Dakle, član 103. stav 8. kaže – u slučaju iz stava 7. ovog člana, predsednik Narodne skupštine je dužan da vreme koje je narodni poslanik koristio zloupotrebljavajući pravo iz stava 1. ovog člana, oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi u pretresu o tekućoj tački dnevnog reda ako je njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena za pretres.

Dakle, ja sam na ovo mislio gospodine Milićeviću, ako ste uveli kao standard u radu Narodne skupštine da posle svakog amandmana poslanika SNS se javi neko od poslanika SRS i da ukaže na povredu Poslovnika, onda dozvolite da ja kao predsednik poslaničke grupe SNS, ako vi to ne želite da uradite, imamo pravo da zaštitim svoje kolege i onda ću da im kažem da kad god se javi neko od poslanika SRS da obrazlaže svoj amandman, da se ljudi javljaju za povredu Poslovnika i da komentarišu amandmane koje su podnele kolege iz SRS.

Ne bih voleo da dovedete sednicu u takvu fazu, jer onda ne znam kako ćete iz toga da izađete.

Poslanička grupa SNS i moje kolege koje sede ovde, nisu vreća za udaranje bilo kome. Ja to kao predsednik poslaničke grupe neću da dozvolim. Amandmani su pisani tako da imaju smisla. Amandmani su povezani jedni sa drugima. Na kraju krajeva, svi ti koji su jako pametni, koji brinu o raznim kategorijama građana Srbije, ja im postavljam pitanje, zašto o njima nisu brinuli kada su bili na vlasti i kada su bili u poziciji da rešavaju njihove probleme, nego sad kad smo mi vlast u Republici Srbiji i kada smo se dohvatili jednog prilično teškog posla koji u Srbiji nije godinama rešavan, sad se javljaju razni predlozi – a zašto niste uradili ovo, a zašto niste uradili ono i zašto 20 hiljada stanova neće biti izgrađeno sutra? Zato što nije moguće, ali da je građeno u proteklih 10, 15, 20 godina mi danas ne bismo bili u situaciji u kojoj jesmo.

Prema tome, ja vas molim da poštujete ovaj Poslovnik, da ne dozvolite njegovu zloupotrebu, inače će poslanici SNS i te kako umeti da odgovore na ovo što se dešava.

Zahvaljujem.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi?
Ovoga puta ne. Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Miodrag Linta. Izvolite.

Ne razumem zbog čega gospođi Radeti smeta moja aktivna borba za rešavanje brojnih problema stotina hiljada proteranih Srba ne samo sa područja Krajine, nego sa urbanom dela Hrvatske, sa područja Federacije BiH, naravno i sa područja Kosova i Metohije.

Ne razumem zbog čega ona gaji mržnju prema meni. Mislim da svoj posao radim pošteno, časno, javno, otvoreno, da činim sve što je u mojoj moći da pomognem rešavanje ključnog pitanja stotina hiljada proteranih Srba.

Naravno da je moj amandman bio podnešen sa ciljem da doprinese kvalitetu ovoga zakona. Dobro je poznato da je među 20 hiljada pripadnika snaga bezbednosti ima značajan broj vojnih penzionera koji su bili pripadnici Vojske Republike Srpske Krajine, da ima značajan broj pripadnika i policije i Vojske Srbije.

Dakle, ovaj zakon će omogućiti u jednom značajnom delu rešavanje ključnih problema te populacije. Snažno pozdravljam izjavu ministra Stefanovića, nadam se da će to biti veoma brzo da se donese sličan zakon, leks specijalis i da se uzme u obzir još dve prioritetne ciljne grupe, a to su porodice palih boraca i to su ratni vojni invalidi.

To su dve kategorije među proteranim Srbima koje su posebno stradale i na njih moramo zaista, kao država posebno obratiti pažnju. Žalosno je što smo čekali više od 20 godina da se krene rešavanje ovog pitanja i vezano za snage bezbednosti i vezano za proterane Srbe, ali je dobro da je ova Vlada konačno počela sa rešavanje ovog problema, ali je počela da ga rešava.

