Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, ono što je nesporno jeste da je najjače oružje koje čovek u životu može da ima istina, a najbolji motiv da se brani otadžbina je upravo ljubav prema otadžbini. To se ne uči na specijalnim američkim kursevima, ili u Maršalovom centru za bezbednosne studije u Garmišpartekinhernu, kao što je to učio šibadžija sa Đeram pijace, to se uči na Visokim studijama bezbednosti odbrane, najvišoj nacionalnoj školi u kojoj se može naučiti kako se rukovodi Vojskom Republike Srbije.
Uvek je vojnik u Srbiji bila obaveza koja se nikad nije dovodila u pitanje, a biti oficir je bila posebna čast za svakog Srbina. Vojska Srbije je oduvek bila stub državnosti, stub stabilnosti i njena snaga i moć su uvek bile razlog odustajanja mnogih da ugroze granice Srbije.
Kada je Vojska bila jaka, i država je bila jaka. Kad je Vojska bila slaba, neprijatelji su nepogrešivo birali momenat kada i kako će ugrožavati slobodu i čast Srbije.
Nakon ustanka koji je predvodio Karađorđe nastala je ustanička i buntovnička vojska od ljudi koji više nisu mogli da trpe zulum. U Prvi svetski rat je otišla vojska koja je, braneći čast i dostojanstvo male ali hrabre države, pokazala da su sloboda i kućni prag nešto što se brani po svaku cenu. U Drugom svetskom ratu vodila nas je ideja antifašizma. Sve to zajedno 1999. godine je bilo nešto što je bio motiv za Vojsku Srbije, jer tada smo se borili za kućni prag po svaku cenu, protiv fašizma koji se budi, ustanički i buntovno protiv najveće i najmoćnije sile, a sve zarad Srbije.
Iako se od Petooktobarskog puča 2000. godine 12 godina činilo sve da se ove vrednosti zaborave, ponižavanje vojnika i oficira, izručivanje Haškom tribunalu, toj zločinačkoj i antisrpskoj nezakonitoj tvorevini, najhrabrijih, najčestitijih među nama, isporučavani su srpski generali, srpski vojnici, samo da bi se dodvorilo sponzorima koji su pučiste doveli na vlast. NJihovog puzanja i gmizanja gadili su se čak i njihovi nalogodavci, jer su činili i mnogo više nego što su tražili od njih. Tako su pristali na hiljadu puta veća poniženja nego što su Austrougari 1914. godine tražili od male Srbije.
Da bi obezbedili svoje fotelje, napunili svoje džepove, omogućili su da naše nebo ostane nezaštićeno, da nam bezbednosna zona bude prostor za narko-trgovinu, da se naoružanje rasprodaje za manje novca nego što je vredelo kao otpad, a za razliku koju su ostvarivali punili su svoje džepove. Postali su vlasnici vračarskih pašnjaka i stambenih zgrada i dolarima prali sopstvenu savest, ako su je uopšte i imali. Ali, prevarili su se, kao i mnogi pre njih.
Od 2012. godine naovamo mladi koji se dobrovoljno prijavljuju za služenje vojnog roka jasno pokazuju šta misle o uništavanju kasarni, o ukidanju obaveznog služenja vojnog roka, a upravo civili u Vojsci su garancija opstanka demokratije.
Ja vas molim da ponovo preispitate i razmotrite mogućnost da se otvori prostor za još veći broj, za sada dobrovoljaca, a nadam se i ponovo vraćanje jednog modifikovanog obaveznog služenja vojnog roka.
Čast, antifašizam i ljubav prema Srbiji je u genetskom kodu ovog naroda i to se ne može izmeniti za samo 12 godina lopovluka.
Ovaj set zakona koji danas imamo pred sobom upravo nastavlja uspešan oporavak Vojske Srbije, omogućava vraćanje časti i dostojanstva svakom pripadniku Vojske Srbije koja mu je uvek pripadala u sopstvenim očima i očima ovog naroda.
Nije lako, ali od Aleksandra Vučića, preko Gašića, Đorđevića, do Aleksandra Vulina, svi ministri odbrane kontinuiranim i sistematičnim radom uspeli su da danas Vojska Srbije živi i radi u pristojnim uslovima, da ima uniforme, a ne da se stidi kao do 2012. godine, jer su imali bar osam različitih vrsta uniformi i izgledali kao dobrovoljno lovačko društvo.
Ali nisu ni mogli da budu bolje obučeni, ni obučeni jer je tadašnje ministre interesovalo samo kako da ugase kasarne, da prodaju oruđe i oružje u bescenje, kako da uzmu provizije i sklone ih na sigurno u inostranstvo. Koliko bi bili u boljem materijalnom položaju da nismo prinuđeni da ponovo kupujemo tenkove koji su prodavani za manje od pet hiljada dolara, oružje i drugu opremu koje su dosmanlije prodavale u bescenje znaju samo oni koji se sa tim svakodnevno bore.
