Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo premijeru, poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke, Ujedinjene seljačke stranke podržaće vaš predlog za novog ministra finansija, kao što je podržala predlog Aleksandra Vučića da vi budete premijer u ovoj Vladi. Rezultati ove Vlade, rezultati vašeg rada nama potvrđuju da je predlog koji ste vi izneli pred ovu Skupštinu garancija nastavka kontinuiteta jednog stabilnog i dobrog oporavka Republike Srbije.

Ono što želimo, želimo što više projekata kakav je „Meita“ u Obrenovcu, želimo finansijsku stabilnost, želimo da se na taj način postepeno, ali sigurno podignu primanja svih građana Republike Srbije, jer to jeste razlog zbog kojeg podržavamo rad ove Vlade. Znamo da je to težak i mukotrpan put, ali smo spremni da na tom putu idemo zajedno sa vama, jer samo nešto što je stabilno može biti dugoročno i dobro za našu decu. Hvala.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika predlagača ili poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre nego što dam završnu reč, moram da dam neke odgovore zbog javnosti, a možda i zbog informisanosti premijerki i budućem ministru finansija, a to je da na Odboru za finansije, kada je bilo priče o tome da li je ispravna metodologija za proračun javnog duga, odgovor gospodina Vujovića je bio da je metodologija jedna jedina. I dalje uopšte nije ulazio u kvalifikaciju dugovanja.

Ono što smo imali prilike u javnosti da čujemo da je gospodin Mali govorio o ukupnom dugu i gospodin Ćirić nije bio prisutan juče na sednici da čuje odgovore o tome kako je trebalo izdvojiti iz budžeta Grada Beograda i te kamate koje su bile 363 miliona dinara, i 15 miliona za javna preduzeća, i 150 za lokalne samouprave i za davanje trudnicama i dojiljama kojima su ostali dužni, grad Beograd pojedincima bez obzira što je javni dug od 410 miliona, kako stoji u izveštaju Fiskalnog saveta, znači, podrazumeva dug koji je Grad Beograd dužan bio prema bankama.

Tako da dugovanja, kada govorimo o javnom dugu od 15 milijardi evra u 2012. godini, ne podrazumevaju sva ona dugovanja koja su se krila na drugim pozicijama, kao što su kursne razlike u Narodnoj Banci, kao što su sudske presude za vojne penzionere, kao što su kamate, jer život ne prestaje u jednoj godini, kada je u pitanju ekonomija. Ostaju krediti koje moraju da otplaćuju i oni koji dolaze posle vas, i deca koja dolaze posle vas, i unuci. Prema tome, oni su zadužili našu decu, unuke i naša pokoljenja, i te dugove moramo da vraćamo, a da osposobimo budžet Srbije i državu da normalno funkcioniše.

Kada govorimo o lokalnim samoupravama po prvi put u ovoj godini imamo suficit u budžetu, i to je ono što zaista treba pozdraviti, jer prvi put u stvari vidimo rezultate dobre ekonomske politike i fiskalne konsolidacije. I, ono što smo govorili, po prvi put sada su se stvorili uslovi da se penzije vrate na nivo koji je bio 2014. godine i uvećaju od 8% do 13,3%, ali uvede jedan mehanizam uvećanja, koji će zaista smanjiti odnos između najmanje i najveće penzije, upravo zbog toga da bi se uspostavila jedna socijalna ravnoteža.

Kada govorimo uopšte danas o predlogu za ministra finansija, ja bih zahvalila gospođi Ani Brnabić što je prepoznala kvalitete Siniše Malog, koje smo imali prilike da čujem i u njegovoj biografiji i o rezultatima rada kao gradonačelnika Grada Beograda. Možemo da vidimo da je to u stvari jedan rezultat ukupnog rada čoveka koji je očito imao mogućnosti i da se školuje u inostranstvu i da radi u inostranstvu i da stiče iskustva iz različitih aspekata iz oblasti finansija. Sama činjenica da je završio državni univerzitet, da je bio najbolji student na Ekonomskom fakultetu, da je magistrirao na istom tom fakultetu, da je predavao pet predmeta iz oblasti finansija ga kvalifikuje za takvo mesto.

