Hvala ministre.
Povreda Poslovnika, Igor Bečić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, javljam se po članu 107. Vi kršite Poslovnik jer dozvoljavate predstavnicima bivšeg režima za vreme „Sablje“ da obmanjuju javnost.

Omogućivanje Agencije za zapošljavanje kadrova bez obaveznog konkursa predstavlja uvažavanje specifičnosti prirode poslova koje Agencija obavlja. Naravno, ova odredba ne znači uvođenje novog pravila i ukidanje javnog konkursa. Uostalom, svi zainteresovani mogli su da vide na sajtu Agencije i BIA stalno otvorenu mogućnost svim zainteresovanim da apliciraju zapošljavanju BIA.

Ovim se daje mogućnost izuzimanja BIA kada za to zahtevaju opravdani razlozi. Drugačije rešenje bilo bi suprotno opšte prihvaćenim standardima i uporednom praksom drugih bezbednosnih obaveštajnih sistema, čime bi se omogućilo pribavljanje posebnih specifičnih kadrova za najsloženije poslove. Zahvaljujem.

Ne tražim da se Skupština izjasni.

Hvala kolega Bečiću.
Mislim da nisam prekršio Poslovnik.
Pravo na repliku Vladimir Đukanović ima.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Kao ovlašćeni koristim priliku za repliku, a ovde sam se javio da bi izneo nešto što zaista mora da se objasni javnosti jer neko namerno zloupotrebljava lazima i obmanama i sramnom propagandom zapravo pokušava da optuži sadašnju vlast da pravi nekakvu partijsku policiju. Uzgred budi rečeno, ovim Zakonom o BIA, koji je pred nama, zapravo je obrnuto. Imamo transparentan rad BIA jer do sada je direktor BIA bio taj koji je i mimo konkursa mogao da potpiše rešenje nekome da stupa na rad u Agenciji.

Ovim zakonom se sada samo kaže sledeće – da nije obavezan konkurs. To ne znači da ga nema, nego nije obavezan, a znate zašto? Zato što zamislite kada biste recimo primali operativca u BIA i nacrtate kakav vam treba na nekom konkursu i dođe neka strana služba i podmetne svog čoveka i taj prođe na konkursu. Pa to samo lud čovek bi mogao da dopusti takvu vrstu konkursa. Upravo je to specifičan rad BIA i naravno da nijedna služba na belom svetu nema takvu vrstu javnog konkursa da bi primila svog operativca. To ne bi bilo normalno.

Ja bih zaista zamolio da više ne iznosimo ovakve gluposti da ne slušamo one koji, zamislite, nekome spočitavaju nečije obrazovanje. Oni koji su u svojoj Vladi na mestu ministra, na primer, imali, ja inače svaki posao poštujem, ali imali su metalo-glodača. To je bio ministar rada. Molim lepo, sada nekome spočitavaju nečije obrazovanje, koje je uzgred budi rečeno, daleko više od ovoga koji ovde i koji je nažalost bio predsednik Vlade, a čije obrazovanje je zaista oskudno i zaista sramno. Hvala vam.

Hvala kolega Đukanoviću.
Pravo na repliku, Zoran Živković.

Replika ministru, naravno, onom čitaču koji je nešto govorio, koji je imao repliku koja je bila napisana, to je genijalno, to prvi put vidim, ali neću da repliciram ni kolegi koji očigledno ima veliko poznavanje iz oblasti bezbednosti i raskrinkao je sada mogućnost kako strane službe mogu da ubace nama u BIA nešto.

No, ministre, prvo se izvinjavam levici Srbije, rekao sam malopre greškom, misleći na Pokret socijalista da će biti deo ovih što će biti pozivari, pa da se zaposle malo negde okolo, možda skinu neko kilo, niste mi dali odgovore na najvažnija pitanja, a to je zašto ne lete ti migovi? Rekli ste – zato što se popravljaju. Pa, što niste kupili neke koji lete? Da li je moguće da može da se kupi na svetu avion koji leti, koji je već unapređen, koji je već pun opreme koja je neophodna za ono što je njegova namena? Ili je običaj, to isto verovatno Đukanović zna, kao i za službe, da se kupi avion koji ne leti? Onda se sedne subotom poslepodne, napravi se poselo, ne jedu se šnicle, nego samo lignje i tu ovi što sve znaju da rade popravljaju taj avion, recimo akumulatore. Koliko se sećam, jednom su popravljali tako što su menjali akumulatore, a to je bila velika donacija naše velike prijateljske zemlje. Dajte ljudi, šta vam je.

