Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 06.06.2018.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sednica Šestog vanrednog zasedanja

01 Broj 06-2/122-18

3. dan rada

06.06.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 19:45

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Po amandmanu možete dobiti reč.
...
Dveri

Srđan Nogo

Poslanička grupa Dveri
Ne bih se ni u jednoj rečenici složio sa prethodnim govornikom. Prvo, ovo nije ekonomsko pitanje, ovo je pravno pitanje i mi to moramo da rešimo na pravi način.

Sve ovo što ste vi rekli bilo bi možda i smisleno da ne postoje brojne sudske odluke. Nedavno je sud Grčke u kolektivnoj tužbi, a ovde se ne dozvoljava kolektivna tužba, 77.000 ljudi je tužilo u Grčkoj i dobilo, upravo pozivaju se od strane grčkog suda na načelo pravičnosti i savesnosti. Isto se desilo u Sloveniji, isto se desilo u Poljskoj, isto se desilo i od strane Evropskog suda. Na kraju, sve ono što mi radimo, ti ljudi će moći da se žale nadležnim evropskim instancama i na Evropskom sudu će nas dobiti, samo što tada neće plaćati banke, plaćaćemo svi mi iz budžeta, plaćaće Republika Srbija iz budžeta, odnosno svi građani iz budžeta, tako da je ovo pravno pitanje, nije ekonomsko pitanje.

U pravnim institutima imate brojne institute koji garantuju zaštitu ljudi. Ovde ste i vi, vaši poslanici kritikovali tu 2006, 2007. i 2008. godinu, Mlađana Dinkića, Milana Parivodića i ostale, Jelašića, koji su građane bukvalno izmanipulisali i preporučivali da uzimaju te kredite. U tome su saučesnici bili te poslovne banke. Pazite, tu je ozbiljno prekomerno oštećenje, tu banke nikako nisu na gubitku. Ni jedna država nije imala posledice pošto je to rešila, ni jedna država. Apsolutno to nije tačno što ste rekli, tako da ovde mogu da budu samo plusevi i benefiti za Republiku Srbiju i za njene građane, koji su se spasli sigurne smrti i propasti i omče koja im visi nad vratom.

LJudi, hajde da shvatimo o čemu mi ovde govorimo. Banke su debelo već zaradile na tim kreditima. Nisu imale nikakav trošak na tim kreditima, nisu se nikada zadužile u švajcarskim francima.

Pominjete libor i euribor, pa da li sam pre dva dana ovde pokazao, Evropska komisija i sud u Londonu, 2015. i 2016. godina, kaznile su grupu banaka zato što su napravili nelegalni kartel kojim su nameštale euribor i libor. Ukupno 11,5 milijardi, samo u tim odlukama postupcima traju još uvek protiv banaka i odgovornih lica u bankama. Ovo su samo oni koji su se nagodili, a euribor i libor ugrađeni kod nas u sve kredite. Ako su nameštali i pravili veštački euribor i libor na nivou Evrope, a mi to ugrađujemo ovde kod nas u kredite, pa znači da je i kod nas to nepravično i namešteno.

Hoćemo li više da primenjujemo zakon? Ovde je samo posledica, da li primenjujemo zakon i pravna pravila ili se pod interesom, zato što je neko moćan, ima finansijski kapital, a to su banke, zakoni tumače u skladu sa njihovim potrebama? Pa, neka umru građani. To je sva suština i sva posledica, ljudi, samo primena zakona.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Po amandmanu, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Goran Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvažene kolege, u suštini rekli ste na početku svog izlaganja da se razlikujemo zato što vi to tumačite sa pravne osnove, ja sa ekonomske.

Mislim, i ceo svet verovatno, da je ovo primarno ekonomsko pitanje, pravno jesu posledice. Ako ovo što vi kažete jeste tačno, onda indeksacija, devizna kaluzula u međunarodnim bankarskim odnosima treba da se ukine i da ne postoji, sa vama, bez vas. Vi u parlamentu, ja u parlamentu, za deset, sto godina devizna klauzula će postojati kao što je postojala 1785. godine i to se neće promeniti.

Skupština Srbije može da donese odluku da to ne postoji, Skupština Srbije je 1946. godine verovatno takvu odluku i donela, ali to ne može dugoročno da funkcioniše. Bankarski sistem ne zavisi od mene, vas, guvernerke, on se bazira na principima. Devizna klauzula, indeksacija je stvar koja postoji stotinama godina, a postojaće i hiljadama godina. Svako je znao kada uzima kredit da je mogao da ga uzme u dinarima, da je mogao da ga uzme u evrima, da je mogao da ga uzme u bilo kojoj stranoj valuti.

