Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poučeni političkim iskustvom od 5. oktobra 2000. godine pa do danas, mi smo u poslednje vreme prinuđeni, u stvari to je naš izbor, da vršimo amandmanske intervencije i na sam naslov zakona. Predložili smo promene naslova zakona.

Evo imamo i ovaj događaj koji je nedavno bio u Nemačkoj. Kolega koji govorio o svojoj političkoj stranci, mi ovde stranku ne vidimo kao bilo kakvog krivca. Socijaldemokrtsku partiju Srbije ne vidimo kao bilo kakvog krivca i odgovorno lice, niti njenog predsednika jer sam potpuno siguran da stranka nije pozvala svog narodnog poslanika, ni predsednik te stranke i dao mu instrukcije šta da radi, odnosno kako bi u Nemačkoj bilo lepo krasti, ako te ne uhvate. Mi zbog toga moramo da predlažemo promene zakona, odnosno nazive zakona da bi neke stvari osujetili u budućnosti.

Zakon o Narodnoj banci kad je prvi put donet 1884. godine on se zvao Privilegovani zakon Narodne banke Kraljevine Srbije. Privilegije koje je tad zakon dao verovatno su se odnosile na ostale banke koje nisu bile centralne banke, odnosile su se naravno i na građane Kraljevine Srbije, ali ovaj put privilegiju je iskoristio i guverner Narodne banke, gospođa Tabaković 2008. godine kada je mandat koji je pripadao SRS, zajedno s mandatom otišla u drugu stranku i kasnije još neke privilegije koje su mogle da se iskoriste. To je ono što je iskorišteno, što je evidentno, a mi želimo da građani Srbije imaju neku korist od ovog zakona koji im se donosi.

Jedan kolega reče da se javni dug smanjio na 59,9% i da Srbija treba da nastavi da se zadužuje. Jeste to olakšavajuća okolnost ako javni dug prati rast BDP, ali ovde imamo jedan problem, do nekih iznosa došlo se i uzimanjem od građana Srbije, pre svega penzionerima, zatim zaposlenima u javnom sektoru. Uzimanje njihovih penzija, smanjenje plata i niz drugih zahvatanja je dovelo u situaciju povećanja poreza na dodatu vrednost, takođe, nigde skoro nije zabeležen, Srbija je to uradila.

Hvala.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Filip Stojanović nije tu.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Izvolite.
Izvinjavam se, nisam videla napomenu da je ovaj amandman od Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo odbačen, a o odbačenim amandmanima se ne vodi rasprava.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Zoran Radojčić.
Da li neko želi reč?

Poštovani građani Republike Srbije, poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege, u ovom amandmanu sam naveo da se uvodi u suštinu bankarskih odnosa prema građanima i pravnim licima u Srbiji u sam termin zakona. Dakle, predloge, Predlog zakona o zaštiti obespravljenih korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu. Dakle, put obespravljivanja korisnika finansijskih usluga u Srbiji nije počeo juče. Nakon 5. oktobra krenulo se sa uništavanjem domaćih banaka. To je učinjeno, dakle, na jedan brutalan način. Posledice su katastrofalne, a mi ih trpimo do danas dani. Ta klima u kojoj su banke gotovo uvek i u svakoj situaciji povlašćene u odnosu na korisnike njihovih usluga se nastavio.

Mi smo do sada u više navrata ukazivali na potrebu da se ti odnosi promene u korist države Srbije, u korist građana Srbije koji koriste finansijske usluge kod banaka, ukazujući na pojedine primere i u našem okruženju. Ne jednom je navođen primer, recimo, kako je Mađarska rešila pitanje kada je reč o zaštiti korisnika kredita u švajcarskim francima itd. Hvala.

Hvala vam.
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodna poslanica Marija Janjušević.
Da li želi neko reč? Ne.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik dr Dragan Vesović.
Izvolite.

Hvala predsednice.

Za promenu malo ću da ne pričam o događaju koji se desio sa kolegom, nego ću pokušati da se bar malo vratim u temu. Menjali smo naslov zakona. On je po predlogu Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, a ja predlažem da se on zove Zakon o zaštiti korisnika svih finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu i naravno vi ste u obrazloženju dali da smatrate da je vaš naziv sasvim dovoljan i verovatno smatrate da on i podrazumeva ovu reč koju ja dodajem – svih finansijskih usluga.

Međutim, nažalost u zemlji Srbiji ima stvari koje se i podrazumevaju, a u životu i u praksi se ne radi tako i upravo zbog toga sam dodao ovu reč i možda je čak bilo pametnije da sam dodao ispred – i svih korisnika svih finansijskih usluga.

Vi ćete sigurno kao bolji poznavalac ove teme razumeti o čemu pričam i šta je muka običnog građanina, a to će i ove usluge podrazumevati. Znate, kada uzmem da nešto platim banci na daljinu, sve ja uradim kući, a banka mi uzme proviziju. Zašto? Šta je banka uradila? Zato treba zaštiti sve korisnike i zato treba razmišljati i svim uslugama.

