Hvala.
Smatram da nisam povredio Poslovnik.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Pravo na repliku prvo ima Vladimir Đukanović, neka se pripremi Đorđe Komlenski. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Znate, kada nekom odgovorite argumentacijom koja je inače valjana i koju zaista sve službe koriste, onda vas taj neko pokušava da uvredi, valjda misleći da je mnogo pametan. Ali, već kada smo kod toga, pošto mi je rečeno da sam ja navodno raskrinkao da li će neke službe nama da ubacuju agente, znate, kadrovi tadašnje BIA, odnosno još uvek Službe državne bezbednosti, koje ste vi postavljali su napisali sada knjige u kojima govore kako ste zapravo vi, tj. vaša vlast kako je ubacivala upravo strane agente u našu službu i to je ono što je strašno.

Vi ste naše službe pretvorili u dečiji vrtić i vi ste zapravo ih napravili da budu servis stranih službi. Šta su one radile? Jedino su progonile ljude koji su na haškim optužnicama, a uopšte nisu štitile interese države. Vidite, mi želimo da napravimo jedan obrnuti princip, mi želimo da štitimo državu. Zato, naravno, postoji sistem - kako funkcionišu sve službe, tako će i naše službe postupati.

Vi pošto ste radili to tako, da npr. VBA je morala da stavi transparentnu javnu nabavku svoje tehnike, pa u zdravstvenoj knjižici radnika BIA ima pečat da je radnik BIA, vidite, to se više nikada neće ponavljati zato što to nije normalno i zato što služi da štiti državu, slažem se da treba da se vrati služba državne bezbednosti, a ne Agencija. Služba treba da štiti državu, a ne da radi za neke druge službe i to je osnovna razlika između našeg pristupa i vašeg. Hvala.

Hvala kolega Đukanoviću.
Pravo na repliku Đorđe Komlenski, pominjanje partije. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Nisam se javio u prvom trenutku, jer sam imao dilemu da li je greška ili je posledica ovih zbrčkanih zakona u glavi ili nečeg drugog zbrčkanog od 19 različitih sastojaka, ali kada čovek koji je uzeo 500 i nešto miliona evra na nepostojeće vinograde, kada onaj koji je zloupotrebio do maksimuma funkciju predsednika Vlade u vreme vanrednog stanja da bi Duvansku industriju Niš prodao za 500 miliona, a vredela je dve milijarde i 100, i ošteti Republiku Srbiju za milijardu i šesto, govori o tome da ima neko nekakve namere o partijskom zapošljavanju i ovde pravi sprdnju sa onim što se oduvek znalo u Vojsci čemu služi, zaista me prinudi da citiram neke njegove bivše partijske drugove, koji su bili jako bliski pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću, od kojih sam čuo da je pokojni Zoran Đinđić imao priliku kao Lenjin da napiše politički testament, njegov politički testament bi glasio – samo ne Zoran.

Hvala kolega Komlenski.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.
(Zoran Živković: Replika.)
Prijavite se.
(Zoran Živković: Daj mi repliku.)

Uvaženi predsedavajući, ministre vojni …

Gospodine Živkoviću, izričem vam opomenu.
(Zoran Živković dobacuje sa mesta.)
Izričem vam drugu opomenu.
Nastavite kolega, Vujiću.

Uvaženi predsedavajući, ministre vojni sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, meni je žao što smo proteklih minuta skrenuli sa ovako ozbiljne teme i ovako ozbiljnih zakona. Žao mi je što ja ovako počinjem posle opomena koje je dobio kolega.

Srbija je oduvek volela vojsku, srpski narod je oduvek voleo vojsku. Moj prethodnik, imenjak je rekao da je služio vojni rok i ja hoću da kažem u ime svoje poslaničke grupe Jedinstvene Srbije da smo svi mi u svoje vreme odslužili vojni rok i kako zakletva nalaže stavili se na raspolaganje ovoj državi kad god to zatreba.

Tačno je to da se Srbija naoružava ili bolje rečeno, Srbija ulaže u naoružanje. Predsednik JS Dragan Marković Palma inače i šef naše poslaničke grupe je rekao da država ulaže u naoružanje, ali to ne znači da će Srbija bilo koga da napadne. To ne znači ni da će bilo ko da napadne Srbiju zato što je u Srbiji trenutno politička stabilnost. Mi želimo iz Jedinstvene Srbije da Srbija nikada više ne ratuje i da naša deca nikada više ne odlaze u rat.

