Gospodine Milojičiću, niko vama ne pokušava da oduzme pravo na reč, nego vi zloupotrebljavate odredbe Poslovnika. Znači, nije bilo ni imena, ni prezimena, ni funkcije, delimično funkcije, ni naziva.
(Radoslav Milojičić: Kao što nas je Martinović nazvao fašistima, zašto mu ne date opomenu?)
Kolega Milojičiću, rekao je, ako toliko želite, možete da se uhvatite sa nekima i da idete u Bajbok. Vas nije nazvao ustašama, sa ustašama konkretno, ali vas nije nazvao ustašama. Da završimo i taj deo priče.
Ne možete tako.
(Aleksandra Jerkov: Mene je nazvao.)
Nisam čuo.
(Aleksandra Jerkov: Slušajte.)
Čujem odlično.
Koleginice Radeta, prijavite se, povreda Poslovnika.

Tačno je da ovi tamo zloupotrebljavaju Poslovnik, ali vi gospodine Arsiću treba da ga koristite i da vodite računa o svakom članu, a posebno recimo o članu 27.

(Predsedavajući: Malo čas je koleginica Nataša Jovanović…)

Stav 2. Govorim o stavu 2.

(Predsedavajući: Preciznija odredba.)

Molim vas, taj član ima dva stava.

Gospoda koja ne znaju kako se tumače propisi, neka se malo edukuju i neka u tom smislu ne dobacuju. Naravno, ne smeta meni dobacivanje, jer ne može to da me dekoncentriše, ali sramota je da ne znaju tako osnovne stvari. Moraju malo da nauče. Imaju u ovom delu bar dva pravnika koja bi mogla da ih nauče.

Malo pre Nataša Jovanović nije rekla da je Igor Bečić nepismen. Ako on ne ume da čita ono što mu je napisano, to znači da je on funkcionalno nepismen. (Isključen mikrofon.)

Koleginice Radeta, ne mogu, to prevazilazi svaku granicu.
(Vjerica Radeta: Samo da završim rečenicu.)
Nemojte da završavate rečenicu. Ovo već ide i na uvrede kolega poslanika.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Čabraja.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Vladan Zagrađanin.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi direktore BIA, gospodine Gašiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set zakona iz sektora odbrane i bezbednosti, čije izmene treba da doprinesu boljem funkcionisanju Vojske Srbije kao najvećeg faktora odbrane, kao i njenom još boljem pozicioniranju na međunarodnom nivou kroz kontinuirano učešće naših snaga u međunarodnim multilateralnim operacijama.

Danas raspravljamo i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA, na koji ću se osvrnuti u svojoj diskusiji. BIA je posebna organizacija kojoj je Zakonom o BIA iz 2002. godine dodeljen status pravnog lica i kao nezavisna vladina agencija izdvojena je tada iz resora Državne bezbednosti MUP-a. BIA kao jedna od tri organizacije koje su definisane Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije i koje se bave bezbednosno-obaveštajnim poslovima predstavlja centralnu bezbednosnu obaveštajnu službu, nadležnu kako za obaveštajne, tako i za kontraobaveštajne poslove i u njenom delokrugu rada nalaze se najosetljiviji poslovi koji se tiču zaštite nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Ti poslovi se odnose na otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima.

U fokusu operativnog angažovanja BIA su i prikriveno delovanje stranog faktora, usmereno protiv vitalnih nacionalnih interesa, organizovani kriminal koji ugrožava ekonomski sistem države, ali i nestabilni region koji je, nažalost, pogodan za razvoj različitih vidova terorizma, separatizma verskog i etičkog ekstremizma.

U današnje vreme velikih promena i bezbednosnih rizika, izazova, efikasan rad svih institucija koje su u sistemu bezbednosti, kao i njihova međusobna saradnja, od vitalnog je značaja za zaštitu države i nacionalne bezbednosti.

U saradnji sa drugim bezbednosnim institucijama BIA se do sada uspešno borila protiv svih bezbednosnih pretnji. Građani naše zemlje mogu slobodno da se kreću, mirno posećuju javna okupljanja, dok mnogo ozbiljnije države sa većim i bogatijim službama u svetu, nažalost, svojim građanima to ne uspevaju da omoguće. BIA radi u skladu sa Ustavom Republike Srbije. NJeno delovanje je u strogim zakonskim okvirima, uz poštovanje načela ljudskih prava i osnovnih sloboda tajnosti, subordinacija profesionalnosti i objektivnosti.

Definiše je Zakon o BIA, ali i Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, Zakon o tajnosti podataka, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i brojni drugi zakoni, brojne uredbe i ratifikovane međunarodne konvencije.

