Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.04.2018.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/82-18

2. dan rada

25.04.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Đorđe Milićević

Sednica je trajala od 10:10 do 20:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Vulin.
...
Pokret socijalista

Aleksandar Vulin

Zahvaljujem generalu Deliću na zaista iscrpnom izlaganju i na energiji koju je uložio u proučavanju svih ovih zakona, pa bar ono što mogu da odgovorim, da kažem, kada je u pitanju bila terminologija oko poslovođenja, i slažem se, ja više volim srpske reči koje zvuče kao srpski jezik, ali to je prilagođavanje sa civilnim Zakonom o visokom obrazovanju i tamo piše da se poslovodi, to je jednostavno usaglašavanje, nije do nas.
Što se tiče datuma koji ste naveli to ćemo proveriti. Ni jedan vojnik, ni jedan policajac koji su stradali, koji su poginuli ne sme da ostane van zaštite države zato što mi smo datumski to regulisali. Dakle, proverićemo i videćemo ako ima jedna, jedna žrtva naći ćemo načina da bude u datumu ili šta god, ne sme niko da izgubi pravo zato što to u tom trenutku neki datum nije odgovarao. To ni slučajno. To, hvala na tome, obratićemo posebno pažnju.
Što se tiče dostavljanja izveštaja generalnog inspektorata, to u stvari nije po zakonu. Može izveštaj generalnog inspektorata može da dobije samo ministar odbrane i vrhovni komandant, niko drugi. Tako da, ukupni možemo da napravimo, ali ne možemo da napravimo pojedinačno, jednostavno to ne može.
Što se tiče godišnjeg izveštaja o stanju priprema za odbranu, to je kao što znate, strogo poverljive prirode, a sednica Narodne skupštine ne može da bude zatvorena za javnost, nikada. Ona uvek mora da bude otvorena za javnost. Ne možemo da je zatvorimo, a pogotovo što oni koji bi to slušali morali bi da imaju sertifikat o tajnosti podataka, to nema svaki narodni poslanik, jednostavno je tako. Moramo se pridržavati toga.
I da je takva praksa već ustanovljena, moram da vam kažem od 2011. godine ni jedan godišnji izveštaj o stanju pripreme za odbranu nije razmatran na sednicama Narodne skupštine, ali jeste na odborima i to je sasvim prihvatljivo rešenje i uostalom, 2014. godine predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove je i prihvatio upravo ovo rešenje.
Mislim da to, sve stranke su zastupljene, svi članovi odbora imaju odgovarajuće sertifikate o čuvanju tajni i rukovanju podacima, tako da mislimo da je to sasvim u redu. U krajnjoj liniji nije politička stvar.
Što se tiče VTI, njemu poklanjamo posebnu pažnju. Potpuno ste u pravu, VTI je mozak naše industrije. Bez VTI nema ničega. On je taj koji je razvoj, on je taj iz koga i odbrambena industrija Srbije crpi nove projekte, crpi nove ideje, crpi u krajnjoj liniji nove tehnologije. Između ostalog, zato smo i u ovom zakonu uveli rojaliti, dakle, uveli nadoknade VTI, jer do sada odbrambena industrija je koristila patente VTI, koristila znanje VTI, a za to nije ništa morala da mu plati. E, pa to je način da ga ojačamo.
Mi takođe razrađujemo pravilnik, nadam se da ćemo imati podršku Ministarstva finansija da se posebno stimulišu inženjeri VTI koji rade na određenim projektima, jer, to je jedini način da ga sačuvate. I upravo i ovo ulaganje u odbrambenu industriju Srbije je način da ga sačuvate da radi ovde, jer vi ne možete da se nosite na tržištu. Možete li da zamislite koliko košta jedan inženjer koji projektuje raketu? Mi nikad nećemo moći da platimo. Nikad. Na ovaj način kada dođe neko ko će imati interese velikim novcem da ga zadrži ovde, možda ćemo ga zadržati. Ovako nećemo. Budimo realni. Nećemo ga zadržati.
