem kolega jer ratni zločinac ne može biti naš kolega, ali kada jedan osuđeni ratni zločinac preti dvojici poslanika?

Mi smo iz presude Vojislavu Šešelju, iz onoga što se 90-ih godina u Srbiji, u Vojvodini i na celoj teritoriji bivše Jugoslavije dešavalo, videli da njegove reči nisu prazna pretnja. To je čovek koji je osuđen na 10 godina zatvora zbog proterivanja Hrvata iz Vojvodine. On danas preti Tomislavu Žigmanovu, preti da će ponoviti ove zločine, on preti da će razbiti nos svakome ko ga nazove ratnim zločincem. Evo, mi iz Demokratske stranke kažemo – Vojislav Šešelj je osuđeni ratni zločinac, pa nek krene da razbija noseve. Evo, može od mene prve da krene! Hvala.

Koleginice Jerkov, ja nisam želeo da vas prekidam jer je vaše legitimno pravo da postavite pitanje…
(Radoslav Milojičić: Nemaš pravo da je prekidaš.)
Nemam nameru da uđem, gospodine Milojičiću sa vama u dijalog, već da vodim sednicu.
(Goran Ćirić: Već si ušao.)
Ne, nisam ušao, samo želim da ukažem na to da ipak poštujete dostojanstvo svih narodnih poslanika i to ko će sedeti u Narodnoj skupštini ne odlučujete vi, ni ko će biti narodni poslanik ne odlučujete vi, već građani na izborima, a pravno tumačenje svakako, na pitanja, odgovor ćete svakako dobiti u roku koji je definisan Poslovnikom.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam dobio odgovor i tražim da mi se dostavi odgovor od Vlade Republike Srbije, s obzirom da nisam dobio izvinjenje Demokratske stranke, da mi se dostavi spisak ubijenih 1991. godine, 25 Hrvata, kao što to tvrdi kolega Žigmanov, poslanik Demokratske stranke. Insistiram da mi se taj spisak dostavi ili da mi se dostavi informacija da li se to desilo ili nije? Mi smo ozbiljna država i želim da taj spisak ukoliko postoji bilo koja žrtva da mi se taj spisak dostavi, jer ja tvrdim da se to u Srbiji nije desilo.

Broj dva, tražim da Ministarstvo pravde, koleginici Jerkov objasni, s obzirom da sam ja zemljoradnik čovek, ona je fakultetski obrazovana, da joj objasni i odgovori koja je razlika između osuđenog i osuđivanog. S obzirom da je ona postavljala pitanje u vezi jednog našeg kolege koji je osuđivan. Dakle, izdržao kaznu, pa molim Ministarstvo pravde da fakultetski obrazovanoj koleginici naznači razliku između osuđenog, onog ko će ići na izdržavanje kazne i osuđivanog, bez obzira na način na koji je osuđen, osuđivanog koji je već izdržao kaznu, da joj strikno objasni tu razliku.

Dalje, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, odnosno organima bezbednosti, da li je kolega Slaviša Ristić kupio mandat na listi, na izbornoj listi Sande Rašković Ivić za 640 hiljada dinara, te da li to ima veze sa njegovom profesionalnom delatnošću s obzirom da je on poreski inspektor i da vrši poresku kontrolu, što može kod privrednih subjekata na Kosovu i Metohiji da dovede do posledica po pitanju ekonomskog funkcionisanja tih firmi.

S tim u vezi, Đorđe Vukadinović je na toj listi prošao kao manjina, postavljam pitanje, s obzirom da se raskukao u Vremenu na dve, tri stranice, u odnosu na moju malenkost i kolegu Atlagića, da mi se dostavi odgovor, to tražimo od predsedništva Skupštine, da mi se dostavi odgovor, da li sam ja imao bilo kakva veća prava kao narodni poslanik od kolege Vukadinovića i da li sam koristio ta veća prava ukoliko su ona postojala s obzirom da on želi ovde da ukaže na nejednakost narodnih poslanika, ja tvrdim takođe da se to nije desilo i da su svi poslanici po pitanju prava, pa i prava na podnošenje amandmana jednaki. Ali, tražim da mi se to odgovori.

Nadalje, tražim da mi se odgovori, organi bezbednosti i tužilaštva, šta će biti preduzeto povodom tajnog sporazuma koji su u Virdžiniji postigli Zoran Živković i predstavnici „BAT“ i „Filip Morison“ o prodaji Duvanske industrije Niš i Duvanske industrije Vranje, gde je provizija bila 12 miliona dolara u korist gospodina Živkovića, a pet miliona u „BAT-u“ su podelili verovatno Đelić i Vlahović, dakle, da mi se odgovori da li se to desilo s obzirom da se taj tajni dogovor desio za vreme Sablje kad su bila daleko manja prava građana zbog vanrednog stanja.

Takođe, da mi organi bezbednosti, odnosno Vlada Republike Srbije se raspita kod organa bezbednosti u vezi Saše Jankovića i ostalih boraca za slobodu, da li postoji sprega između spoljnih međunarodnih pritisaka, vidljiva sprega i takozvanih domaćih boraca za slobodu Đilas, Janković, Jeremić i tako dalje, Borko, Janko Veselinović. Znači, da li postoji sprega gde pod pritiscima međunarodne zajednice, unutrašnji faktor to jest takozvani borci za slobodu imaju nameru da podignu odgovarajuće, po njima odgovarajuće nemire u Republici Srbiji.