Sve ovo što se odnosi na kreiranje pojedinih afera, koje su očito plaćene, pokazuje da su određeni centri moći bili vrlo zainteresovani da gospodin Sinišu Malog kao ovako kvalitetan kadar unište i pre nego što se stekne mogućnost da one na neko drugo mesto, a ne samo da bude gradonačelnik Grada Beograda.

Mi smo danas imali prilike da čujemo da je on jedini čovek koji je sprovodio privatizaciju. Zamislite, državni službenik sprovodi privatizaciju. Ja sada postavljam pitanje – šta su radili ministri i Vlada ako jedan državni službenik i direktor nekog centra za privatizaciju je zadužen za kompletnu privatizaciju svih firmi u nekoj državi?

Onda smo čuli da su problem afera, izgradnja fontana u kojoj pojedinci imaju ideju da sipaju deterdžent. Pa smo onda čuli da je doktorat u kome jedan profesor, koji naravno daje izjave u „Peščaniku“, je kadar da u društvu bude prihvaćeno mišljenje da li je nešto falsifikat ili nije, da li naspram toga imate dva puta odluke komisija, odnosno profesora za univerziteta i fakulteta na kome je doktorirao gospodin Siniša Mali, onda dolazimo do toga da je očito da sve te afere koje se navode u javnosti u određenim tabloidima, očito postoje na određeni način su finansirane od nekih ljudi.

Nas ovde zanima koji su ti ljudi koji plaćaju te afere? Postoji finansiranje nevladinih nekih organizacija kao što je „Žuta patka“ i mnogo njih, koji pokušavaju da izigravaju političke stranke i da razgovaraju sa građanima po Beogradu, koje su finansirane i verujte mi to su milionske cifre. Postavlja se pitanje - da li plaćaju porez u budžet Republike Srbije, ali isto tako se postavlja pitanje ukoliko je u pitanju slučaj Savamala, koji je dobio neki svoj sudski epilog, da li su oni koji su iznajmnjivali privremene objekte, a članovi su stranaka koje sada ovde zastupaju, da li su platili porez državi za zakup tih prostorija koje su u hiljadama kvadrata, koje su koristili veliki broj godina, a privremenog karaktera?

Znači, postavljaju se mnoga pitanja koja su „afere“. S druge strane, kada pogledate vidite da su sve te afere u stvari, štetile budžet Srbije i na kraju mogu samo da kažem da ćemo kao poslanička grupa SNS sa zadovoljstvom glasati za kandidata, gospodina Sinišu Malog za ministra finansija i zahvaljujem se na ovako dobrom predlogu.

Pravo na repliku, narodni poslanik Goran Ćirić.

Pošto ste me pomenuli prezimenom, mislim da je važno da se pogledamo u oči, pošto smo zajedno bili na tom Odboru za finansije kada je bio prisutan gospodin Vujović i pomenuli da je rekao da postoji samo jedna metodologija, to je bio prvi odgovor na pitanje, upravo na moje pitanje – koju metodologiju obračuna javnog duga za Grad Beograd prihvatate, da li metodologiju Siniše Malog i Goran Vesića ili metodologiju Fiskalnog saveta, pošto ću podsetiti i sve ostale i javnost, pošto smo ovde sa ove strane imali predstavljanje i sada se ponavljaju i argumentacije za izbor novog ministra finansija da je taj dug iznosio 1,2 milijarde evra, a Fiskalni savet tvrdi suprotno, da li 380,390 ili 400, znači, trostruko najmanje u odnosu na ovo što je druga strana predstavila, gospodin Vujović je dosta oprezno odgovorio pred svima nama – postoji samo jedna metodologija.