Zakoni koji su danas na dnevnom redu, a većina se odnosi na Vojsku Republike Srbije su prihvatljivi za nas iz JS, mi ćemo svakako glasati za sve ove zakone i dati vam podršku. Vojska je u srpskom narodu uvek bila prihvaćena i kada bi trebali da je uporedimo sa bilo kojom drugom institucijom, naš narod je uvek stavljao u sam vrh. Tako je i danas. Najzaslužniji za takvu situaciju u ovom trenutku su realno predsednik Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji su svojim angažovanjem zadnjih godina učinili dosta da zemlje u okruženju i neke druge ozbiljnije, veće vojne sile nego što smo mi, prihvate takvu situaciju.

Vrlo je bitno po mom mišljenju, da ono što ste vi rekli, Srbija ostane neutralna i da Srbija ima i dalje politiku mira. U tome moramo da budemo istrajni. Mi sarađujemo sa NATO, to je tačno, sarađujemo i sa ODKB i to tako treba da ostane.

Deo Kosova nam je trenutno okupiran i vaš zadatak, zadatak svih nas, zadatak Vlade je da ne smemo da dozvolimo i da priznamo vojsku Kosova i da nikako ne smemo ni da priznamo nezavisnost Kosova. Dijalog je najbolje oružje koje Srbija trenutno ima i koristi u ostvarenju svojih ciljeva, ali za zemlju koja nikada nije vodila osvajačke ratove, za Srbiju i danas mogu da kažu da je zemlja koja ima čime da se brani. I posle dužeg vremena, na našu sreću, šta kod ko pričao, mi ćemo da dobijemo jednu ozbiljnu eskadrilu. Mi ćemo da imamo i ozbiljne helikoptere, tako da Srbija definitivno u regionu, u okruženju vraća onaj svoj status koji je nekada imala.

Srbija je zadnjih par godina u vojnoj industriji napravila ozbiljan iskorak sa inovacijama. Napravili ste „Lazara“, „Miloša“, oklopna vozila, napravili ste dobre bespilotne letilice, naša odbrambena industrija i dalje prednjači u proizvodnji različitog pešadijskog naoružanja, različitih kalibara i Srbija i dalje ima tradiciju staru dug niz godina pravljena odličnom municijom.

Ono što je svakako za pohvalu i hoću da pohvalim sve ljude koji imaju direktne veze sa tim i vas ministre, a to je da se Srbija bliži skoro milijardi dolara izvoza vojne opreme i naoružanja. Nekada stara Jugoslavija, u svoje vreme kada smo bili jedna ozbiljna sila, dok smo bili kompletna država, izvozili smo četiri milijarde, u ozbiljnoj konkurenciji. Danas kada je ta konkurencija još jača, Srbija ide ka milijardu dolara izvoza i to je odličan rezultat.

Ono na čemu radite ministre, a ne smete da stanete, to je i dalje poboljšanje uslova rada života svih pripadnika Vojske Srbije. Morate da nastavite tim putem, a vas bih zamolio da mi objasnite zašto je 2002. godine i 2004. godine pripadnicima Vojske Srbije prestao da se isplaćuje topli obrok, tačnije od 2004. godine i 2002. godine regres?

Vas hoću i da zamolim da u skladu sa članom 25. nađete, iznađete neki način, model, da ponovo počnemo da uplaćujemo i topli obrok i regres pripadnicima Vojske Srbije. Mi naravno i imamo obavezu prema Republici Srpskoj, kao i oni za nas da uvek možemo da računamo jedni na druge i da nikada ne dozvolimo da se ponove progoni i stradanja srpskog naroda. Sa opremom i ulaganjem u naoružanje to će svakako biti lakše, ali naravno uvek kažem, ne daj bože, da do takve situacije ikada dođe.

Danas na dnevnom redu imamo 14, tj. 13 zakona. Prvi je Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini. Čuo sam različite komentare danas na ovu temu.