Zahvaljujem.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi? Samo još jednom, molim vas koji ste član naveli?
(Miodrag Linta: Na član 107, ne ne želim da se glasa.)
Zahvaljujem.
(Vjerica Radeta: Replika.)
Po povredi Poslovnika? Replika na povredu Poslovnika? Ne, ovo je bila povreda Poslovnika.
(Vjerica Radeta: Da li mogu po amandmanu?)
Po amandmanu pre vas se javio samo kolega Radoslav Milojičić.

Gospodine predsedavajući, nadam se da nećete podleći pritiscima koji dolaze sa suprotne strane i da ćete ostati objektivni povodom diskusija bez obzira da li u diskusiju ulaze poslanici vlasti ili poslanici opozicije.

Sa druge strane, ako možete da zamolite, pošto je zabranjeno direktno obraćanje, ministra Stefanovića koji je ujedno i potpredsednik Vlade Republike Srbije, a i potpredsednik ili visoki funkcioner SNS, da svi ministri i premijerka odu na edukaciju u poslanički klub SNS oko pisanja zakona. Mislim, da nije logično da na svaki zakon koji ovde predloži Vlada SNS poslanici SNS koja je vladajuća predlože preko 600 amandmana. To se naravno radi iz razloga kako bi se onemogućila opozicija da raspravlja o ovim zakonima.

No dobro, ovo su izuzetno važne teme da bi se mi o njima ophodili na način na koji to nije primereno. Da, DS želi da svi pripadnici sektora bezbednosti bez obzira da li rade u MUP, Ministarstvu odbrane ili BIA steknu krov nad glavom. Postavio sam pitanje na koje nisam dobio odgovor, a već treći put postavljam to pitanje, kako će pripadnik MUP ili Ministarstva odbrane koji rade za prosečnu platu od 35.000 dinara da izdvoji 40.000 evra i obezbedi sebi i svojoj porodici stan? To je konkretno pitanje što se tiče ovog zakona.

Čujemo da se gradi u tri grada, u Nišu, da se gradi u Kraljevu i da se gradi u Vranju. Podržavamo decentralizaciju, ali da li će pripadnici sektora bezbednosti koji ne žive u Vranju, a u Vranju se izgradi zgrada od ne znam koliko stotina stanova morati da prebaci svoje prebivalište, svoje radno mesto i dobiju posao u Vranju kako bi mogli to da iskoriste? Mislim, da je konkretnije, korektnije, uspešnije, svrsishodnije za pripadnike sektora bezbednosti da im se povećaju primanja, pa da ti ljudi rizikujući svoj život, obezbeđuju nas i našu granicu, odluče gde će sa svojom porodicom da zasnuju, kako radni odnos, tako da zasnuju i mesto i da odluče u kom gradu Srbije će oni živeti.

