Cela rasprava se svela na suštinu o plati guvernera NBS. Ona je bila ista kao i do 2012. godine i definisana je zakonima i pravilnicima. Ukoliko želimo nešto da menjamo u tom pogledu, Skupština je ta na kraju krajeva koja će to promeniti.

Znate šta, po zakonima tako postoji pravo poslanika koji je u penziji da ujedno ima i platu poslaničku, pa kada stavite na vagu i izmerite kolika je odgovornost guvernera NB i kada stavite mogućnosti penzionera koji primaju i penziju i platu narodnih poslanika, onda jednostavno uvek će preteći tamo gde je veća odgovornost. Da li je to bila Jorgovanka ili bilo ko drugi, normalno je da u svakoj državi plata guvernera NB bude definisana propisima i bude uvek iznad ranga narodnih poslanika.

Što se tiče plata premijera i predsednika, naravno da one nisu uopšte u skladu sa nomenklaturom svih primanja i da o tome treba da razgovaramo ovde i to treba da menjamo. Hvala.

Izvolite, koleginice Radeta.

Očekivala sam, kolega Milićeviću, da ćete da prekinete koleginicu kada je govorila o odgovornosti guvernera Narodne banke, i u tom kontekstu, koliko sam razumela, proglasila narodne poslanike neodgovornim, jer je rekla da ne može da se upoređuje odgovornost guvernera i odgovornost narodnog poslanika. Da li je moguće, da neko ko je deo još vladajuće većine, da ima takvo mišljenje o narodnim poslanicima? LJudi, ovde se donose zakoni, ovde se bira guverner, ovde se rade mnogo važne stvari. Kako ih ko radi, to neka neko drugi ocenjuje i ocenjivaće u svakom slučaju.

Upravo, plata Jorgovanke Tabaković, za koju koleginica kaže da je nama osnov svih naših diskusija, i te kako jeste, jer, znate, da bi bila popularna, da bi je svi dočekali, da bi svi zaboravili da se zamrzla, pa da će nekada da se odmrzne, da je Jorgovanka Tabakovć rekla da je Šoškićeva plata mnogo visoka, da će ona svoju platu drastično da smanji, pa da će od toga što ostane davati deo u humanitarne svrhe. Dakle, tada je obmanula javnost, tada, i to mora biti osnov za svaku raspravu. Žao mi je što to ne vole da čuju kolege, možda su neki hteli takođe da budu guverneri. Sećam se ja i nekih rasprava još dok je Jorgovanka bila član SRS, ali, eto, zapalo Jorgovanku, pa sa tom funkcijom zapala joj i ta plata od više od pola miliona dinara.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica LJibuška Lakatoš. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, Republika Srbija se opredelila za strateško unapređenje institucionalnog i zakonodavnog okvira u oblasti ljudskih i manjinskih prava otvaranjem pregovaračkog Poglavlja 23, a u prilog tome govore i zakoni koji su danas na dnevnom redu, a to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina i zakon o izmenama i dopunama Zakona o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Želela bih da pohvalim rad Ministarstva i da kažem da pre nego što će predloženi zakoni ući u plenum, održano je dosta javnih tribina, okruglih stolova, što je jako pozitivno, a direktni učesnici na tim tribinama su bili upravo predstavnici nacionalnih manjina i nacionalnih saveta. Na nekima od tih tribina sam učestvovala i sama. Takođe je jako pozitivno da je Ministarstvo prihvatilo mnoge predloge i sugestije predstavnika nacionalnih saveta i nacionalnih manjina.

Ubeđena sam da će velika većina mojih kolega poslanika pozitivno oceniti ove predložene zakone. Verovatno će biti i nekih koji će ove zakone kritikovati, ali, znate, teško je sašiti odelo koje će odgovarati svima.

U ovim predloženim zakonima, mislim da su sagledane sve prednosti i da će oni odgovarati i manjinskim zajednicama, koje su višebrojne i koje broje preko 200 hiljada pripadnika nacionalnih manjina, i, isto tako, i nacionalne manjine koje imaju manji broj, 15, 16 ili još manje, a žive na teritoriji naše države Srbije.

U svom kratkom izlaganju htela bih da ukažem na potrebe donošenja ovih zakona, jer time garantujemo sva prava pripadnika nacionalnih manjina kao ravnopravnih građana Republike Srbije.

Republika Srbija je multinacionalna zajednica gde pored većinskog srpskog stanovništva, koje čini 83% stanovnika, živi i 21 etnička zajednica, koja broji preko 2000 pripadnika. Pripadnici manjinskih zajednica najzastupljeniji su u Vojvodini, tu su Mađari, Slovaci, Bunjevci i Rusini, dok u južnoj i istočnoj Srbiji žive najviše Romi, a Bošnjaci u Šumadiji i zapadnoj Srbiji.