Znate, evo hladno termovizijski detektor, linija za proizvodnju toga što je sad svetski hit, košta između 500 i milijardu evra. Da li nam je to potrebno? Jeste. Da li bi bilo jako dobro da to možda? Bi. Da li ćemo imati taj novac? Nećemo. Na ovaj način možda možemo da ga imamo. Možemo da dovedemo tehnologiju. Tehnologiju čak i mnogo primitivniju, da ne govorimo sada ovo je zaista sada sofisticirano, ovo je svetski vrh, ali govorimo recimo o polimerskoj dršci koju mi nemamo, zato je naš pištolj mnogo skup. Zato naš pištolj vi pravite od kilograma aluminijuma. Nemate polimersku dršku za njega. Kad budete imali tu liniju, koju treba neko da donese, treba neko da plati i pravićete ga i biće mnogo konkurentniji, biće mnogo jeftiniji itd. Samo jedan od primera, i samo da se vratim još jednom na ovu važnu stavku oko produženja vremena vojnicima po ugovoru.
Vidite, kada je doneta odluka, politička odluka, naravno kao i svaka o uvođenju profesionalne vojske. Smatralo se da će profesionalni vojnik biti do svojih najboljih godina, do 40 godina života kada je čovek negde u najvišoj fizičkoj snazi i intelektualnoj, itd. I posle toga on više neće biti potreban vojsci, ali će mu država obezbediti novac za njegovu otpremninu, obezbediće novac da on može da ode, da započne nešto svoje i da bude stimulisan u krajnjoj liniji da ode i da radi tih dvadesetak godina, siguran da će imati značajan novac kada bude odlazio. Taj novac nikad nije obezbeđen. I zbog toga je ta odredba od 40 godina.
Na nama je sada tog vojnika koji možda više nije u najboljoj fizičkoj kondiciji, nije više na tom nivou, ali može da radi neke druge dužnosti u vojsci, pogotovo za specifična zanimanja koja ne možete da ih nađete da ih nađete na tržištu rada, treba da ga obučite dug vremenski period, nije da mi sada imamo ni mnogo bogatije zemlje, ni mnogo razvijenije vojske koje nemaju obavezu služenja vojnog roka, nemaju neki neograničeni rezervoar mladih ljudi koje odmah možete da stavite u funkciju. Nema. Morate da radite sa onim što ima i onda morate da stimulišete tog vojnika da on sa svojih 20 godina uđe u vojsku i da kaže – Pa dobro, bar ću ostati do penzije.
Sa druge strane, što vi odlično znate, nemamo mi taj broj formacijskih mesta za sve podoficire, ne može svako od njih da postane podoficir u vojsci, za one koji ne znaju, nije moguće da dobijete viši čin ili unapređenje ukoliko ne postoji upražnjeno mesto za vas sa tim činom, inače bi ste imali, ne zna, hiljade vodnika koji nemaju vod, koji nemaju ono što mogu da rade, nemaju mesto gde će da rade. Dakle i tu je problem.
E sad, upravo zbog toga, mi smo se borili sa tom dilemom, nije to nama ništa novo, ali zato smo i uveli ovo da produžavate ugovor na po tri godine da bi uvek ostajao onaj ko zaslužuje. Dakle, nećete vi odmah u startu reći – Ostaješ do 53 godine, nego na svake tri godine, što je duže nego što traži Zakon o radu, na tri godine vi ćete praktično proveravati tog čoveka i stimulisati ga da uvek bude što bolji da bi ostao do kraja. Mi ćemo se truditi da nađemo prostor za njega i prostor za njegov rad.
Zaista, još jednom da se vratim na VTI, radimo na tom pravilniku koji je jako važan i zaista očekujemo podršku i to moramo dobiti podršku ne samo Ministarstva finansija, nego čitave Vlade i čitavog društva, decenijama su zapuštani, odlazili su inženjeri, sada moramo da ih zadržimo i da vratimo.
Sada očekujemo prijem, neću da budem neskroman, ali koliko godina nismo primili takav broj inženjera, 10 ili 12 godina nismo primili taj broj inženjera, očekujemo da ćemo primiti 70 novih inženjera, to je za nas, general kaže da ih nismo primili otkako smo ih otpustili. To je 70 mladih inženjera i biće spas za VTI, biće velika promena. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pravo na repliku narodni poslani Božidar Delić.
...
Srpska radikalna stranka

