Evo ovako. Ne znam sa čim sam vas uvredio. Pričao sam o onome što ste vi izlagali, ali moram sada da kažem zarad javnosti, pošto tako ružno govorite o našoj Vojsci koja je branila ovu zemlju. Vaš direktor, sadašnje stranke kojoj pripadate je istu tu uniformu nosio tih 90-ih godina. Što tada nije skinuo uniformu i rekao – mene je sramota, ova Vojska masakrira, ubija decu itd. nego je bio isto pripadnik te vojske. Onda, naravno, kasnije, napredovao do čina načelnika Generalštaba i ako ne postoje nikakvi kriterijumi kako je do toga došao. Nije li vas sramota da tako nešto kažete?

Moram još nešto da kažem o demokratiji. Znate, gospodine Arsiću, a o tome su pisale i novine, u vreme njihove vlasti, bilo je valjda najnormalnije da političkog protivnika stavite na meri i da ga prisluškujete. Moja malenkost, nažalost, tri godine im je bila na merama, bez ikakvog obrazloženja. Samo su rekli sudiji napiši tamo meru da ga prisluškuju, podveli pod nekakav ekstremizam i nacionalizam. Zašto? Da bi jurili kretanje gospodina Nikolića i gospodina Vučića. To je bila njihova vlast. Prisluškivali su ljude kako im je palo napamet. Oni su danas našli za shodno da pričaju o tome da li neko stavlja BIA pod kontrolu ili ne. To je zaista vrhunac licemerja i drskosti. Hvala vam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Da li postoji većeg bezobrazluka nego kad neko ko besomučno laže govori za nekog drugog da laže.

Možemo mi izgovoriti svašta, ali papir pokazuje i dokazuje ko govori istinu a ko laže. Protiv Julije Jovanović se vodi krivični postupak pred Sudom u Smederevu i to je dostavljeno na pitanje poslanika Marijana Rističevića, kao odgovor Ministarstva pravde. Fond za unapređenje resursa građana u njegovom upravnom odboru se nalaze LJubiša Knežević, tast gospodina Miroslava Aleksića, Miroslav Aleksić, Marija Knežević – Aleksić, Julija Jovanović i još troje lica.

Dalje, ovlašćenjem kojim gospodin koji tvrdi da ja lažem daje Dragani Puzović da može da raspolaže novcem sa računa ovog preduzeća. Da li je to dokaz, odnosno nevladinoj organizaciji, izvinjavam se, da li je to dovoljan dokaz da je 53 miliona nespornih i za to postoje ugovori i dokazi, od opštine Trstenik, zloupotrebljeno a za zloupotrebu od tih 53 miliona postoje za sada dokazi, ono što tužilaštvo kaže za nekih 4,5 miliona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Vulin.