Dakle, BIA radi na transparentan način u onoj meri u kojoj to ne ugrožava njen rad, o čemu govori i činjenica da je BIA revnosno odgovarala na skoro sve zahteve za prikupljanje informacija od javnog značaja, što se može videti i u izveštaju tj. Informatoru o radu BIA-e.

Ovim izmenama preciznije se definišu ovlašćenja direktora Agencije, kao i radnopravni status zaposlenih u BIA, čime se zapravo vrši usklađivanje i sa Zakonom o policiji i sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Konkretno, izmene se tiču zasnivanja radnog odnosa, zvanja, napredovanja, privremenog i trajnog raspoređivanja na određena radna mesta, plata i koeficijenata, kao i ocenjivanje rada pripadnika BIA po jasnim kriterijumima.

Takođe, uvodi se institut bezbednosne provere prilikom zasnivanja radnog odnosa, čime će se nastaviti praska da u Agenciji dobiju priliku da rade samo profesionalni, moralni i časni ljudi.

Organizacija kakva je BIA je specifična u odnosu na druge organe, te stoga zahteva i definisanje specifičnih procedura, pravnih normi kada je u pitanju radnopravni status zaposlenih u ovoj službi.

Na pojedina akta, kao što su akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, kao i akta koja se odnose na uslove za sticanje i gubitak zvanja i na koeficijente plata pripadnika BIA, Vlada Republike Srbije daje saglasnost. Ovo napominjem iz razloga što treba istaći da se BIA kao deo državne uprave i kao posebna organizacija nalazi pod neposrednom kontrolom Vlade kada je u pitanju njen rad u skladu sa Zakonom o Vladi i Zakonom o državnoj upravi.

Takođe, parlament je institucija koja u najvećoj meri obezbeđuje demokratski karakter kontrole obaveštajno-bezbednosnih službi. Pa tako BIA ima obavezu podnošenja redovnih izveštaja resornom skupštinskom Odboru za kontrolu službi bezbednosti. Rad BIA je i pod kontrolom sudova, ali i čitave javnosti.

Ovo govorim u prilog činjenici da nema elemenata da se insinuira namera za privatizacijom ove službe što smo imali priliku da čujemo od različitih opozicionih predstavnika i jednog dela javnosti.

Odredba koja je izazvala najveću polemiku u javnosti, ali i kritiku opozicije, koja se mogla čuti u današnjoj raspravi, jeste odredba koja predviđa da se popunjavanje radnih mesta u Agenciji za pojedine poslove nije obavezan konkurs. Ova odredba je pre svega iz bezbednosnih razloga propisana na ovaj način, jer mi svi moramo da budemo svesni da su poslovi iz delokruga rada BIA izuzetno rizični, pre svega zbog specifičnosti ovlašćenja koje pripadnici BIA imaju. Realna je potreba da se zakonom na ovaj način, oni koji rade na najosetljivijim državnim poslovima, ali i njihove porodice, zaštite.

Druga činjenica sa kojom većina kritičara nije upoznata jeste da su svi savremeni bezbednosno-obaveštajni sistemi i u regionu i u svetu upravo uređeni na ovaj način kada je u pitanju zapošljavanje na određenim radnim mestima u obaveštajnim službama.

Dakle, predložene izmene i dopune Zakona o BIA doprinose ojačanju integriteta i stvaranju funkcionalne strukture ovog dela sistema bezbednosti, što predstavlja još jedan korak za dalji razvoj i osavremenjivanje bezbednosno-obaveštajnog sektora.

Na ovaj način Srbija svakako učvršćuje svoju poziciju značajnog faktora stabilnosti u regionu i pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima kroz integraciju u evropski i globalni bezbednosni sistem.

Na kraju, obzirom da BIA kao značajan deo celokupnog bezbednosnog sektora učestvuje u izradi novog dokumenta nacionalne strategije, bezbednosti Republike Srbije, koristim priliku da istaknem da Socijalistička partija Srbije smatra da pojedine stavove i strateške ciljeve iz važeće strategije bezbednosti treba zadržati. Pre svega mislim na vojnu neutralnost naše zemlje, ali i na pitanje Kosova koje treba i dalje tretirati u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, a koja je i po važećoj strategiji, kao jednostrano samoproglašena država, predstavlja najveću bezbednosnu pretnju za Republiku Srbiju ali i za ceo region.

