Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Krivokapić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Krivokapić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, podneo sam amandman 2. na član 2. ovog zakona kojim se dodaje tačka 18. koji glasi – Efikasnost planiranja, odnosno planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim težištem na nerazvijene opštine. U tačkama od 1. do 17. detaljno su definisani izrazi koji se koriste u ovom zakonu.

Kako bih obrazložio svoj amandman i koliko je bitno da se dodatno definiše izraz „efikasnost planiranja“, pokušaću da objasnim kroz suštinu i bitnost samog planiranja i sve što iz planiranja proizilazi. Da ne bi došli su situaciju da se pitamo u čemu je greška, zašto se stvari nikad ne odvijaju po planu, prethodno moramo da se planiranjem fokusiramo na budućnost i na taj način ćemo brže odgovarati na promene u okruženju.

Da bi planski sistem bio efikasan, treba da se ispoštuju određena pravila, odnosno svaki pojedinac treba da bude angažovan u procesu planiranja, zatim plan treba da obezbedi resurse kako bi se zadovoljile buduće potrebe a planiranje mora da bude kontinuiran proces i na kraju planiranje i sam planski sistem, treba da zadovoljava potrebe u budućnost uz uvažavanje trenutnog stanja.

Prethodna vlast nije spoznala značaj i suštinu mnogih stvari pa i samog planskog sistema jer ozbiljno vođenje države nije maštanje, sanjarenje o tome šta ćemo uraditi u narednom periodu, već odlučivanje o tome šta ćemo raditi danas u nameri da ostvarimo ciljeve sutra.

Država može najviše uštedeti ukoliko dobro planira, ima dobar planski sistem, jer će joj to obezbediti da manje investira u resurse neophodne za ostvarivanje sveukupnih rezultata. Možemo slobodno reći da je planski sistem, vremensko gledano namera u razvoju i napredovanju države koji će jednako poslužiti građanima, eventualnim investitorima i kreditorima što ima za pozitivan rezultat sveukupni razvoj same države, a svakako nerazvijenih opština.

Efikasnost planiranja direktno proističe iz dobrog planiranja. Planski sistem je efikasan ako ostvaruje svoju svrhu koja se ne meri samo vremenom ili utrošenim sredstvima.

Imajući u vidu sve unapred navedeno moram da naglasim da je u članu 2. tačkama od 1. do 17. detaljno definisano značenje izraza ovog zakona, ali je potrebno dodatno definisati efikasnost planiranja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim težištem na nerazvijene opštine, što je vrlo bitno i zato sam pažljivo analizirajući pomenute tačke, predložio amandman kojim se član 2. dopunjuje tačkom 18. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Orliću. Izvolite.

Hvala lepo.

Pa i efikasnost kao aspekt je naravno veoma važna za reč o postupanju u domenu izrade strateških dokumenata, planova, programa, ali i prilikom realizacije tih strateških planova.

Ono što je danas realnost u Srbiji, dame i gospodo, apsolutno više niko ne može da negira. Dakle, ozbiljan planski, sistematičan pristup između ostalog doveo je do toga da mi zaista više nemamo nikakvu teškoću, naprotiv. Sa lakoćom odgovaramo na sva pitanja koja se tiču pitanja zaposlenosti, pitanja otvorenih novih preduzeća, formiranih novih radnih mesta. Nekada su se kritičari svega i svačega protiv de fakto ostvarenih rezultata na tom planu borili negacijom, govorili da nema novih fabrika, govorili da nema novih pogona, a pošto je to danas toliko očigledno da je puno komično negirati ih, pošli su na neki novi pristup, pa su onda krenuli sa temama poput – To su loši poslovi, to su jeftini poslovi, to su nekvalitetni poslovi.

Dolazimo do tačke kada država ozbiljnim i odgovornim postupanjem, ne samo da privlači poslove koji podrazumevaju neku vrstu i manuelnog stvaranja, već i one koji su složeniji po svojoj strukturi, pa do vrhunskih poslova. I govorili smo ovde o sjajnim primerima, poput onih koji u IT sektoru nose prosečne neto plate od 700, 800, hiljadu, hiljadu i po evra i došli do fenomenalne situacije.

Danas nas ti isti optužuju da ni tu ne radimo kako treba, jer ne treba ni takve poslove da podržavamo zato što zamislite sada tu tezu, na taj način mi činimo rad skupljim te uništavamo konkurenciju na tržištu rada.

Oni kojima su puna usta lajkanja nad - Zašto su plate male; danas tvrde - Ma da budu plate da budu što manje, ne smeju da budu velike. Što bi rekli - Kako god da okreneš, ne valja. Srećom po Srbiju. Srbija jako dobro zna šta je za nju dobro. Srbija jako dobro zna šta je za nju korisno, pa zbog toga i podržava one koji su u stanju da Srbiji posao obezbede. U svim mogućim formatima i u broju od 170 hiljada potpuno novih radnih mesta, što je nešto što danas apsolutno niko ozbiljan ne može da negira. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Tanja Tomašević Damnjanović.
Da li neko želi reč? (Da.)