Nacionalni saveti su organizacije kojima se zakonom poveravaju određena javna ovlašćenja, da učestvuju u odlučivanju ili da samostalno odlučuju o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u već pomenutim oblastima.

S obzirom na to da je postojećim zakonom utvrđena obaveza sprovođenja redovnih izbora za članove nacionalnih saveta, koji treba da se održe u 2018. godini, neophodno je da se ovaj zakon sprovede po hitnom postupku, kako bi se omogućilo sprovođenje izbora i konstituisanje nacionalnih saveta.

Izglasavanjem ovih predloženih zakona pripadnici nacionalnih manjina će i dalje biti u mogućnosti da neguju svoju tradiciju, kulturu i jezik, a na taj način da upotpune sliku Srbije, kao multinacionalne zajednice.

U danu za glasanje, poslanici SNS, podržaće sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović.
Nije prisutan.
Najpre, poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je na redu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Rekao bih prvo da AP Vojvodina obuhvata 27,9% teritorije Srbije, administrativno je podeljena na 45 opština i sedam upravnih okruga. Najviši pravni akt AP je statut Pokrajine iznad kojeg je normalno Ustav Republike Srbije. Najviše zakonodavno telo je Skupština sa 120 poslanika. Autonomna Pokrajina Vojvodine je članica Saveta evropske regije, pri parlamentu EU.

U Vojvodini živi, pored Srba i 25 nacionalnih ili etničkih zajednica koje čine oko 35% vojvođanskog stanovništva. Prema poslednjem popisu najviše je Srba 65%, slede Mađari sa 14,28%, Slovaci 2,79, Hrvati sa 2,78, Crnogorci 1,75. Na našu veliku radost mi Bunjevci prelazimo 1%.

U Vojvodini je u službenoj upotrebi šest jezika uz upotrebu njihovih pisama i to srpsko ćirilično pismo sa mogućnošću upotrebe latiničnog pisma, zatim mađarska, slovačka, hrvatska i rumunska latinica i rusinska ćirilica. Vojvodina se 25. novembra 918. godine velikoj Ustavotvornoj skupštini u Novom Sadu ujedinila sa Srbijom.

Na Skupštini je bilo 757 delegata od čega je njih 84 bilo Bunjevaca, od kojih je bilo i šest žena. Ove godine održaće se proslava stogodišnjice prisjedinjenja Vojvodine Srbiji, a pokrovitelj manifestacije naš predsednik Aleksandar Vučić. Bunjevcima je matična i domicionalna domovina samo ova naša Srbija, jer mi druge zemlje nemamo.

Osim Vojvodine nacionalne manjine žive na celoj teritoriji Republike Srbije, tako da je ona u etničkom smislu multinacionalna zajednica. Popisom iz 2011. godine pokazalo se da u Srbiji ima 21 etnička zajednica, čija je brojnost preko 2000 pripadnika. Republika Srbija je svojim Ustavom i nizom zakona uredila način ostvarivanja ustavno zagarantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina.

Naime, pored prava koja su zajamčena svim građanima, Ustavom se nacionalnim manjinama jemči i dodatna individualna ili kolektivna prava. Individualna prava se ostvaruju pojedinačno a kolektivna u zajednici sa drugim, u skladu sa Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorima.

Putem kolektivnih prava, pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma u skladu sa zakonom.

Koristeći to svoje pravo, pripadnici 21 nacionalne manjine, konstituisali su svoje nacionalne savet. Tu su pre svega: Bunjevci, Bugari, Bošnjaci, Mađari, Romi, Rusini, Slovaci, Česi itd. i na taj način nacionalni saveti su uključeni u proces saradnje sa nadležnim državnim organima.

Pripadnicima nacionalnih manjina jemče se ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zaštita. Shodno tome, zabranjeno je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nekoj od nacionalnih manjina. Oni imaju isto pravo kao i ostali građani Republike Srbije da učestvuju u upravljanju u javnim funkcijama, kao i da stupaju na javne funkcije. Isto tako, zabranjuje se svaka diskriminacija bilo posredna, ili neposredna po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili nekog drugog uverenja, imovinskog stanja, kulture, jezika, kao i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

U svakom slučaju, jemči se slobodan misli i uverenja i veroispovesti. Takođe je zabranjeno i kažnjivo izazivanje podsticanja rasne, nacionalne, verske mržnje i netrpeljivosti. Zabranjena je nasilna similacija pripadnika nacionalne manjine, kao i veštački prouzrokovano menjanje nacionalnog sastava stanovništva na područjima gde pripadnici neke nacionalne manjine žive već dugo i gde ih ima u velikom broju.

U oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturalnog dijaloga sa preduzimanjem vrlo efikasnih mera za unapređenje međusobnog poštovanja, razumevanja i saradnje između svih građana koji žive na njenoj teritoriji bez obzira na etnički, kulturni, jezički ili verski identitet.

Sve ove činjenice uključene su u Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih masina, sadržana u članu 14. članovima od 75. do 81. i članu 97. stav 2. Ustava Republike Srbije kojim se jemči nacionalnim manjinama očuvanje potpune ravnopravnosti i očuvanje njihovog identiteta.

Što se tiče udžbenika koji su pisani pismom i jezikom nacionalne manjine, treba reći da su to uglavnom niskotiražni udžbenici, gde su troškovi proizvodnje odnosno štampanja kao i zavisni troškovi veće od maloprodajne cene istih. Takav udžbenik se izdaje samo u slučaju kada se na jeziku i pismu nacionalne manjine izvodi obrazovno-vaspitni rad. Plan udžbenika na jeziku i pismu nacionalne manjine, kao i udžbenika za predmet od opšteg interesa za nacionalnu manjinu na predlog Zavoda i Nacionalnog saveta nacionalnih manjina, a nakon dobijanja mišljenja od Nacionalno-prosvetnog saveta na kraju ipak donosi ministar.

Da bi nacionalne manjine uopšte bile u prilici da zadrže i zatraže mogućnost da se na njihovom jeziku i pismu izda udžbenik, moraju prethodno da izvrše standardizaciju svog jezika. Tako je i Bunjevačka nacionalna manjina, nakon usvajanja, odnosno završetka rada na standardizaciji bunjevačkog jezika, dospela do pozicije da se već pišu i štampaju udžbenici za učenike osnovnih škola koji izučavaju predmet bunjevački govor, sa elementima nacionalne kulture.

Za nas Bunjevce, standard je nešto što smo propisali kroz rečnik, pravopisni i gramatički priručnik, na koji i na kakav način pišemo mi Bunjevci danas u 21. veku, u našim medijima, knjigama i beletristici. U suštini, na koji način se mi Bunjevci i obraćamo sadašnjoj vlasti i državnim organima.

Standardi sami po sebi predstavljaju uslov koji se odnosi na sadržinu, pedagoško psihološke zahteve, didaktičku i metodičku obradu, kao i jezičke zahteve i izradu grafičku, likovnu i tehničku opremljenost udžbenika. Čitavih 15 godina je bilo potrebno da se proglasi standard bunjevačkog jezika. Priručnik za gramatiku, pravopis i rečnik trebalo bi da izađe iz štampe do kraja ove godine. U ovom prvom izdanju rečnika nalaze se nažalost i reči somborskih Bunjevaca.

Za pripremu, pisanje i štampanje ovog izuzetnog bitnog dokumenta za nas Bunjevce, bilo je potrebno nekoliko godina teškog terenskog rada, istraživanja sa praćenjem najčešćih jezičkih pojava, pre svega ikavice, koja je na području Sombora i Subotice dobro očuvana u smislu korišćenja glagolskih i imenskih nastavaka, kao i načina korišćenja padeža.

Naime, maternji jezik je kamen temeljac za svaku nacionalnu manjinu, pa tako i našu Bunjevačku, radi očuvanja nacionalnog identiteta jedne manjine. Kroz istoriju Bunjevci su se nacionalno samoidentifikovali tako da imamo naš jezik, govor i prepoznatljiv dijalekt. Bunjevci su na ovaj prostor došli pre 330 godina, pismeni, a prva knjiga na bunjevačkom je štampana u Rimu početkom 17. veka.

Mi se trudimo, pošto imamo svoj maternji jezik, u tome ćemo i uspeti, jer želimo da dođemo na najviši lingvistički nivo, tako da ćemo mi Bunjevci sami da se brinemo o našem jeziku i da ga stalno unapređujemo.

Dugi niz godina vršena je asimilacija i osporavanje Bunjevaca kao nacionalne manjine. Vrhunac te asimilacije i osporavanja dogodio se 1945. godine, kada je dekretom Bunjevcima zabranjeno da se izjašnjavaju kao Bunjevci. Ukinute su i sve škole koje su postojale na bunjevačkom jeziku. Nadležnim službama u pokrajini podneli smo zahtev za ukidanje ovog dekreta, a na ovaj način svoju, odnosno našu nacionalnu zajednicu, želimo da stavimo u ravnopravan položaj sa drugim zajednicama. Sada imamo jezik, kao vrstu identifikacije, što je za nas Bunjevce jako bitno i važno.

Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, rekao bih da su se Bunjevci aktivno uključili u rad na izradi ove izmene i dopune zakona. Čak je i udruženje građana „Bunjevačko kolo“ iz Sombora, kao jedina bunjevačka institucija osim nacionalnog saveta učestvovalo na jednom od okruglih stolova koje je bilo u Klubu poslanika u Beogradu, gde je iznelo svoje stavove oko pojedinih članova vezanih za izmenu i dopunu Zakona o nacionalnim savetima.

U članu 7a nabraja se ko sve ne može biti član Nacionalnog saveta. Nejasno je da li se to sve odnosi na stranke nacionalnih manjina ili su funkcioneri ovih stranaka izuzeti iz tih slučajeva?

Takođe smatramo da nije utemeljeno da u zakonu stoji odrednica, citiram: „Član Nacionalnog saveta ne može biti član rukovodećih organa, političke stranke, kao što su predsednik, predsedništvo, izvršni odbor i slično“. Ova reč na kraju citata – i slično, sigurno otvara mogućnost različitih manipulacija.

Zatim – član Nacionalnog saveta ne može biti funkcioner, postavljeno lice ili rukovodilac u organu državne uprave, pokrajinskom organu uprave odnosno organu jedinice lokalne samouprave kojima u okvirima svojih nadležnosti odlučuje o pitanjima koja se tiču rada nacionalnih saveta. Ni ovde nije podvučena jasna granica između značenja i ograničenja.

Mi smo predložili da ovakva ograničenja u članu 7a ne treba da postoje, i to smo obrazložili sledećim činjenicama. Izuzimanje političkih funkcionera, funkcionera i rukovodilaca u nacionalnim savetima, jeste čak i ustavna stvar garantovanja određenih prava pojedinim licima. To što se određena lica bave profesionalno politikom, ne sme da isključuje ove ljude iz rada nacionalnih saveta. Naprotiv, mislimo da je poželjno da se iskusni ljudi u politici uključe u rad istih. To što se nacionalni saveti ne bave politikom, pa političari nisu potrebni, nacionalni saveti se ne bave ni projektovanjem građevina, ni poljoprivredom, pravom, zdravstvenom zaštitom, pa u njima ipak sede i inženjeri i lekari i advokati i stručnjaci različitih profila.

Naprotiv, mi smatramo da je poželjno da se funkcioneri, društveno-politička aktivna lica svih profila, uključe u rad nacionalnih saveta. Čak smatramo da je izuzetno važno da pokrajinski poslanici i republički poslanici imaju mogućnost biti članovi nacionalnih saveta, jer bi to predstavljalo izuzetno važnu kariku u ostvarivanju zakonodavnog okvira razvijanja opštih građanskih prava, a tako i prava nacionalnih manjina.

Ministarstvo lokalne samouprave je u sklopu Predloga zakona prihvatilo uočene promene, tako da je sada član 7a postao prihvatljiv za sve nacionalne manjine.

Što se tiče člana 7b, mi smatramo da u ovom članu treba da bude navedeno sledeće: „Član Nacionalnog saveta ne može biti lice koje je zaposleno u ustanovi, preduzeću i bilo kom pravnom licu čiji je osnivač Nacionalni savet, koji je direktni korisnik sredstava Nacionalnog saveta i koji obavlja bilo kakve poslove u ime Nacionalnog saveta i za Nacionalni savet.“ Ovo se odnosi na članove porodica članova Nacionalnog saveta, kako to definišu članovi zakona u kojima se regulišu sukob interesa i inače.

Ovaj vid manipulacije je prisutan, koliko smo videli, manje-više u svim nacionalnim savetima. Naime, svedoci smo da su članovi Nacionalnog saveta u isto vreme i poslanici u institucijama i ustanovama čiji su suosnivači upravo nacionalni saveti. Tako u poslednjem sazivu Bunjevačkog nacionalnog saveta imamo situaciju da su članovi Nacionalnog saveta, pa i članovi izvršnog odbora, istovremeno i direktori ustanova koje se finansiraju direktno iz sredstava Nacionalnog saveta, da su pojedina pravna lica čiji su osnivači članovi Nacionalnog saveta postali u međuvremenu odlukom Nacionalnog saveta institucije od značaja za nacionalne manjine, a njihovi vlasnici su istovremeno članovi saveta, pa su se tako stvorili uslovi da ista lica odlučuju da sami sebi opredeljuju sredstva namenjena nacionalnim manjinama. Ovo svakako predstavlja klasičan primer sukoba interesa, na kojima bi i deca shvatila suštinu samog smisla sukoba interesa.