Ja sam ponovio pitanje i rekao – da li to znači da je to metodologija Fiskalnog saveta, on je jasno odgovorio sa da. To je ponovio i u plenumu i pred svima nama i to možemo da proverimo i iz stenograma. Mislim da je to potpuno jasno. Možemo da proširimo i dalje taj naš razgovor, a to je bilo pitanje – da li biste vi, gospodine Vujoviću, voleli da neko primeni tu metodologiju obračuna javnog duga za državu Srbiju koji je u tom trenutku iznosio 24,5 milijardi i koliko bi onda po toj metodologiji, kako se obračunava dug Grada Beograda, iznosio ukupni javni dug Republike Srbije. On se nasmejao i rekao da to ne bi želeo, niti bi voleo.

Mislim da je to jasno i vama. Jasno je i meni. Prisustvovali smo tome i to može da se dokaže i da bude potpuno jasno i javnosti.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Prema ovome, duga uopšte nije ni bilo kada malo bolje slušamo obrazloženje. Metodologija je jedinstvena za obračun javnog duga i to je ono o čemu govorimo.

Dakle, 410 miliona evra je dug prema bankama od strane budžeta, ali sada vi objasnite trudnicama, objasnite socijalnim kategorijama, objasnite bankama kojima je trebalo isplatiti još preko 650 miliona evra dugovanja plus ovih 410, koji ostaje kao javni dug. Hoćete da kažete da sa tim dugovanjima Beograd u stvari se nije susreo? Hoćete da kažete da nije trebalo isplaćivati sva ta dugovanja tim kategorijama kojima je Grad Beograd ostao duž? Zašto je ostao dužan? Zato što je neko vodio takvu neodgovornu politiku.

Prema tome, to je isto kao kada ste vi dužni, imate stambeni kredit, ali kao ne priznajem dug što dugujem mami, tati, dugujem 500 evra, dugujem 10 hiljada kumi, dugujem drugim kategorijama. To jednostavno ne postoji, taj dug. Dugujem samo stambeni kredit, mesečnu ratu.

Ne, dugovanja su ukupna i o tome Siniša Mali je upravo govorio, utoliko je njegov posao bio mnogo teži. Upravo zbog toga što neko kao vi polazite od toga da to sve možemo politički da obrazložimo, da u stvari to ne postoji, da smo mi ispravno radili, a da ste vi krivi što ste napravili još 600 miliona duga nekim tamo drugim kategorijama, zato što ne znate, u stvari, da vraćate kredite. Hvala.