Hvala poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije koji se odnosi na efikasnost planiranja sa osvrtom na unapređivanje pravosudnih institucija.

Razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba da se uspostavi efikasan, transparentan, koordinisan i realističan sistem planiranja Republike Srbije, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, koji pokriva sve ključne aspekte, socijalne i ekonomske razvojne politike i regionalnog i prostornog razvoja uz optimalno korišćenje budžetskih sredstava, obezbeđenje održivog rasta i razvoja Republike Srbije, uključujući i AP i jedinice lokalne samouprave, kao i efikasno sprovođenje procesa pristupanja EU.

Predlogom zakona propisuje se i obaveza sprovođenja analiza i efekata javnih politika prilikom izrade svih dokumenata javnih politika i povezivanje tog procesa sa procesom analize efekata propisa, kada se mere javnih politika sprovode putem propisa. Takav sistem obezbeđuje usklađivanje pravnog okvira za poslovanje i život građana, odnosno obezbeđuje se efikasan planski sistem i povoljan regulativni okvir za razvoj društva.

Za život građana i za razvoj društva, potrebno je poboljšanje kvaliteta i efikasnosti pravde, jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa u cilju jačanja vladavine prava, demokratije, pravne sigurnosti, približavanje pravde građanima i vraćanje građanima poverenje u pravosudni sistem.

Srbija je na tom planu radila mnogo, ali svakako je potrebno još mnogo uraditi kada su u pitanju nasleđeni problemi u pravosuđu, jer kada vi imate situaciju da je bivši režim postavio sve tužioce i sudije u tobože reformi pravosuđa, problemi neefikasnosti i političkog uticaja na pravosuđe su neminovni.

Zato ponavljam, potrebno je još mnogo da radimo kako bi dobili pravosudni sistem, u kome su pravosudne institucije i nosioci pravosudnih funkcija, u svom radu oslobođeni svakog nedozvoljenog uticaja i pritiska, koji bi ometali ostvarivanje pravde, a ja verujem da će Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i sa ovom Vladom u tome i uspeti. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jolović.
Kolega Jolović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, ovim amandmanom dopunjuje se član 2. stav 1. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije.

Naime, u članu 2. ovog Predloga zakona obrazloženo je značenje svih pojmova koji se javljaju pri izradi određenih planskih dokumenata, a sve u cilju razvoja Republike Srbije.

Pored definisanja, značenja javne politike planskog sistema, učesnika u planskom sistemu koji utvrđuje javne politike, upravljanje sistemom javnih politika, koordinacija javnih politika, analize efekta, praćenje sprovođenja javnih politika, vrednovanje učinka javnih politika, izveštavanja o realizaciji i postignutim učincima, opštih i posebnih ciljeva javne politike, kao i efekata i pokazatelja učinka, veoma je bitno sagledati efikasnost planiranja.

Kako je planiranje proces koji uključuje izbor zadataka i ciljeva te akcije za njihovo ostvarivanje i zahteva odlučivanje, odnosno izbor između budućih smerova delovanja, biti uspešan, tj. efikasan, u planiranju je uslov za ponovno organizovanje procesa planiranja.

Grad Novi Pazar je prepoznao značaj donošenja razvojnih i drugih planskih dokumenata, rukovodstvo grada intenzivno radi na tome. Zahvaljujem.

Po amandmanu, narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Mogli bismo da podržimo ovaj amandman, dakle, uz par dodatnih pitanja za predlagača amandmana i za prisutnog ministra Đorđevića.

Dakle, vi ovde predlažete efikasnost planiranja, planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na bolji pristup u ekonomskim resursima.

Slažem se. Potrebno je imati bolji pristup ekonomskim resursima i načinu na koji će se eksploatisati. To je pitanje i za vas, a i za gospodina ministra.

Ovde u ovoj Skupštini je 2011. godine usvojen Zakon o javnoj svojini. Suština političke odluke i politike kod usvajanja ovog zakona je bilo vraćanje imovine gradovima, opštinama, lokalnim samoupravama i javnim preduzećima, a cilj tog zakona je efikasnije upravljanje upravo tim ekonomskim resursima, tom imovinom.

Dakle, 2011. godine je bila ta neka prethodna većina. Godine 2014. posle tri godine po isteku roka za primenu tog zakona od tri godine je produžen taj rok i samim tim verifikovana politika, javna politika o vraćanju imovine i upisu imovine i lokalnih samouprava, gradova, opština i javnih preduzeća. To je bio preduslov i za buduću koorporativizaciju, za način na koji će javna preduzeća biti efikasnija, ali i za lokalne samouprave koje treba da se bave ne samo, naravno, i komunalnim poslovima, ali ne samo komunalnim poslovima, nego i podsticajem lokalnog, ekonomskog razvoja. Upis imovine je preduslov za podsticaj lokalnog ekonomskog razvoja.