Čitave porodice su uposlenici u ovakvim institucijama, pa je i nacionalna pripadnost po rođenju postala vrlo unosna profesija koja vremenom postaje sama sebi cilj, uz istovremeno otuđenje od nacionalnog bića i od osnovnih podrazumevajućih ciljeva.

Možemo reći da je i član 7b u raskoraku sa članom 38, jer se nacrtom zakona predviđa 50% stečenih sredstava predviđenih za stalne troškove i redovne delatnosti, a nije definisan i ograničen broj stalno zaposlenih u nacionalnim savetima. Znači, nije jasno definisano da li svi članovi Nacionalnog saveta mogu da se zaposle u istom ili ne, a ako ne, koliko njih može?

Što se tiče člana 10, u stavu 1. gde se dodaje tačka 16), koja govori o raspodeli sredstava dodeljenih nacionalnim savetima za rad ustanova, udruženja i fondacija, u skladu sa njihovim programima rada, shodno pomenutoj raspodeli Bunjevački nacionalni savet je zaboravio da usmeri deo sredstava namenjen za te svrhe udruženju građana „Bunjevačko kolo“ iz Sombora, tako da u toku 2017. godine „Bunjevačko kolo“ nije dobilo ništa u raspodeli sredstava, kao ni mnoge druge bunjevačka udruženja i institucije.

Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine je 2017. godine, a i ranijih godina, za ove svrhe potrošio više od 80% sredstava opredeljenih budžetom, pa se osnovano može postaviti pitanje svrhe postojanja Nacionalnog saveta u ovakvim uslovima. Ispada da Nacionalni savet postoji sam zbog sebe.

Baš zbog toga, na sledećim izborima za nacionalne savete, koji treba da budu tokom jeseni, ne treba više dozvoliti da stranke bivšeg režima ponovo vode većinu nacionalnih saveta, pa tako i Bunjevački nacionalni savet. U danu za glasanje SNS će podržati sve predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem kolega Babiću.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na predlog predsednika Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, za izbor Jorgovanke Tabaković na funkciju guvernera Narodne banke Srbije.

Da podsetim, 2013. godine Saša Radulović je bio ministar privrede u Vladi Republike Srbije. On je predlagao izmene zakona i mnoge reforme, i da su oni usvojeni mi danas sasvim izvesno ne bismo birali Jorgovanku Tabaković za funkciju guvernera NBS.

Pre dve nedelje u ovoj Skupštini smo imali inauguraciju gospodina Siniše Malog za ministra finansija i pored toga što je ovde raspravljano o mnogo afera korupcionaških koje su ga pratile, ja sam sam izneo nekih 15, 16 afera koje su ga pratile, tri dana posle njegove inauguracije ovde je u Skupštini razmatrano set finansijskih zakona, od kojih je pet predlagala Narodna banka Srbije. Usvajanjem tih zakona širom su se otvorila vrata za dominaciju krupnog kapitala i bankarskog lobija, što Srbiju ubrzano uvodi u zemlju jeftine radne snage. Sve više i više postajemo daleka periferija Evrope.

Mi smo postali zemlja iz koje se ubrzano beži. Do pre godinu, dve iz zemlje su odlazili najbolji među nama, najstručniji mladi, sposobni stručnjaci koji su bili traženi na kadrovskom tržištu Evrope i dalje. Međutim, u zadnje vreme smo svedoci da iz zemlje beži svako ko ima imalo šanse da nađe bolju perspektivu nego što je ima ovde u ovoj zemlji. Da li aktuelna vlast zna koliko trenutno građana Srbije boravi van svoje zemlje? Zna sigurno, ali mi do te informacije ne možemo doći.

Izbor Jorgovanke Tabaković na funkciju guvernera Narodne banke Srbije svakako će povećati nezadovoljstvo građana i pojačati taj trend. Na takav način, izborom takvih kadrova, vlast se sve više otuđuje od građana i ne čude protesti i nezadovoljstva koje ovih dana vidimo na našim ulicama i mi smo sigurni da to nije samo zbog goriva, nego još mnogo drugih faktora koji nagomilavaju nezadovoljstvo građana, među kojima je svakako i predlog ovakvih kadrova koji nisu dostojni funkcija na koje se predlažu.

Zbog toga, Dosta je bilo energično je protiv ovakvog predloga. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Mihajloviću.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković. Izvolite.