Božidar Delić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Gospodine ministre, da pojasnimo ono kada sam pomenuo kopnenu zonu bezbednosti. Ovaj datum o kome ja govorim, ja sam gledao samo datume za vojnike. Taj datum ako se uzme u obzir, policija, ne odgovara, jer je onda to još nekoliko meseci pre toga.

Što se tiče izveštaja Inspektorata, mi ne tražimo Izveštaj Inspektorata, ali u vašem izveštaju, kada kažete da je Inspektorat izvršio, recimo, 25 redovnih inspekcija, pet vanrednih itd, za naš rad je važno da se kaže - jedinice te i te, ili hajde čak, valjda bi važno bilo i valjda to može da zna Odbor, ali da mi znamo koliko je jedinica ocenjeno kojom ocenom. Jer, kako mi zaključujemo? Ja gledam jedan izveštaj u kome kaže - 24 redovne inspekcije, 18 povratnih. Gospoda u uniformama zna šta znači povratna inspekcija. Onda ja iz toga treba da zaključim da su one, svih tih 18, bile neke ocene koje nisu bile dobre, da je dat rok za otklanjanje slabosti i da je onda bila povratna inspekcija.

Mi, nas 17 ovde koji, mislim i pred ovom Skupštinom, a i pred našim narodom, smo jedini, da kažem, predstavnici te civilne kontrole vojske, a ništa ne znamo o tome kakvo je stanje u vojsci, a možemo da saznamo samo kroz ta dva elementa, kroz ocenu operativnih sposobnosti i kroz ocene Inspektorata. Nisu nama potrebni detalji Inspektorata, ali ocene u tom tromesečnom periodu, koliko je tih ocena dobrih, koliko negativnih, itd.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Igor Bečić.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o BIA neophodne su kako bi se prevazišla situacija u kojoj Zakon o policiji je neprimenjiv u pogledu prijema novih zaposlenih i popunjavanju sistematizovanih radnih mesta i upražnjenih odlivom kadra, raspoređivanje na nova radna mesta postojećih pripadnika i napredovanje u karijeri.

Sva ova pitanja utiču na adekvatno vođenje kadrovske politike i ostvarivanja prava zaposlenih iz radnog odnosa. Ukoliko ovi instituti nisu uređeni na pravno valjan način, posledice mogu biti veoma negativne kada govorimo o Agenciji, čiji je zadatak zaštita nacionalne bezbednosti, a onda posledice mogu biti štetne i po bezbednost svih nas. Zbog toga je donošenje ovog zakona veoma značajno.

Prozivanje gospodina Bratislava Gašića što je postavljen na mesto direktora BIA samo zato što dolazi iz SNS u najmanju ruku je licemerno. Bratislav Gašić je zamrzao svoje stranačke funkcije, a kada već govorimo o tome, da podsetimo da neki direktori BIA od 2002. godine pa na ovamo, npr. da spomenemo da je direktor bio Rade Bulatović, visoki funkcioner DSS, a zatim i Saša Vukadinović, član glavnog odbora DS. Tako, ponavljam, licemerno je povezivati SNS i Bratislava Gašića.

Jedan od najvećih licemera koji osporava potpis direktora Agencije na rešenjima na radno-pravnom statusu kandidata za rad u Agenciji je stavljao svoj potpis na takva rešenja. Onda vidimo ovde jedno rešenje gde o preuzimanju, gde radnik Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova preuzima se na rad na određeno vreme u BIA Republike Srbije, imamo potpis direktora Agencije, gospodina Savića, ali je zanimljivo sa druge strane da imamo potpis Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova i ministar gospodin Živković, pa onda govoriti o licemerstvu.