Pored svega toga, srpski vojnik je danas ponovo cenjen i poštovan među svojim kolegama. Svojim učešćem u mirovnim misijama Vojska Srbije svakog dana potvrđuje da je Srbija vojno neutralna, da je uvek spremna da bude tamo gde je potrebno učestvovati da se obezbedi mir, radi tamo i ponaša se kao da je Srbija u pitanju.
Iz tog razloga ćemo mi bezrezervno podržati ovaj set zakona, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije. To će umnogome olakšati procedure oko angažovanja Vojske Srbije u multinacionalnim snagama, ali i u potpunosti obezbediti potpunu kontrolu od strane parlamenta, kao najvišeg zakonodavnog tela, o tome gde će biti angažovana Vojska Srbije, a to je ono što je bitno i to je ono što je posao ovog parlamenta.
Predložene izmene i dopune Zakona o odbrani omogućavaju redovno praćenje i primene svih propisa i usaglašavanje sa nastalim promenama, ali tako da je obezbeđena adekvatna garancija proverljivosti i poverljivosti predmetnih dokumenata, kao što je na primer Godišnji izveštaj o stanju i priprema za odbranu.
Predloženim rešenjima Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme omogućiće se brži i sigurniji razvoj vojne industrije, ali se prvi put uvodi pojam grupacija odbrambene industrije Srbije i to treba stalno pojašnjavati, da taj pojam ne bi bio zloupotrebljavan. To su privredni subjekti kojima će, i pored omogućavanja da dođe do ulaganja sredstava od strane fizičkih ili čak i stranih lica, većinski udeo ostati isključivo u vlasništvu Republike Srbije.
Primer podržavljenja koji se predviđa ovim zakonom i pretvaranje nekadašnje društvene u državnu imovinu tako što je i država dužna da investira i uloži sredstva u vrednosti društvene imovine i praktično kupovinom stekne većinsko vlasništvo je upravo sve suprotno od onoga što se kroz pljačkaške privatizacije do 2012. godine radilo.
Osnovne karakteristike rešenja koja su predložena u vezi Zakona o Vojsci Srbije jesu upravo obezbeđenje socijalne sigurnosti i podizanje starosne granice do 53 godine života, do kad se može obnavljati ugovor o radu, ili za pojedine formacije do 65 godine jeste jako važno jer se time ispunjava uslov u skladu sa zakonima iz oblasti Republičkog fonda PIO da se stekne puna penzija.
Zakon o vojnom obrazovanju će biti predmet dodatne rasprave, u cilju poboljšanja predloženih rešenja, ali ono što je važno, važno je da se njime ne ograničava uspostavljena dobra praksa, da se kao predavači u našim vojnim školama mogu pojaviti sada i penzionisani ratni generali i oficiri, od kojih posebno izdvajam generala Lazarevića, ali i sve one od kojih očekujemo da će svoja ratna i neprocenjiva iskustva preneti mladim budućim kadetima ili budućim vojnicima Vojske Srbije. To ratno iskustvo i taj moral koji oni u sebi poseduju i njihovo dostojanstvo je jako važno za budući moral i obrazovanje vojnika Srbije.
Nemojte da se čudite što se danas neki bune zbog toga što se traže investitori koji će dokapitalizovati preduzeća iz ove grupacije, jer očigledno je da ne rade za domaće interese. NJima čak smeta i to što će kao mogući stranci koji će ući u rad, proizvodnju i vlasništvo ove grupacije biti i Kinezi. Kinezi su danas prvo pokazali da su jedan od najvećih prijatelja Republike Srbije, drugo da su jedan od najzdravijih investitora jer poseduju ogroman kapital koji mogu i žele da investiraju. I nije slučajnost da je ovo što radi Engleska, koja izlazi iz EU, a zadržava veze sa EU i pravi probleme na Balkanu, upravo da bi pokušala da spreči dalje investicije Kineza u Republici Srbiji i na liniji od Pireja do Budimpešte, da bi oni došli nekako u posed tih investicija, jer ako se toga ne budu dočepali Engleska će uskoro bankrotirati.
Gospodo, ovde komentari koji su zluradi u odnosu na ovaj i druge zakone su očigledno dirigovani i traženi sa strane i očigledno da je to samo ispunjavanje želja nalogodavaca kojima dobro Srbije nikada nije bilo u interesu. Srbija je bila i ostaće uvek iznad svega. Vojska je nešto što treba da bude van prepucavanja politike i zato će poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke, Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržati ove zakone. Hvala.