Pitanje zaštite nacionalnih interesa u južnoj srpskoj pokrajini nedvosmisleno treba da bude jedno od prioritetnih strateških opredeljenja Republike Srbije. Iz svih navedenih razloga poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće usvajanje i ovog i svih ostalih predloženih zakona koji se nalaze na dnevnom redu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite, kolega Đokiću.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, konačno na dnevnom redu imamo dugo očekivani set zakona iz sektora odbrane i bezbednosti, koji nam je podnela Vlada Srbije i koji već duže vremena izaziva interesovanje dela javnosti, mogu reći posebno onog dela javnosti koji je direktno ili indirektno zainteresovan za nova zakonska rešenja u ovoj oblasti.

Osvrnuću se u svojoj diskusiji samo na neke predloge zakona. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, koji nam je dostavila Vlada Srbije sa ciljem efikasnijeg rukovođenja i obezbeđivanja efikasnog funkcionisanja Vojske Srbije, između ostalog se precizira koji se to tajni podaci, nastali u radu u komandi jedinica i ustanova Vojske Srbije, smatraju tajnim podacima čijim bi otkrivanjem neovlašćenim licima nastala šteta po nacionalnu bezbednost Republike Srbije, tako što bi se ugrozio sistem odbrane i bezbednosti zemlje ili bi se ugrozile operativne i funkcionalne sposobnosti Vojske Srbije.

Smatram da je ovo veoma značajna novina kojom se onemogućava da tajni podaci budu dostupni neovlašćenim licima i javnosti, pri čemu se ne sprečava da se oni dostavljaju nadležnim organima u skladu sa zakonom i u zakonskom postupku. Pored toga, predviđa se i novina da godišnji izveštaj Vlade ostane priprema za odbranu, umesto da se usvaja na plenarnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, u buduće razmatra na sednicama nadležnog skupštinskog odbora, čiji članovi i zamenici članova poseduju bezbednosni sertifikat, a imajući u vidu da se radi o strogo poverljivom dokumentu smatram da je to pravilno rešenje.

Takođe, jedna od novina u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani koju smatram veoma značajnom i koju pozdravljam je omogućavanje osnivanja budžetskog fonda za potrebe obezbeđenja sredstava za finansiranje funkcionisanja i unapređivanja Službe traganja i spasavanja vojnih vazduhoplova.

Kao bivši pripadnik, profesionalni pripadnik vojske i kao direktni učesnik borbenih dejstava u odbrani zemlje u NATO agresiji na SRJ, svestan sam značaja unapređenja naše Službe traganja i spasavanja vojnih vazduhoplova i permanentnog razvoja sposobnosti Vojske Srbije po ovom pitanju. Ni jedan pilot, niti bilo koji drugi član posade vojnog vazduhoplova, niti lica koja se prevoze vojnim vazduhoplovima nikada u budućnosti ne smeju ostati prepušteni sami sebi i sudbini i moraju biti sigurni i uvereni da će Vojska Srbije preduzimati sve mere, radnje i postupke koji su joj na raspolaganju u cilju lociranja, pronalaženja i spašavanja vojnih vazduhoplova u ratu i miru.

Isto tako smatram dobrim rešenjem uvođenje mogućnosti da se udruženjima koje svoje delovanje tehnički zasnivaju na oblastima od značaja za odbranu, omogućava sticanje statusa udruženja od posebnog značaja za odbranu, jer to u značajnoj meri doprinosi jačanju i opstanku takvih udruženja i zato što se njihovo delovanje, programi, organizovanost i omasovljenje svakako stavljaju u funkciju jačanja sistema odbrane u širem smislu.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, koji nam je podnela Vlada, otklanjaju se uočene pravne praznine i nepreciznosti u pojedinim rešenjima, obezbeđuje se povoljniji položaj profesionalnih vojnika, podoficira i oficira, a istovremeno omogućuje efikasnije rukovođenje i funkcionisanje Vojske Srbije.

Izdvojio bih nekoliko veoma značajnih izmena, mada je ceo Predlog zakona veoma dobar. Na primer, rešenje da se za vreme ratnog i vanrednog stanja vojska može popunjavati i materijalnim sredstvima koja joj vlasnici tih sredstva, domaći ili strani državljani, stave na raspolaganje omogućava poboljšanje popune u cilju boljeg izvršenja dodirnih zadataka od strane jedinica i ustanova u ratu ili u vanrednom stanju. Zatim, veoma su dobra rešenja koja po prvi put pripadnicima vojne policije kao ovlašćenim službenim licima omogućavaju primenu policijskih mera i radnji, što je usaglašeno sa zakonskim rešenjima i odredbama novog Zakona o policiji.