Posle tri godine ponovo produžetak roka i ponovo potvrda ove većine, dakle, ova većina je ponovo potvrdila taj zakon i javnu politiku vraćanja imovine.

Sada je pitanje - zbog čega donosimo te odluke, i za predlagača amandmana, šta je onda stav da Vlada sada donosi zaključke kojim daje preporuke lokalnim samoupravama za vraćanje te imovine državi, a Vlada Republike Srbije je kroz ovu većinu i kroz njene predloge o produženju rokova potvrdila da je to potrebno? Dakle, to jeste nešto što je u kontradiktornom odnosu. Mene tu vaše objašnjenje interesuje. I, naravno, vidite da se radi o ovom aktuelnom trenutku za prenos imovine aerodroma Niš.

Još jedno pitanje u vezi sa tim za ministra ovde prisutnog, jer treba iskoristiti tu priliku da razjasnimo upravo te stvari. Pitanje – zbog čega nije osnovano javno preduzeće aerodromi Srbije, već Aerodromi Srbije, d.o.o? Dakle, očigledno je ideja, i možete da vidite uvidom u APR i registraciju, da je formirano preduzeće Aerodromi Srbije d.o.o, dakle, deoničarsko društvo, a ne javno preduzeće aerodromi Srbije.

Dakle, podsetiću vas na član 7. Zakona o javnim preduzećima, koji kaže da uslove za obavljanje delatnosti od opšteg interesa po članu 7. ispunjavaju javno preduzeće, društvo kapitala i preduzetnik iz člana 3. ovog zakona, mogu da otpočnu obavljanje delatnosti od opšteg interesa kada nadležni državni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, u skladu sa zakonom, utvrdi da su ispunjeni uslovi za obavljanje te delatnosti u pogledu, prvo, tehničke opremljenosti, kadrovske osposobljenosti, bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite i unapređenja životne sredine i drugih uslova propisanih zakonom.

Dakle, Aerodromi Srbije d.o.o. nisu tehnički opremljeni, nema te opreme i kadrovski osposobljeni, jer imaju dva zaposlena u ovom trenutku i ne ispunjavaju ove uslove, jer ćemo se složiti da se ovde radi o delatnosti od opšteg javnog interesa.

Šta imamo u ovom slučaju? Kada spojimo taj odnos politika o javnoj svojini i primeni Zakona o javnoj svojini, neku vrednost koja može aproksimativno da se proceni na 50-ak miliona evra vrednosti aerodroma sa licencama, sa svim dozvolama koje su potrebne, se prenosi ukoliko se donese ovakva odluka na Aerodrome Srbije d.o.o. Dakle, pitanje je - gde je tu javni interes i šta vi mislite upravo u tom vašem pristupu i pristupu Vlade, načinu na koji će se preneti imovina?

Inače, razgovarali smo o tome i voleo bih da čujem vaš stav, jer su stalne primedbe - pa dobro, vi kritikujete, nemate nikakvih predloga. Ponoviću ono u šta zaista i iskreno verujem, i to jeste politika DS, a to je da je stav da infrastrukturu, ne samo aerodromsku infrastrukturu, jer i Aerodrom „Nikola Tesla“ i aerodrom Niš, i „Morava“, su infrastruktura, a operacije i letovi su i Er Srbije i lou kost kompanija nad tom infrastrukturom, da ne treba privatizovati infrastrukturu do iznosa iznad 51%, da država treba uvek da ostane većinski vlasnik. Može da se uvede po ugledu organizacija mnogih evropskih aerodroma, ali država je većinski vlasnik u najvećem delu i tih evropskih zakona, i lokalne samouprave i država, ali sa preko 50% u upravljanju tom infrastrukturom i podsticaju operacija i konkurencije nad tim aerodromima.

Upravo rezultat aerodroma Niš pokazuje upravo razvijenu konkurenciju, jeftinu uslugu i nešto što jeste javni interes, a to su jeftine avio karte i mogućnost putovanja i iz Niša i prema Nišu.

Dakle, molio bih vas da mi, onako kako će predlagač ovog amandmana dati i dodatne argumente i odgovore na ove naše dileme, i vi, gospodine ministre, kažete šta je vaš stav u tom smislu javnih politika vezanih za javnu svojinu i primenu Zakona o javnoj svojini, ali i ovaj deo zbog čega se javno preduzeće i imovina jednog grada prenosi na deoničarsko društvo, a proces prenosa nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima. Hvala.