Kao predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti odgovorno tvrdim da je postavaljenje gospodina Bratislava Gašića za direktora Agencije, koji je bio takođe i ministar vojni, i razume probleme unutar sistema, dao je neophodni kvalitet unutar bezbednosnog sektora i u našim nadzornim posetama se dalo primetiti da je saradnja i koordinacija unutar bezbednosnog sektora nikad bolja i da u ovom osetljivom trenutku, kada su bezbednosne pretnje više nego prisutne svuda u Evropi, i možemo da budemo sigurni da će Agencija da odgovori svim izazovima i da zaštiti bezbednost građana Republike Srbije i Republiku Srbiju.

O kvalitetnim promenama unutar Agencije i poboljšanju materijalno-tehničkih uslova i da ne govorim, o tome govore pripadnici Agencije.

Poštovane dame i gospodo, sada ću da se osvrnem na pojedine članove izmena i dopuna Zakona o BIA, gde se član 1. menja i članom 7. osnovnog zakona preciznije se definiše sadržaj Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji. Propisuje se da Akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji donosi direktor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vladu i da su podaci sadržani u ovom aktu tajni podaci, što se određuje u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka.

Naime, Agencija, iako ima specifičan status i obavlja specifične poslove, ona po zakonu ima status posebne organizacije i svojstvo pravnog lica. Samim tim je dužna da primenjuje Zakon o državnoj upravi, koji u članu 43. stav 2. i 3. definiše Akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta i posebnoj organizaciji, gde donosi direktor, i on ne može stupiti na snagu dok na njega Vlada ne da saglasnost.

Tako je ovom izmenom zakona obezbeđena kontrolna funkcija Vlade nad službom bezbednosti.

Članom 1. Zakona o BIA propisano je da se BIA obrazuje kao posebna organizacija, dok član 35. Zakona o državnoj upravi propisuje – posebnom organizacijom rukovodi direktor koji za svoj rad odgovara Vladi.

Članom 44. Zakona o državnoj upravi propisuje se da rukovodilac organa državne uprave može da izdaje direktive kojima određuje način rada, postupanje i ponašanje zaposlenih u organu državne uprave.

Sva ova ovlašćenja imaju direktori raznih kancelarija Vlade, npr. Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom itd.

Zbog toga me ovi pokušaji degradacije funkcije direktora BIA i same BIA od strane mojih kolega pomalo i plaše. Da li je moguće da je neko samo radi političkih poena u stanju da se na ovakav način igra sa institucijom koja obavlja poslove koji se odnose na zaštitu nacionalne bezbednosti Republike Srbije?

Naravno da je sistematizacija poverljiva i da se kod svake ozbiljne službe ovog tipa u svetu to povezivanje da neke službe na svojim sajtovima imaju organizacione šeme je tačno, pa imamo to, takođe, na sajtu BIA, ali nigde nemate broj ljudi po pojedinačnim organizacionim jedinicama, što jeste logično, jer detalji i podaci o organizaciji zalaze u metodologiju rada službe, a metodologija obaveštajnog rada jeste tajna.

Budimo malo realni, pa u svim zemljama informacije koje se odnose na nacionalnu bezbednost su tajne.

U članu 2. predloženom izmenom se briše stav 1. člana 20. osnovnog zakona, jer se na kasnijim predloženim odredbama precizira ova upućujuća norma na Zakon o policiji, a koja se odnosi na prava, dužnosti i odgovornosti na osnovu radnog odnosa pripadnika Agencije.

Takođe, u članu 20a posledica izmena koje je doneo novi Zakon o policiji po ugledu prava, dužnosti i odgovornosti iz radnog odnosa. Naime, ovim članom se odredbe Zakona o BIA prilagođavaju Zakonu o policiji u pogledu kategorizacije pripadnika u zavisnosti od poslova koje obavljaju i uvodi se kategorizacija zaposlenih prema vrsti poslova koje obavljaju i predviđaju se tri kategorije zaposlenih – ovlašćena službena lica, lica na određenim dužnostima i lica bez ovlašćenja.

