Zahvaljujem, predsedavajući.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 107, ponovo dostojanstvo Narodne skupštine, jer je moj prethodni govornik pokušao da obmane javnost iznošenjem delimičnih činjenica ili neistina.
Kada je reč o fabrici „Prva petoletka“, ja bih podsetila da je fabrika primila blizu 30 miliona sredstava Fonda za razvoj koji su bili namenjeni unapređenju proizvodnje, bez ikakvog plana o trošenju, bez nabavke bilo koje mašine. Najmlađa mašina je bila starija od mene, znači, 30 godina minimum. Za sve to vreme samo su otpušteni radnici, osim u kampanjama kada su na silu zapošljavani mahom režijski radnici. Dakle, fabrika je za sve to vreme, dok je u Nadzornom odboru sedeo i moj prethodni govornik i njegova uža rodbina i ostali članovi URS-a i sve to ćutke gledali i aminovali, napravila dugove od 120 miliona evra. Kada su istekli svi rokovi privatizacije, koju je inače Dinkić zadao, koju smo mi samo produžavali, ispostavilo se da su dugovi tri puta veći od vrednosti same fabrike. U zakonskim okvirima i onome što je moglo da se uradi, urađeno je jedino moguće to da su radnici preuzeli fabriku, da su se okupili i sada već dve godine posluju pozitivno, plaćaju i struju i vodu i poreze i doprinose, sve ono što fabrika nikada nije plaćala.
Ono što nas je najskuplje koštalo je kampanja tadašnjeg predsednika opštine, odnosno mog prethodnog govornika, koji je sve vreme govorio pogrdno i o Trsteniku i o fabrici, čak postoji i jedan članak u novinama „Kamen oko vrata državi“, koštao je 144 hiljade dinara novca građana Trstenika. Nisam sigurna da bi se oni složili da toliko košta članak „Kamen oko vrata državi“, a koliko je zapravo koštao i opštinu Trstenik i radnike „Petoletke“, tek će vreme da pokaže. Hvala.