Hvala. Vreme ste potrošili.

Međutim, da li znate da nesprovođenje sudske pravosnažne… (Isključen mikrofon.)

Na član 3. amandman je podneo poslanik Ivan Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Boško Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Hvala.

Ovim amandmanom koji je podnela poslanička grupa SRS na Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu predložili smo da se u članu 3. stav 1. tekst: „koja nisu uređena ovim zakonom“ zameni tekstom: „koja nisu obuhvaćena ovim zakonom“. Članom 3. je definisan odnos ovog zakona prema drugim propisima. Inače, ovaj amandman nije samo pravno-tehničke prirode jer je drugačije kada kažemo da pojedina pitanja zaštite korisnika nisu obuhvaćena ovim zakonom i da će se u primeni shodno primenjivanju odredbe propisa koji su na snazi, a sasvim je drugačije kada kažemo da nisu urađena. Jer, zakon koji se donosi ne bi se određivala materija koja je urađena.

Mnoga pitanja u vezi sa zaštitom korisnika finansijskih usluga, zaštitom potrošača, finansijskim uslugama, koji su predmet ugovora na daljinu u vezi sa poslovanjem pružaoca finansijskih usluga sa obligacionim odnosima i zaštitom podataka o ličnosti su već uređena pozitivnim propisima. Pojedine odredbe koje će zakon primenjivati odnose se i na korisnike finansijskih usluga, koji će sačinjavati ugovore na daljinu, a koje nisu ušle u tekst zakona o kome danas govorimo. Poslanička grupa SRS je mišljenja da je bilo prostora da predlagač i te odredbe unese u ovaj zakon, kako bi bio precizniji i sveobuhvatniji. Ne bi to opterećivalo ovaj zakon i ne bi bilo suvišno.

Ono što moram da kažem, da je Meho Omerović, a malopre je bilo diskusije da jednostavno to nije kulturno, a ja mogu da kažem, samo da podsetim da je Meho Omerović zaboravio kodeks lepog ponašanja koji se stiče u osnovnoj školi, da se ne laže, da se ne krade, kada se krade ide se u zatvor, kada se ide u zatvor dobijaju se buve, a ko ima buve, poneo sam, da bi se zaštitili sprejom i da bi se na neki način obezbedili od takve napasti. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Izvolite.

Član 3. Predloga ovog zakona treba da se briše zato što opterećuje zakonski tekst, jer sve ovo što piše u članu 3. trebalo bi da bude tema nekog od podzakonskih akata. Ovo je inače manir i Vlade Republike Srbije, a vidim i Narodne banke da na ovaj način opterećuju zakonski tekst.

Ja sam diplomirani pravnik i sa pravnicima razgovaram pravničkim jezikom, ali kada želim nešto da objasnim ljudima koji nisu pravnici, onda uvek koristim neki plastičan primer.

Sada ću koristiti plastični primer plastične kartice Vlade Republike Srbije, koju je 2015. godine u septembru koristila Zorana Mihajlović, na daljinu, u NJujorku. Ona je tada sa te kartice potrošila oko milion i po dinara, dužna je ostala 895.951 dinar. Potrošilo se na krpice, na donji veš, ali i na šminku. E, da je tada bilo ovog zakona, onda bi i Meho možda imao karticu Narodne skupštine, pa bi bar platio karticom, ne bi krao, pa bi ovde vratio, kao što je Zorana Mihajlović vratila kada je uhvaćena u krađi.

Dakle, ovaj Predlog zakona neće pomoći većini ljudi koji ne mogu da koriste platne kartice, to smo više puta rekli, ni kada bude zakon. Vidite, navodili smo primere i mogućnosti korišćenja platne kartice od strane guvernera koja ima preko 500.000 dinara platu, pa Zorane Mihajlović koja je koristila pare iz budžeta, državnu karticu. Pitamo i guvernera i pitamo predstavnike vlasti – kako će platne kartice koristiti milion ljudi u Srbiji koji rade za garantovanu platu i od te garantovane plate, koja iznosi 26.000, pet do deset hiljada morati da vrati gazdi na ruke? To su ključni problemi i pitanja na koja mi tražimo odgovor.

