Nekoliko stvar, pa ne znam odakle da počnem. Ja sam stalno u nadi da će neka vaša teza izdržati do kraja i biti konzistentna, ali način na koji vi upadate sami sebi je priča za sebe, ali neću o tome da govorim.

Vi govorite i ponovo dokazujete da ne razumete, da država i vlast SNS nije isto i kada neko ko je obavezan, koga su građani obavezali da se za njih bori, da ukazuje na sve ono što SNS radi, a to je, gaženje ljudskih prava, to je gaženje svih zakona i Ustava, a to je gušenje slobode medija. Kada ukazujemo na to, kada razgovaramo o tome, vi kažete da neko zbog toga blati državu i mnogo opasnije od toga, da je to opasno po državu što neko tako nešto govori. Šta to zapravo implicira, gospodine Martinoviću? Da taj neko ko tako nešto radi je državni neprijatelj? Da je opasno njegovo delovanje po Srbiju?

Da li ste vi svesni posledica sopstvenih reči? To je pod jedan. Pod dva, građani su slobodno, slobodno ako uopšte tako nešto možemo da kažemo, od 2012. godine na lokalnim izborima, koji su nažalost kao i parlamentarni postali redovna stvar da budu vanredni, glasali, izabrali, konstituisale su se nekakve lokalne samouprave. U preko 40 lokalnih samouprava Vračar, Despotovac, to su samo neke od njih, je SNS uz pretnje, uz silu, uz kidnapovanje, uz najgrublje moguće stvari koje se maltene ni 90-te godine nisu dešavale u Srbiji prekrojila, prekomponovala, to su nove reči u srpskom jeziku koju je ustanovila SNS. Nikada na taj način nismo govorili, zato što nikad na način koji se danas dešava, a to je da neki ljudi u crnim, a verujem da ovo ne čujete prvi put, u crnim džipovima, ljudi interesantne fizionomije vrlo karakteristične idu iz grada u grad i prekompunuju, zastrašuju, kidnapuju aktiviste i odbornike i tako vi kažete da ste došli na vlast. To je vlast koja će trajati koliko će trajati, nažalost ne po nas, nego po građane Srbije, ali to je vlast koja će nažalost biti smenjena.

Zahvaljujem.
Kolega Martinoviću, vi želite repliku, a kolega Rističević se javio po povredi Poslovnika.
Prvo idemo povreda Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, za njih je vlast slast. Važnije je opštine i države uređivati nego njima vladati.

Reklamiram povredu člana 107. – dostojanstvo.

Kada neko ko najgrublje krši ljudska prava, kada je neko tukao demostrante na Trgu Republike, kada je tukao funkcionere opozicionih stranaka, kada je ubio pristalicu cokulama, taj neko priča o ljudskim pravima, taj neko priča o kidnapovanju.

Da vas podsetim, u Opštini Inđija, koju su gurnuli u dug od 2.600.000.000, smenjen je predsednik Skupštine u zgradi Uprave vodovoda, bez kvoruma, u prostorijama te stranke koja je bila u javnom preduzeću i oni pričaju o ljudskim pravima i kidnapovanju, a pri tome su 2015. godine, čuvajući vlast, bolji reći slast, kidnapovali u Inđiji 20 odbornika zato što im se vlast ljuljala.

Bojan Pajtić ih odveo na Letenku. Da li je tako, gospodine Martinoviću? Držali su ih zatvorene tri ili četiri dana, do sednice Skupštine, da se ne bi promenila vlast, zato što su verovali da su njihovi odbornici nepokolebljivi, pa su morali da ih sklone, kidnapuju na nekoliko dana, da bi sprečili da svoju demokratsku volju iskažu na ovaj ili onaj način. Da li je to bilo kidnapovanje?

Zatim su angažovali pit bula, koji se zvao Vlada Ješić, koji je usput na Letenci prebio zamenika predsednika Opštine Beočin samo zato što je došao da večera u taj restoran, gde su oni pomislili da će on jedan sam valjda da otme tih 20 kidnapovanih odbornika. Ako je od njih, predsedavajući, mnogo je. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
(Marijan Rističević: Ne.)
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Ja ću se zaista potruditi, budući da mi je sagovornik jedna dama, da ne budem suviše grub u izražavanju.

Gospođo Videnović, u vreme vaše vlasti ljudi su prebijani na ulicama. …

(Radoslav Milojičić: To pričaš SPS-u?)

(Mihailo Jokić: Hajde ćuti ti tamo.)

(Radoslav Milojičić: Šta je bilo?)

… Svi oni koji su se protivili politici DS bili su prebijani. Na njih je bacan suzavac.

Godine 2008, kada je ubijen, kao što je rekao gospodin Rističević, policijskim cokulama Ranko Panić, na ljude ste bacali bojne otrove…

(Narodni poslanik Radoslav Milojičić dobacuje.)

Ne smeta mi, gospodine Milićeviću. Navikao sam na njih već godinama da se tako ponašaju. To je njihova praksa. Oni drugačije ne umeju.

Oni imaju taj prefiks demokratski samo u nazivu. Inače, oni s demokratijom blage veze nemaju.

(Radoslav Milojičić: A ti u glavi nemaš ništa.)

Dakle, u vreme njihove vlasti ubijani su na ulicama najviši policijski funkcioneri.

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Jedna koleginica me je danas podsetila, kada sam danas nabrajao imena, ubijenih. Pa, u vreme njihove vlasti ubijen je čak i premijer, predsednik Vlade Republike Srbije, Zoran Đinđić.

(Radoslav Milojičić: Đorđe, da li ćeš da reaguješ na ovo?)

Toliko su oni brinuli o bezbednosti građana, toliko su brinuli o bezbednosti sopstvenih funkcionera da su dozvolili da se u Srbiji…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

… u XXI veku desi nešto što se nije desilo ni u jednoj evropskoj državi.

Godine 2017…

(Radoslav Milojičić: Vreme.)

Vidite kako su nervozni? Dobili su novog gazdu, novog predsednika i odmah se uvukla nervoza u njihove redove.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.

Dakle, 2017. godine, kada je Aleksandar Vučić dobio skoro 60% glasova na izborima…
(Radoslav Milojičić: Vreme.)

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.

Završavam. Tri meseca ste protestovali po Beogradu zato što ste bili nezadovoljni rezultatima izbora.
(Radoslav Milojičić: Vreme, dva minuta i 16 sekundi.)

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.