Avioni lete, lekari leče. Bilo gde lekar može da leči, bilo gde, da li je to kopnena zona bezbednosti, da li je to, ne dao bog, Sirija ili je to Beograd, naravno da mu ne treba da zna da puca, niti je njegov posao da se sam štiti, za to postoji druga služba. To bi neko ko nema svoj um morao da nauči.

Hvala.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
Izvolite, ministre, prijavite se.

Hvala.
Znate, da nam niste ostavili milijarde dugova, možda smo i mogli da kupimo na slobodnom tržištu, da ne moramo da dobijemo ništa ni od koga. Imali ste 12 godina da kupite avion koji leti, da kupite avion koji ne leti. Nije vam palo napamet da kupite bilo šta slično.
(Zoran Živković dobacuje s mesta.)
Dakle, kada se avioni modernizuju, naravno da ne lete.
(Predsedavajući: Nemojte da dobacujete, molim vas.)
A sada, svi do jednog koji su došli u našu zemlju leteli su.
Molim vas da ukoliko možete smanjite nestrpljenje našeg poslanika, on je toliko uzbuđen zbog ovog što sluša, ali razumem i ako ne možete.
(Predsedavajući: Izvinjavam se ministre. Molim narodnog poslanika Živkovića da ne dobacuje sa mesta.)
Dakle, bilo bi zanimljivo, evo, zbog naše javnosti da saopštimo, da je recimo Republika Hrvatska kupila eskadrilu F16 Barak, avione koji su leteli četiri puta više nego migovi koje smo mi dobili i platili su ih 500 miliona dolara, samo da biste razumeli koliki je iznos zapravo naše donacije i koliko smo dobili. Znate li da samo jedna raketa koja bude ispod tog krila košta više od milion dolara, i to smo dobili. Znate li da piloti koji se obučavaju na tim migovima, da njihova obuka košta dva miliona dolara i da smo, između ostalog i to dobili.
Dakle, dobili smo vrhunske avione, dobili smo ih za izuzetno malu količinu novca, dobili smo avione koji lete, koji su doleteli, avioni koji su mogli da lete kada su došli na naš aerodrom, a mi radimo i remont i modernizaciju. Žao mi je što vam smeta što modernizujemo avione. Ne možemo da ih modernizujemo dok lete. Znate, kada lete u vazduhu onda je dosta komplikovano popravljati ih i dosta komplikovano je ubacivati novi radar. Ipak moraju da se spuste na zemlju i nešto mora tako da se uradi, dakle, da to razjasnimo.
Ne bi bilo loše, to je jedino što sam ostao dužan, sve ovo ostalo ste vi odlično razumeli, samo nećete da razumete naravno, jeste priča o dokapitalizaciji. Teško je reći za Rusiju da ne vodi računa o svojoj odbrambenoj industriji i jako je teško reči za Rusiju da joj ko zna ko ulazi u odbrambenu industriju. Samo da znate da su pre nekoliko nedelja privatizovali kalašnjikov. Dakle, potreban je novac, potrebno je znanje, potrebna su tržišta i sve pametne države to rade. I mi smo pametna država. Hvala.

Hvala ministre.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107, dostojanstvo Narodne skupštine, a mogao sam i 109, 110, zbog dobacivanja itd.

Gospodine ministre, gospodo oficiri, u vezi povrede Poslovnika koju je počinio moj kolega poljoprivrednik, molim vas da uvedete čin – dezerter u rezervi. Očigledno da je moj kolega poljoprivrednik malo nervozan zbog starosne granice. Može vama oficirima da padne na pamet da proverite njegovo zdravstveno stanje i da ga vratite u vojsku, onu istu koju je izbegao.

Što se tiče njegovog omalovažavanja Vojske i avijacije, evo, ovaj dobacuje, a šta ćeš, nevaspitan, što se tiče njegovog komentara oko avijacije, vrlo je maliciozan. U njegovo vreme, do 2012. godine, u vreme stranke bivšeg režima u našoj vojsci su samo ptice mogle da lete i možda da lepršaju ovi orlovi na zastavi. Oni nisu ni motornog zmaja mogli da kupe. Molim vas, gospodo oficiri, da ga vodite da vidi miga iz Rusije i da završimo sa tom temom. Hvala.