Ovde ovaj član 3. kaže da je to u stvari povezano sa drugim zakonskim rešenjima. Bilo bi interesantno da čujem obrazloženje kako to, recimo, zakon o zaštiti podataka da u potpunosti budemo sigurni da će zaštiti podatke koji se sadrže u JMBG.

Jedinstveno je u Srbiji, a to su nam uvele ove buldožeri revolucije, da u JMBG-u sadrže se svi podaci o ličnosti dan, datum, odnosno dan, mesec i godina rođenja. Sledeći brojevi označavaju područja na kome živi osoba, onda se označava region, odnosno mikro-lokacija u kojoj boravi ta osoba. Tako da, taj podatak kad imate, sasvim vam je dovoljno da saznate sve o osobi, ne samo kada je u pitanju primena ovog zakona, nego kada su u pitanju i zloupotrebe prema pojedincima.

Mi smo svesni da taj napredak, ta avangarda proevropska, donosi samo ono što je loše. Setite se samo posle 5. oktobra kako su nam servirali priču o Evropi. Priča o Evropi je bila kao priča o komunizmu – sve će biti med i mleko, samo da mi uđemo u tu Evropu. Vidite kako se to obija o glavu građanima, umesto danas da razgovaramo o porastu troškova života, o tome kako da utičemo na smanjenje cene nafte, o tome kako da ukinemo porez na mnoge proizvode gde ne treba da bude, da vidimo kako bez kredita da poboljšamo standard građana, mi se bavimo sa ovim stvarima koje mogu realno da sačekaju, nije to nikakav problem, a bavimo se i sa pojedincima gde njihove stranke i dalje ćute, jednostavno ne oglašavaju se povodom najveće sramote koja je donešena u parlament, a to je krađa od strane Mehe Omerovića.

Na član 3. amandman je podneo poslanik Zoran Radojičić.
Da li neko želi da govori?
Na član 3. amandman je podnela poslanica Marija Janjušević.
Da li želi da govori?
Na član 3. amandman je podneo poslanik Dragan Vesović?
Da li neko želi da govori?
Na član 3. amandman je podneo poslanik Srđan Nogo.
Izvolite.

U ponedeljak je guvernerka rekla da je bila šokirana kada je otkrila da se putem platnih kartica svake godine iznese 30 miliona evra iz zemlje. Znači, tri platne kartice Amerike, Master i Viza iznesu svake godine 30 miliona evra i ona je pravilno rekla da to treba staviti pod kontrolu i forsirati Dina karticu i uspostaviti naš sistem.

Međutim, ona je rekla da su u istom tom periodu, znači od 2005. do 2018. godine, 13 godina, to je 390 miliona za ove tri kartice, a poslovne banke da su iznele u tom periodu ukupno samo 600 miliona evra. Te same cifre kada uporedite vidite da ta konstatacija apsolutno ne može biti tačna i odgovarati istini. Stojim iza tvrdnje da su u periodu od 2007. do 2016. godine, znači samo u tom periodu poslovne banke utajile 30 milijardi evra dobiti kroz simulovane pravne poslove izdavanja lažnih kredita, odnosno kroz upisivanje hipoteke u vlasništvo banke. Na taj način, za četiri i po milijarde evra, oštetile budžet.

Dalje, vi dobro znate da se kamata preko 2% smatra zelenašenjem mesečno, da se smatra zelenašenjem i predstavlja krivično delo. Sad, zamislite situaciju, kada je preko noći švajcarski franak naglo skočio. Tada su banke ostvarivale kamatu, odnosno imale koristi od toga koja daleko prevazilazi ta 2% mesečno, prevazilazila je i 10%, ali se to nije prikazivalo kao kamata nego kao kursna razlika. To je identične efekte i posledice po dužnike je sprovelo.

Vi niste reagovali, niko nije u ovoj državi reagovao da zaštiti te ljude.

Isto možemo da gledamo i kad je bio skok evra, u periodu kad je evro naglo skakao od 2008. do 2011. godine. Ključna stvar, vi kada krijete podatke o poslovanju banaka i kontroli banaka, vi ste u stvari saučesnik sa bankama, jer na taj način ona lica koja su se žalila na banke ne mogu da dobiju od vas podatak o njihovom radu, da ne bi, eventualno, mogle da traže nadoknadu štete.

Evo vam samo jedan primer. Vi ste prema dogovoru sa poslovnim bankama, znači, na osnovu poverenja dali da samo na osnovu ovlašćenja poslovne banke Prinudna naplata Kragujevac skida novac, smatrajući da banke neće zloupotrebiti poverenje i falsifikovati ili krivotvoriti ovlašćenje klijenta, a samo u jednom primeru banka je skinula novac klijentu i na sudu je taj klijent dokazao da je banka krivotvorila i falsifikovala isprave. Ima pravosnažna sudska odluka i firme „DMD Holding“, „Arminus“ i „Kor trejd“ su vas o tome pismeno obavestile.

Hvala. Vreme ste potrošili.