Činjenica je da smo mi kroz istoriju, to sam nekada već ovde i govorio, imali uvek vojsku koja je prepoznatljiva bila u tom nekom bližem ili daljem okruženju. Naša Vojska je i pod zastavama drugih država, zato što je vreme u kojem smo tada živeli tako nalagalo, išlo i u neke osvajačke pohode. Naša Vojska je uvek bila prepoznata u tim ratovima.

Danas imamo jednu drugačiju situaciju, da u 2018. godini preko 700 pripadnika Vojske i 11 pripadnika policije idu u neke operacije, ali to su ovog puta pre svega mirovne operacije i mi iz Jedinstvene Srbije to podržavamo. Pre svega, zato što će ti ljudi i ti kadrovi koji odu da vremenom postanu kompatibilni sa tim nekim drugim vojskama, da neko iskustvo donesu u našu zemlju.

Drugi je Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2018. godini. Ja ću samo kratko, naravno ne zbog vas ili zbog kolega ovde prisutnih, nego pre svega zbog građana koji gledaju ovo što danas radimo i ove zakone koje danas izglasamo, da kažem da u multinacionalnim operacijama u 2018. godini, naša vojska, naši vojnici će biti u Liberiji, u Republici Kongu, Libanu, Kipru, na bliskom Istoku, u zapadnoj Sahari, Republici Mali, u Južnom Sudanu, u DŽami, u Kašmiru, u Centralnoafričkoj Republici, u Somaliji, u različitim humanitarnim operacijama i naravno spomenuću MUP. Oni učestvuju u mirovnoj operaciji UN u Republici Kipar i u civilnim misijama EU za upravljanje krizama.

Vrlo kratko, ponoviću ono što ste i vi rekli, da je za ovakve operacije iz budžeta potrebno obezbediti dve milijarde 337 miliona dinara, od toga Ministarstvo odbrane milion 755, MUP 66 miliona i 515 miliona će obezbediti UN.

Treći je Predlog zakona o vojnom obrazovanju. Moramo da usvojimo ovaj zakon kako bi se uskladili propisi o vojnom obrazovanju sa propisima o obrazovanju u Republici Srbiji da bi vojno-školske ustanove mogle da postanu integralni deo obrazovanog sistema u Srbiji.

Kada je u pitanju kadar koji je obrazovan u našim vojno-školskim ustanovama mi svakako, vi koji nas predstavljate i ljudi koji su otišli na ove misije o kojima sam pričao ili u bilo kakvom nekom drugom angažovanju, u nekim vojnim operacijama dobijaju najbolje ocene. Znači, oni tamo nisu otišli samo da preuzmu neko znanje, nego su odavde poneli odlično znanje. I to je svakako pohvala za naš nastavni kadar.

Sledeći je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani. Dugo se priča da su u plan rada srednjih škola vrate časovi prve pomoći, civilne zaštite. Mi smo ovde menjali skoro i Zakon o saobraćaju koji sada to malo ozbiljnije tretira i svako ko ode da polaže neki vozački ispit ima obavezu i polaganje te prve pomoći. Ja sam od onih generacija koje su imale tu mogućnost da u srednjoj školi uče, ali nove generaciji se sa tim po prvi put sreću. Tako da je svakako dobro i treba imati intenciju u tom pravcu da se ipak takve veštine vrate u srednje obrazovanje.

Slažem se sa vama, to ste rekli da smo vojno-neutralna zemlja, a to automatski upućuje i da možemo da računamo samo na sebe i na svoje stanovništvo i to ste apsolutno u pravu.

Dalje, peti je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije. Vrlo kratko. Ovo je po mom mišljenju možda jedna od najozbiljnijih izmena i vrlo kratko ću samo zbog onih koji prate ovo reći o čemu se radi.

Obezbeđuju se povoljniji položaj profesionalnih vojnika, podoficira i oficira, vrši se usaglašavanje zakonskih rešenja sa odredbama novog Zakona o policiji, predložena je izmena kojom je civilnim licima na službi u vojsci omogućeno da zastupaju, odnosno da budu postavljena na formacijskim mestima profesionalnih vojnih lica u Ministarstvu odbrane. To pravo omogućeno je oficirima i podoficirima koji ubuduće mogu biti postavljeni na formacijskim mestima, odnosno zastupiti civilna lica na službi kao i državne službenike na njihovim radnim mestima.

