Zahvaljujem.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Boško Obradović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o zaštiti ćirilice i očuvanju književnog i kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, Miladin Ševarlić i Dragan Vesović, 13. oktobra 2017.
Da li narodni poslanik Boško Obradović želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Evo, poštovane kolege narodni poslanici jedne teme oko koje sam zaista duboko uveren da nema niti jednog jedinog razloga da svi zajedno nestanemo u odbranu srpskog nacionalnog pisma ćirilice. Ovo nije tema vlasti ili opozicije, ovo nije tema za naša politička nadgornjavanja i sukobe, imamo dovoljno drugih tema, red je valjda da se jednom oko neke teme od izuzetnog nacionalnog značaja i objedinimo i zajednički donesemo određene stavove.

Ja nemam nikakav problem da povučem ovaj predlog deklaracije o zaštiti ćirilice, da vladajuća većina predloži isti ili sličan ili kakav god se dogovorimo predlog o zaštiti ćirilice i da mi glasamo za to kao za predlog vladajuće većine.

Dakle, ne mislim da se bavim monopolom na temom ćirilice ili bilo kojom drugom temom od velikog nacionalnog značaja. Molim vas da obratite pažnju na ovaj naš predlog da zajedničkim snagama ga stavimo na dnevni red, da ako treba izmenimo nešto u tekstu ove deklaracije o zaštiti ćirilice i da jednoglasno u Narodnoj skupštini Republike Srbije stanemo u zaštitu našeg nacionalnog pisma.

Ćirilica nestaje, ćirilica se gubi, ćirilica postaje manjinsko pismo u Srbiji, ćirilica je nezaštićena i mi moramo da je zaštitimo i ta zaštita ćirilice mora da krene iz doma Narodne skupštine Republike Srbije.

Moramo da promenimo Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma. Moramo da uvedemo kaznene odredbe za one koji ne poštuju ćirilicu. Moramo sve javne natpise da stavimo na ćirilici, moramo na neki način mlade da naučimo da iz savremene informacione tehnologije mogu i te kako da budu na ćirilici, da je ćirilica najsavršenije svetsko pismo, da je grafički jedno od najlepših svetskih pisama, da je potpuno u skladu sa savremenim informacionim tehnologijama i da motivišemo sa državnog vrha sve izdavače, sve kulturne delatnike, sve institucije, sve medije, da pre svega emituju svoje programe, svoja izdanja na ćirilici, poštujući naravno nacionalne manjine, njihov jezik i njihovo pismo, ali moramo da poštujemo i sebe i svoj jezik i svoje pismo.

I zaista ne vidim niti jedan razlog, mogu da vas molim, mogu da vas preklinjem, recite šta treba da uradimo, ali ćirilica je ugrožena u Srbiji, jedino mi iz doma Narodna skupštine Republike Srbije možemo da zaustavimo njeno propadanje. Nema ko drugi da je zaštiti i u tom smislu svo srpsko književno blago, koje je pritom nastalo ne samo na ćirilici, nego i na latinici treba da bude u korpusu istorije srpske književnosti, da bude sačuvano, jer dešava nam se da se u raznim svetskim forumima književna dela nastala na latinici tretiraju kao hrvatska kulturna baština i kao nečija tuđa kulturna baština zapravo pripadaju srpskoj književnoj i kulturnoj baštini.

Ovo je tema koju jedino mi ovde možemo da pokrenemo i apelujem na vas da podržite da ova deklaracija dođe na dnevni red, da možemo zajedno izmeniti…

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, radi utvrđivanja činjenice i okolnosti vezanih za posete Narodnoj skupštini Republike Srbije određenih ekstremističkih organizacija i pojedinaca, koji je Narodnoj skupštini podneo 27. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo glasali malopre za predlog Boška Obradovića, što bi on rekao glasamo. Kad profesor srpskog jezika zatraži da glasamo, a ne da glasamo, onda veliko je pitanje zaštite srpskog jezika i ćirilice. Profesor srpskog jezika ne bi trebao da kaže gde bežite, LJotića ne bi trebao da nazove LJotić.

Dakle, moj predlog je da se formira anketni odbor s obzirom da je ova zemlja veoma osetljiva na gubitak teritorije. Ako neko sarađuje sa bugarskom organizacijom koja se zove Atak, koja traži sanstefansku Bugarsku. Ako neko sa njima sarađuje, međusobno se posećuju, a oni traže Dimitrovgrad, Bosilegrad, Vranje, Pirot, onda je veliko pitanje patriotizma narodnih poslanika i partija koje sarađuju sa takvom jednom organizacijom.

Ako uzmemo da je ta organizacija koja baštini LJotićeve, kako oni LJotićeve vrednosti, onda mi moramo biti izuzetno oprezni. Ova zemlja nema pravo na takvu vrstu delatnosti. Dakle, ukoliko uzmemo da je ovde dolazio Pernar, čiji je deda, ne u ovom parlamentu, ali u nekoj drugoj Skupštini pitao koliko košta srpska krv.

