Ja bih da se zahvalim i vama gospodine Đukanoviću i gospođi Miladinović na zaista, očigledno, pažljivom čitanju i sa zaista velikim strpljenjem ne samo što učestvujete na sednici, nego što ste uložili veliki trud da ovaj obimni dokument pročitate i da izvučete iz njega ono što smatrate da je najbitnije.
Stvarno želim da kažem, evo, jedna od stvari koju niko nije primetio, a jeste zaista veoma važna, ljudski važna, a to je da ono naše dete koje završi Vojnu akademiju, a iz bilo kog razloga njegovo zdravstveno stanje se pokvari, razboli se dete, povredi se ili desi se bilo šta slično, ako je završi, ne može da bude oficir, ali zašto ne može da bude zaposlen u sistemu odbrane? To je ljudska stvar. Mi smo se trudili da na puno tih malih primera, gde god smo videli način gde možemo da pomognemo našem pripadniku, gde možemo da pomognemo našem pitomcu, našem gimnazijalcu da to i uradimo.
Imali smo nekoliko, evo, prošle godine smo imali primer dva naša dečaka, našli su im srčanu manu koja nije bila na početku. Oni su završili školu i ne mogu da budu oficiri. Pa, jel treba da bude bačeno četiri godine njihovog života? Naravno da ne treba. Eto, to je način i hvala što ste to primetili, kao što želim da zahvalim poslaniku Đukanoviću na onome što ste primetili, to je suštinski važno.
Setite se koliko puta je bilo pitanje da li ćemo zadržati vojnu neutralnost ili nećemo, pa, evo i u zakonu. Znači, morate da promenite zakonom. To ne možete, nije to tako lako i tako jednostavno. Nije to više politička odluka danas ćemo jedno, sutra drugo, nego to je temeljna orijentacija ove države. I hvala što ste to primetili. To je stvarno od izuzetnog značaja.
Bilo je ovde pitanja o tome ko ima kakvu kvalifikaciju. Znate, ja sam, ako to nešto znači, političar, to ne mora ništa da znači, ja sam završio visoke studije bezbednosti i odbrane. To je najviša škola u sistemu našeg vojnog obrazovanja. Najviša, nema više od toga. Ovo što nosim ovde to znači. Nisam završio FBI kurs, priznajem. To ne mogu da završim, FBI kurs ne mogu da završim, sigurno ne bih mogao da budem primljen tamo, ali visoke studije bezbednosti i odbrane Vojske Srbije mogu i jesam i veoma sam ponosan zbog toga. Nije to glavna stvar.
Hajde sada i to da sklonimo sa strane. Hajde da budemo potpuno realni. Da li stvarno neko misli da ijedan civilni ministar odbrane zna više o Vojsci Srbije nego načelnik Generalštaba koji je čitav svoj život proveo u vojsci? Ne zna i ne treba da zna. Naopako bi bilo da znam o vojsci više nego general Diković, koji je čitav život proveo u vojsci. Veći je problem u tome što su prethodni ministri u vreme DOS-ove vlasti mislili da znaju više o vojsci nego od vojnika, i tako su se i ponašali.
Šta je moj posao u vojsci. Moj posao je da imam veliki budžet. Moj posao je da promenim zakone, tako da ti zakoni odgovaraju pripadnicima Vojske, da obezbedim da istraživanja idu tako da dobijemo što više dobrog i kvalitetnog naoružanja, da obezbedim kao političar da imamo otvoren prolaz kao vojska u drugim državama, u drugim ministarstvima odbrane. To je moj posao i ja se trudim da ga radim najbolje što mogu, a naravno da će načelnik Generalštaba i svako od ovih generala, svako od ovih oficira ovde, da zna više o vojsci. To im je posao, tako treba da bude i onda svako radi svoj posao. Moje je da obezbedim da oni funkcionišu i da se bore za svoju zemlju. Moje je da obezbedim prijatelje, moje je da obezbedim komunikaciju, moje je da obezbedim da Vojska može da napreduje i raste. Ko će to da radi? Vojnici, pa zato ih plaćamo, zato ih školujemo i zato su oni važni. Tu se mi razlikujemo.
Mi razumemo da upravljati vojskom i učestvovati u upravljanju vojskom je najveća čast, a nije nikakva komandna dužnosti gde se vi postali gospodar preko 30 hiljada ljudi i tako se ne i ponašamo. Mi smo zahvalni ovim ljudima u uniformi na njihovom požrtvovanju i hrabrosti i oni treba da znaju više, a mi treba da možemo da im omogućimo da njihovo znanje bude pretočeno u svakodnevni život pripadnika Vojske Srbije i da čuvaju našu zemlju. Hvala.