Takođe, stvara se mogućnost utvrđivanja profesionalnih pripadnika Vojske u drugi državni organ, mogućnost njihovog angažovanja u strukturama međunarodnih organizacija i regionalnih inicijativa. Oficirima sanitetske službe, oficirima u zvanju nastavnika na Univerzitetu odbrane i oficirima u naučnom zvanju omogućava se produženje službe u Vojsci. Preciznije se uređuje školovanje i usavršavanje profesionalnih pripadnika Vojske. Predloženim izmenama i dopunama vrši se usaglašavanje sa odredbama zakona koji uređuje plate i druga novčana primanja u javnom sektoru, utvrđuju se razlozi i uslovi za prestanak službe profesionalnih lica za vreme ratnog stanja i proširuje se krug lica koja mogu biti sudije, porotnici Višeg vojnog disciplinskog suda.

Ponavljam, poslanička grupa JS će svakako podržati i ovaj zakon.

Predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Rekao sam na početku, činjenica da se vojna industrija Srbije bliži milijardi dolara izvoza vojne opreme i oružja je dovoljan pokazatelj da u tom sektoru sve funkcioniše kako treba. Kada vi nama pošaljete na izmenu i dopunu jedan ovakav zakon, smatram da ne treba puno da komentarišemo, nego kad već nešto dobro radite da to i podržimo.

Cilj ovog zakona je kontrola unapređenja oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme radi ostvarivanja zaštite odbrambenih, bezbednosnih, ekonomskih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta, integriteta, kao i razvoj i unapređenje odbrambene, tehnološke industrije baze Republike Srbije.

Sedmi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Republike Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. O ovome sam već komentarisao kada su bili u pitanju prvi i drugi zakon. Znači, naravno da podržavamo i ovo.

Osmi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj radnoj i materijalnoj obavezi. Ovaj zakon se primenjuje od 2011. godine. On uređuje vojnu obavezu, regrutnu obavezu, obavezu služenja vojnog roka i dobrovoljnog služenja vojnog roka sa oružjem, rezervni sastav, putovanje i boravak vojnih obaveznika u inostranstvu, pravo na naknade za vršenje vojne obaveze, evidenciju vojnih obaveza, radnu obavezu u državnim organima i pravnim licima od značaja za odbranu, materijalna obaveza građana, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika u vanrednom ratnom stanju. Ovde je dosta stvari usklađeno u odnosu na dosadašnje iskustvo, sa željom da se preciznije definišu neke odredbe.

Deveti je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA. O ovome je sasvim dovoljan komentar ono što nam piše šta je osnovni razlog, ono što smo dobili od ljudi iz BIA, a oni kažu – predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, s obzirom da bi u protivnom bila dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, a to bi moglo da ima štetne posledice po bezbednost građana i ostvarivanje i zaštitu njihovih sloboda i prava.

Mi iz JS smo državotvorna stranka, apsolutno razumemo ovakvu poruku i ovde nema šta puno da se komentariše. Ako ljudi koji se brinu za bezbednost svih nas koji imamo dobre namere kažu da je ovo hitno, mi ćemo bez velikih komentara ovo i da prihvatimo.

Imamo još tri memoranduma i jedan sporazum. To je Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade države Izrael, u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambeno-industrijskom saradnjom, Predlog o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u okviru Atinskog multinacionalnog strateško-pomorskog koordinacionog centra i Memorandum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske o saradnji u oblasti vazduhoplovstva i tu je još jedan sporazum, između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Rumunije o saradnji u oblasti odbrane.

Ponavljam još jednom, poslanička grupa JS će podržati sve zakone koji su na današnjem dnevnom redu, a vas ću da zamolim da, shodno stvarima koje sam rekao na početku svog govora, budete istrajni i nastavite ovim putem, jer Srbija se kreće u dobrom pravcu. Hvala.

Sledeći govornik je Sanda Rašković Ivić. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.

Gospodine ministre, gospodo visoki oficiri, gosti iz Ministarstva,

dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da dam komentar na set ovih zakona, ima ih dosta i ne možemo se baš svakom posvetiti.

Najpre ide Odluka o učešću pripadnika Vojske u multinacionalnim operacijama u 2018. godini. Naši ljudi i naši vojnici odlaze na različite lokacije širom sveta, od kojih su neke prilično rizične i to čine najviše zbog novca, zato što na legalan i normalan način ne mogu da zarade pristojno ni za stan, niti za bilo šta drugo. Ali, dobro, to neka ostane ovako kako jeste.