Dalje, zakonom su stvorene veće mogućnosti da se profesionalni pripadnici Vojske Srbije mogu angažovati u strukturama međunarodnih organizacija i regionalnih inicijativa, što je po mom mišljenju odlično rešenje u uslovima kada se Srbija nalazi u procesu evropskih integracija i kada teži ka većoj međunarodnoj vojnoj saradnji, uz očuvanje sopstvene vojne neutralnosti.

Dalje, ovim predlogom zakona se plate, naknade i druga novčana primanja profesionalnih vojnika, vojnih lica, usaglašavaju sa odredbama zakona kojima se uređuju plate u javnom sektoru, bolje se regulišu i preciziraju odmori i odsustva, a dužinu radnog vremena na pojedinim formacijskim mestima sa štetnim uticajem uslova rada na zdravlje i sposobnost lica koje takvu dužnost obavlja procenjivaće medicina rada nadležne vojno zdravstvene ustanove.

Kao jednu od značajnijih novina u ovom predlogu zakona izdvajam i uvođenje naknade dela troškova u vezi rešavanja stambenog pitanja korisnicima subvencionisanog stambenog kredita, što zajedno sa ostalim merama koje je Vlada Srbije najavila po pitanju stambene izgradnje i stambenog zbrinjavanja pripadnika Sektora bezbednosti uliva nadu i pripadnicima tzv. vojnih beskućnika i mnogim članovima njihovih porodica o kojima neke prethodne garniture vlasti nisu vodile brigu.

Želim na kraju svog izlaganja i ovom prilikom da naglasim da se mi iz SNS, predvođeni Aleksandrom Vučićem zalažemo za sveobuhvatno jačanje sistema odbrane Republike Srbije, a da Vojska Srbije mora uvek da bude snažan odvraćajući faktor za svakoga, ko bi pokušao da izvrši agresiju na našu zemlju.

Zalažemo se za to da uvek budemo sposobni da mudrom politikom čuvamo mir i stabilnost Srbije i da Vojska Srbije nikada ne bude upotrebljena, ali da ta ista vojska u svakom trenutku mora biti spremna za upotrebu i izvršenje svojih namenskih zadataka. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica, dva minuta i 16 sekundi preostalog vremena vaše poslaničke grupe.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, direktore BIA, kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju pošto nemam mnogo vremena, ipak morati vratiti malo nazad i reći da smo mi posle 2000. godine od vojske koja se gotovo tri meseca uspešno suprotstavljala zločinačkoj NATO agresiji, sveli vojsku na organizaciju civilnog tipa i ponajmanje na oružanu silu koja je uspešno učestvovala u odbrani zemlje.

Za vreme ministrovanja prethodnih ministara, uništen je dobar deo arsenala naoružanja, bez zanavljanja novog oružja sa savremenim i borbenim sistemima.

Ono što moramo napomenuti jeste da, pojedinci su se hvalili profesionalizacijom vojske ali nisu želeli da kažu kako nije vođeno računa o tome šta će se dešavati sa vojnicima kada napune 42 godine i kada su takoreći bili izbacivani na ulicu bez ikakvih prava i bez ikakve neke prave mogućnosti za novom profesionalnom orijentacijom. Sada smo svedoci toga da aktuelna republička Vlada i Ministarstvo vodi računa o njima i da želi da promeni atmosferu i želi da pruži tim ljudima mogućnost da i dalje ostanu u vojsci. Bilo bi jako dobro kada bi građani mogli da saznaju koliko je Srbija prodala i za koliko para i kojim državama kako tenkove tako haubice i drugo naoružanje, jer te 2012. godine kada je došlo do promene vlasti u Srbiji, u Srbiji je leteo samo jedan avion Mig-29, jedan avion je leteo tada, a uskoro će nad Srbijom leteti ne dva ili tri puta više, leteće 15 puta više aviona nego što je to bilo za vreme dosovskog režima.

Ono što moramo reći i što je izuzetno bitno, jeste da je Vojska Srbije kupila i šest novih Erbasovih helikoptera kao i nove helikoptere Mig-17, a uskoro će nadamo se kupiti i helikoptere Mig – 35. Do sada smo u prethodnom delu sednice govorili o tome kako je bilo sramno stanje po pitanju popunjenosti sa kompletima zimskih i letnjih uniformi sastava Vojske Srbije, ali ono što je najbitnije jeste da se situacija u Vojsci Srbije menja.

Zahvaljuje kolega.
Reč ima narodni poslanik Nataša Vučković. Nije tu.
Sa ovim bismo završili sa današnjom raspravom.
Nastavljamo sutra u 10,00 časova, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Zahvaljujem.