Dakle, to je samo jedan mali deo onoga o čemu vam Srpski pokret Dveri priča, a guvernerka, koja je zaista objašnjavala sve, ponekad je bila i pregruba, padala je previše možda u vatru i htela da nam nešto imputira što nismo imali nameru. Dakle, treba zaštititi sve korisnike u svim uslugama i sprečiti krađe koje banke sprovode.

Banke žive od korisnika, a ne korisnici od banaka. Hvala.

Hvala.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo poslanik Srđan Nogo.
Izvolite.

Kako reče moj kolega malopre, banke žive od svih nas i to dobro žive od svih nas, žive na račun države Srbije, žive na račun svih njenih građana i tome treba stati na put.

Moj predlog izmene ovog zakona podrazumeva uvođenje jedne reči, da se zaštite do sada oštećeni korisnici bankarskih usluga, jer koliko je ljudi unesrećeno od strane banaka u Srbiji, koliko je ljudi izvršilo samoubistvo zato što su bili upropašteni od strane banaka. Koliko je ljudi završilo otete imovine ? Jer ovde su banke falsifikovale ugovore i pokušavale da otmu ozbiljnu imovinu na osnovu falsifikovanih ugovora, falsifikovani sredstava obezbeđenja i to je dokazivano u sudskim postupcima, pravosnažnim sudskim odlukama i nikada nije bilo nekih posledica za tako postupanje banaka.

Za sat vremena ovde u neposrednoj blizini, prekoputa Narodne skupštine obespravljeni građani koji su upropašteni kreditima indeksiranim u švajcarskim francima držaće još jedan u nizu protesta koji će se završiti ispred Vrhovnog kasacionog suda štrajkom glađu nekih od njih.

Jedino Srbija nije rešila problem ljudi koji su uzeli kredite indeksirane u švajcarskim francima jer nijedan kredit nije isplaćen u švajcarskim francima. Svi su isplaćeni u dinarima i švajcarske franke samo stavka, odnosno samo par slova u ugovorima koje su ti ljudi zaključivali. Čak i po svim internim izveštajima i revizijama koje su same te poslovne banke radile, a koje ja posedujem vidi se da nijedna od njih nije uzimala i zaduživala se kreditno u inostranstvu u švajcarskim francima. Tako da vrlo lako i elegantno možemo rešiti taj problem.

Od 14 država u Evropi, 13 je rešilo, samo Srbija još to nije rešila. Apelovao bih i na nadležne u Narodnoj banci kada već sudovi koji bi morali to da reše ne rešavaju, da se vi posvetite tom problemu jer nije mala stvar, to je preko 100 hiljada ljudi, 22 hiljade porodica. Koliko još ljudi treba da se ubije da bismo mi stali konačno u zaštitu onih kojima smo potrebni jer to je dužnosti i svih državnih organa i dužnosti svih narodnih poslanika da vode računa o interesima građana, ali i o pravdi pravičnosti, a ovde se kršila i pravda i pravičnost.

Goran Kovačević kao ovlašćeni.

Teško je reći da jedina država Srbija u Evropi nije rešila problem kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Nesporno je da u izbornim kampanjama mnoge političke stranke koje su dolazile ili su učestvovale u izborima u različitim zemljama EU jesu predlagale rešenja koja se u se posle izbora završavala tragično za one koji su poverovali u to.

Nemate u gotovo nijednoj zemlji posle završenog izbornog procesa vlade koje su predlagale i dolazile vođene tim obećanjima do vlasti da su mogle da realizuju ono što su obećavale.

Zašto? Zato što Srbija nije izdvojeno ostrvo u svetu. Krediti u švajcarskim francima i problem je posledica funkcionisanja svetskog finansijskog sistema, a Srbija je samo deo, segment u celoj toj priči. To nije problem Srbije. Ne možete vi da odnose između banaka i fizičkih lica i poslovnih lica, koji se već vekovima baziraju na deviznim klauzulama, prevedete odlukom Skupštine Srbije i kažete da to ne postoji. Mi to možemo kao Skupština da uradimo, ali bismo prosto uništili ceo bankarski sistem, kako funkcioniše u svetu.

Mi smo četrdesetak godina bili u sistemu gde je izvršna vlast odlučivala o funkcionisanju svih ekonomskih segmenata i to se pokazalo kao potpuno loše. Narodna banka, Republika Srbija treba svakom svom građaninu, fizičkom i pravnom licu, da predoči jasne posledice njegovih finansijskih odluka. Kada su ljudi uzimali kredite u bilo kojoj valuti oni su uzimali kredite zato što su mislili da će biti povoljnija kamatna stopa u odnosu na euribor. U tom trenutku to je tako izgledalo. Finansijska tržišta su posle određenog vremena reagovala drugačije.

Da li vi znate kako će izgledati finansijsko tržište na euriboru u narednih pet godina? Ko će snositi posledice zaduživanja sa deviznom klauzulom u ovom trenutku? Država Srbija ne sme da se vraća više, poštujući ne svoja pravila, nego pravila EU, svetskog finansijskog tržišta, ta pravila moraju da se poštuju. Zato je nesporno da država Srbija treba da uradi sve što se tiče ljudi koji imaju problema sa bankarskim sektorom, ali nikako ne sme da ulazi u rešavanje konkretnih slučajeva u odnosu između banaka i fizičkih lica.