Htela bih da napravim samo jednu digresiju, a to je da se, evo, vladajuća garnitura jako buni protiv toga kada se pomene zamrznuti konflikt za Kosovo i Metohiju, a mi upravo šaljemo svoje pripadnike oružanih snaga, bilo vojnike, bilo policajce, širom sveta uglavnom na zamrznute konflikte, a neki i nisu baš tako zamrznuti.

Nešto bih se više posvetila Zakonu o vojnom obrazovanju. Shvatam da je taj zakon donesen još 1994. godine i da se u međuvremenu mnogo toga promenilo i zaista su određene promene potrebne. Ja nisam iz te struke, nisam iz redova Vojske, nisam ni služila vojni rok, međutim sam se konsultovala sa mojim kolegama lekarima koji rade pri Vojsci i vašim kolegama visokim oficirima i dosta njih je imalo primedbe na ovaj Univerzitet odbrane i to su procenili kao jednu preambicioznu instituciju koja je delom zamišljena kao legalizacija ambicija pojedinih profesora Vojnomedicinske akademije i Vojne akademije. Da je to tako svedoči i broj članova koji se u ovom zakonu bavi samim ustrojstvom Univerziteta odbrane i otprilike više od jedne četvrtine članova odnosi se na ustrojstvo tog univerziteta, a sve ostalo kompletno školovanje ovaj ostatak.

Recimo, članovi od 17. do 19, od 32. do 45. i 77. do 79. odnose se na Univerzitet odbrane, dok se za polaznike vojnih škola prava i obaveze definišu mnogo manjim brojem članova, od 46. do 52. i od 55. do 58. i od 62. do 64. Mi smatramo da Vojna akademija treba da bude krovna organizacija vojnog školstva i, naravno, da treba da bude u strukturi Generalštaba Vojske Srbije. Ovo pre svega zbog toga što jedino Generalštab može da da pravilnu i dobru projekciju onih potreba koje Vojska sa sobom nosi. O tome da se to ne poštuje baš do kraja svedoči i inflacija kurseva u samoj Vojnoj akademiji koji se odnose, recimo, na ekonomiju ili na IT sektor, tako da ima jako puno mladih ljudi, žena i muškaraca koji završe ove kurseve, a onda ne mogu da nađu posao u Vojsci i moraju da idu u civilstvo. Po mom mišljenju, trebalo bi da bude obrnuto, da Vojska iz civilstva privlači ljude da dođu da rade, a ne da sa Vojne akademije, odnosno iz vojnih škola, idu da rade u civilstvu.

Takođe, fali određeni broj oficira u rodovskim kursevima, u pešadiji i u artiljeriji. Shvatam da mi nemamo dovoljan broj stručnih ljudi u Vojsci i da je to otprilike kao u medicini, morate jako mnogo uložite u čoveka da bi na kraju dobili stručno lice.

Imam jedno pitanje, koliko je meni poznato, Vojska Srbije raspolaže sa 212 tenkova. Koliko mi imamo tenkista? Da li mi možemo za svaki tenk osigurati bar jednog tenkistu i da oni u isto vreme svi izađu? To bi, u stvari, govorilo o tome da se osluškuju potrebe Vojske Republike Srbije i da se na taj način onda školuju i kadrovi.

Takođe, želela bih da mi neko odgovori – šta je to ova srednja mešovita vojna škola? To je pod članom broj 12. Videla sam da ovde ima Vojna gimnazija i to je sasvim u redu, i onda, ako imamo Vojnu gimnaziju, zašto uvodimo i tu srednju mešovitu vojnu školu, čini mi se da naša Vojska opet nije toliko velika da bi bilo potrebno da imamo dve vojne škole, jer deca onda imaju neku ideju da kada upišu Vojnu gimnaziju, ili tu srednju mešovitu vojnu školu, da time odmah mogu da polože prijemni i da krenu na studije u Vojnu akademiju ili na ovaj Univerzitet odbrane koji vi kanite da otvorite. Znači, ono za šta se mi zalažemo jeste sistem školstva koji će biti u funkciji realnog razvoja i popune Vojske, a ne zadovoljavanja određenih ambicija nekih ljudi.