Naravno, od predstavnika vlasti tražimo odgovor da reše pitanje Mehe Omerovića koji je u Skupštinu došao kao član stranke Rasima LJajića, ali je bio na listi SNS i ta stranka mora zaista da rešava ovaj problem jer je nedopustivo da Meho Omerović bude na čelu Odbora za ljudska i manjinska prava i da možda razmišlja da će predsedavati tim odborom, jer od nedelje imamo, između ostalog, i taj zakon na dnevnom redu, zakon koji se odnosi na ljudska i manjinska prava, odnosno na izbor Saveta nacionalnih manjina, koji će se održati negde u septembru i zaista raspisivanje zavisi od ovog zakona, a nemojte da računate da će Meho Omerović moći da vodi tu sednicu. Sasvim sigurno neće. Rešavajte to na vreme, bolje vam je.

Na član 3. amandman je podneo Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela Marina Ristić.
Da li želi reč? Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ima još nekoliko primedbi na određene tačke ovog zakona, a odnose se na kazne. Tako, pružalac usluga se obavezuje da prilikom potvrđivanja identiteta koristi šemu elektronske identifikacije visokog nivoa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument. Ta šema podrazumeva da pružalac finansijskih usluga obezbedi da izdavalac sredstava elektronske identifikacije obezbedi identifikacione podatke u okviru sredstava elektronske identifikacije koji odgovaraju licu kojem je sredstvo izdato. Jeste malo rogobatno.

U suštini, ovo znači da banke treba da kontrolišu MUP, jer sredstva elektronske identifikacije obezbeđuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ako pružalac finansijskih usluga to ne obezbedi, biće kažnjen novčanom kaznom od 500.000 do dva miliona dinara. Ovakvi propusti dešavaju se kada se zakoni samo prevode sa engleskog na srpski jezik, bez provere da li je to u Srbiji uopšte primenljivo. Ovakvih primera ima još mnogo u našem zakonodavnom sistemu i zato se zakoni i ne sprovode, nemoguće je. Za tri meseca imaćemo situaciju da ako pružalac finansijskih usluga ne bude snimao sve što se izgovori tokom pregovora, nadrljao je. Ako ne dokaže da nešto nije rekao, a trebalo je, kazna je od 50 do 800 hiljada dinara.

A sa koliko će narodni poslanik Meho Omerović biti kažnjen, koji je svojom sitnom krađom najgrublje urušio dostojanstvo Narodne skupštine? Hoćemo da kažemo da se u Srbiji još uvek nisu stekli svi uslovi za ovakvo poslovanje na pošten način. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Dubravko Bojić i zajedno Zoran Živković, Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović i Sonja Pavlović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić.

Otkud ja s njima, samo mi to nije jasno?

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 3. ovog predloga zakona uređuje se odnos zakona prema drugim propisima kako ste naveli zbog izbegavanja poteškoća u primeni zakona i radi zaštite svih korisnika finansijskih usluga.

Uzimajući u obzir još uvek nedovoljnu rasprostranjenost kvalifikovanog elektronskog potpisa kod fizičkih lica omogućeno je da se kod ugovora na daljinu u vrednosti do 600.000 dinara korisnik daje saglasnost korišćenjem metode dvofaktorske autentifikacije, složićete se to ne zvuči baš najrazumljivije, bolje bi zvučalo da stoji dva elementa za utvrđivanje identiteta korisnika.

A kada znamo da i pored fizičkih lica u užem smislu reči, zakon se primenjuje i na preduzetnike i na poljoprivrednike, jer i ovi subjekti treba da uživaju isti stepen zaštite prava i interesa kod ugovaranja na daljinu, ali ovde mogu nastati problemi kada znamo da opšti nivo njihovog finansijskog znanja nije na nivou privrednih društava koja poseduju i veća materijalna sredstva i veće stručne kapacitete.

Sve je ovo po meni ishitreno, isforsirano i plod je kuhinje dobro poznatih evropskih nalogodavnih zakona.