Odredbe člana 20b su takođe posledica novina koje je doneo Zakon o policiji. Sama priroda poslova za koje je BIA nadležna pretpostavlja da nije uvek i za svako radno mesto moguće sprovoditi javnih konkurs. Naime, Zakon o policiji je predvideo da Vlada bliže uređuje način sprovođenja konkursa za popunjavanje radnih mesta u MUP. Vlada je to učinila donošenjem Uredbe o sprovođenju javnog konkursa u MUP. Jer, mi vidimo da u oglasu o konkursu za popunjavanje radnog mesta navode se podaci – organa unutrašnje organizacije u jedinici, uže organizacione jedinice, mesto rada, radnom delu, radnom mestu, radnom broju radnog mesta, uslovima za rad na radnom mestu, zvanjima i veštinama koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere.

Takođe, ako iko od kolega poslanika smatra da bilo koja služba bezbednosti treba da objavljuje oglase za radna mesta na ovakav način i sa ovoliko podataka i informacija, onda očigledno neko ne razume prirodu poslova koje službe bezbednosti obavljaju.

Ako pažljivo pročitate ovaj stav, on kaže – za popunjavanje radnih mesta u Agenciji nije obavezan konkurs. Nije obavezan, znači nužno ga neće biti za radna mesta za koja je moguće sprovesti ili da taj konkurs Agencija sprovede na neki drugi, adekvatniji način kojim se ne bi kompromitovali podaci o njenom radu i pripadnicima za koje treba da ostanu poverljivi. Odredbe o neobaveznosti konkursa za zapošljavanje u BIA ne znači ukidanje konkursa. Agenciji se zbog specifičnih poslova ostavlja i ovakva mogućnost, da bi zaštitila bezbednosno-osetljive podatke o upražnjenim radnim mestima i profilima potrebnih kadrova.

Stavom 2. člana 20b propisano je da o osnivanju radnog odnosa u Agenciji rešenjem odlučuje direktor. U samom startu polemika o sredstvima informisanja izazvale su odredbe koje se odnose na zapošljavanje u BIA i ovlašćenje direktora. Naime, predloženim izmenama utvrđuje se da direktor odlučuje rešenjem o zasnivanju radnog odnosa, čime je zapravo definisan samo pravni akt kojim se zasniva radni odnos i pripadnik BIA raspoređuje na odgovarajuće radno mesto, što ne znači da je promenjena procedura za prijem novih radnika, niti da novi pripadnik može da bude zaposlen bez prethodne bezbednosne provere i ako ne ispunjava druge uslove predviđene za radno mesto na koje se raspoređuje. Ovom odredbom se samo definiše pravni akt.

Sada dolazimo do člana 20v, gde smo imali stručno mišljenje kandidata za potpredsednika DS, u kome se precizira postupak bezbednosnog proveravanja u slučaju zasnivanja radnog odnosa u Agenciji, u slučaju vraćanja zaposlenog na rad po osnovu pravosnažne odluke nadležnog organa.

Stav 1. predviđa da Agencija odlučuje u slučaju pravosnažne odluke nadležnog organa kojim se lice vraća na rad u Agenciju. Ima pravo da sprovede postupak bezbednosnog proveravanja tog lica radi utvrđivanja postojanja bezbednosnih smetnji koje predstavljaju stvarni i neprihvatljiv bezbednosni rizik.

Odredbom kojom se uređuje vraćanje na rad, na osnovu pravosnažnih sudskih odluka i propisuje se postupak bezbednosne provere, neophodno je sprovesti u slučajevima vraćanja na rad, odnosno nastavka rada u Agenciji.