Dalje sledi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, tu ćemo amandmanski reagovati, pa ćemo više pričati kada bude o tome. Isto se odnosi i na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije. Zaustavila bih se nešto duže na Zakonu i proizvodnji naoružanja i vojne opreme.

Sudeći po veličini ovog Predloga zakona, to je najveći materijal od svih dostavljenih materijala, koje smo dobili. Tu se jasno uočava tendencija aktuelne vlasti, da ovu oblast uredi i prilagodi svojim potrebama. Svakako postoji potreba da se određene stvari donesu i promene, jer prethodni zakon je iz 1996. godine i kao kod obrazovanja, tako i ovde mnoge stvari su se promenile.

Ono što je meni lično zasmetalo i našoj poslaničkoj grupi, jeste to da se ovde u zakonu prvi put pojavljuju pojmovi kao što je – strani ulagač, odnosno strano ulaganje. To je u članu 3. st. 10. do 13. i stav 40. i čak i preduzeća koja su u sastavu odbrambene industrije i to u srazmeri do 49%.

Gospodin ministar je govorio da ne treba govoriti o privatizaciji, u redu, vi kažete dokapitalizacija, ja ću da vas na neki način ispoštujem pa da upotrebljavam i ja tu reč dokapitalizacija, ali protiv te dokapitalizacije ili kao što vojni sindikati kažu privatizacije, jeste veliki broj sindikata iz namenske industrije, protiv toga su predstavnici „Prvog partizana“ iz Užica, „Krušika“ Valjevo, „Slobode“ Čačak, „Prve Iskre“ Barič, Zastava oružja iz Kragujevca. „Zastava oružja“ je čak imala i jedan štrajk upozorenja pre neki dan. LJudi koji rade u namenskoj, tvrde da namenska industrija radi odlično, da ona učestvuje sa 200 miliona dolara u izvozu Srbije, da Srbija izvozi oružje u 60 zemalja sveta. Prema tome, da tu nema nikakva potrebe da se ta industrija dokapitalizuje i da tajkuni i strani investitori ulaze u industriju oružja Republike Srbije.

Postavlja se pitanje kako ćemo mi, bez obzira što će država imati 51%, znači, imaće tu zlatnu akciju, ipak moći do kraja da kontrolišemo kako će se stvari odvijati i šta će se tu proizvoditi, jer uvek postoji način za ucene i kod manjih stvari, a pogotovo kod ovih ovako velikih stvari.

Druga stvar, koja zabrinjava jeste da su stranci čak i podsticani da dolaze i da ovde prave svoju neku vojnu industriju i tu ih vi ne možete ni na kakav način kontrolisati. Oni zaista mogu da proizvode šta god hoće i nešto što nije potrebno Vojsci Srbije, i na taj način smo mi sebi, odnosno svojoj industriji, čini mi se, sapleli mogućnost da ona napreduje.

Još nešto što je mene motivisalo ili inspirisalo ili uverilo, da ovo ne treba raditi, jeste da niko iz zemalja okruženja, koliko je meni poznato, nije privatizovao, odnosno dokapitalizovao svoju vojnu industriju, niti dozvolio da neki stranci dolaze i nešto proizvode.

Čula sam pre neki dan od kolege iz vladajuće stranke da neka braća iz Karlovca sjajno proizvode izvanredne pištolje, ali to su ljudi koji su domaći i koji su krenuli u proizvodnju bez bilo kakvog stranog elementa.

Dalje, govori se o tome da neće moći da učestvuju u dokapitalizaciji ili u formiranju svojih firmi za proizvodnju oružja oni koji su pod sankcijama UN ili EU. Molim vas, da li to znači, a ja bih volela da dobijem taj odgovor, da li pošto je i Rusija pod sankcijama EU, da li to znači da će onda i novac i investitori iz Ruske Federacije takođe dobiti rampu i neće moći da investiraju, da dokapitalizuju ili da ovde otvaraju svoje firme.

Sama EU je dala listu grana gde je dala preporuku koja će prerasti u obavezu koje nisu za prodaju. U tim granama su telekomunikacijama, energetika i svakako namenska industrija. Zašto je to tako? Jer je strah od Kineza u EU, jer je Kina vrlo solventna i spremna je da pokupuje sve živo i oni se na taj način štite. A mala Srbija koja je ipak jedna nejaka zemlja u tranziciji koja ima sto problema, koja nije bogata, da ne kažem koja je siromašna, nekako ne koristi priliku da zaštiti tu svoju industriju.