Međutim, da li znate da nesprovođenje sudske pravosnažne… (Isključen mikrofon.)

Na član 3. amandman je podneo poslanik Ivan Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Boško Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Hvala.

Ovim amandmanom koji je podnela poslanička grupa SRS na Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu predložili smo da se u članu 3. stav 1. tekst: „koja nisu uređena ovim zakonom“ zameni tekstom: „koja nisu obuhvaćena ovim zakonom“. Članom 3. je definisan odnos ovog zakona prema drugim propisima. Inače, ovaj amandman nije samo pravno-tehničke prirode jer je drugačije kada kažemo da pojedina pitanja zaštite korisnika nisu obuhvaćena ovim zakonom i da će se u primeni shodno primenjivanju odredbe propisa koji su na snazi, a sasvim je drugačije kada kažemo da nisu urađena. Jer, zakon koji se donosi ne bi se određivala materija koja je urađena.

Mnoga pitanja u vezi sa zaštitom korisnika finansijskih usluga, zaštitom potrošača, finansijskim uslugama, koji su predmet ugovora na daljinu u vezi sa poslovanjem pružaoca finansijskih usluga sa obligacionim odnosima i zaštitom podataka o ličnosti su već uređena pozitivnim propisima. Pojedine odredbe koje će zakon primenjivati odnose se i na korisnike finansijskih usluga, koji će sačinjavati ugovore na daljinu, a koje nisu ušle u tekst zakona o kome danas govorimo. Poslanička grupa SRS je mišljenja da je bilo prostora da predlagač i te odredbe unese u ovaj zakon, kako bi bio precizniji i sveobuhvatniji. Ne bi to opterećivalo ovaj zakon i ne bi bilo suvišno.

Ono što moram da kažem, da je Meho Omerović, a malopre je bilo diskusije da jednostavno to nije kulturno, a ja mogu da kažem, samo da podsetim da je Meho Omerović zaboravio kodeks lepog ponašanja koji se stiče u osnovnoj školi, da se ne laže, da se ne krade, kada se krade ide se u zatvor, kada se ide u zatvor dobijaju se buve, a ko ima buve, poneo sam, da bi se zaštitili sprejom i da bi se na neki način obezbedili od takve napasti. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Izvolite.

Član 3. Predloga ovog zakona treba da se briše zato što opterećuje zakonski tekst, jer sve ovo što piše u članu 3. trebalo bi da bude tema nekog od podzakonskih akata. Ovo je inače manir i Vlade Republike Srbije, a vidim i Narodne banke da na ovaj način opterećuju zakonski tekst.

Ja sam diplomirani pravnik i sa pravnicima razgovaram pravničkim jezikom, ali kada želim nešto da objasnim ljudima koji nisu pravnici, onda uvek koristim neki plastičan primer.

Sada ću koristiti plastični primer plastične kartice Vlade Republike Srbije, koju je 2015. godine u septembru koristila Zorana Mihajlović, na daljinu, u NJujorku. Ona je tada sa te kartice potrošila oko milion i po dinara, dužna je ostala 895.951 dinar. Potrošilo se na krpice, na donji veš, ali i na šminku. E, da je tada bilo ovog zakona, onda bi i Meho možda imao karticu Narodne skupštine, pa bi bar platio karticom, ne bi krao, pa bi ovde vratio, kao što je Zorana Mihajlović vratila kada je uhvaćena u krađi.

Dakle, ovaj Predlog zakona neće pomoći većini ljudi koji ne mogu da koriste platne kartice, to smo više puta rekli, ni kada bude zakon. Vidite, navodili smo primere i mogućnosti korišćenja platne kartice od strane guvernera koja ima preko 500.000 dinara platu, pa Zorane Mihajlović koja je koristila pare iz budžeta, državnu karticu. Pitamo i guvernera i pitamo predstavnike vlasti – kako će platne kartice koristiti milion ljudi u Srbiji koji rade za garantovanu platu i od te garantovane plate, koja iznosi 26.000, pet do deset hiljada morati da vrati gazdi na ruke? To su ključni problemi i pitanja na koja mi tražimo odgovor.

Naravno, od predstavnika vlasti tražimo odgovor da reše pitanje Mehe Omerovića koji je u Skupštinu došao kao član stranke Rasima LJajića, ali je bio na listi SNS i ta stranka mora zaista da rešava ovaj problem jer je nedopustivo da Meho Omerović bude na čelu Odbora za ljudska i manjinska prava i da možda razmišlja da će predsedavati tim odborom, jer od nedelje imamo, između ostalog, i taj zakon na dnevnom redu, zakon koji se odnosi na ljudska i manjinska prava, odnosno na izbor Saveta nacionalnih manjina, koji će se održati negde u septembru i zaista raspisivanje zavisi od ovog zakona, a nemojte da računate da će Meho Omerović moći da vodi tu sednicu. Sasvim sigurno neće. Rešavajte to na vreme, bolje vam je.

Na član 3. amandman je podneo Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela Marina Ristić.
Da li želi reč? Izvolite.