Sa druge strane imamo potpunu nekompatibilnost između onog broja pripadnika koji završe policijsku akademiju sa onim brojem koji se prima u organe MUP. Postavio bih pitanje još jednom ministru Stefanoviću, jer mi na prošlo naravno nije odgovorio, šta se dešava sa članom 172. i prezumkcijom nevinosti? Da li je normalno da obrazovani i školovani kadrovi koji završe policijsku akademiju nemaju zagarantovan posao i zašto se ne uspostavi kompatibilnost između onog broja pripadnika koji završi policijsku akademiju sa onim brojem koji je potreban da se zaposli u MUP, jer mislim da je to specifična i vrlo osetljiva delatnost, da ti ljudi koji završe policijsku akademiju bivaju ozbiljno osposobljeni, stručni, kvalifikovani baš za taj posao za koji su se i školovali. A onda im država kaže, pa znate vi ne možete da radite u sektoru MUP i onda se oni bave svakakvim drugim poslovima sem poslova za koje su se školovali i za koje je država ulagala u njihovo školovanje. Hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade i ministar MUP, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Da krenemo od poslednjeg pitanja, prvo to uglavnom nije tačno. Prvo Kriminalističko-policijska akademija je ustanova otvorenog tipa, dakle, država ne ulaže u sve. Neko se školuje samofinansirajući jer želi da završi KP. Ako se sada školuje 800 ljudi sa KP, i sada treba da se primi za četiri godine 800 oficira u policiju koja ima potrebe za, recimo, 120? Primimo 120, mi smo uzeli čak da primamo i ove mlade ljude koji su završili 2010, 2011. i 2012. godine, pa nisu dobili radno mesto i primamo ih i sad i oni imaju po zakonu inače prioritet u prijemu za radni odnos. Naravno, imamo na žalost situaciju da ih nema, jer nema toliko radnih mesta koliko je njih završilo, jer nismo napravili kadrovski plan. Mi to vrlo jasno kažemo. Naš kadrovski plan podrazumeva recimo, za četiri godine godišnje nam treba 72 oficira policije, ne treba nam 172, ali to ne sprečava tu decu da upišu KP i da završe. Onda vi dođete i kažete – oni sada nemaju radno mesto. Ne mogu da obezbedim svima, jer kad bi svi završavali KP imali bismo 100.000 ljudi koji završe KP. Mi prosto nemamo potrebu za toliko.
To se isto odnosi i na stanove. Neće pripadnici policije i Vojske zasnivati radni odnos tamo gde oni hoće, nego tamo gde država ima potrebu. Država određuje gde su joj potrebi i za kolikim brojem pripadnika i Vojske i policije. To je stvar države. Država kaže, u Vranju nam treba toliko, u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, u Valjevu, u Kosjeriću, Šapcu.
Mi ćemo da pravimo u svim mestima gde su iskazane potrebe stana, ali smo uradili i prioritete da prvo gradimo tamo gde ih je najmanje, dakle, gde najmanje ima stanova za pripadnike Vojske, policije srazmerno broju prijavljenih, a i Beograd će početi vrlo brzo. Na primer gde je najveći broj iskazanih potreba i za pripadnike, što je i logično, tu najveći broj ljudi radi i najveći je broj stanovnika, 23% stanovništva u Srbiji faktički živi u Beogradu. Mi ćemo se truditi da to bude svuda i samo da kažem, cena stanova, znači, početna plata policajca je oko 50.000 dinara. To je ona prva plata bez ikakvog radnog staža, kad stupi u radni odnos sa srednjom školom – 49.980 dinara. To je prva plata, a 114 evra po mesecu bi bio kredit za 60 kvadrata, a mnogo skuplje će plaćati zakup stana. Dakle, ovaj zakon mu svakako to olakšava.

Zahvaljujem.
Koleginice Žarić Kovačević, izvinjavam vas se, maločas nisam video da ste ukazali na povredu Poslovnika. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući. Javila sam se malopre za povredu Poslovnika.

Mislim, da nije korektno kršiti Poslovnik na ovaj način. Prvo, tu je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine. Mi smo ovde čuli da vlast podnosi ne znam kakve amandmane i šta je to sada strašno što poslanici poslaničke grupe SNS podnose amandmane ali smo isto tako čuli i da ministri treba kod nas da dođu na obuku, da znaju kakve predloge zakona da pišu. Mene interesuje kod koga je ministar dok je bio ministar Šutanovac išao po uputstva kako da se pišu zakoni.

Sa druge strane povređen je član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Na žalost, meni Poslovnik ne daje mogućnost da se na pomen Niša uvek javim i da uvek istaknem kako je to DS vršila vlast u Nišu.

Ali ću reći, što je u skladu sa ovim Predlogom zakona, da samo mogu da budem zadovoljna što Vlada Republike Srbije ovoliko ulaže u Niš, jer na tom mestu koje je 1999. godine bombardovano, na lokaciji kasarne „Stevan Sinđelić“ će se sada izgraditi 188 stanova pripadnike snaga bezbednosti. Iz ovih razloga neću zloupotrebljavati Poslovnik, da ulazim u replike, ali iz ovih razloga bih vas samo molila da u buduće bar upozorite ljude da govore, odnosno poslanike, kolege da govore o tački dnevnog reda. Neću tražiti da se ovo glasa. Hvala.

Koleginice Žarić Kovačević, veoma je teško usmeriti izlaganje poslanika.
Uglavnom najveći deo poslanika ima jedan širi kontekst sagledavanja amandmana koji su podneli, ali zahvaljujem na sugestiji.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
(Jelena Žarić Kovačević: Ne.)
Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.