Takođe sam čitala i neka pisma koja je pisao Poverenik za zaštitu informacija ministru u vezi sa BIA i u vezi sa ovim zakonima, i sada tu oni u stvari spočitavaju da nema kontrolnog mehanizma van Ministarstva jer da je sve u rukama samog ministra. Znači, Ministarstvo je to koje izdaje dozvole, koje ne izdaje dozvole, koje oduzima dozvole i ono nikome ne polaže račune, čak o tim izdati i povučenim dozvolama ne polaže račun ni skupštinskom Odboru za kontrolu službi bezbednosti. Mi smatramo da to zaista nije dobro, jer nije transparentno i nijedna centralizacija nije dobra. Danas možda to, vama koji ste na vlasti odgovara. Vi znate da se kolo sreće okreće. Sutra ili prekosutra može da dođe neko drugi i onda to neće, pre svega, neće vama odgovarati.

Imam pitanje, kako se u situaciji kada imamo strance u vojnoj industriji poštuje 102. tačka 3. Zakona o odbrani, a to su tajni podaci koji se odnose na sistem odbrane koji su označeni kao podaci od interesa za nacionalnu bezbednost Republike Srbije. Kako ćemo zaštititi podatke o patentima koji su značajni za odbranu zemlje i sredstvima i uređajima koji su namenjeni odbrani, a ta sredstva su u fazi proučavanja, ispitivanja i implementacije.

Ja bih sada prešla na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, poznatijoj kao BIA. Taj zakon je ušao po hitnom postupku 29. avgusta prethodne godine, sa jednom velikom pričom da će, bože moj, država propasti ako zakon ne bude donesen u hitnom postupku. Međutim, evo, čekalo se do dana današnjeg. Prošlo je više od šest meseci a mi tek sad pričamo o ovom zakonu.

Ovaj zakon o BIA je takođe problematičan i puno primedbi je imao Poverenik za zaštitu tajnosti podataka. I ovde je sve stavljeno u ruke direktora BIA, dakle, jednog čoveka. Problematična rešenja nalazimo u članu 20g, gde se kaže – Postupak, program i način pohađanja stručne obuke stručnog usavršavanja i polaganja posebnog stručnog ispita, utvrđuje se aktom direktora, pa član 20g – Rad pripadnika Agencije ocenjuje se jednom godišnje, postupak, merila i načini ocenjivanja pripadnika Agencije utvrđuju se aktom koji donosi direktor. Znači, direktor prima ljude, konkursa nema, direktor odlučuje ko napreduje, direktor odlučuje ko je podoban.

Da bismo poštovali negde demokratiju, a dozvolićete mi da je demokratija sistem organizovanog ne poverenja prema vlasti, mi smo amandmanski reagovali ovde i tražili smo da pripadnik BIA može da odbije određenu akciju za koju mu se učini da ona nije u skladu sa Ustavom i sa zakonom. Tako nešto ima i Republika Bosna i Hercegovina, tako nešto ima i Republika Hrvatska, tako nešto imaju i države Evropske unije. Evo, ja sam navela i Bosnu i Hercegovinu, jer BiH nije u EU.

Takođe, amandmanski smo reagovali i tražili da se napravi jedno telo koje bi bilo nezavisno i koje bi, na neki način, kontrolisalo rad ove agencije koja je praktično isuviše inokosna, isuviše je ovaj zakon pisan, dozvolićete mi i oprostićete mi što kažem, kao da je pisan za Lavrentija Berija, a mi ovde ipak ne bi trebalo da imamo staljinizam.

Znači, ovde je jedna centralizacija i nedostatak bilo kakvog nadzora i netransparentnosti.

Međutim, da ne ispadne da sam baš protiv svega i da ništa ne valja, ja moram da pohvalim sve ove sporazume o saradnji, Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Države Izrael u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambeno-industrijskom saradnjom, slično i kod ovog strateškog partnerstva sa Grčkom, Sporazum između Srbije i Vlade Rumunije i naročito Zakon o potvrđivanju Memoranduma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske u oblasti vazduhoplovstva. Hvala vam na pažnji.