Da li postoji bezbednosna procena u kojoj se to procenjuje, s obzirom da Saša Janković posebno radikalno najavljuje brisanje stranka, streljanje, navodi primere od Čaušeskog itd.

S obzirom na osetljivost trenutka u kome se nalazimo, ja tražim da mi Vlada Republike Srbije odgovori po tom pitanju, ovo što sam naveo.

Takođe, pitam da li je provedena istraga protiv Vuka Jeremića zbog trošenja, nenamenskog trošenja sredstava dok je vršio funkciju ministra spoljnih poslova, tj. da li je bilo istrage oko prodaje imovine u inostranstvu države Republike Srbije „Energoprojektu“ i drugima. To je ono što za danas imam da pitam. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Želim danas da iskoristim svoje pravo na postavljanje poslaničkog pitanja i to ministru Đorđeviću, ministru za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a vezano je za položaj porodica koje imaju decu sa posebnim potrebama.

Naime, prema nekim podacima do kojih sam došla, otprilike 23 hiljade dece ili porodica, koji se nalaze u ovoj poziciji, i Zakon o socijalnoj zaštiti koji je donet 2011. godine, je na određen način regulisao njihova prava u oblasti njihove zaštite i socijalne sigurnosti.

Poslanička grupa SPS, u vreme donošenja tog zakona, nastojala je da posebno utiče na regulisanje onog člana, koji se odnosi baš na položaj porodica i roditelja koji sami brinu o svojoj deci, na visinu njihove socijalne zaštite ili mera koje se u tom pravcu preduzimaju, a posebno zaštiti samohranih roditelja koji brinu sami o svojoj deci.

Napominjem da u to vreme, inicijativa SPS nije našla adekvatnu primenu u zakonu, već su te mere na znatno nižem nivou tada usvojene i postale su deo zakonske regulative.

Danas, u stvari u poslednje vreme, vidimo da Vlada više brine o merama populacione politike. Uvedene su mnoge nove mere koje do sada nisu postojale i zahvaljujući radu i inicijativi ministarke Slavice Đukić Dejanović, i drugih resornih ministara, s obzirom da se o ovim pitanjima mora raditi interresorno, mi smo došli u situaciju da se više pokazuje briga države o položaju dece, položaju porodica i njihovoj zaštiti.

Mislimo da je upravo to razlog i ukazujemo da je možda i vreme da se o ovim merama i u pogledu socijalne zaštite i socijalne sigurnosti porodica koje same brinu o deci sa posebnim potrebama, može više obratiti pažnja, može se više brinuti i u tom smislu se povećati mera njihove zaštite.

Cilj je, kod upravo društvenog opredeljenja, kada je reč o ovim stvarima, da se obezbedi da deca sa posebnim potrebama više borave u porodici, da imaju tu zaštitu, ljubav i svaku vrstu socijalizacije koja je u tom smislu mnogo bolja, nego da svoj život provedu u socijalnim ustanovama koje su za to posebno obezbeđene. Na taj način je država takođe stavljena u jednu vrlo aktivnu poziciju, gde sredstva i za život i za socijalizaciju sama kroz rad tih ustanova mora da obezbedi.

Moje pitanje je ustvari direktno. Ima li mogućnosti u budžetu da se poveća ova mera socijalne zaštite za decu sa posebnim potrebama? Da li je u planu takva mera za naredni budžetski period i da li je prisutna povećana pažnja u ovom pravcu, kao i da li se možda razmišlja o tome da se u narednom periodu pristupi izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti, naročito u ovom odeljku koji se odnosi na decu sa posebnim potrebama?

Obrazloženje za ovakvu vrstu pitanja i ovakvu vrstu interesovanja, zapravo proizilaze, u stvari iz potrebe da se odgovori na pitanje ko brine o deci kada roditelj radi, ko brine o deci kada je reč o samohranim roditeljima koji se nalaze u ovim uslovima socijalne potrebe, a svesni smo pri tome činjenice da roditelji u takvoj situaciji imaju često problem sa poslodavcima, a vrlo često imaju i situaciju i obavezu da brinu o svojoj deci, ali zbog toga moraju da napuste posao.

Znamo da je socijalna nadoknada po zakonu, koji je donet 2011. godine, izmenjen 2012. godine, u stvari 12 hiljada dinara, ali sigurno da to nije dovoljno za socijalnu sigurnost.

Zato smatramo da naša poslanička grupa treba da se pridruži svim nevladinim organizacijama i inicijativama koje idu u pravcu donošenja zakona koji bi regulisao položaj roditelja kao negovatelja i time ih stavio u jednu posebnu brigu, jedan poseban fokus koji bi se pokazao da ima visok stepen društvene i socijalne zaštite.

Mislim da, kada bi ovo postala obavezna socijalna kategorija, da bi u svakom slučaju opravdali i zahteve i inicijative koje je SPS imala 2011. godine, a i u skladu je sa politikom koja vlada vezano za populacionu politiku i zaštitu porodice iskazuje. Hvala.