Hvala lepo.
Ovde su izrečene brojne neistine, pa da počnemo da radimo i na tu temu.
Dakle, ovde je rečeno kako su svi zakoni doneti po hitnom postupku, naravno neistina. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, javna rasprava održana 3. do 23. novembra 2017. godine, okrugli sto u Nišu, Novom Sadu, Beogradu, ali kome je to važno. Jednostavno je to tako.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, javna rasprava održana od 3. do 23. novembra 2017. godine, opet u Nišu, Novom Sadu, Beogradu.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u mirovnim operacijama van granica Republike Srbije, nadležni odbor Vlada Republike Srbije, još 2016. i 2017. godine, znači dva puta utvrdio da nije potrebno sprovoditi javnu raspravu, jer se izmenama i dopunama samo unapređuje primena zakona, ali kome je to važno, samo zalepite etiketu, urađeno je tako i ništa više.
Predlog zakona o naoružanju i vojnoj opremi, održane dve javne rasprave, dve ne jedna, dve. Prva od 2. do 23. marta 2015. godine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, a druga javna rasprava održana od 26. septembra do 16. oktobra 2016. godine. Dakle, dve javne rasprave održane o jednom zakonu, ali nije važno. Kažite da nije nikad održana i to je u redu. Kao to je neka velika tajna.
Usput da vam kažem, lično sam razgovarao sa svakim od sindikata, sa svakim delom poslovodstva, ali kome je to važno. Dovoljno je da kažete – nije, pa neka se ta neistina pretvori u istinu.
Predlog zakona o vojnom obrazovanju, održane dve javne rasprave. Od 5. do 31. marta 2014. i od 22. septembra do 11. oktobra 2016. godine. Dakle, dve. Opet i tu dve. A bitno nam je da bismo stigli za početak ove školske godine, da bi počeli da radimo, da omogućimo deci da se obrazuju po najboljim mogućim uslovima.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojno-radnoj materijalnoj obavezi. Nadležni odbor Vlade je utvrdio da nije potrebno sprovoditi javnu raspravu, jer opet ima minimalan broj izmena. Dakle, sve do jednog što je rečeno da je po hitnom postupku nije. Jednostavno nije istina, ali valjda je tako najlakše.
Aleksandar Vučić je bio ministar odbrane 2012. godine. Tada je počela Vojska da se vraća tamo gde joj je mesto na prvo mesto od svih institucija u našoj zemlji. Podsetiću vas da je pre toga, ne samo da nije kupljen ni jedan avion, i da je istopljeno 500 tenkova i haubica, da su produžavali resurse na avionskim gumama. Guma nisu imali, da nije bilo ni čizama, ni uniformi i da su jedinu nabavku koju su imali, sada ćete ćuti šta su kupili od naoružanja i kako su nas opremili od 2000. do 2012. godine. Kupili su nešto „Lend rovera“ i to civilne verzije, ne vojne verzije i puške heklere i koh, tačno 300 komada. To je sve što je za našu Vojsku nabavljeno u svim tim decenijama.
Od 2012. godine, od kako je Aleksandar Vučić, postao ministar odbrane do danas, kupuju se avioni, najmoderniji, remontuju se, modernizuju se, stižu tenkovi, stižu oklopna vozila, pešadije, uvodimo naše proizvode, naše odbrambene industrije Srbije, koje do sada nismo imali.
Uvodimo od Nore, Lazara, Miloša, Malog Miloša i da ne nabrajam šta smo sve napravili, rezerve naše vojske. Materijalne rezerve su više nego što su ikada bile. Nikada nismo imali toliko goriva, toliko hrane, toliko municije, toliko uniformi, toliko opreme, toliko čizama. Nikada nismo imali toliko. Dakle, konačno se o vojsci brine i počelo je da se brine od kako je Vučić postao ministar odbrane 2012. godine, nastavio Bratislav Gašić, kao što će nastaviti odlično da radi i BIA, nastavio je Zoran Đorđević i na meni je da sprovodim to što su oni radili pre mene. Tako je bilo i tako jeste, ali kome je to bitno, bitno je da se napadne politički protivnik i neka to bude najgrubljim lažima.
Mi smo samo u 2017. godini, pa do sada, 2018. godine zbrinuli oko 700 pripadnika Vojske što se tiče stanova. Neki putem povoljnog kreditiranja, neki putem stambene izgradnje, a neki putem fonda Solo. To se nije radilo. To se do 2012. godine prestalo da se radi. Skoro da je bila zabranjena stambena izgradnja.
Zato, kada govorimo o ovakvim stvarima, kada govorimo i instituciji kakva je vojska, onda bi bilo zaista dobro da se uzdržimo od politike, ali vidim da jednostavno nije moguće i teško je to reći nekome ko se usudi da optuži naše službe bezbednosti za ubistvo Olivera Ivanovića na teritoriji koju ne kontrolišemo i znamo da je ne kontrolišemo i znamo da je to po Rezoluciji 1244. Optužiti našu državu za tako nešto, a nije im palo napamet da kažu recimo, na prvom mestu pitam Hašima Tačija šta se desilo ili pitam Međunarodnu zajednicu koja tamo ima efektivnu vlast? Ne, prvo čega se setite pitate naše službe i odmah ih optužite da su krive, nesposobne, maltene umešane u tako nešto.
Ja to ne mogu da razumem. Ne mogu da razumem to, kao što ne mogu da razumem da se najsnažnija opravdanja politike bombardovanja naše zemlje i NATO agresije našu u Srbiji. Niko više u svetu ne pokušava da opravda NATO agresiju. Niko više, čak ni dobar deo funkcionera NATO pakta ne govori više o NATO agresiji kao o pozitivnoj stvari. Ovde čujete kako su zbog neke Vlada 1999. godine ginuli ljudi. Znači, nisu zbog terorizma šiptarskog, nisu zbog toga što su 1998. godine ubijali vojnike i policajce, pa im se moralo odgovoriti, nisu. Nisu zbog toga što su odlučili da sakrivaju svoje skandale i šire svoj uticaj, svoju politiku 1999. godine, nisu. Nego, zbog politike srpske države i njene Vlade. To ne možete da čujete u NATO paktu. To u NATO paktu vam više niko ne kaže.
Kada razgovarate sa funkcionerima NATO pakta, oni vam ne kažu tako nešto. Vi čujete u Narodnoj skupštini Republike Srbije da su za sve krivi Srbi, odnosno oni koji su ih vodili u to vreme. Dakle, nisu krivi ni Tači, ni NATO, kriva je Vlada 1999. godine i krivi su Srbi koji su podržali tu Vladu.
A šta misle Srbi o svakom od nas, rekli su na izborima. E, rekli su na izborima. Pa vidite koliko su dali glasova Vučiću, a koliko miliprocenata su dali vašoj koaliciji. I dali su to sa punim razlogom, nije ih niko naterao na tako nešto.
Kada govorite o odbrambenoj industriji Srbije, imali ste sjajnu priliku da od „Prve petoletke“ u vašem Trsteniku napravite giganta, sačuvate, 2012. godine, kada se došlo da se spasava „Prva petoletka“. Otiđite među radnike „Prve petoletke“, pitajte ih kako je sad a kako je bilo u vreme te vlasti? Pitajte ih kako je bilo u to vreme kada su uništavali tu fabriku, kada je planski uništen gigant koji je radio za najveće svetske proizvođače aviona? Mi ga sada spasavamo, vraćamo.
Samo da vas podsetim da je Vlada u kojoj je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade dala preko 40 miliona evra namenskoj industriji, pa i vašem Trsteniku, i vašoj „Prvoj petoletki“ koja je to, odmah da ih pohvalim, odlično iskoristila i sjajno rade sa tim novcem i možemo da budemo ponosni na njih i ponosni na ono što su radili.
A šta misli svet o nama kada je u pitanju odbrambena industrija i kada je u pitanju trgovina oružjem, da vam kažem da je po najznačajnijim međunarodnim organizacijama, po transparentnosti trgovinom oružja naša Srbija, i valjda možemo svi da se obradujemo, bez obzira iz koje smo političke partije, zbog toga, ako možete da se radujete zbog toga, na trećem mestu na svetu po transparentnosti. Prva je Nemačka, druga je Švajcarska, treća je Srbija. Hajde bar da se obradujemo, da se obradujemo svi zajedno i da kažemo – evo kako se ponaša naša država.
Znate li vi, da biste bilo šta prodali od našeg naoružanja, morate da dobijete dozvolu od četiri ministarstva i dve agencije. To skoro da nema nigde na svetu. I onda slušamo ovde kako država švercuje oružje i kako prodaje ko zna kome i ko zna šta. Ovo su zakoni u kojima ne bi smelo da bude politike. U redu je, mrzite Vučića, Gašića, mene, u redu je i to je najmanji problem. Ali, kada govorite o ovim zakonima, govorite o Vojsci Srbije, govorite o BIA, institucijama važnijim od naših odnosa i vaše mržnje. Hvala lepo.