Danas to radite, danas uzimate kredit indeksiran u evrima, u švajcarcima, u dinarima. Kamatna stopa je potpuno različita u zavisnosti od modela koji izaberete. Odgovornost je lična svakoga ko se bavi na finansijskom tržištu. Banke postoje kao institucije tu da zarađuju, nije ništa sporno. Slobodna trgovina, konkurencija u bankarskom sektoru, ono što radi NBS, smanjuje kamatne stope, nikada u Srbiji kamatne stope nisu bile niže, 2,9%, posledica rada NBS, slobodne konkurencije, ne uređenja, ne pritiska države, Skupštine Srbije da mora da menja sistem. Različiti smo i nije ništa sporno, vi imate pravo na svoje mišljenje. Ja imam na svoje. Samo neću nikako da pristajem na ideje koje su bile i 1946. i 1947. godine, 2008. godine i gospodina Jelašića, a koje su i Srbiju i nas koštale da se nađemo u situaciji 2014. godine.

Imam pravo kao neko ko veruje u ekonomiju, ko možda i ne zna da vodi ekonomiju, da verujem da šta je ekonomska teorija u bankarstvu jeste mnogo bitnije od onoga šta ja ili bilo koji narodni poslanik misli.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Idemo redom, pošto su svi po amandmanima.
Reč ima Miladin Ševarlić. Izvolite.

Miladin Ševarlić

Poslanička grupa Dveri
Zahvaljujem predsednice.

Molio bih prethodnog govornika da pokaže dokaz koji je to građanin Srbije, bilo kada, na osnovu ugovora o kreditu dobio kredit u devizama. Svi su dobili u dinarima, a samo je u ugovoru naveden devizni iznos.

Možemo da raspravljamo o pravnom pitanju, to je više pravno pitanje nego ekonomsko, ali je država dozvolila da banke pljačkaju građane ugovorima i isplatom koji nisu saglasni. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima Srđan Nogo.
...
Dveri

Srđan Nogo

Poslanička grupa Dveri
Možemo mi da imamo različita mišljenja, ali je zakon isti za sve. Prema našem Zakonom o obligacionim odnosima banke imaju pravo na glavnicu i na kamatu. Valutna klauzula je prema našim pravnim propisima nedozvoljena, vi to morate da razumete. Trebali smo da menjamo zakon da bismo tako nešto omogućili. Pošto nismo, šta da vam radim.

Kod nas je još čistija situacija, jer, malopre ste rekli, valutna klauzula postoji svuda. Da li postoji u Poljskoj, u Mađarskoj, Austriji, Grčkoj, Sloveniji i u celoj EU? Postoji. Kako su njihovi nadležni organi, mahom sudovi, rekli da krediti indeksirani u švajcarskim francima ništavna je valutna klauzula i smatraju se kreditima datim u nacionalnoj valuti i to je to. Morate to da razumete, znači da postoji mogućnost za rešenje. Kod njih je to bilo dozvoljeno zakonima, a kod nas nije, a oni su imali samo da su ti ugovori nelegitimni i nepravični i postupili su na osnovu tog instituta. Mi imamo i da su nezakoniti i ne dozvoljeni.

Da je kredit isplaćen u evrima, da je kredit isplaćen u švajcarskim francima vi vraćate u valuti u kojoj ste primili. Drugo, valutna klauzula se i kod nas odnosi na upravo međunarodnu trgovinu, na trgovinu koja podrazumeva kupovinu roba i dobar, ali ovde je kreditiranje građana. Znači, molim vas, zato ovo i jeste pravna stvar i pravno pitanje. Nije tu stvar kako mi sagledavamo ekonomske tokove, već kako ćemo primeniti naše zakone koji postoje i, u krajnjoj liniji, kako ćemo zaštititi građane.

Evo, pozivam vas, nisam za ulazak Srbije u EU, vi jeste, ugledajte se na evropsku praksu, ugledajte se na praksu EU i primenite ono što su radile sve ostale države EU, malopre pominjane, 13 država koje su imale taj problem, sve u EU i sve rešile, ostala je Srbija kao ostrvo.

Mi smo to ostrvo koje ne rešava, jer ovde banke mogu da rade šta hoće i to je suština problema. Nemojte da dođemo da nas evropski sud natera da mi iz budžeta to platimo, jer ćemo sigurno platiti, ali do tog momenta ko zna koliko će još ljudi da se ubije i da bude upropašćeno.

Pa, jel vi znate za razne institute koji štite ljude od banaka. Jel znate da skoro sve države u svetu štite prezadužene ljude koji su došli u poziciju da su prezaduženi, pa i svojom krivicom ili nekim objektivnim razlogom, pa opet i njima se nudi zaštita. Mi nemamo takav jedan zakon, a imamo slobodu kreditiranja.