Naime, određeni sistematizovani rad na mestu u Agenciji uživaju poseban zaštitni režim, koji je deo primene opštih mere zaštite tajnih podataka u posedu Agencije, a u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu tajnih podataka i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

U slučaju pravosnažnih sudskih presuda, Agencija mora uzeti u obzir protok vremena od momenta prestanka radnog odnosa pripadnika do donošenja konačne odluke kojima se lice vraća na rad, kao i da postoji mogućnost da su se okolnosti u životu lica koji nastavlja rad u Agenciji promenile. U nekom slučaju određene okolnosti mogle bi da predstavljaju osnov za sumnju u njegovu poverljivost i pouzdanost, a naročito ako su njegove aktivnosti u suprotnosti sa interesima Republike Srbije ili ako je povezan sa stranim licima koja mogu da ugroze bezbednost i međunarodne interese Republike Srbije. Stoga je neophodno sprovesti postupak bezbednosne provere za lica koja nastavljaju rad u Agenciji. Ovu odredbu je potrebno uneti u tekst zakona u cilju jasnog određivanja u slučajevima kada je potrebno sprovesti postupak bezbednosne provere.

Ovde se BIA ni jednog trenutka ne stavlja iznad suda niti zakona, naprotiv sud u postupku utvrđuje zakonitost postupanja u jednom trenutku u prošlosti. Protok vremena je ovde presudan i zamislite praktičnu situaciju u kojoj sud posle nekoliko godina donese presudu da određeno lice vraća na rad u Agenciju, a da ga Agencija vrati bez prethodne bezbednosne provere, bez provere šta se dešavalo tih nekoliko godina, koliko u Agenciji to lice nije radilo. Po meni, ne da je samo to nezamislivo, nego i nedopustivo, time se ozbiljno mogao ugroziti rad Agencije i bezbednost Republike Srbije.

Mogli bi da komentarišemo i neke druge članove i da vidimo koliko je neophodno da se te izmene ugrade u izmene i dopune Zakona o BIA, ali sada zbog vremena ostavićemo to i u sutrašnjem danu. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, povreda Poslovnika.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Na osnovu člana 104, gospodine Arsiću, bar vi kao predsedavajući, trebali ste da reagujete.

U članu 104. jasno se definiše da jedni prema drugima treba da se odnosimo sa punim uvažavanjem. To važi i za članove Vlade, a i za službenike državne najvišeg ranga, kakav je direktor Agencije BIA. Ovde razgovaramo o zakonu, kako rekoše o BIA i rekoše, sad sam čuo jednu od uvreda, po meni uvreda, da je licemerno povezivati Gašića sa SNS. Molim vas, trebali ste da reagujete kao predsedavajući.

Nejasno je da li je Gašić član SNS ili nije član SNS. Da li Gašić ovde predstavlja, ne samo direktora BIA, nego kadrovsko rešenje SNS? Kada je rečeno da je licemerstvo povezivati njega sa SNS, vi ste bar trebali da reagujete. Sada objasnite vi, gospodine Arsiću, da li je Gašić i dalje član SNS ili je licemerstvo i dalje povezivati ga sa tom strankom ili ste vi možda razumeli drugačije tu konotaciju koju je izneo kolega poslanik.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Kolega Mirčiću, zaista ne mogu da vidim gde je ovde kršenje Poslovnika. Apsolutno nema nikakve veze sa kršenjem Poslovnika.
(Milorad Mirčić dobacuje.)
To što vi imate da postavljate pitanja, postavite predlagaču zakona, postavite kolegi poslaniku, možete i javno, ali kakve to veze ima sa Poslovnikom.
(Milorad Mirčić: Kako nema?)
Nema nikakve.
Reč ima narodni poslanik Igor Bečić, povreda Poslovnika.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
U ovom trenutku se obmanjuje javnost i izvrću reči koje sam izgovorio. Samo sam rekao da je prozivanje gospodina Gašića…

(Vjerica Radeta: Koji član?)

…samo zato što je član SNS, a da je gospodin Gašić zamrznuo svoje stranačke funkcije. Jedina mana ovde koja je stavljena na teret gospodinu Gašiću jeste zato što je bio visoki funkcioner SNS, a sada niko ne može da govori kako on i na koji način profesionalno obavlja svoju funkciju direktora BIA. Zahvaljujem i ne tražim da se Skupština izjasni.

(Vjerica Radeta: Po kom članu si ti pričao?)

Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine, ako ne znate, gospođo.