Ukoliko neko sarađuje sa takvim organizacijama, mi moramo imati anketni odbor koji će ispitati motive zašto neko sarađuje sa bugarskom organizacijom koja traži srpske teritorije, zašto neko sarađuje sa Pernarom koji odmah sutradan maršira sa ustašama u Zagrebu i ako uzmemo da je taj neko i ta partija pozdravlja neonacističku organizaciju „Alternativu za Nemačku“, mi kao zemlja koja je bila antifašistička, mi kao zemlja koja pre svega ceni slobodu, nezavisnost i suverenitet moramo da budemo veoma oprezni i da ispitamo pod kojim okolnostima političke stranke i organizacije u Srbiji sarađuju sa organizacijama koje baštine neonacističku politiku, fašističku, ustašku, jataka koja traži da Bugarskoj pripadnu srpske teritorije. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Veroljub Stevanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica o ulozi i odgovornosti najviših organa vlasti u vezi sa likvidacijom postupka „Takovo osiguranja“, koji je podneo Narodnoj skupštini 2. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Veroljub Stevanović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dejan Nikolić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je podneo Narodnoj skupštini 20. jula 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dejan Nikolić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih – niko.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Dejan Nikolić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podneo Narodnoj skupštini 10. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dejan Nikolić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih – niko.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Dejan Nikolić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o trgovini, koji je podneo Narodnoj skupštini 30. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dejan Nikolić želi reč? (Ne)
Nije prisutan.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih – niko.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Vesna Marijanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Vesna Marijanović želi reč? (Ne)
Nije prisutna.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih – niko.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Gordana Čomić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba, koji je podnela Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Gordana Čomić želi reč? (Ne.)
Nije prisutna.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik LJupka Mihajlovska, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji su Narodnoj skupštini podnele narodni poslanici Tatjana Macura i LJupka Mihajlovska 13. februara 2018. godine.
Da li narodni poslanik LJupka Mihajlovska želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Tatjana Macura, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podnela Narodnoj skupštini 4. aprila 2018. godine.
Da li narodni poslanik Tatjana Macura želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Đorđe Vukadinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti ubistva gospodina Olivera Ivanovića, predsednika Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ počinjenog u Kosovskoj Mitrovici dana 16. januara 2018. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Sanda Rašković Ivić, Dijana Vukomanović, Đorđe Vukadinović i Slaviša Ristić 5. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Đorđe Vukadinović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o predlaganju zakona, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zdravko Stanković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zdravko Stanković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o kulturi, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Jovan Jovanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je podneo Narodnoj skupštini 19. februara 2018. godine.
Da li narodni poslanik Jovan Jovanović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Jovan Jovanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, koji je podneo Narodnoj skupštini 19. februara 2018. godine.
Da li narodni poslanik Jovan Jovanović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zdravko Stanković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zdravko Stanković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od GMO, koji je podneo Narodnoj skupštini 5. maja 2017. godine.
Da li narodni poslanik Miladin Ševarlić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Božidar Delić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Božidar Delić želi reč?
Izvolite, kolega Deliću.

Uvaženi predsedavajući, kolege narodni poslanici, 1. novembra 2017. godine navršilo se tri godine od primene ovog zakona. Od Vlade sam dobio odgovor zbog čega se ovaj zakon koji sam predložio ne usvaja. U tom odgovoru se kaže da je osnovni razlog koji je opredelio za donošenje ovog zakona i dalje opravdan, a to je potreba da se obezbedi finansijska održivost penzijskog sistema a time i održivost budžeta Republike Srbije.

Takođe, kaže se u tom odgovoru da je nesporno da je postojao posebno važan javni interes za primenu zakona koji je donet, kako se ovde kaže, u jednoj posebnoj neredovnoj situaciji kako bi se utvrđenim merama otklonili negativni efekti finansijske krize. Dalje se u odgovoru kaže da je zakon donet isključivo s ciljem prevladavanja, odnosno otklanjanja negativnih posledica finansijske krize i da je sa ograničenom primenom, dok postoje važni razlozi i opravdani javni interes za njegovu primenu.

Gospodo, da je Vlada donela ovakav zakon 1. novembra, tih 600 miliona evra, koliko je doprinos, po ovom zakonu, penzionera prevladavanju krize u Republici Srbiji, bio bi poklon, veliki poklon ili kredit penzionera Republici Srbiji.

Međutim, posle govora u ovoj Skupštini premijerke, govora nekih ministara, penzioneri, a njih je kako sam to po podacima koje mi je dostavio Sindikat vojnih penzionera, oko 700.000, a ne 400.000 koliko sam rekao prošli put, su pokrenuli tužbe. Po tim podacima do danas je pokrenuto oko, odnosno između 200 i 220.000 tužbi. To sve ide svojim tokom, čak po njihovim procenama tek u sledećoj godini će doći do Ustavnog suda, a posle toga i do suda u Strazburu.