Po Poslovniku, narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Gospodine Arsiću, zahvaljujem na replici.

Reklamiram član 107, da je govornik dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i da govori istinu. Ako to važi za narodne poslanike, važi pogotovo i za goste i za ministre koji su ispod narodnih poslanika. Tako da, radi istine, od 2008. do 2012. godine je kupljeno samo 100 džipova „Diskaveri“, 18 aviona „Lasta“, avion „Embrajer“ za snimanje iz vazduha, snajperske puške, kupljeni su padobrani, rakete vazduh-vazduh za MIG-ove 29, urađena je baza „Jug“ u kojoj se obučavaju oficiri za učešće u multinacionalnim operacijama, ne samo iz Srbije i iz regiona već i iz čitavog sveta, rekonstruisana je VMA klinika, izgrađeno je pet hiljada stanova.

Gospodine Arsiću, ja vas samo molim da svi ovde, to važi i za mene i za sve druge, govorimo istinu kada govorimo o podacima koji su izuzetno važni. Nije ovde bitno ko je u pravu, već je bitno kako Vojska Srbije živi, u kakvom je materijalnom i svakom drugom stanju. Hvala.

Kolega Milojičiću, zaboravili ste nešto, da vas dopunim. Naime, sašiveno je jedno specijalno letačko odelo za ministra Šutanovca, onda kada nije bilo goriva za avione.
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)
Nisam još završio.
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)
Samo sam vas dopunio, ništa više.
Da li želite da se o prethodnoj povredi Poslovnika Skupština izjasni?
(Radoslav Milojičić: Da.)
Izvolite, kolega Milojičiću.

Gospodine Arsiću, vi ste dugo u parlamentu. Prvo, nije korektno to što vi radite, ali, mi smo navikli na to. Ja sam ovde rekao šta je kupljeno i nabavljeno za Vojsku Srbije i rekao sam da je Vojska Srbije u izuzetno teškoj situaciji.
(Predsedavajući: Samo recite po kom članu?)
Član 100.
(Predsedavajući: I prethodni je bio 100, jel tako?)
Ne.
Molim vas, uključite se u sednicu, ako vam to kapaciteti dozvoljavaju.
(Predsedavajući: Ja sam uključen.)
Vi ste meni na to što sam govorio o tome kako Vojska Srbije živi rekli da ja nemam kose. U redu je, ja nemam kose, ali Vojska Srbije i dalje ima najniže plate u regionu.
Molim vas da se uozbiljite na ovako važnoj sednici i da govorimo o temi. To što vi želite da napravite ovde incident, to neće pomoći pripadnicima Vojske Srbije…(Isključen mikrofon.)

Kolega Milojičiću, vi ste upravo pravo na povredu Poslovnika iskoristili kao pravo na repliku dva puta. Ja sam vas pustio. Vi ste replicirali ministru na njegovo izlaganje.
(Radoslav Milojičić: Ne, povreda Poslovnika, ministar nije govorio istinu.)
Još ste maltene optužili ministra da laže.
(Radoslav Milojičić: Ne, samo da ne govori istinu.)
Šta je istina? To je sukob argumenata i deo diskusije, a ne povrede Poslovnika.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.