Gospodin Orlić je u pravu kada je pominjao malopre da se neki poslanici tako s vremena na vreme pojave u ovoj sali i onda su najpametniji i onda imaju svašta da kažu, a pogotovo kada su još nestranački ili kada trče iz stranke u stranku.
Juče sam, odnosno danas sam bila u prilici, verovatno ste i vi svi videli iz jednog medija sa jedne televizije poslanik, kako beše, toliko retko ovde dolazi da ne može čovek ni imena da mu se seti, ali nadimak mu je Vlah, Đorđe Vukadinović beše, to je taj što trči sa liste na listu samo da bi se dočepao poslaničkog mandata. Zamislite genijalnu izjavu koju je on dao na televiziji. On kaže da se navodno nešto desilo juče u ovoj sali. Svi znamo da smo imali raspravu o amandmanima, da se ništa nije desilo, što nije uobičajeno za parlamentarni život, za parlamentarni rad, ali kaže – on nije bio u sali, ne zna tačno šta se desilo, ali on osuđuje to što nije video, gde nije bio, i što ne zna da li se desilo. E, to je zaista vrhunac bezobrazluka i to je zloupotreba poslaničke funkcije.
Koliko god mi mislimo da poslanik treba da ima apsolutnu širinu i mogućnost da se izjašnjava, da govori na koju god hoće temu, ali na takav način govoriti loše o Narodnoj skupštini je nešto što je apsolutno nedopustivo. To je posledica, ovog što je gospodin Orlić rekao, da neki samo svrate povremeno, tek da budu viđeni, i onda su oni najpametniji i onda oni znaju šta se dešava, umesto da dođu da sede i da rade. Problem je, recimo, što i ovaj koji je malopre govorio, gospodin, i taj Vlah ne znaju u čije ime da pričaju, jer ne znaju ni na čijoj listi ih je Skot uveo u Skupštinu, ni kome danas pripadaju. Hvala.