Mene čudi kako Vlada Srbije nije mogla dugoročno da razmišlja i da na vreme donese ovaj zakon, jer kada sudovi budu rešili ovaj problem to će tek biti neviđena kriza i tek tada će budžet Republike Srbije biti u problemu. Ako svi govore da smo u suficitu, da se budžet popunjava redovno, onda stvarno nema nikakve potrebe da ovaj zakon i dalje bude na snazi. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 133 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Božidar Delić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o pravima boraca i porodica poginulih i nestalih boraca, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Božidar Delić želi reč? (Da.)

Hvala uvaženi predsedavajući.

Gospodo narodni poslanici, 16. novembra prošle godine podneo sam predlog ovog zakona, 27 godina gospodo čeka se da Srbija donese ovaj zakon. Sve zemlje u okruženju, pak čak i kvazi država Kosovo doneli su zakon o borcima. Zbog čega se gospodo taj zakon ne donosi u Republici Srbiji? Zar se mi stidimo naših boraca, a ima ih u ovoj sali, ja mislim popriličan broj.

Mi ovde često u Skupštini govorimo jedni drugima da je ugroženo dostojanstvo Skupštine. Borci 90-tih godina, od 1991. do 1999. godine, gospodo, branili su dostojanstvo Republike Srbije, ovim zakonom mi treba da odbranimo njihovo dostojanstvo. Ako ne usvojimo ovaj predlog, ne kažem da to mora biti moj predlog, ali Vlada bi morala brzo da sa nekim svojim predlogom izađe. Šalje se, gospodo vrlo negativna slika i poruka svim sadašnjim i budućim, ne daj bože, borcima ako dođe do potrebe da se brani Republike Srbija.

Šta da misle buduće generacije kada je ovakav odnos Vlade i države prema onima koji su svoj dug prema otadžbini kada je trebalo odužili na dostojanstven način. Stotine poginulih boraca, više hiljada invalida gledaju ovde u nas u ovoj Skupštini i gledaju kako ćete gospodo glasati. Uvek mogu u oči da pogledam svakog borca, jer dok sam u ovoj Skupštini i dok ne bude donet ovaj zakon za svaku sednicu ja ću ga predlagati, a vi glasajte gospodo, po vašoj savesti. Hvala.

Zahvaljuje, kolega Deliću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 128 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Sanda Rašković Ivić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti i sagledavanja stanja u kome se trenutno nalazi projekat „Beograd na vodi“, koji je podnela Narodnoj skupštini 26. februara 2018. godine.
Da li narodni poslanik dr Sanda Rašković Ivić želi reč? (Da.)

Hvala gospodine predsedavajući.

Projekat „Beograd na vodi“ je projekat koji je praćen mnogobrojnim kontraverzama i od samog svog početka on je bio argumentovano dovođen u pitanje od strane stručne srpske javnosti, pre svega od strane arhitekata i urbanista.

Mi bismo želeli da ovim anketnim odborom utvrdimo neke činjenice koje srpsku javnost opterećuju zato što je potpuno nejasno ko je pravi investitor projekta „Beograd na vodi“. Evo, imamo dve kule koje su uskoro gotove, a tu su isprodavani besni stanovi, a još uvek se ne zna ko je tu investitor. Da li je investitor domaći, Republika Srbija, da li je to firma „Igalhils“ ili je neko treći?

Naravno, šire se i razne priče da je novac od projekta „Beograd na vodi“ povezan i sa stavljanjem Srbije na listu FATF, listu zemalja za pranje novca. Mi takođe ne znamo ni koja je poslovna banka garant da će projekat „Beograd na vodi“ biti uspešno priveden kraju. Inače, normalno je kada se neki projekti rade, ako su projekti pogotovo tako veliki da se zna koja je to banka koja za taj projekat garantuje. Mi to ni dan danas ne znamo.

Za projekat na vodi je 2015. godine u aprilu mesecu i donesen leks specijalis koji je izdvojio to zemljište u gradu Beogradu i koji je proglasio taj projekat projektom od izuzetnog nacionalnog značaja. Nas interesuje kako je moguće da jedan stambeno-komercijalni kompleks dobije taj status nacionalno značajnog projekta, jer znamo dobro šta su nacionalno značajni projekti i da su to aerodromi, rudnici, auto putevi, a nikako ne može da bude jedan takav projekat.

Takođe, u kojoj fazi se trenutno nalazi projekt „Beograd na vodi“ i koliko je ukupno faza predviđeno da se „Beograd na vodi“ kao projekat realizuje? Dakle, kakva je i da li postoji odgovornost nadležnih republičkih i gradskih organa za trenutno stanje u kome se projekat „Beograd na vodi“ nalazi, jer takođe ide priča da se dnevno za ispumpavanje vode troši 15.000 evra na samo te pumpe. Zato smatramo da bi bilo neophodno, jer vlast će se menjati, a ipak je ovo kontinuitet da se ovaj anketni odbor formira.