Nemate pravo na repliku, gospodine Ćiriću.
Gospođa Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala.
Želela sam danas da zaključim ovu debatu i da kažem da sam se trudila u protekla dva dana da obrazložim na najbolji moguć način konkretnim, brojkama dokazima i ekonomskim pokazateljima zašto sam predložila gospodina Sinišu Malog za mesto ministra finansija u Vladi Republike Srbije. Razumem da neke od tih stvari jednostavno opozicija ne želi da prihvati i žao mi je zbog toga, zato što mislim da bi bilo odgovorno i u nacionalnom interesu da počnemo da prihvatamo neke brojke, pre svega one brojke, rezultate, uspehe koje nije sama sebi pripisala Vlada Republike Srbije, već objektivni, dosta kritički, dosta strogi međunarodni partneri i međunarodne organizacije.
Ali, dobro, takva je u ovom trenutku politička atmosfera u Srbiji i zbog toga nisam dalje želela da odgovaram u konačnici ove sednice na stvari na koje sam preko tri puta dala odgovor zato što sam mislila da onda taj odgovor,u stvari, ljude koji postavljaju to pitanje ponovo uopšte ni ne zanima.
Moj zaključak iz ova dva dana debate oko predloga da Siniša Mali bude ministar finansija je da su protiv ovog predloga, pre svega, oni ljudi koji veruju i misle da je bivša gradska vlast odgovorno radila, dakle, oni ljudi koji kažu da je odgovorno da imate istorijski deficit, istorijske dugove, najveću nezaposlenost, skuplje vrtiće, da je odgovorno da imate podzemne kontejnere koje ste platili, pretplatili, koji su se odmah pokvarili, nisu građani mogli da ih koriste, a danas imamo sudski spor, kojima je odgovorno da imate neisplaćene obaveze prema raznim socijalnim kategorijama i kojima je odgovorno da imate kuću Velikog brata u Pionirskom parku. To je, pre svega, ono što sam čula u ovoj debati, da Siniša Mali nije bio dobar gradonačelnik, da sve moje pokazatelje da je on dobro i odgovorno vodio gradsku kasu, zbog čega može dobro i odgovorno da vodi kasu Republike Srbije, nisu prihvatali zato što je bivša vlast odgovorno radila.
Protiv Siniše Malog su takođe oni koji veruju da Srbija treba da bude društvo u kom su svi krivi, dok se ne ispostavi da su nevini. Krivi su i kada nadležne institucije kažu da nisu, krivi su zato što jednostavno to nije dovoljno dobar odgovor za njih, oni koji neće da razumeju razliku između javnog duga i ukupnog duga zato što im u ukupni dug ne ulaze, valjda potraživanja roditelja za vrtić, zaostale naknade za porodilje, neisplaćene obaveze socijalne ustanove, oni koji ne žele da razumeju razliku između potrošnje i investicija i, na kraju krajeva, da ponovim sa početka, oni koje činjenice, brojevi, projekti, rezultati, apsolutno ne zanimaju i za njih neće da čuju.
Iz tog razloga sam pripremila da pročitam jedan paragraf izveštaja o napretku koji je Evropska komisija dala za Srbiju, zbog ovih narodnih poslanika koji, nažalost, više nisu tu u najvećoj mogućoj meri, hvala vama koji ste ostali, ali i zbog građana Republike Srbije, kao i zbog vas svih ostalih narodnih poslanika, ali, konačno, i zbog Siniše Malog, zato što je on budući ministar finansija i treba da čuje ovo.
Dakle, citiram Izveštaj o napretku Evropske komisije – kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Srbija je ostvarila dobar napredak, rešeno je pitanje budžetskog deficita, osnovni elementi rasta su stabilni i očuvana je makroekonomska stabilnost, inflacija je obuzdana, a monetarna politika je doprinosila rastu. Uslovi na tržištu rada su se dalje poboljšali, ojačani su stabilnost i učinak finansijskog sektora, porast izvoza i investicija nastavljaju da podržavaju ekonomsku aktivnost. Između 2014. i 2017. godine državni budžet je izašao iz deficita od 6,6% BDP do suficita od 1,2% BDP. Kombinacija makroekonomskih politika bila je odgovarajuća i donela je makroekonomsku stabilnost i poboljšanje najvažnijih ekonomskih indikatora. Struktura privrede se poboljšala i ekonomska integracija sa EU se dalje povećala.
U izveštaju se navodi da se povećala horizontalna podrška malim i srednjim preduzećima koja su naročito aktivna u oblasti građevinarstva, maloprodaje i turističkih usluga. Vlada je produžila aktivnosti programa, godina 2016. je kao godina preduzetništva, na celu deceniju, čime se pružaju brojni programi za finansijsku i nefinansijsku pomoć ovom sektoru.
Želim ovim da poručim i budućem ministru da očekujem da radi kako bi se svi ovi uspesi održali i da pomogne dodatno timu Vlade Republike Srbije, da postignemo i mnogo više od ovih uspeha, kako bi građani Republike Srbije svakim danom živeli što bolje.
Vama, pre svega, narodni poslanici SNS, ali onda svakako i cele vladajuće koalicije, želim da se zahvalim na stalnoj podršci Vladi Republike Srbije, bez vas svakako ne bismo uspeli da radimo ovo što radimo i želim da vam se zahvalim na spremnosti da čujete moje argumente za Sinišu Malog i na podršci da on postane ministar finansija. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Zaključujem pretres o Predlogu kandidata za člana Vlade.
Poštovani narodni poslanici, pošto je Narodna skupština obavila pretres o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 270. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine, zakazujem 29. maj 2018. godine, sa početkom u 16.00 časova kao dan za glasanje o predlogu kandidata za člana Vlade. Zahvaljujem.
(Posle pauze)