Tako da, ovde moramo misliti o načelu pravičnosti, načelu savesnosti, jer banke su vrlo dobro znale šta rade. Zbog toga su bile kažnjene, ali nažalost nisu trpele ni posledice ni u toj EU, jer su se i tamo lepo naplatile, a kod nas rade šta hoće i radile su šta hoće i dan danas rade šta hoće. A vi ni ja nismo zbog toga krivi, ali, je to tragično jer i vi i ja imamo moć da to okončamo i sprečimo, samo je potreba naša volja. Ali, nažalost do sada nije bilo volje da se suprotstavimo onima koji nam sišu krv 18 godina i koji su nas upropastili.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, jako zanimljiva tema. Znači, zaključivani su ugovori između korisnika finansijskih usluga i banaka o nekom pravnom poslu, u vreme kada zato nije postajala pravna regulativa, ili nije regulisala određenu oblast kao što je to danas regulisano. Ne, u ovom obliku o kome se ovde priča. Bio je stari Ustav, to moram nekog da podsetim za jedan deo tih ugovora, pa novi, pa izmene, pa usaglašavanje itd, itd.

Međutim, sada ovde imamo jedno i političko i pravno pitanje. Da raščistimo odmah, političko pitanje, kao što je to neko spominjao, da to preuzme, a kao što je to rešeno, recimo u Mađarskoj ili nekim drugim zemljama, a to je bilo da država nadoknadi gubitak bankama kursne razlike za ugovore koje su zaključivali građani. Mislim da to nije u redu.

E, sad baš zbog te nesavršenosti zakonske regulative mi donosimo zakone da se tako nešto više ne desi, ali sad postavljam pitanje, a znamo svi da je to nemoguće, retroaktivna primena zakona. Retroaktivna primena zakona, možemo da ustanovimo i nju, ali onda tog trenutka završavamo pred međunarodnim sudovima gde ćemo mi da plaćamo štetu koju smo nekom pričinili. I s tim ko god se i malo razume u pravo, zna da sam u pravu.

E, sad treća institucija jeste sudska vlast koja ceni uslove pod kojima su ugovori zaključeni, njihov pravni osnov, ravnu valjanost, zloupotrebu poverenja jedne od stranke u postupku, slabije stranke, to je građanin, itd, itd, da ne nabrajam. I sudovi, koliko sam ja primetio, počeli su taj svoj posao da rade.

E, sad treća stvar, možda najvažnija, zašto nas u Skupštini opterećujete sa tim pitanjem? Izađite dajte podršku tim građanima. Nemam ništa protiv, ali nemojte nas da optužujete da mi ne želimo da im pomognemo. Pomogli smo koliko god možemo na dobrovoljnoj osnovi i između o preporukama koje je dala Centralna banka, ali koje su morale da prihvate i jedna i druga strana. Možda to nije dovoljno, ali ne može Centralna banka da zalazi u obligacione odnos između dve stranke. To rade sudovi. Ne može ni Narodna skupština, to rade sudovi.

Da li da primenimo retroaktivno zakone? Možemo. Napravićemo korist građanima, ali banke ništa neće da izgube, platiće opet ti isti građani kroz kazne pred međunarodnim sudovima iz budžeta Republike Srbije.

E, sad ako sve to znamo, nemojte da zloupotrebljavate Narodnu skupštinu za optuživanje drugih za neki nastali politički pravni i ekonomski problem. Dajte podršku, nemam ništa protiv, to i tim ljudima to nešto znači. Ja sam sasvim siguran da će sudovi da postupaju u skladu i sa zakonima, našim zakonima i sa odlukama međunarodnih organa, sa kojima mi imamo zaključene sporazume. Ali dajte više, ostavite nas, bar iz SNS mi nemamo nikakve veze. Nikakve veze.

Najveća kriza je bila 2010. godine kad je izbila kriza, ekonomska kriza u Grčkoj. Tad nisam primetio nikoga, tad je bio najgori kurs franka, mislim da je išao čak 1 prema 1 su bili franak i evro, skoro. Niko se u tim trenucima nije bunio, svi su shvatali ovde u Skupštini, koji su tada bili da su to stvari na koje država ne može da utiče onako kako se to od nje očekuje. Ne može, jer gubimo, postajemo pravno nesigurna zemlja. Znači, možemo da pomognemo, s tim da platimo iz budžeta, možemo da regulišemo zakonski da se to više nikad ne desi, možemo da tražimo od sudova da sude i donose sudske presude isključivo po zakonu, ali ne smemo da ulazimo u suštinu.